Kiro Gligorov, bivši predsednik Makedonije,
posle deset godina posetio Beograd
Grci æe novcem okupirati Makedoniju
(Glas Javnosti)
Nova grèka politika prema nama: kupiti sve što je na prodaju u
Makedoniji, novcem koji Grèka dobija od EU. U Beogradu sam proveo više
od pola nezaboravnog života. Raspad SFRJ poèeo šezdesetih godina
U razgovoru s novinarom "Glasa javnosti" po završetku konferencije
"Mir - buduænost Balkana", koja je održana u prestonici prošlog
vikenda, govorio je o prošlosti, sadašnjosti i buduænosti "bratskih"
naroda i naših suseda.
Kako se oseæate ponovo u Beogradu i šta vas vezuje za ovaj grad ?
- Oseæam se prijatno, jer sam ovde proveo više od polovine svog
života, punih 45 godina, i naravno da mi je drago što sam ponovo ovde.
Žao mi je samo što nisam stigao skoro ništa da vidim, jer sam bio
zauzet radom Konferencije.
Kad sam odluèio da se preselim u Makedoniju, 1991. godine, vratio sam
kuæu u kojoj sam ovde živeo, koju je posle mene dobio ili kupio Dragan
Tomiæ. Èuo sam da je posle on to preuredio i od prvog sprata napravio
izložbeni salon. Voleo bih i sada makar da proðem tuda, samo da vidim
kako izgleda kuæa u tadašnjem Bulevaru Oktobarske revolucije, u kojoj
sam živeo više od 30 godina. Tamo smo bili moja supruga i ja s troje
dece, pa pozvali smo moje roditelje da nam se pridruže. Kasnije su
došle moja sestra i tašta iz Makedonije. S nama je živela i žena koja
je pomagala u kuæi. To što nas je bilo puno u kuæi prijalo mi je, jer
sam odrastao u velikoj porodici.
Došao samo da donese pismo
- U Beograd su me poslali januara 1945. godine i nisam znao šta æu da
radim. Doneo sam neko pismo zapeèaæeno crvenim voskom da ga predam
Edvardu Kardelju i da mu još poruèim da Makedonija ima još neke
rezerve duvana, pirinèa i još nekih namirnica koje okupator nije uspeo
da odnese. U to doba, fabrike duvana bile su bez sirovina, a narod je
tražio da puši. Kad je proèitao pismo, Kardelj je rekao: "Ti ostaješ
ovde". Još smo bili u partizanskim uniformama i to je znaèilo -
razumem. Tada sam imao familiju, ženu i troje dece u Skoplju i trebalo
je tamo raditi, jer sam bio èlan Prezidijuma Makedonije i izabrani
èlan Avnoja - seæa se Kiro Gligorov dolaska u Beograd.
Kako su se Vaši roditelji navikli da žive ovde?
- Kad je moja majka došla ovde, nije znala nijednu srpsku reè i nije
joj bilo lako da se navikne. U kuæi pored nas živeo je jedan
crnogorski general s porodicom i kao i ja doveo je majku iz Crne Gore.
Kako su se ta Crnogorka i moja majka sporazumevale, to je trebalo
videti. Jedna klima glavom, druga klima glavom, a ništa jedna drugu ne
razumeju, ali su zato svakog dana pile kafu zajedno. Tada su bili
drugaèiji ljudi i vreme u kojem smo živeli.
Gospodine Gligorov, šta su izgubile a šta dobile samostalnošæu bivše
jugoslovenske republike?
- Nije raspad Jugoslavije, kako se najèešæe javno govori, poèeo je
1988-1989. godine, onom èuvenom sednicom. Želim da podsetim na jedan
dogaðaj iz prve polovine šezdesetih. U Zagrebu se pojavila Deklaracija
o jeziku, u kojoj su reèene mnoge stvari koje su ovde u Beogradu vrlo
loše zvuèale. Tamo je stajalo, otprilike, da je "jezik kojim mi
govorimo naš hrvatski i s njim nema veze srpski jezik, a najmanje onaj
što se sada promoviše jugoslovenski ili srpsko-hrvatski". Kad su to
proèitali u Beogradu, posebno krugovi u Srpskoj akademiji nauka, kao
odgovor javilo se veliko ogorèenje.
Znaèi, sve je poèelo od jezika?
