ARTEL GEOPOLITIKA by www.artel.co.yu
office@...
Datum:01 avgust 2002

POUKE IZ DOSADASNJEG TOKA SUDJENJA SLOBODANU
MILOSEVI?U U HAGU

Rade Drobac
Beograd, 31. juli 2002. godine

Nakon upravo zavrsenog jednogodisnjeg
perioda sudjenja Slobodanu Milosevi?u u
Haskom "Tribunalu" pravi je momenat da se
saberu utisci iz svega sto je u ovom periodu
vidjeno i donesu odgovaraju?i zaklju?ci kako
o sudu, svedocima, optu?bi, tako i
okrivljenom. Naravno, to omogu?ava i da se
pretpostavi dalji mogu?i tok sudjenja.

LEGALITET SUDA
Legalitet Haskog "tribunala" osporavan je od
njegovog osnivanja. Bez ?elje da se o ovome
pitanju ulazi u velike polemike, jer je o
tome dosta i pisano, svima onima koji se
razumeju u medjunarodno pravo , pa i u pravo
uopste, jasno je da Haski "tribunal" nema
pravni legitimitet. Ovo stoga sto je osnovan
odlukom Saveta bezbednosti OUN koji nema ta
ovlas?enja. Ono sto bi kao nova
argumentacija moglo da dalje erodira njegov
pravni legalitet su slede?e ?injenice:
- Rad "tribunala" se zna?ajnim delom
finansira iz donacija stranih dr?ava,
ponajpre SAD, kao i iz privatnih donacija,
ponajvise od "Fonda za otvoreno drustvo"
ameri?kog multimilijardera D?ord`a Sorosa.
Da bi rad suda mogao biti nepristrasan i
njegove odluke nezavisne , niko ko je
zainteresovan za njegove odluke ne sme biti
deo procesa rada suda, a ponajmanje onaj
koji ga finasira. Poznato je da su
predvodnik agresije na SRJ i najve?i
protivnik Slobodana Milosevi?a upravo SAD,
pa stoga one nikako ne bi smele da u?estvuju
na bilo koji na?in u radu "tribunala" koji
mu sudi, a jos manje da ga finansiraju,
direktno ili posredno.
- Najve?i broj tzv. "stru?nih" svedoka dosao
je iz redova zemalja koje sa?injavaju NATO.
Ako se zna, a i to je ovo sudjenje pokazalo,
da je najve?i broj "materijalnih" dokaza
dobijen opet od NATO-a, kao i da NATO trupe
love optu?ene po BiH, Hrvatskoj i SRJ,
postavlja se opravdano pitanje da li i
"tribunal" pripada NATO-u.
- Proceduralne norme koje u praksi
primenjuje "tribunal" su apsolutno
neprihvatljive sa aspekta osnovnog prava
optu?enog da ima posteno i fer sudjenje.
Stalna promena proceduralnih normi, vrlo
?esta promena najavljenog toka sudjenja
isvedoka, ne dozvoljavanje optu?enom da se
brani sa slobode, ne dostavljanje optu?enom
optu?nica ili njihovo dostavljanje pred samu
raspravu, skrivanje identiteta svedoka,
onemogu?avanje optu?enog da do kraja
razjasni odredjena pitanja ili da doka?e
la?nost izjava pojedinih svedoka,
nedozvoljavanje Slobodanu Milosevi?u da ima
bolje uslove za svoju odbranu, i niz drugih
mera apsolutno su neprihvatljivi za svaki
iole ozbiljan sud u svetu.
- Van svakog legaliteta je i vodjenje
rasprave o Kosovu i Metohiji. Haski
"tribunal" je prilikom formiranja dobio
mandat SB OUN da istra?uje zlo?ine u
Hrvatskoj i, pre svega, BiH. Potpuno je
nenadle?an za SRJ, pa prema tome i KiM.
Rasprava oko KiM van je njegove nadle?nosti,
?ini novu povredu legaliteta i potvrdjuje da
je "tribunal" politi?ka institucija a ne
pravna.
- Iako je u vise navrata bilo o?igledno da
su neki svedoci psihi?kim i fizi?kim
maltretiranjem i pretnjama bili naterani da
svedo?e, naravno u korist optu?be, sto su
neki i javno rekli tokom rasprave, a sto je
za svaki sud neprihvatljivo, "tribunal" tome
nije poklonio nikakvu pa?nju, potvrdjuju?i
opsti utisak da su njegovi ?inovnici jedino
zaintereovani da po svaku cenu pronadju neki
dokaz krivice Slobodana Milosevi?a i da su
spremni da radi toga zanemare pravo, pravnu
etiku, pravo optu?enih i svedoka na fer
tretman i sudjenje i sl.
