1. Socijalna bomba kuca u Srbiji: Zbog privatizacije bez posla æe
ostati jo¹ 800.000 radnika
2. Diplomiraj, pa emigriraj
=== 1 ===
--- In Questo indirizzo email è protetto dagli spambots. È necessario abilitare JavaScript per vederlo., "Miroslav Antic" wrote:
Socijalna bomba kuca u Srbiji
Zbog privatizacije bez posla æe ostati jo¹ 800.000 radnika
Ekonomista Branko Draga¹ apeluje da vlada odustane od neoliberalnih
opita MMF da bi se izbegao argentinski scenario. Trgovinski deficit
veæi nego u vreme prethodnog re¾ima, industrijska proizvodnja zamrla,
nelikvidnost se kao zaraza ¹iri u privredi, rasprodaja nacionalne
imovine se bezdu¹no nastavlja. Sve u svemu, svi podaci govore da se sa
ovakvim reformama srlja u propast
"Odmah da ka¾em, zbog zlonamernih koji bespogovorno sprovode politiku
MMF-a, da nisam protivnik te institucije. Protiv sam zloupotrebe te
znacajne medunarodne institucije od strane njene birokratije,
trecerazrednih studenata Harvarda (kako ih je nazvao ©tiglic), koji,
umi¹ljeni u svojoj neoliberalnoj teoriji, guraju jedan propali
ekonomski koncept", istice ekonomista Branko Draga¹ i dodaje: "Sve
zemlje u razvoju koje se danas nalaze u ekonomskim problemima, dospele
su u nevolju zbog striktnog pridr¾avanja rigidnog koncepta birokrata
iz MMF-a".
Najgora situacija je u Argentini. Uprkos doslednog pridr¾avanja
nametnutog koncepta, uprkos silnim pohvalama za istrajnost u
sprovodenju ¹ok-terapije, vreme je, ipak, pokazalo da je Argentina
postala ¾rtva neoliberalnih opita. Za¹to bi Srbija ponovila istu
gre¹ku? Reformatori danas u Srbiji poku¹avaju da proguraju taj
koncept. Oni ne ¾ele da cuju dobronamerne savete domacih strucnjaka.
Kao svi malogradani na vlasti, opcinjeni su mocnijim i bogatijim od
sebe. Nemaju viziju razvoja sopstvene dr¾ave, arogantni su i bahati
jer znaju da ih podr¾avaju birokrate iz medunarodnih institucija. Zar
im nije va¾nije da ih hvale sopstveni gradani? Zar gradani na izborima
ne biraju svoju vlast? Jesmo li mi to vec postali protektorat?
Podaci za 2001. godinu krajnje su zabrinjavajuci i jasno govore kojim
putem su reforme krenule. Ne samo da nije do¹lo do ¾eljenog oporavka
privrede, vec su se pogor¹ali uslovi privredivanja. Trgovinski deficit
je dostigao iznos od 2,93 mld $ i za 47,2% je veci nego u vreme
prethodong re¾ima. Posebno zabrinjava ¹to je industrijska proizvodnja
ostala nepokrenuta, rast od jedva 0,6 odsto, mada nema ekonomskih
sankcija i smenjen je jedan despotski re¾im. Ukupan privredni rast bio
je svega 5,5 odsto, a to mo¾emo zahvaliti jedino rodnoj godini u
poljoprivredi. Reformatori su najavili da ce stopa privrednog rasta u
2002. godini biti - 4 odsto. Gradani moraju da znaju da cemo sa tako
niskom stopom rasta tek za 25 godina stici u 1989. god. Jesu li oni
spremni toliko dugo da trpe? Privatizacijom ce ostati bez posla
sigurno jo¹ 800.000 ljudi i nema nikakvog obja¹njenja gde ce toliki
nezaposleni da se zaposle. Socijalna bomba kuca u Srbiji. To je
posledica divlje liberalizacije i dirigovane privatizacije. S jedne
strane otpu¹taju se ljudi i zatvaraju firme, a sa druge strane ne
pokrece se proizvodnja, niti se otvaraju nova preduzeca. Inflacija je
pro¹le godine iznosila 40 odsto, plate su porasle na 230 DM, ali je
njihova kupovna moc bila svega 90 DM. Potro¹acka korpa ne mo¾e da
zadovolji osnovne egzistencijanalne potrebe i sve veci broj ljudi - 74
odsto, ¾ivi na svega 2$ dnevno. Preko 40 odsto ljudi ¾ivi na 1$
dnevno. Za prosecnu cetvoroclanu porodicu potrebno je mesecno 38.010
din da bi nekako placala sve narasle tro¹kove ¾ivota. Kako zaraditi
tolike pare u posrnuloj privredi? Ni pokazatelji za prvi kvartal
2002., na¾alost, nisu ni¹ta bolji. I dalje se nastavlja
pad industrijske proizvodnje: januar 5,5 odsto u odnosu na isti period
pro¹le godine, februar 4,9, a mart oko 4 odsto. Trgovinski deficit je
vec dostigao 756 mil $ za prva tri meseca. Nelikvidnost se kao zaraza
¹iri u privredi. U prva tri meseca 2002. godine bilo je nelikvidno
44.345 preduzeca u kojima je radilo 1.200.379 radnika. Neprekidno je
nelikvidno 25.546 preduzeca u kojima radi 699.870 zaposlenih i dug je
narastao na 95,5 milijardi dinara. Medutim, dok pada industrijska
proizvodnja rastu prihodi javnog sektora. Za prva dva meseca ove
godine ti prihodi su veci za 102 odsto u odnosu na isti period pro¹le
godine.
Nerealan porast zarada doveli su do natprosecnog rasta poreza na
dohodak za citavih 159 odsto.
Sve u svemu, svi podaci govore da moramo ozbiljno da preispitamo
dosada¹nji koncept reformi. Kao iskusni strucnjak iz privrede,
poku¹avam javnost da opomenem na pogubno delovanje dana¹njih
reformatora. Po¹to su 28. decembra 2001. godine prodali tri cementare
u zemlji, a nekoliko dana kasnije urgentno zatvorili cetiri nacionalne
banke, pla¹im se da ce se nastaviti rasprodaja nacionalne imovine. A
ako ne zaustavimo takvu bezdu¹nu rasprodaju po nalogu MMF-a, postavlja
se pitanje kako cemo upravljati dr¾avom ako rasprodamo strate¹ke
grane? Kako cemo voditi nezavisnu ekonomsku politiku? Kakva ce nam
dr¾ava biti u buducnosti?
Zabrinut sam nad svim ovim pitanjima. Ima li izlaza iz ove situacije?
Ima. Pogre¹no je mi¹ljenje da moramo da sprovodimo naredbe
medunarodnih birokrata koji ni¹ta ne znaju o na¹oj privredi. Potrebno
je naci zajednicki interes izmedu MMF-a i na¹e zemlje. Ni MMF-u ne
odgovara da se u Srbiji ponovi argentinski scenario. Zbog toga je
va¾no da preko na¹ih poslovnih prijatelja lobiramo u MMF-u da se
odustane od neoliberalnog koncepta. Jedna strucna, sposobna i otresita
ekipa na¹ih privrednika napravila bi prezentaciju Programa za spas
Srbije u Medunarodnim finansijskim institucijama i tra¾ila bi podr¹ku
krupnog privatnog kapitala za svoj projekat. Tek kada oni prihvate taj
Program i nadu interes u njemu, mo¾emo da uspemo. Medunarodne
finansijske birokrate sprovodice naloge krupnog privatnog kapitala,
jer ce te¾iti da odbrane njihove interese. Tako ce se na¹i dr¾avni,
nacionalni gradanski i privredni interesi poklopiti sa interesima
medunarodnih institucija.
