Artel Geopolitika by www.artel.co.yu
Datum: 16. novembar 2002
---
Ruzica Milosavljevic: Druga iluzija o Americi
Beograd, 16. novembar 2002. godine
infograf@...
Posle mnogobrojnih najava, predugovora i iscekivanja vise od jedne
decenije, "Zastava automobili" za strateskog partnera nisu dobili
nijednog od velikih svetskih proizvodjaca automobila. Umesto
najavljivanih Fiata, Pezoa i Renoa, ministar za privatizaciju
Aleksandar Vlahovic objavio je vest da je potpisan predugovor kojim
je "Zastavi" pronadjen strateski partner i to u Sjedinjenim Americkim
Drzavama. Prema Vlahovicu novoformirana americka firma iz Nju Dzersija
NUCARCO ciji je vlasnik Malkolm Briklin i "Zastava automobili"
potpisali su predugovor o formiranju zajednickog preduzeca pod
imenom "Zastava Motor Works" i da je velika verovatnoca da ce do
potpisivanja glavnog ugovora doci najkasnije do 1. marta 2003. godine
Aranzmanom je predvidjeno da americki partner u strukturi zajednickog
preduzeca ucestvuje sa 80 %, "Zastava automobili" sa 20 %.
Svoje ucesce americki partner ce obezbediti investiranjem 150.000.000
dolara u naredne tri godine, od cega ce 100.000.000 dolara biti
investirano u tehnicko poboljsanje kvaliteta proizvodnje, a 50.000.000
dolara bi resilo problem obrtnih sredstava i konsolidaciju kooperantske
mreze. "Zastava automobili" ce u zajednicko preduzece uneti svoju
imovinu (hale, zgrade, opremu, masine, intelektualnu svojinu),
tehnologiju automobila marki "skala", "jugo" i "florida" sto se
procenjuje kao vrednost od 30.000.000 - 40.000.000 miliona dolara.
Dugovi "Zastava automobili" koji su i glavna smetnja klasicne prodaje
ove fabrike bice preneti na holding "Zastava" i u njihovom
restruktuiranju ce aktivno ucesce uzeti drzava. Naravno najveci je dug
prema italijanskom "Fiat"-u koji je odbio ponudu "Zastave" da preuzme
fabriku za dug uz obavezu odrzavanja proizvodnje.
Prilikom osnivanja mesovite firme strani partner je prihvatio 4.500
radnika koji su sada zaposleni u fabrici automobila za proizvodnju
60.000 vozila u prvoj godini, a u roku od pet godina kada proizvodnja
dostigne cifru od 220.000 vozila godisnje broj zaposlenihn bice povecan
do 9.000, sto je prilicno proizvoljna krajnja cifra.
Predugovorom je projektovano da americka firma 75 % vozila izveze na
trziste Amerike, Evropske unije i zemalja u razvoju, preciznije u prvoj
godini vozila bi se plasirala na trzista Centralne i Juzne Amerike.
Vest o novo-starom strateskom partneru u liku Malkolma Briklina
izazvala je burna reagovanja domace javnosti : Sa etiketom "bankrot-
majstora", njegov poslovni povratak u "Zastavu" se ocenjuje kao los
izbor, i pitanje je sta ce se dogoditi sa "Zastavom", ako se i ovaj
posao zavrsi kao i onaj krajem osamdesetih.
Naime, 1984. godine u velikoj americkoj delegaciji koja je dosla u
Jugoslaviju radi uspostavljanja do tada najveceg bilateralnog
ekonomskog aranzmana, nasao se i preduzetnik Malkolm Briklin koji se
zainteresovao za mogucnost da zastavino vozilo "jugo" plasira na
americko trziste. Ponudjeni aranzman je podrazumevao da SAD snabdeva
Jugoslaviju naftom i to kvotom koja je na godisnjem nivou vredela ni
manje ni vise nego milijardu dolara, a da Jugoslavija to "pokrije"
proizvodima identicne vrednosti. Obzirom da je problem bio na domacoj
strani kako obezbediti isporuke robe u toj vrednosti ideja preduzetnika
Briklina o izvozu "Zastavinog" vozila marke "jugo" je bila i spasonosno
resenje.
U "Zastavi" su strucnjaci procenjivali da bi bila cista iluzija da tako
nesto samostalno radimo, ali kako su drugi pravili ugovore u nase ime,
ostalo nam je da se sto bolje organizujemo za realizaciju "posla
stoleca".
U celom poslu najteze za godinu dana bilo dovesti "proizvod" na nivo
zahtevnog americkog trzista, posebno u pogledu sigurnosti i emisije
izduvnih gasova.
