ARTEL GEOPOLITIKA by www.artel.co.yu
office@...
---
"Zastava" u drugoj godini priprema za privatizaciju
Ru?ica Milosavljevic
Beograd, 07. septembar 2002. godine
infograf@...
Program konsolidacije "Zastave" postao je simbol
promena i tranzicije vec u vreme kada je sama njegova
najava izazvala bucni revolt kragujevackih radnika
zbog statusnih i organizacionih "lomova" koji su
cekali njihove fabrike.
Uz velika natezanja, proteste, strajkove, pa i
fizicke nasrtaje na ministre, clanove Saveta za
stratesku konsolidaciju 27.07.2001. godine konacno je
potpisan "Sporazum o statusnoj i organizacionoj
transformaciji i strateskoj konsolidaciji grupe
Zastava".
Za pracenje i realizaciju ovog Sporazuma od strane
vlade republike Srbije, formiran je Savet za
stratesku konsolidaciju "Zastave".
Realizacija ovog Sporazuma je predvidjena u dve faze
: prva faza podrazumeva statusnu i organizacionu
konsolidaciju, a druga faza proces restruktuiranja i
konacnu privatizaciju.
U statusnu i organizacionu konsolidaciju grupa
"Zastava" je usla sa skoro 16 000 radnika viska,
velikim gubitcima i potpuno nespremna za tr?isnu
utakmicu. U okviru ovog procesa iz sistema grupe
"Zastava" izdvojeno je i osamostaljeno 24 fabrike u
kojima je zaposleno 8439 radnika, a ostatak je usao u
sastav novoformiranog holdinga "Zastava vozila" u
kome je ostalo zaposleno 8303 radnika. Najte?i
segment realizacije prve faze ovog Sporazuma je
resavanje statusa skoro 16 000 radnika koji ostaju
bez radnih mesta.
U cilju amortizacije ocekivanog velikog
nezadovoljstva radnika koji ostaju bez posla, u
okviru Zastave formirano je novo drustvo "Zastava
zaposljavanje i obrazovanje", skraceno ZZO u kome ce
se vrsiti prekvalifikacija i edukacija, kao i
pronala?enje novog zaposlenja. Preuzeti viskovi
radnika imace status zaposlenih u ZZO (a prakticno
nece raditi) u trajanju od najdu?e cetiri godine, a
primace nadoknadu u visini 45 % zarade koju bi imao
na svom random mestu. Druga mogucnost je uzimanje
otpremnine u iznosu od 200 DM za svaku godinu radnog
sta?a. Ovakva ponudjena resenja, a posebno brojka od
skoro 16 000 radnika koji ostaju bez radnih mesta,
izazvala je seriju protesta nezadovoljnih radnika, sa
velikim izgledima da preraste u nekontrolisani
socijalni bunt.
Na?alost, usitnjeni i razjedinjeni sindikati nisu
znali ili nisu hteli da opravdano nezadovoljstvo i
cvrstu resenost radnika da ostanu u svojim fabrikama,
iskoriste za svoju bolju pregovaracku poziciju u
smislu postizanja povoljnijih resenja po radnike od
ponudjenog.
Konacno je to izgledalo kao velika sindikalna izdaja,
i radnici su bez pravih saznanja o svojim pravima
bili prinudjeni da se opredele izmedju dva zla.
Tacno nakon godinu dana primene ovog Sporazuma
27.07.2002. godine republicki ministri i clanovi
Saveta za konsolidaciju kao i rukovodstvo Zastave
zadovoljno su novinarima predstavili rezultate prve
faze pripreme Zastave za privatizaciju i jedni i
drugi su zakljucili da se Sporazum sprovodi po planu
i programu, sto pokazuje kontinuitet i rast
proizvodnje i da su ispunjeni uslovi da se izborom
ekonomskog, finansijskog i pravnog savetnika za
privatizaciju krene u drugu fazu privatizacije
"Zastava vozila", a da se proces brze aukcijske
privatizacije otvori za devet osamostaljenih fabrika
iz sistema "Zastava". U prvu fazu konsolidacije
Zastave ulo?eno je 50.000.000 EUR, i to 42.000.000
EUR za otpremnine 8 000 radnika koji su napustili
"Zastavu" i nadoknade za 7 000 radnika koji su na
ZZO, a na ime obrtnih sredstava 6,2 miliona evra.