- Svaki sud u svetu bi morao da reaguje
ukoliko bi neki optu?eni bio doveden pred
njega mimo zakona. Slobodan Milosevi? je
pred Haski "tribunal" doveden suprotno
Ustavu SRJ. Ne obaziranjem na ovu ?injenicu
"tribunal" je potvrdio da mu pravo i
postovanje procedura i zakona nije prioritet
ve? pragmati?ni cilj da se optu?eni dovede
po svaku cenu, da mu se kako god mo?e doka?e
krivica i da se osudi pa makar mu se krivica
i ne dokazala.
Kao zaklju?ak ovog dela moglo bi se ista?i
da svaki sud mora biti nezavistan i
nepristrasan, a pogotovo onaj koji
raspravlja o krivici jednog predsednika
dr?ave, makar i bivseg, jer je svakome
razumnom jasno da ?e odluke suda po pitanju
krivice optu?enog neminovno imati
dalekose?ne posledice i po dr?avu na ?ijem
je ?elu bio. Haski "tribunal" u tom pogledu
ne uliva nikakvo poverenje, pogotovo nakon
upravo zavrsenog perioda sudjenja Slobodanu
Milosevi?u ?ime je njegov legalitet dodatno
narusen.

TOK SUDJENJA
U proteklih godinu dana sudjenja bili smo
svedoci brojnim raspravama oko dogadjaja na
KiM tokom 1998 i 1999. godine. Iz svega sto
smo videli i ?uli moglo bi se zaklju?iti
slede?e:
- Optu?ba
Gromoglasno, kroz orkestrirane re?imske
medije Zapada, najavljivano sudjenje bivsem
Jugoslovenskom predsedniku za zlo?ine koje
je, navodno nesumnjivo, po?inio naslo je
svoj najo?itiji izraz u optu?nici Karle del
Ponte. Beskrajna analiza istorije, politike,
priholoskog lika optu?enog, njegovih ciljeva
i ambicija, vise le li?ila na los roman nego
na ozbiljnu pravnu optu?nicu. Ona je i dokaz
da je sudjenje politi?ko a ne pravno, jer od
prava u njoj nista i nema. Ono sto je u njoj
re?eno o Milosevi?u moglo bi se primeniti na
skoro svakog politi?ara u svetu. Istorija je
potpuno iskarikirana, pa i falsifikovana a
politika krajnje pojednostavljena, pa je
opsti utisak nakon tog dela bio vise nego
mu?an. U nedostatku jasnih optu?bi, ?vrstih
dokaza, kompormituju?ih dokumenata i
svedoka, optu?nica se bavila naratorstvom i
spekulacijama pa i falsifikatima, pa je
samim tim protpuno promasena. U svakom
slu?aju optu?nica je krajnje
neprofesionalna, povrsna, neozbiljna, naivna
nedore?ena i , sa pravne ta?ke gledista,
potpuno nekorisna.
- Svedoci
Prosto je neverovatno koliki se broj svedoka
pojavio pri ?emu su skoro svi od reda patili
od istih neverovatnih slabosti. Ono sto se
mo?e o svima njima slobodno zaklju?iti je da
je ostao utisak da su skoro svi la?no
svedo?ili. Zasto? Ima vise ?injenica koje to
potvrdjuju:
- Najve?i broj svedoka je govorio o
dogadjajima kojima li?no nije prisustvovao.
Postavlja se opravdano pitanje o kakvim se
to onda svedocima radi kada govore o
dogadjajima kojima nisu prisustvovali. Sve
se svelo na neuspelu "rekla-kazala" tra?
partiju, koju je Milosevi? uspesno
demaskirao.
- Skoro svi svedoci su tvrdili da ih NATO
ni?im nije ugrozio sto je besmisleno jer su
od bombardovanja stradali ne samo Srbi ve? i
brojni Albanci.
- Skoro niko od svedoka gotovo da nije nista
?uo o U?K, niti o njihovim vojnim dejstvima
i teroristi?kim akcijama, sto je takodje
neverovatno, odnosno, o?igledna la?. - Kada
je re? o tzv. "stru?nim" svedocima
"tribunala" ni oni se nisu proslavili.
Njihove su "ekspertize" bile tako povrsne,
iskonstruisane i o?igledno la?ne da ih je
mogao dezavuisati svako ko je hteo da udje u
polemiku. Krajnje neprofesionalno , opet..