Niti ce se one stideti za pogre¹an koncept reformi, niti cemo mi
rizikovati da izgubimo dr¾avu i upadnemo u socijalnu anarhiju. MMF ce
obavljati svoju izvornu funkciju zbog koje je i osnovan. Mi cemo biti
plate¾no sposobni da vracamo preuzete obaveze. Gradani se nece
iseljavati u potrazi za poslom. Nece biti pritiska na razvijene
dr¾ave.
Evo puta za globalni oporavak svetske ekonomije i trajno re¹enje
ekonomskih problema zemalja u razvoju. Vrlo brzo bi se smanjile
tenzije izmedu razvijenih i nerazvijenih, izmedu bogatih i siroma¹nih.
Planeta bi postala mesto za ugodan ¾ivot. Revolucije bi definitivno
oti¹le u zaborav. Nestala bi i ukleta Fondrmacija. Uginula bi
sedmoglava sablast ¹to pro¾dire siroma¹ne zemlje i narode kako bi
nahranila sopstvenu prazninu. Pohlepom se covecanstvo ne mo¾e spasiti.
Du¹evni mir i skromnost postace utoci¹te za sve posrnule duhove.
Smisao i svrha svega bice mere vrednosti. Korisnost ce se meriti
davanjem. A niko nece ni¹ta hteti da uzme, pre nego ¹to ne ponudi
izbavljenje. Naravno, za sve.
---
Jaèi tlaèi
Danas 358 najbogatijih ljudi na svetu ima neto vrednost kapitala
jednak zajednickom godi¹njem prihodu 2,53 milijardi najsiroma¹nijih
ljudi.
Humanitarna organizacija Oxam international (OI) napravila je izve¹taj
o stanju svetske trgovine i do¹la do zakljucka koji je nama, ¹to
¾ivimo u nerazvijenim zemljama, svakodnevno vidljiv. Strucnjacima iz
ove studije je postalo jasno da su pravila medunarodne trgovine
smi¹ljena u korist bogatih zemalja. Od svakih 100 dolara zarade od
izvoza proizvoda u svetu, 97 odsto odlazi u razvijene i srednje
razvijene zemlje , a samo tri odsto sti¾e u siroma¹ne zemlje.
Tako Svetska tgovinska organizacija (WTO) slu¾i bogatim zemljama da
jo¹ vice uvecaju svoja nemala bogatstva. Nerazvijeni nisu sposobni da
se na otvorenom tr¾i¹tu bore sa mnogo mocnijim od sebe . To je dovelo
do apsurdne pozicije, da danas 358 najbogatijih ljudi na svetu ima
neto vrednost kapitala jednak zajednickom godi¹njem prihodu 2,53
milijardi najsiroma¹nijihljudi. Raslojavanja se i dalje nastavljaju,
tako da je u 2.000, ukupan iznos spoljnih i unutra¹njih dugova
dostigao cifru od 400.000 milijardi dolara. Koliko je to veliki iznos
najbolje se vidi kad uporedimo sa ostvarenim bruto svetskim proizvodom
u istoj godini, koji iznosi 42.000 milijardi dolara.
Najsiroma¹nije zemlje su u poslednjih 20 godina platile na svaki dolar
zajma vi¹e od 9 dolara kamate, a da nisu otplatile dug. Kuda to vodi?
Od cetiri milijarde stanovnika nerazvijenih zemalja, njih 1,3
milijarde nemaju vi¹e od dolara dnevno. Na¾alost, medu njima se nalazi
i najveci deo na¹ih gradana. Istovremeno, devizno tr¾i¹te obavi
svakodnevno transakcije oko 1.500 milijardi dolara, a desi se da,
recimo, vrednost nemackog Telekoma samo u jednom danu poraste za 20
milijardi DM. Gde je kraj finansijskim ¹pekulacijama bogatih?
Ono ¹to posebno zabrinjava, prema izve¹taju OI, jeste saznanje da su
sisroma¹ne zemlje pod velikim pritiskom kako NJTO, tako i MMF-a i
Svetske banke da odmah otvore svoja tr¾i¹ta, da liberalizuju cenei
izvr¹e brzu privatizaciju , ne vodeci racuna o socijalnim posledicama
takve ucenjivacke neoliberlane politike. U isto vreme, vlade
razvijenih zemalja uprkos blagom protivljenju i osudi administracije
iz NJTO, uvode necarinske barijere koje su se u EU povecale u periodu
1986-1998 sa 15 na 58 odsto ili u SAD sa 27 na 57 odsto.
---
http://www.skynemesis.org/ekon/sicg/1004.htm
--- End forwarded message ---
=== 2 ===
--- In Questo indirizzo email è protetto dagli spambots. È necessario abilitare JavaScript per vederlo., "Miroslav Antic" wrote:
Glas istra¾uje: Da li i posle 5. oktobra 2000. istim tempom
odlaze mladi i obrazovani iz Srbije?
Diplomiraj, pa emigriraj
U poslednjoj deceniji oti¹lo 200.000 mozgova i u tome smo prvaci
sveta.
Da li ta pamet vredi 20 milijardi dolara
Marijana ®ivkoviæ iz Beograda oti¹la je jo¹ pre dve godine u
Australiju da zavr¹i studije. Vratila se pro¹le godine, ali je pre
nekoliko meseci ponovo spakovala kofere put Melburna: "Ovde i dalje
nema ¾ivota".
Tempo odlaska mladih, struènih ljudi iz Jugoslavije se nastavio, istim
intenzitetom kao i pre 5. oktobra 2000. godine. Procene struènjaka su
da æe ovaj fenomen nastaviti da se javlja u istoj meri iduæih tri
do pet godina, jer se ljudi jo¹ ne oseæaju dovoljno politièki,
ekonomski sigurnim u zemlji. Tako, mo¾emo da oèekujemo da æe desetine
hiljada Jugoslovena otiæi u svet da rade i ¾ive.
Odliv mozgova
- ©to se tièe povratka u zemlju, veliki uticaj ima porodièno
stanje èoveka. Ako je, na primer, o¾enjen strankinjom, ¹ansa da se
vrati je zanemarljiva. Trenutak povratka èesto je vezan za uzrast dece
- da li kreæe u ¹kolu ili kada razmi¹lja da zasnuje porodicu... Ipak,
za to bi uslovi ¾ivota ovde trebalo da budu polunormalni, a to nije
bio sluèaj.
Kod dijaspore je "bela kuga" malo "belja" nego u regionu. Od ukupnog
broja migranata, oko 42 odsto su samci, oko 38 odsto su u braku, ali
nemaju decu, 12 imaju dvoje dece, pet odsto jedno, a tek tri odsto
troje dece. Razlozi su kako mnogo radnih sati, tako i èeste selidbe
zbog posla u druge gradove - navodi dr Bogojeviæ.
