--- In Questo indirizzo email è protetto dagli spambots. È necessario abilitare JavaScript per vederlo., "Miroslav Antic" wrote:
Feljton: Agenti CIA protiv Jugoslavije (2)
Obavestajni centri na Balkanu
Jugoslavija sama po sebi nije dugo godina bila direktna meta
interesovanja CIA, ali nakon razvoja separatistièkog procesa na Kosovu
i pojave nacionalizama u Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji, krajem
osamdesetih godina, raðene su specijalne obavestajne studije i analize
o situaciji u SFRJ
pise: Marko Lopusina
Studiju CIA o Jugoslaviji list Njujork tajms objavio je 1990. godine
kao upozorenje amerièkoj, svetskoj, ali i jugoslovenskoj javnosti. U
tom izvestaju CIA reèeno je da æe se SFRJ raspasti za osamnaest
meseci.
Èetvrtog decembra 1990. godine amerièki predstavnici i struènjaci CIA
i FBI sa Maðarima u Budimpesti dogovorili su taktiku podrske onima
koji se otcepljuju i taktiku napada i pritisaka na Beograd i Srbiju.
Budimpesta je postala tada centar CIA i FBI za ilegalno naoru?avanje
Hrvatske.
Amerikanci su dali podrsku tim novim demokratama, mada je CIA u svojim
izvestajima i analizama jasno napisala da u bivsoj Jugoslaviji nema
snage koja mo?e taj proces da izvede mirno i koja mo?e da porazi
komuniste. Ta i tako podr?ana "demokratizacija", koja je dovela do
cepanja SFRJ, otvorila je vrata ulasku SAD na Balkan i amerièkoj
presiji na Srbe, koja je dosla najvise do izra?aja 1994. godine.
Dr Ronald Hatèet, amerièki profesor, bivsi oficir CIA ka?e:
- Amerika, odnosno CIA i DIA znaèajnije se ukljuèuju u jugoslovensku
krizu tek 1994. godine. Reè je, po mom misljenju, o protivustavnoj
objavi rata SAD protiv Srba, o ilegalnom ratu, koji Bil Klinton vodi
na Balkanu, iako ga javno nije objavio. Amerièka javnost o tom
nezvaniènom ulasku SAD u rat u Bosni malo zna, jer mi Amerikanci tamo
nismo do danas imali nikakve ljudske gubitke koji bi uznemirili
amerièko javno mnjenje.
SAD su usle u Bosnu onog trenutka kada su 1994. godine shvatile da
Alija Izetbegoviæ i muslimanska Vlada sami ne mogu da dobiju taj rat.
Vasington je tada odluèio da preko CIA i DIA ilegalno naoru?a
muslimansku i hrvatsku vojsku, obuèi njihove oficire i jedinice za
borbu protiv armije generala Ratka Mladiæa. Èitavu tu tajnu operaciju
plaæao je islamski svet.
Kobni prijatelji
Tako je zapoèeo èetvrti period najdirektnijeg mesanja CIA i DIA u
unutrasnje politièke prilike na tlu bivse Jugoslavije. Muslimanski
premijer Haris Silajd?iæ je èak i javno priznao da je simpatizer
amerièke Vlade, dok se hrvatski politièar Stipe Mesiæ svojevremeno
hvalio da je sva dokumenta o JNA koja su postojala u Zagrebu lièno
odneo u Pentagon i DIA. I Janez Drnovsek, bivsi predsednik SFRJ,
hvalio se da je imao tajne razgovore sa vasingtonskim emisarima. Ta i
takva misija CIA i DIA danas je kulminirala zvaniènim ulaskom
predstavnika ovih amerièkih tajnih slu?bi u Bosnu u svojstvu jos
jednog meðunarodnog garanta mira sklopljenog u Dejtonu i Parizu. U
Tuzli i sada postoji Stab civilnih i vojnih amerièkih obavestajaca,
koji je fomiran pod patronatom CIA radi sprovoðenja programa za mir,
sto je samo amerièki alibi za javno spijuniranje Srba, Hrvata i
muslimana. Pre Tuzle, Amerikanci su svoje spijunske centre prema
Jugoslaviji formirali u Nemaèkoj (Frankfurt), u Austriji (Beè), u
Sloveniji (Ljubljana), u Hrvatskoj
(Braè, Vis i Split), u Albaniji (Draè), u Bugarskoj (Sofija), u
Makedoniji (Skoplje, Krivolek), i u Maðarskoj (Budimpesta).