Nasuprot ovom zadovoljstvu oglasavaju se sindikati sa
tvrdnjom da se potpisani Sporazum ne postuje, da
ozbiljnije proizvodnje nema, kao ni otvaranja novih
radnih mesta, da se sem pukog pre?ivljavanja u
fabrici nista ne desava i da se nista nije promenilo
na bolje.
Zakljucak je da je preuranjena odluka za pokretanje
druge faze privatizacije, i da ukoliko do kraja
avgusta ne bude osetnijih pomaka, sindikat najavljuje
ostrije mere sindikalne borbe. Bez obzira na tako
suprotne stavove clanovi dr?avnog Saveta za
konsolidaciju "Zastave" doneli su odluku i od juna
meseca u "Zastavi" je otpoceo proces druge faze
restruktuiranja i priprema za konacnu privatizaciju.
Kroz ovaj proces kragujevacku kompaniju vodice
konzorcijum savetnika koji cine "Citadel Finansial
Advisory", "Odien restructuring", "Ernst and Jung" i
"Joksovic partneri". Sef savetnicke grupe je Bernard
Hanon dugogodisnji predsednik upravnog odbora Renoa.
Ocekuje se zavrsetak tenderske dokumentacije za
privatizaciju "Zastava vozila" do kraja godine.
Poruka resornog ministra za privatizaciju je da
tender nece biti raspisan sve dok njegov uspeh ne
bude siguran.
Na?alost radnici ne dele ministrov optimizam,
naprotiv strepe od konacnog kraja "Zastave", a o
privatizaciji i ne znaju mnogo, sem da ih ono sto se
do sada zbilo surovo pogadja.
---
KOMPROMITACIJA JEDNE PROFESIJE
Milos Markovic
suspendovani novinar RTS-a Televizije BGD
E-mail: infograf@...
Neizbezna posledica jedne,skoro univerzalne
krize,krize koja u Srbiji,odnosno Jugoslaviji,vlada
preko dvadeset godina je i slom prirodnog objektivnog
sistema vrednosti.Rad,znanje i stvaralastvo sve vise
su gubili smisao.Neke profesije koje,po svojoj
prirodi,imaju neposredni uticaj na javnost,a pogotovo
se ticu vlasti,odnosno politike,uglavnom su svedene
na ulogu servisa vladajuceg rezima.
Najvisu degradaciju i kompromitaciju dozivelo je
novinarstvo.U vreme prethodnog rezima,sacinjenog od
levicarskih i patriotskih snaga koje su formirale
takozvanu Vladu narodnog jedinstva,skoro svi mediji
su bili podeljeni u dva bloka.Drzavni mediji su bili
pod apsolutnom kontrolom rezima na vlasti,ali su u
njima,ipak,kultura,nauka,umetnost i druge oblasti
stvaralastva imali puno prisustvo i to po objektivnim
vrednosnim merilima.Bilo je u izvesnoj meri i
prostora za kriticko analiticko opserviranje raznih
procesa i pojava,ukoliko se time ne dovodi u sumnju
vladajuca politika.
S` druge strane postojao je veliki broj
medija,takozvanog opozicionog karaktera.U Srbiji je
bilo vise desetina radio i tv stanica,desetak dnevnih
listova i casopisa koji su,skoro iskljucivo,negirali
prethodni rezim,kritikovali sve,pa i ono sto
je,objektivno,imalo visoki vrednosni smisao.Sva ta
glasila su, prema ubedljivim dokazima, primala veliku
materijalnu pomoc sa zapada,pre svega iz Amerike,
odnosno Soroseve fondacije.