Samim tim ¹to je i osamdesetih godina, kad je dr¾ava omoguæavala
pristojne uslove za ¾ivot, odlazilo oko dva odsto stanovni¹tva,
pokazuje se da je to prirodan "odliv mozgova", pravi resurs ove
zemlje.
Devedesetih, zbog ratova, besparice, ovaj se broj utrostruèio,
uz oscilacije 1993. i 2000. godine, pre izbora, kada je procenat
popeo na fantastiènih 19 odsto. Iako je masovan odlazak mladih pre 5.
oktobra bio prevashodno be¾anje iz zemlje, koja nije mogla ni¹ta da im
pru¾i, ljudi i dalje tra¾e sreæu po svetu, isto kao i pre deset
godina.
Ministarstvo prosvete Srbije, a i Rektorat Beogradskog univerziteta
nemaju podatak o tome koliko je ljudi zaista napustilo zemlju.
Iako ne postoji neka precizna statistika, nevladina organizacija
Obrazovni forum i Unesko procenili su da je devedesetih oti¹lo bar
400.000 ljudi.
Jugoslavija je po ovakvom izvozu svojih struènjaka prva u svetu.
Iako èitav region jugoistoènih zemalja ima isti fenomen, za na¹u
dr¾avu je karakteristièno da je izvezla najvi¹e struènih,
kvalifikovanih ljudi.
- Odlazak za vreme starog re¾ima, devedesetih godina, drugaèiji je po
karakteru od migracija posle Drugog rata. Ovoga puta su u pitanju
veæinom mladi, obrazovaniji ljudi, struèni, dok se ranije odlazilo u
druge zemlje ili iz politièkih razloga ili su to bili nekvalifikovani,
koji su i¹li da rade bilo ¹ta u inostranstvu. Devedesetih godina su
ljudi bukvalno "be¾ali iz zatvora" - ka¾e za "Glas" dr Aleksandar
Bogojeviæ iz Obrazovnog foruma i Instituta za fiziku.
Jedan od razloga zbog kojih ljudi i dalje odlaze, istièe
Kristina Vujièiæ, donedavno predsednica Saveza studenata Beograda i
èlan Otpora, jeste i ¹to se i dalje, za odreðene polo¾aje, ljudi
biraju prema politièkoj podobnosti, a ne prema struènosti.
- Sve u ¹ta smo verovali, nije se ostvarilo. Pre svega smo
nezadovoljni institucijama, jer svaki student ¾eli da zavr¹i fakultet
i da radi. To je bilo i ostalo nemoguæe, pogotovu kad mlad èovek vidi
da neko "dobro stoji", a da to nije stekao svojim radom. Vlast nije
obezbedila elementarni izbor, kako mladima, tako i drugima da njih
biraju, jer su sposobni.
Zato se i de¹ava da su predstavnici omladine DS-a, na primer, dobro
situirani, dok drugi ostaju na cedilu. Profesori na fakultetima, koji
nisu mogli da dobiju potreban broj glasova od svojih kolega, postali
su èlanovi saveta Vlade, ¹to je nonsens. Ko se brine o studentima
èiji je prosek preko devet?
Izgubljenih veæ 40.000
Danas je najvi¹e na¹ih ljudi izmeðu 26 i 30 godina u inostranstvu, oko
33 odsto od ukupnog broja, i izmeðu 31 i 35 godina - oko 22 odsto -
ukupno oko 200.000. To su ljudi, koji veæ imaju spoj fizièke i
psihièke snage i ovladali su nekim znanjima. Devedesetih godina su
odlazili i ljudi sa vi¹e od 40 godina, koji su ovde imali neku
karijeru, ali, isto tako, danas u inostranstvu ima oko osam odsto
na¹ih ljudi sa 21 do 25 godina.
- Oni su odlazili posle srednje ¹kole ili pre nego ¹to je zavr¹e. Kad
odu tako mladi, a nisu imali dovoljno vremena da se ve¾u za zemlju,
¹anse da se vrate su mnogo manje. Ako se uzme u obzir da je njih oko
deset odsto, onda imate armiju od oko 40.000 nepovratno oti¹lih
- ka¾e dr Bogojeviæ.
U drugim dr¾avama bi se firme veæ otimale o tog sposobnog mladog
èoveka, a on ovde mo¾e samo da ma¹ta da ode u inostranstvo. Kako neko
ovde da se doka¾e, kad veæ postoje podobni kadrovi - izrièita je
Vujièiæeva.
Domaæi studenti su se pokazali kao veoma uspe¹ni u svetu, a mi, ka¾e
Vuièiæeva, nemamo moguænosti da zadr¾imo jednog diplomiranog
japanologa ili matematièara.
- Studenti su bitni samo kad im treba ugu¹iti ¹trajk. Èeda Jovanoviæ,
koji je nekada bio u na¹im redovima, nije pokazao interesovanje da,
kada je do¹ao na polo¾aj, uèini ne¹to za svoje kolege. A svi su nas
dizali u nebo pre 5. oktobra - ka¾e Vujièiæeva.
Veæinom, èak 60 odsto na¹ih ljudi, nastanili su se u Severnoj Americi.
Brojèano ih je najvi¹e u SAD-u, ali u odnosu na broj stanovnika zemlje
u koju su oti¹li ljudi s ovih prostora, onda je Kanada èetiri puta
ispred svih drugih, jer je u to vreme bila najotvorenija. Ljudi s ovih
prostora tamo sada èine veliku manjinu, ¹to izaziva i odreðene promene
u dru¹tvu.
Preko okeana
Ne¹to vi¹e od 30 odsto nalazi se u zemljama Evrope, dok su svi drugi
rasporeðeni na Australiju, Novi Zeland, Afriku, Aziju i Ju¾nu Ameriku.
- Kad se pogledaju struèni profili ljudi koji su oti¹li, dominantna je
nauka. To ne znaèi da se svi oni i danas bave naukom tamo, veæ su
prosto pre¹li na primenu znanja, jer to i donosi vi¹e novca.
Tehnologija je druga struka, s kojom su odlazili magistri ili
diplomci. Kompjuterske, tehnolo¹ke nauke su ujedno i najtra¾eniji
profili sada u Evropi. Sve ostale kategorije - umetnost, pravo,
finansije, medicina, zastupljene su u manjoj meri, i to sa po
otprilike dva do ¹est odsto - navodi dr Bogojeviæ.
Materijalno-socijalni polo¾aj zaposlenih u nauènim institucijama je
vi¹e nego lo¹. Iz Instituta Vinèa u poslednje dve godine oti¹lo je
35 istra¾ivaèa, uglavnom magistara i doktora. Od 1990. oti¹lo je 90
istra¾ivaèa iz Instituta za biolo¹ka istra¾ivanja, od kojih 40 sa
doktorskom diplomom.
Sindikat zaposlenih u nauèno-istra¾ivaèkoj delatnosti Srbije navodi da
je proseèna neto zarada po zaposlenom za prvih ¹est meseci ove godine
u Istorijskom institutu SANU bila 6.736 dinara, Etnografskom 8.676,
Institutu za knji¾evnost i umetnost 10.652.