U samoj Bosni obavestajni centri veæ su postojali u Sarajevu, a
napravljeni su u Kiseljaku i Tuzli. U Hrvatskoj glavni amerièki centar
za spijuna?u bio je Zagreb i Ambasada SAD. U tajnim operacijama SAD u
Hrvatskoj, a i Bosni, uèestvovao je lièno i ambasador Piter Galbrajt.
Formiranjem ovih centara rukovodio je Rod?er D?ord?, poverenik CIA za
Evropu i penzionisani general Pentagona, dok ih je kontrolisao lièno
tadasnji direktor D?ejms Vulsi. Dolaskom D?ona Teneta na èelo CIA,
Sofija je unapreðena u centar za tajno spijuniranje Jugoslavije.
Amerikanci u bivsoj Jugoslaviji imali su dve diplomatske misije:
Ambasadu u Beogradu i Generalni konzulat u Zagrebu. U nasem glavnom
gradu od sedamdesetak amerièkih slu?benika 35 je imalo diplomatski
status i imunitet. Tu je radilo jos i 220 jugoslovenskih graðana, od
kojih veæina stalno. Shodno svojoj politièkoj i diplomatskoj praksi,
Amerika je u Jugoslaviju uvek slala ljude koji su bili skolovani i
dobro poznavali istoènu Evropu, Balkan, pa i Jugoslaviju. Pre nego sto
bi dosli u Beograd, mnogi amerièki diplomati bi slu?bovali u Zagrebu,
u Konzulatu, pa je tako i doskorasnji ambasador Voren Cimerman bio u
tom konzulatu. Ima struènjaka koji tvrde da je za amerièke diplomate
Beograd èesto bio i ulaznica za Moskvu. To je ujedno znaèilo i da su
se dogaðaji u SSSR-u najbolje mogli pratiti upravo iz SFRJ.
Banditski metodi
Ambasada SAD je uspostavljena 1945. godine i veæ tada, preko svojih
predstavnika, Amerikanci organizuju i klasièan obavestajni rad,
povezujuæi se sa ostacima razvlasæenih partija i kolaboracionistima.
Ona tada ne samo da otvoreno razvija spijuna?u veæ organizuje i
konkretne teroristièke akcije, atentate, diverzije, sabota?e i
ubacivanje neprijateljskih grupa iz inostranstva. Tokom 1946. godine
voðeno je vise sudskih procesa na kojima je otkrivena spijunska
delatnost pojedinih diplomata SAD i tako diskreditovana uloga ove
ambasade.
Ova suðenja su primorala Amerikance da svoj obavestajni rad menjaju.
Poèetkom 1947. godine CIA svoje centre za "pokrivanje" Jugoslavije
prebacuje u inostranstvo, dok same SAD preuzimaju prikupljanje
podataka o FNRJ na legalan naèin. Karakteristiènu ocenu o radu
Amerikanaca dao je u svom poverljivom izvestaju 7. juna 1974. godine
savetnik D?on Gabot. U toj deceniji CIA pise: "Banditski metodi,
metodi maske i kame a la Pridonof i Kloz kompromitovali su celu
Ambasadu. Moja je impresija da mi mo?emo sebi osigurati istu toliku
kolièinu informacija pristojnim ponasanjem i zadobijanjem poverenja
Jugoslovenske vlade!" Treba napomenuti da su gospoda Pridonof i Kloz
bili diplomate-spijuni koji su proterani iz FNRJ u SAD.
- Prikupljanje podataka kroz legalne forme Amerikanci poèinju da
primenjuju u Jugoslaviji od 1952. godine, jer i dolaze do zakljuèka da
ovim putem mogu vise da postignu nego preko agenture koju su
saèinjavali jugoslovenski emigranti i pripadnici revansistièkih snaga.