Posle promene rezima ( 5.oktobar 2000.god ) doslo je,
na osnovu obecanja nove vlasti, do masovnog
optimizma.Verovalo se u istinsku
demokratiju,vladavinu prava,efikasnost
ekonomije,motivaciju za rad i stvaralastvo,svestranu
slobodu,nove objektivne vrednosne kriterijume kao i u
nezavisnost stampe,odnosno objektivno informisanje i
kriticko-analiticki odnos prema politici,dogadjajima
i pojavama.
Nazalost,ta ocekivanja su drasticno izneverena, a
masovni optimizam sve vise prerasta u
sumnju,nevericu,razocarenje pa i najveci moguci
pesimizam,koji se ogleda u sve vecem odlasku iz
zemlje mladih strucnjaka a nagli i neprestani porast
broja samoubistava,objasnjava se masovnim gubitkom
bilo kakve smislene perspektive.Navodna pomoc iz
inostranstva ( prema saopstenju aktuelne vlasti,meri
se sa vise milijardi dolara )nije se ni najmanje
odrazila na drustveni i licni standard.Preko pola
miliona ljudi vec je ostalo bez posla,a ostace ih jos
toliko.Rad,stvaralastvo i proizvodnju niko i ne
pominje.Jedino je aktuelna rasprodaja prirodnih
bogastava i profitabilnih firmi.
Nazalost,nista od svega ovoga nema ni pomena u
medijima.Stanje u novinarstvu,dakle u informisanju,
je tragicnije,nego ikada u njegovoj istoriji.Nema
skoro ni jednog jedinog glasila koje sme bilo sta
kriticki i objektivno da objavi, jer su sva pod
drasticnom kontrolom aktuelnog rezima.Opoziciona
stampa u Srbiji,zaista ne postoji,cak ni u vidu
jednog jedinog lista.
Najmocniji medij ( RTS ) je pod apsolutnom kontrolom
premijera Zorana Djindjica i njemu odanih stranaka.U
poslednje dve godine nije se smela pomenuti ni jedna
tragicna posledica NATO bombardovanja,a takvih je
ogroman broj.Na RTS-u je doslo do surove osvete prema
velikom broju novinara,reditelja,snimatelja,pa cak i
tehnickog osoblja koje je bilo i na najmanjem
rukovodecem polozaju.Mnogi novinari,medju njima
najiskusniji i najobrazovaniji,izgubili su pravo na
rad.Autor ovog teksta,posle 27 god novinarskog rada u
RTS-u,uglavnom u kulturnoj rubrici,vise ne moze ni
uci u zgradu,cije je bombardovanje preziveo kao
glavni dezurni urednik.Sa stidom pominjem svoja
mesecna primanja koja se, u poslednjih sest
meseci,krecu,verovali ili ne,izmedju jedne sestine
evra( 0,6 ? ) do najvise devet evra ( 9 ? ).Mnostvo
je stvari zaista za Riplijevu antologiju apsurda.U
novinarstvo u Srbiji uvedena je ideoloska cenzura,a
onaj ko joj se ne pokorava,biva lisen
egzistencije.Vise desetina novinara,visokih
profesionalnih mogucnosti,nikad partijsko-politicki
angazovanih,doziveli su tuznu sudbinu,pogotovo sto su
njihova mesta zauzeli novinari
homo-politikusi,najcesce bez srednje skole,a kamoli
fakulteta.Znanje i pismenost nisu vazni ! Presudan
kriterijum je odanost novoj vlasti.
---
ARTEL GEOPOLITIKA je privatan, nezavisan i nelukrativan web
site koji se izdra?ava od volonterskog rada nekolicine
entuzijasta.
Ukoliko vam se informacije koje ARTEL GEOPOLITIKA objavljuje
dopadaju bili bismo zahvalni da nas podr?ite bilo kojom
finansijskom kontribucijom ili kroz reklamiranje na nasem web
site-u. Vasa pomo? bi?e upotrebljena za jos kvalitetnije
selektiranje informacija, njihovo br?e postavljanje na site i,
sto smatramo mo?da i najva?nijim, prevodjenje najkvalitetnijih
tekstova i na druge jezike.
Za dinarske uplate: ?iro ra?un br. 40803-601-8-2289398
Za devizne uplate: ARTEL- Eksimbanka- Beograd, devizna partija
br. 27227
office@...
