Artel Geopolitika

> http://www.artel.co.yu/sr/gost/2002-04-24.html

ZIVADIN JOVANOVIC
Dostavljamo vam autorski prilog prvog gosta ARTEL-a Zivadina Jovanovica,
bivseg MIP-a SRJ i clana Beogradskog Foruma, na temu "Medjunarodni
terorizam".
Naslov teksta je "Za siri prilaz suzbijanju terorizma".
(Izlaganje na Konferenciji Beogradskog Forumana temu Meðunarodni
terorizam odr?anoj 22. januara 2002. god)

> http://www.artel.co.yu/sr/izbor/balkan//2002-04-28.html

ALBANSKA LUTANJA
BEOGRADSKI FORUM ZA SVET RAVNOPRAVNIH OKRUGLI STO: "KOSOVO I METOHIJA"
12. I. 2002.
Acd. dr Vladimir Jankovic
pisac istorijskih romana o ranim Slovenima

---

Subject: ARTEL- Terorizam u funkciji hegemonije
velikih sila danasnjice
Date: Mon, 22 Apr 2002 18:51:51 -0700
From: "Artel" <artel@...>

Postovani,
U prilogu vam dostavljamo novi tekst iz izbora ARTELA.:

Terorizam u funkciji
hegemonije velikih sila
danasnjice

(Izlaganje na konferenciji Beogradskog foruma na temu
"Medjunarodni terorizam".)
Beograd, 22. januar 2002
Rade Drobac