Od "tribunala" kakav je Haski, moglo se s
pravom o?ekivati da ?e da manipulise i
krivotvori, jer mu je cilj ne da utvrdi
istinu ve? da Slobodana Milosevi?a osudi,
ali smo o?ekivali vise kvaliteta u prevarama
i podmetanjima. Ove su bile na nivou uli?nih
"sibicara".
- Kada je re? o tzv. "insajderima" ni tu se
optu?nica nije proslavila. Iako su ve?
svedo?ili neki pojedinci, najavljeni
gromoglasno kao odlu?uju?i za doklazivanje
Milosevi?eve krivice, od toga nije bilo
nista. Apsolutno se pokazalo da ?e se tesko
na?i onaj ko ?e prstom upreti na optu?enog
kao krivca za zlo?ine koji mu se pripisuju.
Pre svega jer bi to bila la?. Srbiji i SRJ
su ratovi nametnuti, zlo?ine su ?inili
ponajvise drugi, kod Srba poneko, ali
politika organizovanog zlo?ina nikada nije
postojala u Srbiji, ni pre, ni sada. Tesko
da ?e iko pristati da u istoriju udje kao
?ovek koji je la?no svedo?io u Hagu, bez
obzira na danasnje pritiske i ucene Haskih
istra?itelja i njihovih ovdasnjih pomoga?a.
Na kraju krajeva, svi su svesni da nista ne
traje ve?ito, osim suda istorije.
- Optu?eni
Ko god da je u Hagu o?ekivao uplasenog,
skrusenog i utu?enog ?oveka, nakon svega sto
se Milosevi?u desilo, prevario se. Slobodan
Milosevi? je , u svom maniru, vise nego
ikada smiren i stalo?en, kao da razgovara sa
decom, vodio dijaloge sa sudijama,
tu?iocima, svedocima, pobijaju?i sistematski
njihove iskonstruisane izjave, dokazuju?i
apsurde u njihovima optu?bama, iznose?i
skrivene ?injenice o njima samima,
demaskiraju?i politi?ku prirodu la?nog suda,
tendencioznost sudija, falsifikovanje
?injenica i iskonstruisanost optu?bi. U svim
svojim nastupima delovao je, za razliku od
ostalih-sudija, tu?ilaca, svedoka,
prijatelja suda- sigurno i samouvereno a sve
sto je izrekao bilo je, u sustini, na liniji
odbrane i interesa zemlje, svestan da se u
Hagu ne sudi samo njemu ve? i svima nama,
celoj zemlji, o ?emu najbolje svedo?I
optu?nica o kojoj je ve? bilo re?i.
- Sudije
Tokom celog ovog perioda sudije su bile u
funkciji optu?be i na svaki mogu?i na?in,
nakada otvoreno, a nekada manje, pomagali
optu?bi i svedocima, na stetu optu?enog.
Kada god bi neki svedok bio u neprilici zbog
pitanja Slobodana Milosevi?a, oni su mu
priskakali u pomo?, naro?ito sudija Mej.
Bilo da su oduzimali re? Milosevi?u ili na
drugi na?in opstruirali da ne dodje do jos
gore pozicije po njihove sti?enike- svedoke
oprtu?nice. Sumnjamo da ?e se tako ponasati
kada, i ako ikada, svodoci budu u korist
optu?enog. Svojim ponasanjem doprineli su
daljoj eroziji legaliteta i kredibiliteta
suda i potvrdili njegovu politi?ku pozadinu.
Nesposobni da se nose sa optu?enim, niti da
iz neprilika izvuku svedoke kako se ne bi
dalje kompormitovali, svesni da ?e tako biti
i ubudu?e, na svaki na?in pokusavaju da
Milosevi?a ubede da prihvati advokate kako
bi njega spre?ili da govori. Do sada u tome
nisu imali uspeha. Medjutim, toliko
insistiranje na bolesti Milosevi?a, iako za
to ima osnove, vise li?i na uvertiru da mu
se "zbog ote?anog zdravstvenog stanja'
oduzme pravo da samostalno sebe brani i
odredi advokat, sa kojim ?e oni svakako
mnogo lakse.
- Prijatelji suda
Kako i sama res ka?e "prijatelji suda" su ,
na svoj na?in, pokusavali da pomognu sudu,
svakako ne optu?enom. Medjutim, sudije i
svedoci su se toliko mu?ili sami sa sobom
zbog nemogu?nosti da nadvladaju Slobodana
Milosevi?a, da su njihove usluge veoma malo
koristili. Ni Milosevi? to ne dozvoljava ,
svestan da njihovo vreme krade njegovo, pa
su spre?eni da nanesu ve?u stetu optu?enom
nego sto bi objektivno mogli. U krajnjoj
liniji, Milosevi? je odabrao da se sam brani
a ako mu treba pomo?, neka je sam odabere.