---
"Zastava" u drugoj godini priprema za privatizaciju
Ru?ica Milosavljevic
Beograd, 07. septembar 2002. godine
infograf@...
Program konsolidacije "Zastave" postao je simbol
promena i tranzicije vec u vreme kada je sama njegova
najava izazvala bucni revolt kragujevackih radnika
zbog statusnih i organizacionih "lomova" koji su
cekali njihove fabrike.
Uz velika natezanja, proteste, strajkove, pa i
fizicke nasrtaje na ministre, clanove Saveta za
stratesku konsolidaciju 27.07.2001. godine konacno je
potpisan "Sporazum o statusnoj i organizacionoj
transformaciji i strateskoj konsolidaciji grupe
Zastava".
Za pracenje i realizaciju ovog Sporazuma od strane
vlade republike Srbije, formiran je Savet za
stratesku konsolidaciju "Zastave".
Realizacija ovog Sporazuma je predvidjena u dve faze
: prva faza podrazumeva statusnu i organizacionu
konsolidaciju, a druga faza proces restruktuiranja i
konacnu privatizaciju.
U statusnu i organizacionu konsolidaciju grupa
"Zastava" je usla sa skoro 16 000 radnika viska,
velikim gubitcima i potpuno nespremna za tr?isnu
utakmicu. U okviru ovog procesa iz sistema grupe
"Zastava" izdvojeno je i osamostaljeno 24 fabrike u
kojima je zaposleno 8439 radnika, a ostatak je usao u
sastav novoformiranog holdinga "Zastava vozila" u
kome je ostalo zaposleno 8303 radnika. Najte?i
segment realizacije prve faze ovog Sporazuma je
resavanje statusa skoro 16 000 radnika koji ostaju
bez radnih mesta.
U cilju amortizacije ocekivanog velikog
nezadovoljstva radnika koji ostaju bez posla, u
okviru Zastave formirano je novo drustvo "Zastava
zaposljavanje i obrazovanje", skraceno ZZO u kome ce
se vrsiti prekvalifikacija i edukacija, kao i
pronala?enje novog zaposlenja. Preuzeti viskovi
radnika imace status zaposlenih u ZZO (a prakticno
nece raditi) u trajanju od najdu?e cetiri godine, a
primace nadoknadu u visini 45 % zarade koju bi imao
na svom random mestu. Druga mogucnost je uzimanje
otpremnine u iznosu od 200 DM za svaku godinu radnog
sta?a. Ovakva ponudjena resenja, a posebno brojka od
skoro 16 000 radnika koji ostaju bez radnih mesta,
izazvala je seriju protesta nezadovoljnih radnika, sa
velikim izgledima da preraste u nekontrolisani
socijalni bunt.
Na?alost, usitnjeni i razjedinjeni sindikati nisu
znali ili nisu hteli da opravdano nezadovoljstvo i
cvrstu resenost radnika da ostanu u svojim fabrikama,
iskoriste za svoju bolju pregovaracku poziciju u
smislu postizanja povoljnijih resenja po radnike od
ponudjenog.
Konacno je to izgledalo kao velika sindikalna izdaja,
i radnici su bez pravih saznanja o svojim pravima
bili prinudjeni da se opredele izmedju dva zla.
Tacno nakon godinu dana primene ovog Sporazuma
27.07.2002. godine republicki ministri i clanovi
Saveta za konsolidaciju kao i rukovodstvo Zastave
zadovoljno su novinarima predstavili rezultate prve
faze pripreme Zastave za privatizaciju i jedni i
drugi su zakljucili da se Sporazum sprovodi po planu
i programu, sto pokazuje kontinuitet i rast
proizvodnje i da su ispunjeni uslovi da se izborom
ekonomskog, finansijskog i pravnog savetnika za
privatizaciju krene u drugu fazu privatizacije
"Zastava vozila", a da se proces brze aukcijske
privatizacije otvori za devet osamostaljenih fabrika
iz sistema "Zastava". U prvu fazu konsolidacije
Zastave ulo?eno je 50.000.000 EUR, i to 42.000.000
EUR za otpremnine 8 000 radnika koji su napustili
"Zastavu" i nadoknade za 7 000 radnika koji su na
ZZO, a na ime obrtnih sredstava 6,2 miliona evra.