Re? i pojam terorizam su odavno poznati kako u internom
pravu tako i u medjunarodnim odnosima. Medjutim nikada
u istoriji nisu dobili tako zna?ajno mesto kao u
poslednjih nekoliko meseci. Ali moram re?i da to nije
nezaslu?eno. Terorizam se polako afirmisao u celih
proteklih desetak godina, na ovaj ili onaj na?in, a
velike sile danasnjeg sveta su ga ?esto pominjale kao
mogu}u pojavu od globalnog zna?aja u periodu koji
predstoji. Malo je ko u to stvarno verovao, smatraju?I
ovu pojavu ipak marginalnom i povremenom, nikako kao
globalnu opasnost a jos manje stvarnost. Na ?alost, ona
zaista postaje globalna stvarnost, ne zato sto po
svojim obele?jima i stvarnim mo?ima to mo?e, ve? zato
sto to odgovara velikim slama danasnjice i zato su ga
polagano uvodile ne svetsku scenu. Ovo verovatno deluje
zbunjuju}e posto su upravo one, a ponajpre SAD i Velika
Britanija, zakleti borci protiv ovog zla. Na ?alost
moram re?i da su oni upravo i njegovi tvorci a njihova
borba protiv njega je u najmanju ruku vrlo slojevita,
nedosledna i neiskrena. Naime, iako svi znamo sta je
teroristi???ki akt- hajde da ga najkra?e definisemo kao
napad na pripadnike organa vlasti jedne zemlje, civile,
objekte ili druga materijalna dobra sa ciljem
ostvarivanja nekog politi?kog cilja, veoma ?esto vlada
prava zbrka ko je terorista a ko borac za slobodu i
ljudska prava. Ako je definicija teroristi?kog
delovanja nesporna zasto je to onda tako? Zasto onda
svi koji to rade nisu teroristi? Ko o tome odlu?uje,
zasto i na osnovu kojih kriterijuma? I u ?emu je
razlika medju njima. ? Pri tome ova dilema ko je
terorista a ko borac za ugro?ena ljudska prava je
nastala u poslednjih desetak godina, upravo kao
rezultat delovanja velikih sila na medjunarodnu
javnost.
Sva ova pitanja su klju? resenja zagonetke sta je
teorizam i ko su teroristi u danasnje vreme. A o tome,
na ?alost, odlu?uju velike sile zavisno od svojih
interesa bez obzira na ?injenice, istoriju i pravo.
Zasto je to tako? Zato jer je danasnje vreme
karakteristi?no po nevidjenoj koncentraciji krupnog
kapitala skoncentrisanog u nakolicini najbogatijih, pa
samim tim i najmo?nijih zemalja sveta, multinacionalnim
kompanijama ?iji interesi zadiru i u najskrivenija
mesta na svetu, po neverovatnoj koncentraciji
vlasnistva nad prakti?no svim oblicima sredstava javnog
mnjenja u rukama istih tih mo?nika ili njihovih
predstavnika, po najsavremenijim tehnologijama
komunikacija i prenosenja informacija u najkra?em
vremenu po celoj zemaljskoj kugli, po hiperinflaciji
nevladinih organizacija, u najve?em broju u direktnoj
slu?bi najbogatijih zemalja sveta koje ih finansiraju i
drugim sli?nim podacima koji svedo?e o potpunoj
kontroli sveta od strane jedne relativno male, ali
veoma mo?ne grupe ljudi.
Sasvim je, dakle, izvesno da oni svoje interese name?u
svim drugima pa u okviru toga postavljaju i okvir za
njihovo ostvarivanje. Zato oni o tome ko je terorista i
sta je terorizam odlu?uju. Oni to naravno ?ine ne na
osnovama istine ili pravde, mada je taj pojam prili?no
nedefinisam, ve? na osnovu sopstvenih interesa i
planova. I ne samo to, u situaciji su, na osnovu realne
mo?i koju imaju, da fabrikuju ?injenice po svojoj
?elji, da istoriju prilagodjavaju svojim pogledima na
svet, da celim narodima name?u vidjenja i poglede
strane njihovim interesima, kulturi i shvartanjima i
primoravaju ih da ?ine ono sto oni sami nikada ne bi.
Terorizam im je u tome mo?no oru?je. Njime teraju na
poslusnost neposlusne, ka?njavaju ponosne i samostalne
ili , koriste?i ga kao izgovor, osvajaju odredjene
prostore. Kada im nije neposredno potreban primiruju
ga, ali ga nikada ne guse do kraja jer im uvek mo?e
zatrebati , ako se ko uzjoguni protiv njihove vlasti.