Zavisno od potreba SAD i CIA posebno, nikada se nisu sasvim odrekle
agenturnog rada u Jugoslaviji - tvrdi iskusni kontraobavestajac Vidan
Markoviæ.
- U personalnom sastavu Ambasade SAD uvek je bio i biæe odreðeni broj
profesionalnih obavestajaca CIA i DIA. Pokrivani diplomatskim
statusom, radili su iskljuèivo na spijuna?i. Pre dolaska u
Jugoslaviju, ti agenti su pripremani u obavestajnim centrima SAD u
Nemaèkoj. Najpoznatiji je bio u Garmis Parkenkirhenu. Posle bi se
vraæali u vojne baze, gde su dopunjavali svoje znanje o Balkanu i
SFRJ. Pored profesionalaca, ovim agenturnim poslovima su se povremeno
bavili i ostali slu?benici Ambasade ili Konzulata. Njihov zadatak je
bio da pronaðu meðu Jugoslovenima pojedince koji æe se "vezati" za
Ambasadu, pristati da putuju u SAD, i takvi bi se vrbovali da rade za
CIA ili DIA. Takvi ljudi tra?eni su najèesæe meðu intelektualcima iz
nauènog, umetnièkog i publicistièkog sveta. Ti slu?beni saradnici CIA
bavili su se i preuzimanjem i prenosom agenturnih izvestaja iz
Beograda i Zagreba prema SAD i to u sluèajevima kada redovne
komunikacijske veze nisu bile sigurne. Pojedini slu?benici
su slati na teren da snimaju odreðene objekte i poligone ili da svojim
prisustvom stvaraju alibi i uslove za rad profesionalaca iz CIA i DIA.
I napokon, u Ambasadi SAD redovno se nalazio i jedan broj obavestajnih
analitièara koji su se bavili istra?ivanjem pitanja za koje je
prioritetno bila zainteresovana i CIA, ali i amerièka Vlada - tvrdio
je Vidan Markoviæ, bivsi struènjak SSUP-a.
(Nastaviæe se)
http://www.patriotmagazin.com/media/010.htm
--- End forwarded message ---
Feljton: Agenti CIA protiv Jugoslavije (2)
Obavestajni centri na Balkanu
Jugoslavija sama po sebi nije dugo godina bila direktna meta
interesovanja CIA, ali nakon razvoja separatistièkog procesa na Kosovu
i pojave nacionalizama u Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji, krajem
osamdesetih godina, raðene su specijalne obavestajne studije i analize
o situaciji u SFRJ
pise: Marko Lopusina
Studiju CIA o Jugoslaviji list Njujork tajms objavio je 1990. godine
kao upozorenje amerièkoj, svetskoj, ali i jugoslovenskoj javnosti. U
tom izvestaju CIA reèeno je da æe se SFRJ raspasti za osamnaest
meseci.
Èetvrtog decembra 1990. godine amerièki predstavnici i struènjaci CIA
i FBI sa Maðarima u Budimpesti dogovorili su taktiku podrske onima
koji se otcepljuju i taktiku napada i pritisaka na Beograd i Srbiju.
Budimpesta je postala tada centar CIA i FBI za ilegalno naoru?avanje
Hrvatske.
Amerikanci su dali podrsku tim novim demokratama, mada je CIA u svojim
izvestajima i analizama jasno napisala da u bivsoj Jugoslaviji nema
snage koja mo?e taj proces da izvede mirno i koja mo?e da porazi
komuniste. Ta i tako podr?ana "demokratizacija", koja je dovela do
cepanja SFRJ, otvorila je vrata ulasku SAD na Balkan i amerièkoj
presiji na Srbe, koja je dosla najvise do izra?aja 1994. godine.
Dr Ronald Hatèet, amerièki profesor, bivsi oficir CIA ka?e:
- Amerika, odnosno CIA i DIA znaèajnije se ukljuèuju u jugoslovensku
krizu tek 1994. godine. Reè je, po mom misljenju, o protivustavnoj
objavi rata SAD protiv Srba, o ilegalnom ratu, koji Bil Klinton vodi
na Balkanu, iako ga javno nije objavio. Amerièka javnost o tom
nezvaniènom ulasku SAD u rat u Bosni malo zna, jer mi Amerikanci tamo
nismo do danas imali nikakve ljudske gubitke koji bi uznemirili
amerièko javno mnjenje.