Nasuprot ovom zadovoljstvu oglasavaju se sindikati sa
tvrdnjom da se potpisani Sporazum ne postuje, da
ozbiljnije proizvodnje nema, kao ni otvaranja novih
radnih mesta, da se sem pukog pre?ivljavanja u
fabrici nista ne desava i da se nista nije promenilo
na bolje.
Zakljucak je da je preuranjena odluka za pokretanje
druge faze privatizacije, i da ukoliko do kraja
avgusta ne bude osetnijih pomaka, sindikat najavljuje
ostrije mere sindikalne borbe. Bez obzira na tako
suprotne stavove clanovi dr?avnog Saveta za
konsolidaciju "Zastave" doneli su odluku i od juna
meseca u "Zastavi" je otpoceo proces druge faze
restruktuiranja i priprema za konacnu privatizaciju.
Kroz ovaj proces kragujevacku kompaniju vodice
konzorcijum savetnika koji cine "Citadel Finansial
Advisory", "Odien restructuring", "Ernst and Jung" i
"Joksovic partneri". Sef savetnicke grupe je Bernard
Hanon dugogodisnji predsednik upravnog odbora Renoa.
Ocekuje se zavrsetak tenderske dokumentacije za
privatizaciju "Zastava vozila" do kraja godine.
Poruka resornog ministra za privatizaciju je da
tender nece biti raspisan sve dok njegov uspeh ne
bude siguran.
Na?alost radnici ne dele ministrov optimizam,
naprotiv strepe od konacnog kraja "Zastave", a o
privatizaciji i ne znaju mnogo, sem da ih ono sto se
do sada zbilo surovo pogadja.
---
KOMPROMITACIJA JEDNE PROFESIJE
Milos Markovic
suspendovani novinar RTS-a Televizije BGD
E-mail: infograf@...
Neizbezna posledica jedne,skoro univerzalne
krize,krize koja u Srbiji,odnosno Jugoslaviji,vlada
preko dvadeset godina je i slom prirodnog objektivnog
sistema vrednosti.Rad,znanje i stvaralastvo sve vise
su gubili smisao.Neke profesije koje,po svojoj
prirodi,imaju neposredni uticaj na javnost,a pogotovo
se ticu vlasti,odnosno politike,uglavnom su svedene
na ulogu servisa vladajuceg rezima.
Najvisu degradaciju i kompromitaciju dozivelo je
novinarstvo.U vreme prethodnog rezima,sacinjenog od
levicarskih i patriotskih snaga koje su formirale
takozvanu Vladu narodnog jedinstva,skoro svi mediji
su bili podeljeni u dva bloka.Drzavni mediji su bili
pod apsolutnom kontrolom rezima na vlasti,ali su u
njima,ipak,kultura,nauka,umetnost i druge oblasti
stvaralastva imali puno prisustvo i to po objektivnim
vrednosnim merilima.Bilo je u izvesnoj meri i
prostora za kriticko analiticko opserviranje raznih
procesa i pojava,ukoliko se time ne dovodi u sumnju
vladajuca politika.
S` druge strane postojao je veliki broj
medija,takozvanog opozicionog karaktera.U Srbiji je
bilo vise desetina radio i tv stanica,desetak dnevnih
listova i casopisa koji su,skoro iskljucivo,negirali
prethodni rezim,kritikovali sve,pa i ono sto
je,objektivno,imalo visoki vrednosni smisao.Sva ta
glasila su, prema ubedljivim dokazima, primala veliku
materijalnu pomoc sa zapada,pre svega iz Amerike,
odnosno Soroseve fondacije.
Posle promene rezima ( 5.oktobar 2000.god ) doslo je,
na osnovu obecanja nove vlasti, do masovnog
optimizma.Verovalo se u istinsku
demokratiju,vladavinu prava,efikasnost
ekonomije,motivaciju za rad i stvaralastvo,svestranu
slobodu,nove objektivne vrednosne kriterijume kao i u
nezavisnost stampe,odnosno objektivno informisanje i
kriticko-analiticki odnos prema politici,dogadjajima
i pojavama.