- Da, tako je poèelo i od tada ja ne znam ni za jedan kolektivni skup
kojem sam prisustvovao, a da su Srbi i Hrvati bili zajedno u svojim
stavovima. Tako je poèeo taj sukob, i to ne sluèajno, jer jezik je
živo biæe svakog naroda. Tako je poèelo, a nažalost, svi smo svedoci
kako se sve završilo.
Šta je Makedonija dobila a šta izgubila raspadom SFRJ?
- Kod nas je posebno stanje u razlièitim verzijama, što se uvek iznova
potvrðivalo kroz istoriju. Kad Bugari vladaju, oni kažu: to su sve
naši ustanci, vi ste deo bugarskog naroda. Srbi i njihova propaganda
opet govore: vi ste deo našeg naroda, mi smo vas oslobodili i to
pripada nama. Grèka je preko svoje crkve širila propagandu da smo mi
Grci, i to sve do Skoplja. Snaðite se vi tu sad ko ste. U turskoj
imperiji narodi nisu deljeni po nacionalnosti, veæ po veri i svi mi
smo bili pravoslavci. Od kompletne stvarne i jedinstvene Makedonije
teritorijalno 51 odsto se nalazi u Grèkoj.
Poèeo pisanjem èestitki
- Kardelj mi je rekao: "Ti æeš se javiti Mitru Bakiæu, generalnom
sekretaru Vlade, a on je bio u isto vreme i Titov šef kabineta.
Dolazio je na samo sat-dva, ako ima nešto interesantno da obavesti
predsednika. Znao je Kardelj "gde se sunce raða". Kada sam došao,
Bakiæ je rekao da æe da obavesti nadležne ministre, ali da ne zna šta
æe sa mnom: "Ovde je sve zauzeto i nema nijedno mesto. Došli su
partizani iz svih krajeva Jugoslavije i sve je zauzeto. Šta æu ja sada
s tobom, a ne smem da odbijem Kardelja". Rekao je da mi nameste sto u
kancelariji kod njegove sekretarice i da æe mi davati zadatke. Poèeo
sam kao pisar. Došlo vreme pisanja èestitki stranim državama i ja
uzmem i napišem a to Bakiæ pokaže Titu. Vidim ja sutra, sve novine
objavile ono što sam napisao. Bakiæ je bio iznenaðen i rekao: "Vidi,
pa ti si pismen Kiro".
Kako je došlo do toga?
- Oni znaju da to nije njihovo, jer Grèka je bila ostrvska zemlja
poput Kipra i Malte. Sa ovim delom Makedonije oni su postali
kontinentalna zemlja i poèetak veze glavne magistrale jug-sever, preko
Makedonije i Srbije pa do centra Evrope.
Drugo, Grci žive od istorije, smatraju da se tu rodila demokratija, tu
su bile prve olimpijske igre. Oni smatraju da su antièki Makedonci u
stvari Grci. U stvari, Makedonci su pod Filipom Drugim i Aleksandrom
Velikim pokorili Grèku, stvorili veliko carstvo. Došli su èak do
Himalaja. Grci sad kažu to je sve naše, a vi "hoæete da nam uzmete
istoriju, kulturu i da se proglasite naslednicima antièkih Makedonaca.
Najblaže reèeno, to je jedna histerija.
Na koji naèin oèekujete razrešenje tog "veènog" komšijskog spora s
Grèkom?
- Tu neke evolucije, ipak, ima. Sve do 1996. godine, sva grèka štampa
je objavljivala razne èlanke i tekstove koje su pisali grèki
intelektualci i u kojima su govorili da država s imenom Makedonija ne
sme da postoji kao nezavisna država. Pravili su nam svašta, ali nisu
smeli da ratuju, jer su èlanica NATO-a. I tako je to trajalo sve do
pobede Simitisa na izborima.
Šta se promenilo njegovom pobedom u Grèkoj?
- On je isto tako Grk u srži, ali je moderan politièar koji zna da
silom to ne može da se reši. On nije proamerikanac, kakav je bio
Papandreu, nego proevropljanin i ima ideju da igra krupnu ulogu na
Balkanu, buduæi da je Grèka jedina zemlja ovde koja je u NATO-u i
Evropskoj uniji, a svi drugi èekaju i prose. On je promenio taj odnos
prema nama i promovisao teoriju "ne iæi silom" nego prodreti
kapitalom, ne suprotstavljati se aktuelnim vlastima, nego kupiti
najinteresantnija preduzeæa u Makedoniji.