U Institutu za politehnièke studije, proseèna zarada je tek 5.938
dinara. Iz bud¾eta Srbije za nauku se izdvaja 0,30 odsto, dok,
poreðenja radi, susedna Albanija za ove namene izdvaja duplo vi¹e
novca, istièu u Sindikatu.
Zato nije ni èudno ¹to za Srbiju mo¾e da se ka¾e da je za deset godina
svaki dvadeseti stanovnik oti¹ao! ©to se tièe susednih zemalja, Bosna
i Hercegovina prema broju stanovnika ima veæu dijasporu, ali nju ne
karakteri¹e samo odlazak struènjaka, veæ, kao ¹to je to
karakteristièno za zemlje zahvaæene ratovima, ljudi su prvenstveno
be¾ali da bi pre¾iveli. Hrvatska ima oko 140.000 migranata u zemlje
sveta.
- Prema nekim procenama, imamo oko dva miliona ljudi u inostranstvu,
koji su odlazili jo¹ od Drugog svetskog rata, ¹to je prilièno veliki
broj, ako se uzme u obzir da zemlja ima èetiri puta vi¹e stanovnika.
Ovo je masovan fenomen, gde na¹a zemlja le¾i na jednom gigantskom
resursu, a da li æe ga iskoristiti zavisi od nje same. Svi vole da
prièaju o uspostavljanju veze s dijasporom, posebno pred izbore, ali
niko ne radi ni¹ta po tom pitanju na nivou dr¾ave. Tako je Obrazovni
forum pokrenuo projekat "Brejndrejn" pro¹le godine.
Posle nekoliko meseci mogli smo da formuli¹emo i odreðene rezultate.
Ovaj projekat je progla¹en za jedan od pet prioritetnih programa
Uneska, jer je u jugoistoènoj Evropi fenomen odlaska iz zemlje
izuzetno izra¾en, a s druge strane u zapadnim zemljama postoji glad za
struènjacima - obja¹njava dr Bogojeviæ.
Ipak, najvi¹e se, i danas, odlazi za vreme studiranja, posle diplome
ili magistrature. Ti ljudi su postali bolji struènjaci i onda ova
zemlja raspola¾e ogromnim blagom u inostranstvu.
- Osamdesete godine su pokazale da postoji prirodni odliv ljudi i u
normalnim uslovima ¾ivota. Ovo je ipak mali sistem, u kome ne mogu svi
da doðu do izra¾aja, te je sasvim prirodno ¹to je tih godina oko dva
odsto stanovni¹tva oti¹lo iz zemlje. To je i na¹a velika prednost u
odnosu na druge jugoistoène zemlje - stanovni¹tvo je bilo vi¹e
integrisano u Evropu.
Ali, kad je devedesetih situacija postala politièki i ¾ivotno
nestabilna, broj odlazaka je odmah skoèio, i to tri puta. To je veæ
pokazatelj da se odavde be¾alo. Odliv nije, sam po sebi, lo¹, ako je
kontrolisan. Ali, tri puta se poveæao, a da je zemlja ostala ista.
Naroèito je bila izra¾ena 1993. godina, kad je oti¹lo èak 12 odsto
ljudi.
Ali, 2000. godine, pre 5. oktobra, ovaj broj skaèe na oko 19 odsto,
¹to je tri puta vi¹e nego tempo odlazaka devedesetih. Posle
demonstracija 1996/7. i jo¹ dve godine bez ikakvih promena, narod je
verovatno pomislio "ovi nikad neæe otiæi s vlasti". Onda se desilo
ovih 19 odsto - obja¹njava dr Bogojeviæ.
Posle 5. oktobra 2000. ovaj procenat se vratio na karakteristiènih
¹est odsto iz devedesetih godina. Do¹lo je do promene vlasti, ne¹to
je poèelo da se menja, ali ljudi, posle svega, nemaju toliko poverenja
da æe ovde uskoro zaista moæi normalno da se ¾ivi, i odlaze i dalje.
I dalje æe iæi
Nedavno se u medijima pojavila raèunica da je na¹a zemlja, ako
je oti¹lo 200.000 obrazovanih ljudi u zemlje razvijenog zapada, kroz
izvoz inteligencije, otplatila kredit od 20 milijardi dolara. Jer,
"godi¹nje svaki privatni univerzitet naplati od studenta oko 20.000
evra, a studira se u proseku pet godina, plus magistrature i
doktorati, pa neka svaki od tih ljudi "iznese" 140.000 dolara, koje su
ova zemlja i narod ulo¾ili u njih".
Dr Bogojeviæ ka¾e da to nije tako.
- To su gluposti, jer se ljudi bave brojkama da bi postigli nekakve
politièke poene. Ljudi su ovde emotivni i idu u krajnosti - "ili smo
mi geniji ili smo budale". Nisu taène brojke, a nije tako i zato ¹to
niko ne raèuna ¹ta smo dobili. Ako vam ode sto ljudi, a vrati vam se
jedan isfiltrirani èovek, on vredi vi¹e od onih sto - ka¾e dr
Bogojeviæ.
- Ni¹ta se bitno neæe promeniti u ovom smislu ni sledeæe tri do pet
godina. Tek, dakle, kad se broj odlazaka smiri na nivo osamdesetih,
moæi æe da se ka¾e da se odliv stabilizovao. To, s druge strane, ide
paralelno sa politièkom, ekonomskom stabilno¹æu u zemlji.
Ne verujem da æe biti nekih velikih, negativnih poteza vlasti, tako da
ovaj broj opet poraste, pa dostigne 2000. godinu. Ali, ipak je u
pitanju inercija odla¾enja, koja ne mo¾e tek tako da se suzbije. To
znaèi da æe u tom periodu otiæi desetine hiljada ljudi - ka¾e dr
Bogojeviæ.
Dobro je ¹to ljudi odlaze sa 25 godina u sredine, koje æe ih nauèiti
da rade, gde æe biti u takmièarskom svetu, da naðu sebi neku poziciju,
ka¾e dr Bogojeviæ, ali je lo¹e ¹to je odliv nekontrolisan i ¹to nema
mnogo nagove¹taja da æe se ovi ljudi vratiti u zemlju. Ni nivo odlaska
iz osamdesetih godina nije dobar, ako se niko nikad ne vrati.
- Na kraju bi se zemlja ispraznila. Kad smo pitali na¹e ljude u svetu
da li planiraju da se vrate, 60 odsto je odgovorilo sa "da", 24 sa
"mo¾da" i 16 sa "ne, nikad", s tim ¹to svi podrazumevaju neke uslove,
koji bi prethodno trebalo da se zadovolje, da bi se oni vratili. Ako
biste imali idealan povratak, bili biste najbogatija zemlja na svetu -
istièe dr Bogojeviæ.
Dr¾ava mora da zna, ka¾u struènjaci, da nauka mo¾e da pobolj¹a
ekonomsku situaciju u zemlji. Ako je zemlja siroma¹na, ne sme da
dozvoli da nema nauku, jer biæe jo¹ siroma¹nija.