Da to ne ide lako vidi se po hiperinflaciji oru?anih
sukoba na planeti i dnevnoj proizvodnji neprijatelja
koje treba napasti radi dobrobiti ?ove?anstva,
plemenitih ideala i ?asnih principa ili ne znam sve
kojih uzvisenih ciljeva. Nezgoda je ovde sto svako
razuman ne mo?e prihvatiti da se tako plemeniti ciljevi
mogu ostvarivati tako surovim metodama, ali u danasnje
vreme, bez preterivanja ?u re?i terora velikih sila, to
niko ne sme da javno iznese. Dakle, sustina odnosa
prema terorizmu je u tome da li on odgovara velikim
silama ili ne i na koji na?in ga mogu iskoristiti. Dva
su osnovna na?ina. U prvom slu?aju o?igledan terorizam
odbijaju tako da nazovu i prema njemu se tako i postave
kada im on odgovara jer im sukobi koje on izaziva, a
koje oni potpoma?u, omogu?uju uplitanje na neki prostor
i njegovu "pacifikaciju", sto u praksi zna?i okupaciju
neke teritorije na stetu ?rtve terorista. Najbolji
primer za to je KiM. U drugom slu?aju se neke politi?ke
snage, ili pak ponakad i stvarni teroristi, proglase ne
samo teroristima ve? i najve?im neprijateljima
danasnjeg sveta i po njima se udari svim silama, ?esto
i u neverovatnoj nesrazmeri u odnosu na mo? sukobljenih
i zna?aj sukoba, bar na prvi pogled. Rezultat toga je
ponovo okupacija odredjene teritorije na stetu njenih
legitimnih vlasnika. Dakle u oba slu?aja je epilog
isti- u prilog velikih sila. Naves?u kao najnoviji
primer Avganistan. Dakle, velike sile se prema
terorizmu postavljaju u funkciji interesa koje uz
njegovu pomo} mogu ostvariti. U zavisnosti od toga ga i
tretiraju, poma?u ili suzbijaju, iako je on, u sustini,
uvek isti.
Iz ovoga nedvosmisleno proizilazi da su najve?I
teroristi ovog vremena upravo velike sile. Zasto? Pa
zato sto oni komanduju drugim teroristima- aktiviraju?I
ih po potrebi ili ih primiruju?I, oslobadjaju?I ih
krivice ili im je name?u?i, podr?avaju?I ih ili ih
unistavaju?i - naravno kao konkurente. Oni po potrebi
?rtve proglasavaju d?elatima a d?elate ?rtvama,
oslobodioce porobljiva?ima i porobljiva?e oslobodiocima
- pa ima li ve?e mo?I ili ve?eg greha? Zato sto sebi
uzimaju za pravo da se svugde po zemaljskoj kugli u sve
mesaju, da u tudjim zemljama zavode svoj red, a ko ne
slusa dobija bombe po glavi u sprezi sa lokalnom
opozocijom, odmetnicima ili drugim pogodnim grupacijama
koje mogu odraditi prljavi posao za njih. Uzimaju sebi
za pravo da legalnim organima neke zemlje uskrate pravo
na odbranu od terorizma, stite?I ga i podr?avaju?I sve
dok im ne omogu?I da u ciljanu dr?avu udju politi?ki,
ekonomski, finansijski i vojno. S druge strane sebi
daju za pravo da kada god zamisle, bilo gde na
zemaljskoj kugli, bombarduju bilo koga, ili ruse bilo
koji re?im, izabran legalno i demokratski ili ne. Posto
se po medjunarodnom pravu naizazvani napad na drugu
zemlju ni?im ne mo?e opravdati jasno je da se svaki
takav napad mora okarakterisati kao dr?avni terorizam.
Da bi taj svoj terorizam maskirale one teroristima
proglasavaju druge i u tome le?i jedan od razloga tako
siroke pojave terorizma. Naime, da bi se neka suverena
zemlja, neki svetski lider ili bilo ko drugi napao
potrebno je za to na?I iole opravdan razlog. Posto su
svi napadi na druge zemlje ili mesanje u njene
unutrasnje stvari po definiciji medjunarodnog prava
uvek protivpravni i ne mogu se legalizovati, ili vrlo
tesko, ?ak i u sadasnjim Ujedinjenim nacijama, koje bi
to jedine mogle, a koje su pod skoro potpunom vlas?u
SAD, mora se na?i neki dobar razlog. Najbolji je
terorizam jer ga niko, zapravo, i ne mo?e braniti. Na
?alost, njih koji upravljaju polugama terorizma na
celoj planeti nema ko da proglasi teroristima
Treba jos nesto ovde ista?i da bi se problem do kraja
razjasnio. Naime, teroristi su kroz celu istoriju
uglavnom bile malobrojne grupice ljudi odani nekoj