Šta su Grci do sada kupili u Makedoniji?
- Prvo su kupili našu najveæu banku - "Stopansku banku". Tamo je preko
60 odsto svih deviznih i dinarskih raèuna, a preko toga imaju uvid u
celu ekonomiju naše zemlje. Posle su kupili Telekomunikacije
Makedonije i sad tamo sedi generalni direktor Grk. Težnje su im velike
u tom smeru.
Da li bi Vi to mogli da spreèite da ste i dalje ostali na vlasti?
- Teško, zato što na jednoj strani svi mi kukamo za stranim kapitalom
a taj ne dolazi, a s druge strane: jedino Grci su spremni sve što im
ponudite da kupe. Oni od Evropske unije primaju 4,5 milijardi dolara
svake godine, kao poklon, da bi što brže dostigli razvijene zemlje
Evrope. Posle dva-tri meseca, pola od tog kapitala nestane i niko ne
zna gde je. To ode na strane raèune i s njim na Zapadu kupuju
preduzeæa.
Šta Vi mislite: da li æe bivše republike SFRJ, sada nezavisne države,
ponovo ostvariti neku vrstu zajednice?
- Mislim da je to neophodno, ali æe se dešavati postupno, jer
nacionalistièko raspoloženje još postoji i to najviše u onim delovima
gde je bio rat. Iz ovih dvodnevnih rasprava ovde pokazalo se da bez
saradnje sa susedima nema Evropske unije i to svima treba da bude
jasno. Ima jedno staro provereno ekonomsko pravilo da najpre moraju da
se razvijaju ekonomski odnosi sa susedima. Kada se to ostvari, onda se
ide dalje.
U poslednje vreme nešto se menja i kod Slovenaca, iako su tvrdili da
ne žele da budu Balkan. Videli su da bez tržišta bivših jugoslovenskih
republika nema ništa, jer ne mogu da izdrže konkurenciju Zapada.
Kristina Vlahoviæ
> http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/I02042001.shtml
posle deset godina posetio Beograd
Grci æe novcem okupirati Makedoniju
(Glas Javnosti)
Nova grèka politika prema nama: kupiti sve što je na prodaju u
Makedoniji, novcem koji Grèka dobija od EU. U Beogradu sam proveo više
od pola nezaboravnog života. Raspad SFRJ poèeo šezdesetih godina
U razgovoru s novinarom "Glasa javnosti" po završetku konferencije
"Mir - buduænost Balkana", koja je održana u prestonici prošlog
vikenda, govorio je o prošlosti, sadašnjosti i buduænosti "bratskih"
naroda i naših suseda.
Kako se oseæate ponovo u Beogradu i šta vas vezuje za ovaj grad ?
- Oseæam se prijatno, jer sam ovde proveo više od polovine svog
života, punih 45 godina, i naravno da mi je drago što sam ponovo ovde.
Žao mi je samo što nisam stigao skoro ništa da vidim, jer sam bio
zauzet radom Konferencije.
Kad sam odluèio da se preselim u Makedoniju, 1991. godine, vratio sam
kuæu u kojoj sam ovde živeo, koju je posle mene dobio ili kupio Dragan
Tomiæ. Èuo sam da je posle on to preuredio i od prvog sprata napravio
izložbeni salon. Voleo bih i sada makar da proðem tuda, samo da vidim
kako izgleda kuæa u tadašnjem Bulevaru Oktobarske revolucije, u kojoj
sam živeo više od 30 godina. Tamo smo bili moja supruga i ja s troje
dece, pa pozvali smo moje roditelje da nam se pridruže. Kasnije su
došle moja sestra i tašta iz Makedonije. S nama je živela i žena koja
je pomagala u kuæi. To što nas je bilo puno u kuæi prijalo mi je, jer
sam odrastao u velikoj porodici.