DANIJELA ÆIROVIÆ
http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/vest-dana.shtml
--- End forwarded message ---
ostati jo¹ 800.000 radnika
2. Diplomiraj, pa emigriraj
=== 1 ===
--- In Questo indirizzo email è protetto dagli spambots. È necessario abilitare JavaScript per vederlo., "Miroslav Antic" wrote:
Socijalna bomba kuca u Srbiji
Zbog privatizacije bez posla æe ostati jo¹ 800.000 radnika
Ekonomista Branko Draga¹ apeluje da vlada odustane od neoliberalnih
opita MMF da bi se izbegao argentinski scenario. Trgovinski deficit
veæi nego u vreme prethodnog re¾ima, industrijska proizvodnja zamrla,
nelikvidnost se kao zaraza ¹iri u privredi, rasprodaja nacionalne
imovine se bezdu¹no nastavlja. Sve u svemu, svi podaci govore da se sa
ovakvim reformama srlja u propast
"Odmah da ka¾em, zbog zlonamernih koji bespogovorno sprovode politiku
MMF-a, da nisam protivnik te institucije. Protiv sam zloupotrebe te
znacajne medunarodne institucije od strane njene birokratije,
trecerazrednih studenata Harvarda (kako ih je nazvao ©tiglic), koji,
umi¹ljeni u svojoj neoliberalnoj teoriji, guraju jedan propali
ekonomski koncept", istice ekonomista Branko Draga¹ i dodaje: "Sve
zemlje u razvoju koje se danas nalaze u ekonomskim problemima, dospele
su u nevolju zbog striktnog pridr¾avanja rigidnog koncepta birokrata
iz MMF-a".
Najgora situacija je u Argentini. Uprkos doslednog pridr¾avanja
nametnutog koncepta, uprkos silnim pohvalama za istrajnost u
sprovodenju ¹ok-terapije, vreme je, ipak, pokazalo da je Argentina
postala ¾rtva neoliberalnih opita. Za¹to bi Srbija ponovila istu
gre¹ku? Reformatori danas u Srbiji poku¹avaju da proguraju taj
koncept. Oni ne ¾ele da cuju dobronamerne savete domacih strucnjaka.
Kao svi malogradani na vlasti, opcinjeni su mocnijim i bogatijim od
sebe. Nemaju viziju razvoja sopstvene dr¾ave, arogantni su i bahati
jer znaju da ih podr¾avaju birokrate iz medunarodnih institucija. Zar
im nije va¾nije da ih hvale sopstveni gradani? Zar gradani na izborima
ne biraju svoju vlast? Jesmo li mi to vec postali protektorat?
Podaci za 2001. godinu krajnje su zabrinjavajuci i jasno govore kojim
putem su reforme krenule. Ne samo da nije do¹lo do ¾eljenog oporavka
privrede, vec su se pogor¹ali uslovi privredivanja. Trgovinski deficit
je dostigao iznos od 2,93 mld $ i za 47,2% je veci nego u vreme
prethodong re¾ima. Posebno zabrinjava ¹to je industrijska proizvodnja
ostala nepokrenuta, rast od jedva 0,6 odsto, mada nema ekonomskih
sankcija i smenjen je jedan despotski re¾im. Ukupan privredni rast bio
je svega 5,5 odsto, a to mo¾emo zahvaliti jedino rodnoj godini u
poljoprivredi. Reformatori su najavili da ce stopa privrednog rasta u
2002. godini biti - 4 odsto. Gradani moraju da znaju da cemo sa tako
niskom stopom rasta tek za 25 godina stici u 1989. god. Jesu li oni
spremni toliko dugo da trpe? Privatizacijom ce ostati bez posla
sigurno jo¹ 800.000 ljudi i nema nikakvog obja¹njenja gde ce toliki
nezaposleni da se zaposle. Socijalna bomba kuca u Srbiji. To je
posledica divlje liberalizacije i dirigovane privatizacije. S jedne
strane otpu¹taju se ljudi i zatvaraju firme, a sa druge strane ne
pokrece se proizvodnja, niti se otvaraju nova preduzeca. Inflacija je
pro¹le godine iznosila 40 odsto, plate su porasle na 230 DM, ali je
njihova kupovna moc bila svega 90 DM. Potro¹acka korpa ne mo¾e da
zadovolji osnovne egzistencijanalne potrebe i sve veci broj ljudi - 74
odsto, ¾ivi na svega 2$ dnevno. Preko 40 odsto ljudi ¾ivi na 1$
dnevno. Za prosecnu cetvoroclanu porodicu potrebno je mesecno 38.010
din da bi nekako placala sve narasle tro¹kove ¾ivota. Kako zaraditi
tolike pare u posrnuloj privredi? Ni pokazatelji za prvi kvartal
2002., na¾alost, nisu ni¹ta bolji. I dalje se nastavlja
pad industrijske proizvodnje: januar 5,5 odsto u odnosu na isti period
pro¹le godine, februar 4,9, a mart oko 4 odsto. Trgovinski deficit je
vec dostigao 756 mil $ za prva tri meseca. Nelikvidnost se kao zaraza
¹iri u privredi. U prva tri meseca 2002. godine bilo je nelikvidno
44.345 preduzeca u kojima je radilo 1.200.379 radnika. Neprekidno je
nelikvidno 25.546 preduzeca u kojima radi 699.870 zaposlenih i dug je
narastao na 95,5 milijardi dinara. Medutim, dok pada industrijska
proizvodnja rastu prihodi javnog sektora. Za prva dva meseca ove
godine ti prihodi su veci za 102 odsto u odnosu na isti period pro¹le
godine.
Nerealan porast zarada doveli su do natprosecnog rasta poreza na
dohodak za citavih 159 odsto.
Sve u svemu, svi podaci govore da moramo ozbiljno da preispitamo
dosada¹nji koncept reformi. Kao iskusni strucnjak iz privrede,
poku¹avam javnost da opomenem na pogubno delovanje dana¹njih
reformatora. Po¹to su 28. decembra 2001. godine prodali tri cementare
u zemlji, a nekoliko dana kasnije urgentno zatvorili cetiri nacionalne
banke, pla¹im se da ce se nastaviti rasprodaja nacionalne imovine. A
ako ne zaustavimo takvu bezdu¹nu rasprodaju po nalogu MMF-a, postavlja
se pitanje kako cemo upravljati dr¾avom ako rasprodamo strate¹ke
grane? Kako cemo voditi nezavisnu ekonomsku politiku? Kakva ce nam
dr¾ava biti u buducnosti?
Zabrinut sam nad svim ovim pitanjima. Ima li izlaza iz ove situacije?
Ima. Pogre¹no je mi¹ljenje da moramo da sprovodimo naredbe
medunarodnih birokrata koji ni¹ta ne znaju o na¹oj privredi. Potrebno
je naci zajednicki interes izmedu MMF-a i na¹e zemlje. Ni MMF-u ne
odgovara da se u Srbiji ponovi argentinski scenario. Zbog toga je
va¾no da preko na¹ih poslovnih prijatelja lobiramo u MMF-u da se
odustane od neoliberalnog koncepta. Jedna strucna, sposobna i otresita
ekipa na¹ih privrednika napravila bi prezentaciju Programa za spas
Srbije u Medunarodnim finansijskim institucijama i tra¾ila bi podr¹ku
krupnog privatnog kapitala za svoj projekat. Tek kada oni prihvate taj
Program i nadu interes u njemu, mo¾emo da uspemo. Medunarodne
finansijske birokrate sprovodice naloge krupnog privatnog kapitala,
jer ce te¾iti da odbrane njihove interese. Tako ce se na¹i dr¾avni,
nacionalni gradanski i privredni interesi poklopiti sa interesima
medunarodnih institucija.