politi?koj ideji ili drugom sli?nom cilju bez stvarne
mogu?nosti da ugroze na iole ozbiljniji na?in dr?avu
Ili poredak, a jos manje da izazovu sukobe medju
dr?avama ili, kao sto je to sada slu?aj, a ja to
smatram izgovorom za njihov ekspanzionizam, globalni
poredak. Naravno, ovde se postavlja i pitanje ?iji
poredak? Dakle kako i zasto su teroristi odjednom
postali tako mo?ni? Pa zato sto ih skoro svugne u svetu
podr?avaju upravo najmo?nije sile sveta. Daju im
politi?ku. logisti?ku, propagandnu, vojnu i
organizacionu podrsku. To neminovno vodi do njihovog
omasovljivanja, bolje organizacije, profesionalizacije,
podizanja kvaliteta politi?kog i vojnog nivoa i napokon
do realnog ugro?avanja dr?ave u kojoj ?ive, a ponekad i
suseda. Ovde treba re?I da ipak, ?ak sa svom tom
pomo?i, takve grupe nemaju izgleda na uspeh u rusenju
postoje?ih dr?ava bez spoljne pomo?i i to su najbolje
pokazali primeri KiM i Avganistana. Teroristi OVK koje
su izmislili, opremili, naoru?ali, promovisali i sve
drugo Nemci, SAD i Britanci, uprkos svemu tome nikada
ne bi mogli dobiti u sukobu sa snagama SRJ bez direktne
vojne pomo?i NATO. Takav je slu?aj i sa Avganistanom.
Severna koalicija, po priznanju i samih Amerikanaca i
Engleza, nije nista bolja od Talibana, ali su je
iskoristili da ginu za njih dok ne uns{te Talibane a
onda su oni usli u Avganistan. Zasto se sve to desilo-
pa zbog nafte i gasa, kao i strateske pozicije ove
zemlje. 11 Septembar je samo, na ?alost, dobar izgovor,
mo?da jos jedna dobro re?irana holivudska predstava. Ne
u smislu da ljudi nisu poginuli- to nije sporno i to je
i za osudu i za ?aljenje, ve? u smislu sto je to
poslu?ilo daljoj militarizaciji SAD i jos ?es?im
pokusajima osvajanja strateskih regiona sveta. Optu?en
je Bin Laden i za kratko vreme je postao oli?enje svega
najgoreg na svetu. Taj njihov model satanizacije
protivnika smo i ranije gledali sa drugim li?nostima-
Sadam Husein, Slobodan Milosevi?, Moamer El Gadafi itd.
Ali zaboravlja se da je Bin Laden dete SAD, njihov
u?enik, pitomac i sti?enik. Kada je takav kakvim ga
sada opisuju sto su mu dozvolili da rovari po Bosni i
Hercegovini, Albaniji i Kosovu i Metohiji. Pa zato sto
im je to tada odgovaralo. Sve mi se ?ini da im je i
napad od 11. septembra odgovarao. Nekako, bez obzira
sta oni pri?ali, uvek na kraju ispadne da im je sve
nekako Islo u korist. Sumnjam da je to spontano. Setimo
se samo da su nas Srbe stalno optu?ivali za svasta,
navode?i kako ?inimo ovo ili ono, tobo?e sve nama u
interesu, da bi se na kraju sukoba na prostoru bivse
Jugoslavije, ispostavilo da je sve ispalo kako njima
odgovara, a najvise na stetu bas nas Srba. Zato u
ocenama svega sto je u vezi sa terorizmom, drugim
dr?avama i ,naro?ito , sukobima, treba kriti?ki primiti
svaku ocenu SAD i NATO jer ona ne reflektuje ?injenice
i stanje nego predstavlja kamen na putu ostvarivanja
nekakve njihove zamisljene strategije. Zaklju?uju?i
ovaj deo ?eleo bih da ka?em da bi svako nepristrasno
istra?ivanje pokazalo da je najve?I broj terorista ,
ili da upotrebim njihov politi?ki sinonim, boraca za
slobodu ili ljudska prava( zavisno od slu?aja do
slu?aja) u dubokoj vezi sa SAD i NATO. Uostalom, zar
neko stvarno mo?e da veruje da u vreme satelita,
globalnih komunikacija, glomaznih kompjuterskih arhiva
trenutno dostupnih putem interneta na svakom grani?nom
prelazu, digitalnih slika, radio veza i nevidjeno
razvijenih obavestajnih mre?a neko mo?e da pravi sna?ne
teroristi?ke organizacije a da se to ne zna. Zato je
jasno da oni o teriristima znaju sve. Ako je to tako, a
jeste, onda njihova verbalna borba protiv terorizma
gubi svaki realan smisao a njihovo delovanje kao
hegemona, uz zloupotrebu terorizma i terorista na ovaj