Ovi "pomo?nici " neka i dalje poma?u sudu.

MEDIJI I SUD
Ovde ne?emo ulaziti u poznate ?injenice da
su strani mediji procesu u Hagu poklanjali
pa?nju samo kada je trebalo najaviti
hapsenje Slobodana Milosevi?a, njegovo prvo
pojavljivanje na sudu, zna?ajne svedoke koji
}e "dokazati" njegovu krivicu , a da su
propustili da prenesu koliko je puta
raskrinkao la?ne optu?be i svedoke, koliko
puta je, ispituju?i svedoke, pokazao sta je
istina a sta nije. Ovde ?elimo da istaknemo
nesto drugo, o ?emu je do sada bilo malo
re?i, a zna?ajno je sa aspekta
rasvetljavanja prethodnih dogadjaja koji se
sada raspravljaju na "tribunalu" u Hagu.
Naime, sudjenje u Hagu je drasti?no pokazalo
razliku izmedju medija i suda. Koliko god
"tribunal" u Hagu bio politi?ki, koliko god
njegova namera bila da se po svaku cenu
doka?e krivica Slobodana Milosevi?a i on
osudi, ipak je sud , radi elementarnog
postovanja osnovnih sudskih procedura, od
kojih ina?e ne boluje, morao dozvoliti
optu?enom da govori. To je nesto sto mi ni
kao zemlja nismo imali prilike da u?inimo
sve do ovog sudjenja. Naime, ve? dvanaest
godina Zapad, oli?en u SAD, Velikoj
Britaniji, Nema?koj , Francuskoj, pa onda i
drugim zemljama iz njihove orbite, ogromnim
talasima valja gomile iskonstruisanih
optu?bi, prljavih podmetanja, falsifikovanih
i jednostrano prikazanih zbivanja i razloga
zaSto je do njih doslo, sve u cilju
stvaranja la?ne predstave o ?injenicama i
dogadjajima u o?ima sopstvene i svetske
javnosti, zarad ostvarivanja svojih interesa
i ciljeva i opravdavanja sopstvenih , ina?e
neprihvatljivih i nelegalnih postupaka, kao
sto su , na primer, bombardovanje SRJ i
okupacija Kosova i Metohije. Na sve te
optu?be nasa zemlja i njeni predstavnici
retko su imali priliku da ista ka?u, a i
kada bi je dobili bila je to borba 100 na
prema 1. Strana propaganda uspela je da
dogadjaje i li?nosti prika?e u la?nom svetlu
i stvori utisak da su za sve dogadjaje na
prostoru prethodne SFRJ krivi Srbi , njihova
vlast i ponajpre Slobodan Milosevi?. Stoga
se o?ekivalo da ?e sudjenje biti "ma?ji
kasalj" i da ?e se lako dokazati njegova, a
time i napa, krivica. Medjutim, sudjenje u
Hagu donelo je, za Zapad, i veoma bolnu
priliku da Slobodan Milosevi?, glavni akter
"nase" strane, ka?e bar nesto u svoju i nasu
odbranu. Sada, dakle, vise nije bilo mogu?e
lagodno redjati optu?be, ocene i predloge za
ka?njavanje, bey ikakve potrebe da se one
doka?u, a da niko ne mo?e da na to odgovori.
Prevareni su i svedoci. I oni su uveravani
da ?e sve i?i glatko i da ?e njihove la?ne
izjave pro?i bez problema. Slobodan
Milosevi? o svemu sto se na nasim prostorima
desavalo svakako zna mnogo, sigurno vise od
svih njih. A sada je imao priliku da nesto
od toga i ka?e. Ovoga puta je svaka optu?ba
dobila svoj odgovor, svaki iskaz je stavljen
pod lupu provere, svaki dogadjaj je dobio i
druga?ije objasnjenje. Zato je cela ta igra
sa namestenim svedocima, la?nim optu?bama,
iskonstruisanim dogadjajima, pala u vodu,
koliko god da su pokusavali da Milosevi?a
spre~e i sputaju da govori. Suverenost
Slobodana Milosevi?a u dijalogu sa onima
koji ga okrivljuju pokazuje, pored drugih
stvari, i svu veli?inu i zna?aj monstruozne
medijske hajke koja je protiv nase zemlje
nesumnjivo vodjena u du?em vremenskom
peridodu a bez mogu?nosti da na nju
adekvatno odgovorimo, u?utkani bojkotom
zapadnih, tobo?e slobodnih, medija. Da smo
tu priliku imali, sto su oni mogli
obezbediti da je bilo politi?ke volje
njihovih politi?kih oligarhija, mo?da bi ceo
tok jugoslovenske krize isao drugim pravcem
i ratova mo?da i ne bi bilo. U svakom
slu?aju, Milosevi? je iz okrsaja sa sudom i
njegovim svedocima izasao kao neprikosnoveni
pobednik, ne samo zato sto je govorio
istinu, ve? zato sto je imao priliku da se
brani i da javno odgovori na optu?be ,ma
koliko to bilo u nesrazmeri sa brojem onih
koji ga optu?uju. Dobro bi bilo nakon ovoga
shvatiti zna?aj medija i propagande kao nauk
za ubudu?e, da nam se istorija ne ponovi u
nekoj drugoj istorijskoj situaciji koja ne
mora biti bas tako daleko..