Niti ce se one stideti za pogre¹an koncept reformi, niti cemo mi
rizikovati da izgubimo dr¾avu i upadnemo u socijalnu anarhiju. MMF ce
obavljati svoju izvornu funkciju zbog koje je i osnovan. Mi cemo biti
plate¾no sposobni da vracamo preuzete obaveze. Gradani se nece
iseljavati u potrazi za poslom. Nece biti pritiska na razvijene
dr¾ave.
Evo puta za globalni oporavak svetske ekonomije i trajno re¹enje
ekonomskih problema zemalja u razvoju. Vrlo brzo bi se smanjile
tenzije izmedu razvijenih i nerazvijenih, izmedu bogatih i siroma¹nih.
Planeta bi postala mesto za ugodan ¾ivot. Revolucije bi definitivno
oti¹le u zaborav. Nestala bi i ukleta Fondrmacija. Uginula bi
sedmoglava sablast ¹to pro¾dire siroma¹ne zemlje i narode kako bi
nahranila sopstvenu prazninu. Pohlepom se covecanstvo ne mo¾e spasiti.
Du¹evni mir i skromnost postace utoci¹te za sve posrnule duhove.
Smisao i svrha svega bice mere vrednosti. Korisnost ce se meriti
davanjem. A niko nece ni¹ta hteti da uzme, pre nego ¹to ne ponudi
izbavljenje. Naravno, za sve.
---
Jaèi tlaèi
Danas 358 najbogatijih ljudi na svetu ima neto vrednost kapitala
jednak zajednickom godi¹njem prihodu 2,53 milijardi najsiroma¹nijih
ljudi.
Humanitarna organizacija Oxam international (OI) napravila je izve¹taj
o stanju svetske trgovine i do¹la do zakljucka koji je nama, ¹to
¾ivimo u nerazvijenim zemljama, svakodnevno vidljiv. Strucnjacima iz
ove studije je postalo jasno da su pravila medunarodne trgovine
smi¹ljena u korist bogatih zemalja. Od svakih 100 dolara zarade od
izvoza proizvoda u svetu, 97 odsto odlazi u razvijene i srednje
razvijene zemlje , a samo tri odsto sti¾e u siroma¹ne zemlje.
Tako Svetska tgovinska organizacija (WTO) slu¾i bogatim zemljama da
jo¹ vice uvecaju svoja nemala bogatstva. Nerazvijeni nisu sposobni da
se na otvorenom tr¾i¹tu bore sa mnogo mocnijim od sebe . To je dovelo
do apsurdne pozicije, da danas 358 najbogatijih ljudi na svetu ima
neto vrednost kapitala jednak zajednickom godi¹njem prihodu 2,53
milijardi najsiroma¹nijihljudi. Raslojavanja se i dalje nastavljaju,
tako da je u 2.000, ukupan iznos spoljnih i unutra¹njih dugova
dostigao cifru od 400.000 milijardi dolara. Koliko je to veliki iznos
najbolje se vidi kad uporedimo sa ostvarenim bruto svetskim proizvodom
u istoj godini, koji iznosi 42.000 milijardi dolara.
Najsiroma¹nije zemlje su u poslednjih 20 godina platile na svaki dolar
zajma vi¹e od 9 dolara kamate, a da nisu otplatile dug. Kuda to vodi?
Od cetiri milijarde stanovnika nerazvijenih zemalja, njih 1,3
milijarde nemaju vi¹e od dolara dnevno. Na¾alost, medu njima se nalazi
i najveci deo na¹ih gradana. Istovremeno, devizno tr¾i¹te obavi
svakodnevno transakcije oko 1.500 milijardi dolara, a desi se da,
recimo, vrednost nemackog Telekoma samo u jednom danu poraste za 20
milijardi DM. Gde je kraj finansijskim ¹pekulacijama bogatih?
Ono ¹to posebno zabrinjava, prema izve¹taju OI, jeste saznanje da su
sisroma¹ne zemlje pod velikim pritiskom kako NJTO, tako i MMF-a i
Svetske banke da odmah otvore svoja tr¾i¹ta, da liberalizuju cenei
izvr¹e brzu privatizaciju , ne vodeci racuna o socijalnim posledicama
takve ucenjivacke neoliberlane politike. U isto vreme, vlade
razvijenih zemalja uprkos blagom protivljenju i osudi administracije
iz NJTO, uvode necarinske barijere koje su se u EU povecale u periodu
1986-1998 sa 15 na 58 odsto ili u SAD sa 27 na 57 odsto.
---
http://www.skynemesis.org/ekon/sicg/1004.htm
--- End forwarded message ---
=== 2 ===
--- In Questo indirizzo email è protetto dagli spambots. È necessario abilitare JavaScript per vederlo., "Miroslav Antic" wrote:
Glas istra¾uje: Da li i posle 5. oktobra 2000. istim tempom
odlaze mladi i obrazovani iz Srbije?
Diplomiraj, pa emigriraj
U poslednjoj deceniji oti¹lo 200.000 mozgova i u tome smo prvaci
sveta.
Da li ta pamet vredi 20 milijardi dolara
Marijana ®ivkoviæ iz Beograda oti¹la je jo¹ pre dve godine u
Australiju da zavr¹i studije. Vratila se pro¹le godine, ali je pre
nekoliko meseci ponovo spakovala kofere put Melburna: "Ovde i dalje
nema ¾ivota".
Tempo odlaska mladih, struènih ljudi iz Jugoslavije se nastavio, istim
intenzitetom kao i pre 5. oktobra 2000. godine. Procene struènjaka su
da æe ovaj fenomen nastaviti da se javlja u istoj meri iduæih tri
do pet godina, jer se ljudi jo¹ ne oseæaju dovoljno politièki,
ekonomski sigurnim u zemlji. Tako, mo¾emo da oèekujemo da æe desetine
hiljada Jugoslovena otiæi u svet da rade i ¾ive.
Odliv mozgova
- ©to se tièe povratka u zemlju, veliki uticaj ima porodièno
stanje èoveka. Ako je, na primer, o¾enjen strankinjom, ¹ansa da se
vrati je zanemarljiva. Trenutak povratka èesto je vezan za uzrast dece
- da li kreæe u ¹kolu ili kada razmi¹lja da zasnuje porodicu... Ipak,
za to bi uslovi ¾ivota ovde trebalo da budu polunormalni, a to nije
bio sluèaj.
Kod dijaspore je "bela kuga" malo "belja" nego u regionu. Od ukupnog
broja migranata, oko 42 odsto su samci, oko 38 odsto su u braku, ali
nemaju decu, 12 imaju dvoje dece, pet odsto jedno, a tek tri odsto
troje dece. Razlozi su kako mnogo radnih sati, tako i èeste selidbe
zbog posla u druge gradove - navodi dr Bogojeviæ.