Nazalost,ta ocekivanja su drasticno izneverena, a
masovni optimizam sve vise prerasta u
sumnju,nevericu,razocarenje pa i najveci moguci
pesimizam,koji se ogleda u sve vecem odlasku iz
zemlje mladih strucnjaka a nagli i neprestani porast
broja samoubistava,objasnjava se masovnim gubitkom
bilo kakve smislene perspektive.Navodna pomoc iz
inostranstva ( prema saopstenju aktuelne vlasti,meri
se sa vise milijardi dolara )nije se ni najmanje
odrazila na drustveni i licni standard.Preko pola
miliona ljudi vec je ostalo bez posla,a ostace ih jos
toliko.Rad,stvaralastvo i proizvodnju niko i ne
pominje.Jedino je aktuelna rasprodaja prirodnih
bogastava i profitabilnih firmi.
Nazalost,nista od svega ovoga nema ni pomena u
medijima.Stanje u novinarstvu,dakle u informisanju,
je tragicnije,nego ikada u njegovoj istoriji.Nema
skoro ni jednog jedinog glasila koje sme bilo sta
kriticki i objektivno da objavi, jer su sva pod
drasticnom kontrolom aktuelnog rezima.Opoziciona
stampa u Srbiji,zaista ne postoji,cak ni u vidu
jednog jedinog lista.
Najmocniji medij ( RTS ) je pod apsolutnom kontrolom
premijera Zorana Djindjica i njemu odanih stranaka.U
poslednje dve godine nije se smela pomenuti ni jedna
tragicna posledica NATO bombardovanja,a takvih je
ogroman broj.Na RTS-u je doslo do surove osvete prema
velikom broju novinara,reditelja,snimatelja,pa cak i
tehnickog osoblja koje je bilo i na najmanjem
rukovodecem polozaju.Mnogi novinari,medju njima
najiskusniji i najobrazovaniji,izgubili su pravo na
rad.Autor ovog teksta,posle 27 god novinarskog rada u
RTS-u,uglavnom u kulturnoj rubrici,vise ne moze ni
uci u zgradu,cije je bombardovanje preziveo kao
glavni dezurni urednik.Sa stidom pominjem svoja
mesecna primanja koja se, u poslednjih sest
meseci,krecu,verovali ili ne,izmedju jedne sestine
evra( 0,6 ? ) do najvise devet evra ( 9 ? ).Mnostvo
je stvari zaista za Riplijevu antologiju apsurda.U
novinarstvo u Srbiji uvedena je ideoloska cenzura,a
onaj ko joj se ne pokorava,biva lisen
egzistencije.Vise desetina novinara,visokih
profesionalnih mogucnosti,nikad partijsko-politicki
angazovanih,doziveli su tuznu sudbinu,pogotovo sto su
njihova mesta zauzeli novinari
homo-politikusi,najcesce bez srednje skole,a kamoli
fakulteta.Znanje i pismenost nisu vazni ! Presudan
kriterijum je odanost novoj vlasti.
---
ARTEL GEOPOLITIKA je privatan, nezavisan i nelukrativan web
site koji se izdra?ava od volonterskog rada nekolicine
entuzijasta.
Ukoliko vam se informacije koje ARTEL GEOPOLITIKA objavljuje
dopadaju bili bismo zahvalni da nas podr?ite bilo kojom
finansijskom kontribucijom ili kroz reklamiranje na nasem web
site-u. Vasa pomo? bi?e upotrebljena za jos kvalitetnije
selektiranje informacija, njihovo br?e postavljanje na site i,
sto smatramo mo?da i najva?nijim, prevodjenje najkvalitetnijih
tekstova i na druge jezike.
Za dinarske uplate: ?iro ra?un br. 40803-601-8-2289398
Za devizne uplate: ARTEL- Eksimbanka- Beograd, devizna partija
br. 27227