SAD su usle u Bosnu onog trenutka kada su 1994. godine shvatile da
Alija Izetbegoviæ i muslimanska Vlada sami ne mogu da dobiju taj rat.
Vasington je tada odluèio da preko CIA i DIA ilegalno naoru?a
muslimansku i hrvatsku vojsku, obuèi njihove oficire i jedinice za
borbu protiv armije generala Ratka Mladiæa. Èitavu tu tajnu operaciju
plaæao je islamski svet.
Kobni prijatelji
Tako je zapoèeo èetvrti period najdirektnijeg mesanja CIA i DIA u
unutrasnje politièke prilike na tlu bivse Jugoslavije. Muslimanski
premijer Haris Silajd?iæ je èak i javno priznao da je simpatizer
amerièke Vlade, dok se hrvatski politièar Stipe Mesiæ svojevremeno
hvalio da je sva dokumenta o JNA koja su postojala u Zagrebu lièno
odneo u Pentagon i DIA. I Janez Drnovsek, bivsi predsednik SFRJ,
hvalio se da je imao tajne razgovore sa vasingtonskim emisarima. Ta i
takva misija CIA i DIA danas je kulminirala zvaniènim ulaskom
predstavnika ovih amerièkih tajnih slu?bi u Bosnu u svojstvu jos
jednog meðunarodnog garanta mira sklopljenog u Dejtonu i Parizu. U
Tuzli i sada postoji Stab civilnih i vojnih amerièkih obavestajaca,
koji je fomiran pod patronatom CIA radi sprovoðenja programa za mir,
sto je samo amerièki alibi za javno spijuniranje Srba, Hrvata i
muslimana. Pre Tuzle, Amerikanci su svoje spijunske centre prema
Jugoslaviji formirali u Nemaèkoj (Frankfurt), u Austriji (Beè), u
Sloveniji (Ljubljana), u Hrvatskoj
(Braè, Vis i Split), u Albaniji (Draè), u Bugarskoj (Sofija), u
Makedoniji (Skoplje, Krivolek), i u Maðarskoj (Budimpesta).
U samoj Bosni obavestajni centri veæ su postojali u Sarajevu, a
napravljeni su u Kiseljaku i Tuzli. U Hrvatskoj glavni amerièki centar
za spijuna?u bio je Zagreb i Ambasada SAD. U tajnim operacijama SAD u
Hrvatskoj, a i Bosni, uèestvovao je lièno i ambasador Piter Galbrajt.
Formiranjem ovih centara rukovodio je Rod?er D?ord?, poverenik CIA za
Evropu i penzionisani general Pentagona, dok ih je kontrolisao lièno
tadasnji direktor D?ejms Vulsi. Dolaskom D?ona Teneta na èelo CIA,
Sofija je unapreðena u centar za tajno spijuniranje Jugoslavije.
Amerikanci u bivsoj Jugoslaviji imali su dve diplomatske misije:
Ambasadu u Beogradu i Generalni konzulat u Zagrebu. U nasem glavnom
gradu od sedamdesetak amerièkih slu?benika 35 je imalo diplomatski
status i imunitet. Tu je radilo jos i 220 jugoslovenskih graðana, od
kojih veæina stalno. Shodno svojoj politièkoj i diplomatskoj praksi,
Amerika je u Jugoslaviju uvek slala ljude koji su bili skolovani i
dobro poznavali istoènu Evropu, Balkan, pa i Jugoslaviju. Pre nego sto
bi dosli u Beograd, mnogi amerièki diplomati bi slu?bovali u Zagrebu,
u Konzulatu, pa je tako i doskorasnji ambasador Voren Cimerman bio u
tom konzulatu. Ima struènjaka koji tvrde da je za amerièke diplomate
Beograd èesto bio i ulaznica za Moskvu. To je ujedno znaèilo i da su
se dogaðaji u SSSR-u najbolje mogli pratiti upravo iz SFRJ.