Samim tim ¹to je i osamdesetih godina, kad je dr¾ava omoguæavala
pristojne uslove za ¾ivot, odlazilo oko dva odsto stanovni¹tva,
pokazuje se da je to prirodan "odliv mozgova", pravi resurs ove
zemlje.
Devedesetih, zbog ratova, besparice, ovaj se broj utrostruèio,
uz oscilacije 1993. i 2000. godine, pre izbora, kada je procenat
popeo na fantastiènih 19 odsto. Iako je masovan odlazak mladih pre 5.
oktobra bio prevashodno be¾anje iz zemlje, koja nije mogla ni¹ta da im
pru¾i, ljudi i dalje tra¾e sreæu po svetu, isto kao i pre deset
godina.
Ministarstvo prosvete Srbije, a i Rektorat Beogradskog univerziteta
nemaju podatak o tome koliko je ljudi zaista napustilo zemlju.
Iako ne postoji neka precizna statistika, nevladina organizacija
Obrazovni forum i Unesko procenili su da je devedesetih oti¹lo bar
400.000 ljudi.
Jugoslavija je po ovakvom izvozu svojih struènjaka prva u svetu.
Iako èitav region jugoistoènih zemalja ima isti fenomen, za na¹u
dr¾avu je karakteristièno da je izvezla najvi¹e struènih,
kvalifikovanih ljudi.
- Odlazak za vreme starog re¾ima, devedesetih godina, drugaèiji je po
karakteru od migracija posle Drugog rata. Ovoga puta su u pitanju
veæinom mladi, obrazovaniji ljudi, struèni, dok se ranije odlazilo u
druge zemlje ili iz politièkih razloga ili su to bili nekvalifikovani,
koji su i¹li da rade bilo ¹ta u inostranstvu. Devedesetih godina su
ljudi bukvalno "be¾ali iz zatvora" - ka¾e za "Glas" dr Aleksandar
Bogojeviæ iz Obrazovnog foruma i Instituta za fiziku.
Jedan od razloga zbog kojih ljudi i dalje odlaze, istièe
Kristina Vujièiæ, donedavno predsednica Saveza studenata Beograda i
èlan Otpora, jeste i ¹to se i dalje, za odreðene polo¾aje, ljudi
biraju prema politièkoj podobnosti, a ne prema struènosti.
- Sve u ¹ta smo verovali, nije se ostvarilo. Pre svega smo
nezadovoljni institucijama, jer svaki student ¾eli da zavr¹i fakultet
i da radi. To je bilo i ostalo nemoguæe, pogotovu kad mlad èovek vidi
da neko "dobro stoji", a da to nije stekao svojim radom. Vlast nije
obezbedila elementarni izbor, kako mladima, tako i drugima da njih
biraju, jer su sposobni.
Zato se i de¹ava da su predstavnici omladine DS-a, na primer, dobro
situirani, dok drugi ostaju na cedilu. Profesori na fakultetima, koji
nisu mogli da dobiju potreban broj glasova od svojih kolega, postali
su èlanovi saveta Vlade, ¹to je nonsens. Ko se brine o studentima
èiji je prosek preko devet?
Izgubljenih veæ 40.000
Danas je najvi¹e na¹ih ljudi izmeðu 26 i 30 godina u inostranstvu, oko
33 odsto od ukupnog broja, i izmeðu 31 i 35 godina - oko 22 odsto -
ukupno oko 200.000. To su ljudi, koji veæ imaju spoj fizièke i
psihièke snage i ovladali su nekim znanjima. Devedesetih godina su
odlazili i ljudi sa vi¹e od 40 godina, koji su ovde imali neku
karijeru, ali, isto tako, danas u inostranstvu ima oko osam odsto
na¹ih ljudi sa 21 do 25 godina.
- Oni su odlazili posle srednje ¹kole ili pre nego ¹to je zavr¹e. Kad
odu tako mladi, a nisu imali dovoljno vremena da se ve¾u za zemlju,
¹anse da se vrate su mnogo manje. Ako se uzme u obzir da je njih oko
deset odsto, onda imate armiju od oko 40.000 nepovratno oti¹lih
- ka¾e dr Bogojeviæ.
U drugim dr¾avama bi se firme veæ otimale o tog sposobnog mladog
èoveka, a on ovde mo¾e samo da ma¹ta da ode u inostranstvo. Kako neko
ovde da se doka¾e, kad veæ postoje podobni kadrovi - izrièita je
Vujièiæeva.
Domaæi studenti su se pokazali kao veoma uspe¹ni u svetu, a mi, ka¾e
Vuièiæeva, nemamo moguænosti da zadr¾imo jednog diplomiranog
japanologa ili matematièara.
- Studenti su bitni samo kad im treba ugu¹iti ¹trajk. Èeda Jovanoviæ,
koji je nekada bio u na¹im redovima, nije pokazao interesovanje da,
kada je do¹ao na polo¾aj, uèini ne¹to za svoje kolege. A svi su nas
dizali u nebo pre 5. oktobra - ka¾e Vujièiæeva.
Veæinom, èak 60 odsto na¹ih ljudi, nastanili su se u Severnoj Americi.
Brojèano ih je najvi¹e u SAD-u, ali u odnosu na broj stanovnika zemlje
u koju su oti¹li ljudi s ovih prostora, onda je Kanada èetiri puta
ispred svih drugih, jer je u to vreme bila najotvorenija. Ljudi s ovih
prostora tamo sada èine veliku manjinu, ¹to izaziva i odreðene promene
u dru¹tvu.
Preko okeana
Ne¹to vi¹e od 30 odsto nalazi se u zemljama Evrope, dok su svi drugi
rasporeðeni na Australiju, Novi Zeland, Afriku, Aziju i Ju¾nu Ameriku.
- Kad se pogledaju struèni profili ljudi koji su oti¹li, dominantna je
nauka. To ne znaèi da se svi oni i danas bave naukom tamo, veæ su
prosto pre¹li na primenu znanja, jer to i donosi vi¹e novca.
Tehnologija je druga struka, s kojom su odlazili magistri ili
diplomci. Kompjuterske, tehnolo¹ke nauke su ujedno i najtra¾eniji
profili sada u Evropi. Sve ostale kategorije - umetnost, pravo,
finansije, medicina, zastupljene su u manjoj meri, i to sa po
otprilike dva do ¹est odsto - navodi dr Bogojeviæ.
Materijalno-socijalni polo¾aj zaposlenih u nauènim institucijama je
vi¹e nego lo¹. Iz Instituta Vinèa u poslednje dve godine oti¹lo je
35 istra¾ivaèa, uglavnom magistara i doktora. Od 1990. oti¹lo je 90
istra¾ivaèa iz Instituta za biolo¹ka istra¾ivanja, od kojih 40 sa
doktorskom diplomom.
Sindikat zaposlenih u nauèno-istra¾ivaèkoj delatnosti Srbije navodi da
je proseèna neto zarada po zaposlenom za prvih ¹est meseci ove godine
u Istorijskom institutu SANU bila 6.736 dinara, Etnografskom 8.676,
Institutu za knji¾evnost i umetnost 10.652.