ODJECI U JAVNOSTI
Sudjenje u Hagu u nasoj zemlji pratio je
veliki broj ljudi. U svetu znatno manje.
?uvari demokratije su se pobrinuli da od
svojih gradjana sakriju direktan tok
sudjenja kako ih ne bi pokolebali u uverenju
da je Milosevi? nesumnjivo kriv samo sto to
ne mogu tek tako dokazati. Ipak, nakon
godinu dana "dokazivanja" i dalje se mu?e i
sve te?e svojim gradjanima mogu objasniti
sta je to sporno kada tako jasan slu?aj ne
mogu dovesti do kraja. U nekim poslednjim
napisima zapadnih medija provejava krajnje
razo?arenje dosadasnjim tokom procesa i
njegovim rezultatima. Kada je re? o nasoj
zemlji mo?e se re?i da je sudjenje bilo
medijski dogadjaj broj 1. Ovo nije mali
komliment imaju?i u vidu neverovatan broj
skandala i afera koje smo imali u proteklih
godinu dana. Svojim hrabrim dr?anjem i
nepobitnim argumentima koje je iznosio,
optu?eni je pobrao je simpatije, pa ?ak i
mnogih medju onima koji su glasali protiv
njega na septembarskim izborima 2000.
godine. Njegovom su uspehu svakako doprineli
i la?ni svedoci , generalizovane optu?be na
ceo narod i dr?avu i pristrasno ponasanje
sudija ali ostaje ?injenica da se uspesno
izborio da mnogo nadmo?nijim protivnikom
koji je skovao zaveru da ga unisti i radi
tog se cilja koristio svim sredstvima, stop
je nasa javnost sigurno zapazila. Pored
toga, najve?i broj nasih gradjana ne smatra
da je Slobodan Milosevi? kriv za ono zasta
ga u Hagu optu?uju, ne veruje da smo mi,
Srbi, krivi za raspad prethodne dr?ave i za
sva zla koja su se u vezi sa tim desila, a
znaju za zlo?ine koji su u?injeni protiv nas
a o kojima niko ne govori. Sudjenje je
ponovo otvorilo mnoga pitanja iz nedavne
proslosti i dalo im odgovor koji je mo?da
tada nedostajao. S druge strane, i okolnosti
u zemlji su se delimi?no izmenile. DOS je
dobio prethodne izbore na dva postulata:
Slobodan Milosevi? nas je izolovao od sveta
jer je on kriv za nase nesporazume sa njim i
?im on ode sve ?e biti u redu; I u teskoj
smo finansijskoj i ekonomskoj situaciji zbog
Slobodana Milosevi?a, koga svet ka?njava za
pogresnu politiku a mi trpimo, ?im on ode mi
?emo u?i u blagostanje. Nakon dve godine od
promene vlasti jasno je, nakon ovog
sudjenja, da Slobodan Milosevi? nije kriv za
ono zasta sedi u Hagu, odnosno ya ratove na
ovom prostoru, a od blagostanja koje je
o?ekivano ni traga , ni glasa. ?ivi se
kudikamo gore. I sudjenje u Hagu je, dakle,
donekle pomoglo da se propagandna magla koja
traje poslednjih nekoliko godina malo
razidje a ?ivotne tesko?e koje nas sve vise
pritiskaju su nas naterale da ponovo
razmislimo sta smo ?ime dobili a sta
izgubili. Iako smo daleko od bilo kakve
jasne politi?ke platforme, odnosno
sagledavanja politi?kih snaga koje bi je
mogle izneti- odnosno sta nam je, kao
zemlji, ?initi da se iz sadasnje situacije
izvu?emo, proces otre?njenja je ipak po?eo.