Došao samo da donese pismo
- U Beograd su me poslali januara 1945. godine i nisam znao šta æu da
radim. Doneo sam neko pismo zapeèaæeno crvenim voskom da ga predam
Edvardu Kardelju i da mu još poruèim da Makedonija ima još neke
rezerve duvana, pirinèa i još nekih namirnica koje okupator nije uspeo
da odnese. U to doba, fabrike duvana bile su bez sirovina, a narod je
tražio da puši. Kad je proèitao pismo, Kardelj je rekao: "Ti ostaješ
ovde". Još smo bili u partizanskim uniformama i to je znaèilo -
razumem. Tada sam imao familiju, ženu i troje dece u Skoplju i trebalo
je tamo raditi, jer sam bio èlan Prezidijuma Makedonije i izabrani
èlan Avnoja - seæa se Kiro Gligorov dolaska u Beograd.
Kako su se Vaši roditelji navikli da žive ovde?
- Kad je moja majka došla ovde, nije znala nijednu srpsku reè i nije
joj bilo lako da se navikne. U kuæi pored nas živeo je jedan
crnogorski general s porodicom i kao i ja doveo je majku iz Crne Gore.
Kako su se ta Crnogorka i moja majka sporazumevale, to je trebalo
videti. Jedna klima glavom, druga klima glavom, a ništa jedna drugu ne
razumeju, ali su zato svakog dana pile kafu zajedno. Tada su bili
drugaèiji ljudi i vreme u kojem smo živeli.
Gospodine Gligorov, šta su izgubile a šta dobile samostalnošæu bivše
jugoslovenske republike?
- Nije raspad Jugoslavije, kako se najèešæe javno govori, poèeo je
1988-1989. godine, onom èuvenom sednicom. Želim da podsetim na jedan
dogaðaj iz prve polovine šezdesetih. U Zagrebu se pojavila Deklaracija
o jeziku, u kojoj su reèene mnoge stvari koje su ovde u Beogradu vrlo
loše zvuèale. Tamo je stajalo, otprilike, da je "jezik kojim mi
govorimo naš hrvatski i s njim nema veze srpski jezik, a najmanje onaj
što se sada promoviše jugoslovenski ili srpsko-hrvatski". Kad su to
proèitali u Beogradu, posebno krugovi u Srpskoj akademiji nauka, kao
odgovor javilo se veliko ogorèenje.
Znaèi, sve je poèelo od jezika?
- Da, tako je poèelo i od tada ja ne znam ni za jedan kolektivni skup
kojem sam prisustvovao, a da su Srbi i Hrvati bili zajedno u svojim
stavovima. Tako je poèeo taj sukob, i to ne sluèajno, jer jezik je
živo biæe svakog naroda. Tako je poèelo, a nažalost, svi smo svedoci
kako se sve završilo.
Šta je Makedonija dobila a šta izgubila raspadom SFRJ?
- Kod nas je posebno stanje u razlièitim verzijama, što se uvek iznova
potvrðivalo kroz istoriju. Kad Bugari vladaju, oni kažu: to su sve
naši ustanci, vi ste deo bugarskog naroda. Srbi i njihova propaganda
opet govore: vi ste deo našeg naroda, mi smo vas oslobodili i to
pripada nama. Grèka je preko svoje crkve širila propagandu da smo mi
Grci, i to sve do Skoplja. Snaðite se vi tu sad ko ste. U turskoj
imperiji narodi nisu deljeni po nacionalnosti, veæ po veri i svi mi
smo bili pravoslavci. Od kompletne stvarne i jedinstvene Makedonije
teritorijalno 51 odsto se nalazi u Grèkoj.
Poèeo pisanjem èestitki
- Kardelj mi je rekao: "Ti æeš se javiti Mitru Bakiæu, generalnom
sekretaru Vlade, a on je bio u isto vreme i Titov šef kabineta.
Dolazio je na samo sat-dva, ako ima nešto interesantno da obavesti
predsednika. Znao je Kardelj "gde se sunce raða". Kada sam došao,
Bakiæ je rekao da æe da obavesti nadležne ministre, ali da ne zna šta
æe sa mnom: "Ovde je sve zauzeto i nema nijedno mesto. Došli su
partizani iz svih krajeva Jugoslavije i sve je zauzeto. Šta æu ja sada
s tobom, a ne smem da odbijem Kardelja". Rekao je da mi nameste sto u
kancelariji kod njegove sekretarice i da æe mi davati zadatke. Poèeo
sam kao pisar. Došlo vreme pisanja èestitki stranim državama i ja
uzmem i napišem a to Bakiæ pokaže Titu. Vidim ja sutra, sve novine
objavile ono što sam napisao. Bakiæ je bio iznenaðen i rekao: "Vidi,
pa ti si pismen Kiro".