U Institutu za politehnièke studije, proseèna zarada je tek 5.938
dinara. Iz bud¾eta Srbije za nauku se izdvaja 0,30 odsto, dok,
poreðenja radi, susedna Albanija za ove namene izdvaja duplo vi¹e
novca, istièu u Sindikatu.
Zato nije ni èudno ¹to za Srbiju mo¾e da se ka¾e da je za deset godina
svaki dvadeseti stanovnik oti¹ao! ©to se tièe susednih zemalja, Bosna
i Hercegovina prema broju stanovnika ima veæu dijasporu, ali nju ne
karakteri¹e samo odlazak struènjaka, veæ, kao ¹to je to
karakteristièno za zemlje zahvaæene ratovima, ljudi su prvenstveno
be¾ali da bi pre¾iveli. Hrvatska ima oko 140.000 migranata u zemlje
sveta.
- Prema nekim procenama, imamo oko dva miliona ljudi u inostranstvu,
koji su odlazili jo¹ od Drugog svetskog rata, ¹to je prilièno veliki
broj, ako se uzme u obzir da zemlja ima èetiri puta vi¹e stanovnika.
Ovo je masovan fenomen, gde na¹a zemlja le¾i na jednom gigantskom
resursu, a da li æe ga iskoristiti zavisi od nje same. Svi vole da
prièaju o uspostavljanju veze s dijasporom, posebno pred izbore, ali
niko ne radi ni¹ta po tom pitanju na nivou dr¾ave. Tako je Obrazovni
forum pokrenuo projekat "Brejndrejn" pro¹le godine.
Posle nekoliko meseci mogli smo da formuli¹emo i odreðene rezultate.
Ovaj projekat je progla¹en za jedan od pet prioritetnih programa
Uneska, jer je u jugoistoènoj Evropi fenomen odlaska iz zemlje
izuzetno izra¾en, a s druge strane u zapadnim zemljama postoji glad za
struènjacima - obja¹njava dr Bogojeviæ.
Ipak, najvi¹e se, i danas, odlazi za vreme studiranja, posle diplome
ili magistrature. Ti ljudi su postali bolji struènjaci i onda ova
zemlja raspola¾e ogromnim blagom u inostranstvu.
- Osamdesete godine su pokazale da postoji prirodni odliv ljudi i u
normalnim uslovima ¾ivota. Ovo je ipak mali sistem, u kome ne mogu svi
da doðu do izra¾aja, te je sasvim prirodno ¹to je tih godina oko dva
odsto stanovni¹tva oti¹lo iz zemlje. To je i na¹a velika prednost u
odnosu na druge jugoistoène zemlje - stanovni¹tvo je bilo vi¹e
integrisano u Evropu.
Ali, kad je devedesetih situacija postala politièki i ¾ivotno
nestabilna, broj odlazaka je odmah skoèio, i to tri puta. To je veæ
pokazatelj da se odavde be¾alo. Odliv nije, sam po sebi, lo¹, ako je
kontrolisan. Ali, tri puta se poveæao, a da je zemlja ostala ista.
Naroèito je bila izra¾ena 1993. godina, kad je oti¹lo èak 12 odsto
ljudi.
Ali, 2000. godine, pre 5. oktobra, ovaj broj skaèe na oko 19 odsto,
¹to je tri puta vi¹e nego tempo odlazaka devedesetih. Posle
demonstracija 1996/7. i jo¹ dve godine bez ikakvih promena, narod je
verovatno pomislio "ovi nikad neæe otiæi s vlasti". Onda se desilo
ovih 19 odsto - obja¹njava dr Bogojeviæ.
Posle 5. oktobra 2000. ovaj procenat se vratio na karakteristiènih
¹est odsto iz devedesetih godina. Do¹lo je do promene vlasti, ne¹to
je poèelo da se menja, ali ljudi, posle svega, nemaju toliko poverenja
da æe ovde uskoro zaista moæi normalno da se ¾ivi, i odlaze i dalje.
I dalje æe iæi
Nedavno se u medijima pojavila raèunica da je na¹a zemlja, ako
je oti¹lo 200.000 obrazovanih ljudi u zemlje razvijenog zapada, kroz
izvoz inteligencije, otplatila kredit od 20 milijardi dolara. Jer,
"godi¹nje svaki privatni univerzitet naplati od studenta oko 20.000
evra, a studira se u proseku pet godina, plus magistrature i
doktorati, pa neka svaki od tih ljudi "iznese" 140.000 dolara, koje su
ova zemlja i narod ulo¾ili u njih".
Dr Bogojeviæ ka¾e da to nije tako.
- To su gluposti, jer se ljudi bave brojkama da bi postigli nekakve
politièke poene. Ljudi su ovde emotivni i idu u krajnosti - "ili smo
mi geniji ili smo budale". Nisu taène brojke, a nije tako i zato ¹to
niko ne raèuna ¹ta smo dobili. Ako vam ode sto ljudi, a vrati vam se
jedan isfiltrirani èovek, on vredi vi¹e od onih sto - ka¾e dr
Bogojeviæ.
- Ni¹ta se bitno neæe promeniti u ovom smislu ni sledeæe tri do pet
godina. Tek, dakle, kad se broj odlazaka smiri na nivo osamdesetih,
moæi æe da se ka¾e da se odliv stabilizovao. To, s druge strane, ide
paralelno sa politièkom, ekonomskom stabilno¹æu u zemlji.
Ne verujem da æe biti nekih velikih, negativnih poteza vlasti, tako da
ovaj broj opet poraste, pa dostigne 2000. godinu. Ali, ipak je u
pitanju inercija odla¾enja, koja ne mo¾e tek tako da se suzbije. To
znaèi da æe u tom periodu otiæi desetine hiljada ljudi - ka¾e dr
Bogojeviæ.
Dobro je ¹to ljudi odlaze sa 25 godina u sredine, koje æe ih nauèiti
da rade, gde æe biti u takmièarskom svetu, da naðu sebi neku poziciju,
ka¾e dr Bogojeviæ, ali je lo¹e ¹to je odliv nekontrolisan i ¹to nema
mnogo nagove¹taja da æe se ovi ljudi vratiti u zemlju. Ni nivo odlaska
iz osamdesetih godina nije dobar, ako se niko nikad ne vrati.
- Na kraju bi se zemlja ispraznila. Kad smo pitali na¹e ljude u svetu
da li planiraju da se vrate, 60 odsto je odgovorilo sa "da", 24 sa
"mo¾da" i 16 sa "ne, nikad", s tim ¹to svi podrazumevaju neke uslove,
koji bi prethodno trebalo da se zadovolje, da bi se oni vratili. Ako
biste imali idealan povratak, bili biste najbogatija zemlja na svetu -
istièe dr Bogojeviæ.
Dr¾ava mora da zna, ka¾u struènjaci, da nauka mo¾e da pobolj¹a
ekonomsku situaciju u zemlji. Ako je zemlja siroma¹na, ne sme da
dozvoli da nema nauku, jer biæe jo¹ siroma¹nija.
DANIJELA ÆIROVIÆ
http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/vest-dana.shtml
--- End forwarded message ---