MEDJUNARODNE POLITI?KE OKOLNOSTI
Tokom ovih godinu dana sudjenja Slobodanu
Milosevi?u na medjunarodnom planu su se
dogodile neke zna?ajne promene koje su i
ovom procesu, i Milosevi?evoj ulozi u
dogadjajima za koje ga optu?uju , dali novu
dimenziju. Zaostravanje situacije na Bliskom
istoku, gde Izeraelska armija "potpuno
legitimno" masakrira civile (niko je ne
optu?uje za prekomernu upotrebu sile) na
tudjoj teritoriji, potom napad na trgovinski
centar u Njujorku, bombardovanje Avganistana
i njegova okupacija, kao i najave novog
masivnog napada na Irak sa ciljem rusenja
Sadama Huseina i okupacije Iraka, u potpuno
novom svetlu prikazuju i dogadjaje u SRJ za
koje se Milosevi?u sudi. Sve je o?itije da
nije Milosevi? taj koji je iyayivao ratove
ve? oni koji mu sada sude. Pa nisu valjda
svi krivi a samo oni ispravni. U freneti?noj
propagandi protiv SRJ i njenog tadasnjeg
predsednika neko je i mogao pomisliti da je
nasa zemlja stvarno nesto kriva i da ?ini
neke zlo?ine koje treba spre?iti. Neupu?eni,
a njima je ta propaganda bila upu?ena, su to
mogli poverovati. Sada , posle svega sto se
desilo otkada Milosevi? nije na politi?koj
sceni, vidimo da je Milosevi? u Hagu, Srbi i
ostalo nealbansko stanovnistvo proterano sa
Kim, da na KiM vlada teror, etni?ko
?is?enje, kriminal, sverc, trgovina drogom i
belim robljem i da je to i dalje
potencijalno bure baruta koje preti da
ponovo razbukti sukobe na Jugu Srbije , u
Makedoniji ili u Gr?koj. Ya sve to sada
svakako nije kriv Milosevi?. Iako je to
tako, tzv. Medjunarodna zajednica, a u
stvari SAD i nekolicina njenih saveznika,
izdaje saopstenja o velikom napretku
demokratije na KiM, obnovi, saradnji, i u
sli?nom tonu, iako je to daleko od i privida
istine. Kada bi to bilo ta?no, ko to onda
ubija, otima, maltretira Srbe i nealbance
tamo, ko rusi pravoslavne crkve i groblja,
ko otima tudju imovinu i kamenuje autobuse i
automobile koji nose registarske tablice
Srbije? Sa druge strane, kako to da tako
miroljubive, demokratske i humane nacije i
dr?ave, kao sto su SAD i njeni saveznici,
stalno nekoga napadaju i bombarduju, kako to
da stalno moraju negde, u stranim zemljama
da na silu dovode svoje trupe, kako to da im
stalno smetaju neki "nedemokratski" re?imi
(pri ?emu im neki drugi jednako
nedemokratski nimalo ne smetaju). Zasto bas
oni uvek "moraju" nekoga da napadnu,
bombarduju i okupiraju, tobo?e u opstem
interesu i radi nekih univerzalnih principa.
Pre ?e biti drugo- da smo svi mi ?rtve
njihovog imperijalisti?kog pohoda na
osvajanje svetskih resursa i strateskih
regiona a da medijska satanizacija i sud u
Hagu imaju za cilj da maskiraju njihove
prave razloge i motive, kao i njihovu
nesumnjivu odgovornost za posledice takvih
akcija- razaranje zemalja, ubijanje nedu?nih
ljudi i otimanje tudjih teritorija i
bogatstava.
Gospodin Bus najavljuje ratove bez kraja. Da
li ?e biti dovoljno krivaca za tako nesto.
Ako ih i ne bude SAD ?e same napraviti
krivce jer se ratovi moraju nastaviti radi
dobrobiti SAD i njenih gradjana. Drugima
kako bude.
Gospodin Bus najavljuje rat protiv
terorizma. Pa zasto onda tesno saradjuje sa
teroristima U?K? Zasto su SAD bombardovale
SRJ da bi zastitili teroriste ako protiv
njih ratuju? U svetlu nesumnjivo
militaristi?ke politike SAD, koja je danas
vidljivija nego sto je to mo?da bila pre
nekolko godina, i njihovog, sada ve? jasno
uo?ljivog, oslanjanja na mnoge teroristi?ke
grupe u svetu radi ostvarivanja svojih
interesa kroz destabilizaciju zemalja koje
?ele pokoriti i okupirati (primeri za to su
i druge zemlje, ne samo Jugoslavija- Irak,
Makedonija, Kasmir, Iran i sl.) i proces u
Hagu dobija drugu dimenziju i smisao , i u
o?ima nase, ali i svetske javnosti.