ili onaj na?in, postaje jasnije
Upravo je to i teza koju sam ?eleo dokazati
- da je terorizam bio i ostao marginalna pojava, a da
su ga u prvi plan izvukle danasnje velike sile koje ga
poma?u ili , tobo?e , unistavaju u zavisnosti od
njihovih interesa i globalnih planova. Terorizam im
slu?i samo kao maska za ekspanzionizam , militarizaciju
i hegemoniju, bilo da ga podr?avaju ili unistavaju.
Najve?i problem za nas, male dr?ave i narode, je
zapravo la?no moralisanje i satanizacija nevinih a
beatifikovanje zlo?inaca i sto na sve ovo veoma malo
mo?emo da uti?emo. Svoje prave globalne, strateske,
ekonomske i finansijke interese i ne?asne postupke,
velike sile skrivaju sto vise mogu, kroz svetske medije
lansiraju lavine neistina i poluistina a rezultat toga
su ne samo poginuli ljudi, porusena sela i gradovi,
unistene privrede i bankrotirane zemlje, ve? i pravi
haos u dusama velikog dela ljudi na celoj planeti. Taj
haos su od skora po?eli da ose?aju i gradjani SAD.
Nakon godina bombardovanja i unistavanja po celom svetu
Amerika je i na svojoj ko?i do?ivela isto ili sli?no.
Izvozni proizvod je stigao ku?i. "Ko od ma?a ?ivi od
ma?a ?e i poginuti" ka?e jedna poslovica.
Sta na kraju re?i. O?ito je da je terorizam danas
najzloupotrebljeniji pojam i pojava koja je dobila
neslu?eni zamah zahvaljuju?i najmo?nijim silama sveta.
One stoga jedine mogu i da ga zaustave. Ne bombama i
proizvodnjom novih nepravednih resenja koja proizvode
nove sukobe, produbljuju i produ?avaju stare ili ih
odla?u za druge prilike, ve? postuju?i stare, dobre
principe medjunarodnog opstenja. Nemesanje u unutrasnje
stvari drugih zemalja, postovanje medjunarodnog
prava,saradnja na osnovama ravnopravnosti, pravo na
sopstveni razvoj i sl. Plediranje za postovanjem ovih
principa samo je svedo?anstvo da ?ivimo u vremenu sile
i bezakonja, ugro?enosti malih od ve?ih , politi?ke,
ekonomske i vojne nejednakosti, ugro?avanja na
najdrasti?niji na?in svetskog mira i stabilnosti a
nosioci takvog stanja su upravo oni najmo?niji. Ove
re?i verovatno zvu?e utopisti?ki u vreme globalnih
strategija velikih sila, njihovog neskrivenog nametanja
sopstvenih nazora i koncepata ostatku sveta, njihovog
otvorenog uplitanja u unutrasnje stvari suverenih
dr?ava, njihovog bahatog ponasanja prema ostatku sveta,
ali ?e vreme pokazati da se mir i prosperitet na zemlji
mo?e posti?i samo uva?avanjem principa ravnopravnosti i
nezavisnosti. Svi nasilno nametnuti poreci uvek su
neslavno zavrsavali , pa }e tako i ovaj, jedino sto ?e
mnogi nevini za to platiti skupu cenu. A, na ?alost,
mnogo je zemalja u kojima tinjaju potencijalni sukobi,
od Turske, Rumunije, Slova?ke,,Balti?kih zemalja, preko
Indonezije, Indije, Pakistana, do Irkse, Spanije,
Korzike i mnogih drugih. Zlonamerni, a mo?ni, uvek mogu
ove sukobe poja?ati, produbiti, podr?ati radikalne
lidere obe strane, izazvati gradjanske ili lokalne
ratove , a onda do?i kao spasioci. Za njih je, pri
tome, neva?no ko ?e u tim vodviljima dobiti koju ulogu.
To je va?no samo za nas male. I mi smo, na ?alost,
medju onim narodima koji su, iako ?rtve, dobili ,
potpuno nezaslu?eno, ulogu d?elata, koja preti da nam
sramoti obraz dugo vremena. Kada istina nije bila ni
va?na ni dostupna u vreme sukoba, niti se mogla ikako
probiti u svet, sada ?e to mo?i jos manje jer je
knjiga, ili bar ovaj njen deo , zatvorena, i o njoj
vise niko ne govori, na nasu nesre?u ni mi sami. Iako
smo se medju prvima na svetu zaista borili sa
teroristima, ispali smo ratni zlo?inci a teroristi
oslobodioci nasih teritorija. Istina, dakle, zaista
vise nije uopste va?na. Svi smo mi u funkciji interesa
i planova velikih sila i po njihovom volji teroristi
ili demokrate sa dalekose?nim pogubnim posledicama po
?itave narode..