Kako je došlo do toga?
- Oni znaju da to nije njihovo, jer Grèka je bila ostrvska zemlja
poput Kipra i Malte. Sa ovim delom Makedonije oni su postali
kontinentalna zemlja i poèetak veze glavne magistrale jug-sever, preko
Makedonije i Srbije pa do centra Evrope.
Drugo, Grci žive od istorije, smatraju da se tu rodila demokratija, tu
su bile prve olimpijske igre. Oni smatraju da su antièki Makedonci u
stvari Grci. U stvari, Makedonci su pod Filipom Drugim i Aleksandrom
Velikim pokorili Grèku, stvorili veliko carstvo. Došli su èak do
Himalaja. Grci sad kažu to je sve naše, a vi "hoæete da nam uzmete
istoriju, kulturu i da se proglasite naslednicima antièkih Makedonaca.
Najblaže reèeno, to je jedna histerija.
Na koji naèin oèekujete razrešenje tog "veènog" komšijskog spora s
Grèkom?
- Tu neke evolucije, ipak, ima. Sve do 1996. godine, sva grèka štampa
je objavljivala razne èlanke i tekstove koje su pisali grèki
intelektualci i u kojima su govorili da država s imenom Makedonija ne
sme da postoji kao nezavisna država. Pravili su nam svašta, ali nisu
smeli da ratuju, jer su èlanica NATO-a. I tako je to trajalo sve do
pobede Simitisa na izborima.
Šta se promenilo njegovom pobedom u Grèkoj?
- On je isto tako Grk u srži, ali je moderan politièar koji zna da
silom to ne može da se reši. On nije proamerikanac, kakav je bio
Papandreu, nego proevropljanin i ima ideju da igra krupnu ulogu na
Balkanu, buduæi da je Grèka jedina zemlja ovde koja je u NATO-u i
Evropskoj uniji, a svi drugi èekaju i prose. On je promenio taj odnos
prema nama i promovisao teoriju "ne iæi silom" nego prodreti
kapitalom, ne suprotstavljati se aktuelnim vlastima, nego kupiti
najinteresantnija preduzeæa u Makedoniji.
Šta su Grci do sada kupili u Makedoniji?
- Prvo su kupili našu najveæu banku - "Stopansku banku". Tamo je preko
60 odsto svih deviznih i dinarskih raèuna, a preko toga imaju uvid u
celu ekonomiju naše zemlje. Posle su kupili Telekomunikacije
Makedonije i sad tamo sedi generalni direktor Grk. Težnje su im velike
u tom smeru.
Da li bi Vi to mogli da spreèite da ste i dalje ostali na vlasti?
- Teško, zato što na jednoj strani svi mi kukamo za stranim kapitalom
a taj ne dolazi, a s druge strane: jedino Grci su spremni sve što im
ponudite da kupe. Oni od Evropske unije primaju 4,5 milijardi dolara
svake godine, kao poklon, da bi što brže dostigli razvijene zemlje
Evrope. Posle dva-tri meseca, pola od tog kapitala nestane i niko ne
zna gde je. To ode na strane raèune i s njim na Zapadu kupuju
preduzeæa.
Šta Vi mislite: da li æe bivše republike SFRJ, sada nezavisne države,
ponovo ostvariti neku vrstu zajednice?
- Mislim da je to neophodno, ali æe se dešavati postupno, jer
nacionalistièko raspoloženje još postoji i to najviše u onim delovima
gde je bio rat. Iz ovih dvodnevnih rasprava ovde pokazalo se da bez
saradnje sa susedima nema Evropske unije i to svima treba da bude
jasno. Ima jedno staro provereno ekonomsko pravilo da najpre moraju da
se razvijaju ekonomski odnosi sa susedima. Kada se to ostvari, onda se
ide dalje.
U poslednje vreme nešto se menja i kod Slovenaca, iako su tvrdili da
ne žele da budu Balkan. Videli su da bez tržišta bivših jugoslovenskih
republika nema ništa, jer ne mogu da izdrže konkurenciju Zapada.
Kristina Vlahoviæ
> http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/I02042001.shtml