NOVI MEDJUNARODNI SUD
Delegitimizaciji "tribunala" u Hagu doprineo
je i jos jedan dogadjaj na medjunarodnoj
politi?koj sceni - po?etak rada novog
Medjunarodnog krivi?nog suda, ovoga puta sa
sedistem u Rimu. Za razliku od ovog Haskog,
sud u Rimu je legalan jer je prihva?en od
velikog broja dr?ava, kroz kolektivni ugovor
suverenih dr?ava, koje su svoje pristupanje
ovom sudu ratifikovale kroz svoje
parlamente. Sud je, za razliku od Haskog,
nadle?an za sve zemlje jednako, a ne za
pojedine, zna?i nije diskriminatorski kao
Haski. I napokon, po?etak rada suda do kraja
je obelodanio dvostruke standarde SAD i
njihovu neprincipijelnost, odnosno dao
"tribunalu" u Hagu pravu dimenziju
-politi?ku. Naime, SAD su ne samo odbile da
ratifikuju pristupanje ovom sudu, ve? su
povukle i svoj prethodni pristanak. Takvo
ponasanje objasnili su strahom da njihovi
dr?avljani ne dodju pod udar ovog suda, sto
je suprotno njihovom ustavu, navode?i i da
se "takav sud mo?e iskoristiti politi?ki
radi optu?ivanja njihovih dr?avljana". Kada
je to tako, postavlja se pitanje kako onda
toliko insistiraju na sudu u Hagu, na
izru?enjnima optu?enih bez obzira da li je
to u skladu sa ustavima zemalja ?iji su oni
dr?avljani i ne pitaju?i se da li mo?da i
taj Haski sud nekome sudi iz politi?kih
razloga? Ovakva pozicija SAD naisla je na
osudu velikog broja zemalja i iako su kroz
OUN sprovele odluku da njeni dr?avljani koji
u?estvuju u mirovnim-?itaj vojnim akcijama u
svetu ne?e godinu dana biti pod
jurisdikcijom suda, neizvesno je dokle ?e se
takva pozicija SAD odr?ati. Ako nista,
Evropa i neki drugi politi?ki faktori dobili
su dobru kartu u ruke za cenjkanje sa SAD,
ovoga puta na njenu stetu. Sa druge strane,
jasno se pokazala nemoralnost ameri?ke
spoljne politike i razotrilo jasnije nego
ikad da je sud u Hagu , u stvari, instrument
SAD i NATO u nametanju njihove hegemonije,
odnosno da mu je cilj da zastrasi sve one
koje im se suprotstave, kao i da su SAD
spreme da sude drugima ali nisu da dozvole
da se njihovima sudi, sto bi trebalo da bude
neprihvatljivo u savremenom svetu i
dostignutom stepenu civilizacije i sto i
sudjenju u Hagu daje druga?iju dimenziju.

ZAKLJU?AK
Moglo bi se konstatovati da je sudjenje
Slobodanu Milosevi?u zapalo u ozbiljnu krizu
jer nista od svega za sta je on optu?ivan
nije dokazano, niti je blizu toga. I sud i
svedoci , i optu?ba su se znatno
iskompromitovali, nelegitimnost suda je jos
i poja?ana, sumnje u njegovu politi?ku
pozadinu i spregu sa SAD i NATO- m postale
vise nego opravdane, neregularnost procesa
vise nego o?igledna i procesne radnje sve
proizvoljnije, povrsnost optu?nice i njena
iskonstruisanost dokazana, uverenost da ?e
se na?i neko da jasno svedo?i protiv
optu?enog poljuljana. Treba ovde mo?da
postaviti i pitanje ko to ima interesa i
zasto da pla?a 1160 ?inovnika ovog suda i to
enormnim platama i dnevnicama. Potom zasto
je tako nizak profesionalni, odnosno
pravni?ki, nivo tu?ilaca, sudija i
zaposlenih. Verovatno je odgovor na ovo
pitanje - zato jer iole ozbiljniji pravnici
nisu ?eleli da u?estvuju u ovakvom
montiranom procesu.
S druge strane Slobodan Milosevi? je pobrao
sve simpatije za hrabro dr?anje i
ubedljivost svog nastupa i argumenata.