Banditski metodi
Ambasada SAD je uspostavljena 1945. godine i veæ tada, preko svojih
predstavnika, Amerikanci organizuju i klasièan obavestajni rad,
povezujuæi se sa ostacima razvlasæenih partija i kolaboracionistima.
Ona tada ne samo da otvoreno razvija spijuna?u veæ organizuje i
konkretne teroristièke akcije, atentate, diverzije, sabota?e i
ubacivanje neprijateljskih grupa iz inostranstva. Tokom 1946. godine
voðeno je vise sudskih procesa na kojima je otkrivena spijunska
delatnost pojedinih diplomata SAD i tako diskreditovana uloga ove
ambasade.
Ova suðenja su primorala Amerikance da svoj obavestajni rad menjaju.
Poèetkom 1947. godine CIA svoje centre za "pokrivanje" Jugoslavije
prebacuje u inostranstvo, dok same SAD preuzimaju prikupljanje
podataka o FNRJ na legalan naèin. Karakteristiènu ocenu o radu
Amerikanaca dao je u svom poverljivom izvestaju 7. juna 1974. godine
savetnik D?on Gabot. U toj deceniji CIA pise: "Banditski metodi,
metodi maske i kame a la Pridonof i Kloz kompromitovali su celu
Ambasadu. Moja je impresija da mi mo?emo sebi osigurati istu toliku
kolièinu informacija pristojnim ponasanjem i zadobijanjem poverenja
Jugoslovenske vlade!" Treba napomenuti da su gospoda Pridonof i Kloz
bili diplomate-spijuni koji su proterani iz FNRJ u SAD.
- Prikupljanje podataka kroz legalne forme Amerikanci poèinju da
primenjuju u Jugoslaviji od 1952. godine, jer i dolaze do zakljuèka da
ovim putem mogu vise da postignu nego preko agenture koju su
saèinjavali jugoslovenski emigranti i pripadnici revansistièkih snaga.
Zavisno od potreba SAD i CIA posebno, nikada se nisu sasvim odrekle
agenturnog rada u Jugoslaviji - tvrdi iskusni kontraobavestajac Vidan
Markoviæ.
- U personalnom sastavu Ambasade SAD uvek je bio i biæe odreðeni broj
profesionalnih obavestajaca CIA i DIA. Pokrivani diplomatskim
statusom, radili su iskljuèivo na spijuna?i. Pre dolaska u
Jugoslaviju, ti agenti su pripremani u obavestajnim centrima SAD u
Nemaèkoj. Najpoznatiji je bio u Garmis Parkenkirhenu. Posle bi se
vraæali u vojne baze, gde su dopunjavali svoje znanje o Balkanu i
SFRJ. Pored profesionalaca, ovim agenturnim poslovima su se povremeno
bavili i ostali slu?benici Ambasade ili Konzulata. Njihov zadatak je
bio da pronaðu meðu Jugoslovenima pojedince koji æe se "vezati" za
Ambasadu, pristati da putuju u SAD, i takvi bi se vrbovali da rade za
CIA ili DIA. Takvi ljudi tra?eni su najèesæe meðu intelektualcima iz
nauènog, umetnièkog i publicistièkog sveta. Ti slu?beni saradnici CIA
bavili su se i preuzimanjem i prenosom agenturnih izvestaja iz
Beograda i Zagreba prema SAD i to u sluèajevima kada redovne
komunikacijske veze nisu bile sigurne. Pojedini slu?benici
su slati na teren da snimaju odreðene objekte i poligone ili da svojim
prisustvom stvaraju alibi i uslove za rad profesionalaca iz CIA i DIA.
I napokon, u Ambasadi SAD redovno se nalazio i jedan broj obavestajnih
analitièara koji su se bavili istra?ivanjem pitanja za koje je
prioritetno bila zainteresovana i CIA, ali i amerièka Vlada - tvrdio
je Vidan Markoviæ, bivsi struènjak SSUP-a.
(Nastaviæe se)
http://www.patriotmagazin.com/media/010.htm
--- End forwarded message ---