Medjunarodne okolnosti, izmenjene
dogadjajima koji su imali svoj posredan
odraz i na ovo sudjenje, doprinele su
ja?anju Milosevi?eve pozicije ,
kompormitaciji SAD i NATO-a, kao sponzora
"tribunala" i medjunarodnih faktora jer se
pokazalo jasnije nego ikada do sada da oni
ti koji proizvode krize u sopstvenom
interesu a za to optu?uju druge. Sada je
vise nego o?ito da oni vode militaristi?ku
politiku prema ostalom delu sveta, van
njihovih neposrednih saveznika, koja
ugro?ava veliki broj dr?ava i svojom
neodgovornos?u mo?e svet gurnuti u jos sire
i nesagledivije sukobe i ratove. Odnosno,
postaje sve o?iglednije da su ratove, za
koje optu?uju Milosevi?a, sami izazivali i
podsrekavali, kako bi politi?ki, vojno i
ekonomski pokorili ovaj vitalni region
Evrope, kao strateski, vojno, saobra?ajno i
ekonomski zna?ajan, tako i kao poligon za
dalje sirenje na Istok.
Sta se sada mo?e o?ekivati u nastavku
sudjenja?
S obzirom da je teoretski gledano najvise
osnova za dokazivanje krivice Milosevi?a
bilo po pitanju Kosova i Metohije, jer je ta
oblast u sastavu Srbije i SRJ i u
neposrednoj odgovornosti predsednika SRJ, a
sto je izostalo, sanse da se to doka?e po
pitanju BiH i Hrvatske su jos manje. Ni od
preostalih svedoka ne treba o?ekivati da ?e
dokazati nepobitnu krivicu optu?enog, mada
se to ne sme sasvim isklju?iti jer je
optu?ba sada verovatno spremna na sve da bi
se iz ove situacije kako-tako izvukla. Zato,
ako ne "ubede" nekog svedoka da potvrdi
Milosevi?evu krivicu, logi?no je o?ekivati
da ?e optu?ba i sud pokusati da Milosevi?a
onemogu?e da govori javno ili mu na svaki
na?in ote?ati uslove i odbranu. Tra?i?e
na?ine da mu nametnu advokata, da ga
proglase mnogo bolesnim pa da tra?e
zastupnika, ili bilo sta drugo (u neke gore
scenarije da ne ulazimo mada ne treba
zaboraviti da neki nisu pre?iveli Hag) kako
bi proces bar razvukli sto vise i polako ga
gurali van domasaja javnosti i u zaborav. On
ionako za njih vise i nema zna?aja. Svoje
ciljeve u Jugoslaviji su ostvarili,
Milosevi?a su u Hag doveli, druge dr?ave i
njihove lidere zastrasili, pa sto onda bas
moraju i dokazati da je kriv "kad svi znaju
da je kriv". Najbolje je proces usporiti,
razvla?iti, skloniti ga iz medija i polako
zaboraviti. Na ekranima i u novinama ?e biti
neke va?nije vesti. Pojavi?e se neki novi
diktatori i neka druga ugro?ena mesta i
zajednice koje ?e oni morati braniti bombama
i "mirovnim akcijama". I sve ?e polako pasti
u zaborav. Naravno, pustiti ga sigurno ne?e.
Mo?da se jednoga dana pojavi kratka vest u
nekim perifernim listovima da je bivsi
predsednik SRJ osudjen na neku vremensku
kaznu zbog ratnih zlo?ina, genocida ili
sli?no u?injenih pre mnogo godina. Ni takav
scenario ne bi trebalo da iznenadi. Oni
ionako optu?ene dr?e u zatvorima koliko god
im treba, bez obzira na zakone i rokove koje
oni pripisuju. Pa zar Mom?ilo Krajisnik ne
sedi u zatvoru ve? dve godine (ako ga se jos
iko se?a)? Sto to ne bi moglo i sa drugima,
ako je korisno?.


ARTEL GEOPOLITIKA je privatan, nezavisan i
nelukrativan web site koji se izdra?ava od
volonterskog rada nekolicine entuzijasta.
Ukoliko vam se informacije koje ARTEL GEOPOLITIKA
objavljuje dopadaju bili bismo zahvalni da nas
podr?ite bilo kojom finansijskom kontribucijom ili
kroz reklamiranje na nasem web site-u. Vasa pomo?
bi?e upotrebljena za jos kvalitetnije selektiranje
informacija, njihovo br?e postavljanje na site i, sto
smatramo mo?da i najva?nijim, prevodjenje
najkvalitetnijih tekstova i na druge jezike.
Za dinarske uplate: ?iro ra?un br.
40803-601-8-2289398
Za devizne uplate: ARTEL- Eksimbanka- Beograd,
devizna partija br. 27227