U pocetku je postojao i problem sa "Fiat"-om, jer su kao strateski
partneri i suvlasnici "Zastava automobili" bili krajnje skepticni,
posto su i sami prethodno doziveli neuspeh u SAD. Bila je potrebna i
formalna saglasnost partnera iz Torina da "Zastava" nastupi na novom
trzistu, zasta on nije bio spreman. Medjutim, posredovanjem bivseg
americkog ambasadora u Beogradu Lorensa Inglbergera koji je tada radio
u Kisindzerovoj firmi, koristeci licno prijateljstvo sa vlasnikom
italijanske fabrike Anjelijem ubedio je "Fiat" da promeni misljenje.
Naravno citav posao su stalno nadgledali americki ambasadori u
Jugoslaviji, Dejvid Anderson i Dzon Skenlan, iako konacno nije bio
napravljen aranzman sa naftom.
Jula 1985. godine iz luke Bar za Baltimor krenule su prve isporuke
vozila "jugo" za americko trziste.
Vaznu ulogu u ovom poslu naravno odigrao i sam Briklin; koji je uspeo
da animira 300 americkih dilera da uloze pare u posao, pa je preko
takve dilerske mreze za cetiri godine izvezeno skoro 100.000 vozila,
dok firma "Jugo-amerika" koja se bavila uvozom nije bankrotirala.
Posle citavih sedamnaest godina"Zastavi" se ukazuje prilika da svoja
vozila ponovo prodaje u Americi, posto je nadjen "strateski partner",
kakvom se ovde niko nije nadao, i upravo je to razlog za zebnju, posto
se slican posao sa istim partnerom zavrsio ne bas slavno.
Sa pravom se pitamo da li je to nasa druga iluzija o Americi ?
Datum: 16. novembar 2002
---
Ruzica Milosavljevic: Druga iluzija o Americi
Beograd, 16. novembar 2002. godine
infograf@...
Posle mnogobrojnih najava, predugovora i iscekivanja vise od jedne
decenije, "Zastava automobili" za strateskog partnera nisu dobili
nijednog od velikih svetskih proizvodjaca automobila. Umesto
najavljivanih Fiata, Pezoa i Renoa, ministar za privatizaciju
Aleksandar Vlahovic objavio je vest da je potpisan predugovor kojim
je "Zastavi" pronadjen strateski partner i to u Sjedinjenim Americkim
Drzavama. Prema Vlahovicu novoformirana americka firma iz Nju Dzersija
NUCARCO ciji je vlasnik Malkolm Briklin i "Zastava automobili"
potpisali su predugovor o formiranju zajednickog preduzeca pod
imenom "Zastava Motor Works" i da je velika verovatnoca da ce do
potpisivanja glavnog ugovora doci najkasnije do 1. marta 2003. godine
Aranzmanom je predvidjeno da americki partner u strukturi zajednickog
preduzeca ucestvuje sa 80 %, "Zastava automobili" sa 20 %.
Svoje ucesce americki partner ce obezbediti investiranjem 150.000.000
dolara u naredne tri godine, od cega ce 100.000.000 dolara biti
investirano u tehnicko poboljsanje kvaliteta proizvodnje, a 50.000.000
dolara bi resilo problem obrtnih sredstava i konsolidaciju kooperantske
mreze. "Zastava automobili" ce u zajednicko preduzece uneti svoju
imovinu (hale, zgrade, opremu, masine, intelektualnu svojinu),
tehnologiju automobila marki "skala", "jugo" i "florida" sto se
procenjuje kao vrednost od 30.000.000 - 40.000.000 miliona dolara.
Dugovi "Zastava automobili" koji su i glavna smetnja klasicne prodaje
ove fabrike bice preneti na holding "Zastava" i u njihovom
restruktuiranju ce aktivno ucesce uzeti drzava. Naravno najveci je dug
prema italijanskom "Fiat"-u koji je odbio ponudu "Zastave" da preuzme
fabriku za dug uz obavezu odrzavanja proizvodnje.
Prilikom osnivanja mesovite firme strani partner je prihvatio 4.500
radnika koji su sada zaposleni u fabrici automobila za proizvodnju
60.000 vozila u prvoj godini, a u roku od pet godina kada proizvodnja
dostigne cifru od 220.000 vozila godisnje broj zaposlenihn bice povecan
do 9.000, sto je prilicno proizvoljna krajnja cifra.
Predugovorom je projektovano da americka firma 75 % vozila izveze na
trziste Amerike, Evropske unije i zemalja u razvoju, preciznije u prvoj
godini vozila bi se plasirala na trzista Centralne i Juzne Amerike.
Vest o novo-starom strateskom partneru u liku Malkolma Briklina
izazvala je burna reagovanja domace javnosti : Sa etiketom "bankrot-
majstora", njegov poslovni povratak u "Zastavu" se ocenjuje kao los
izbor, i pitanje je sta ce se dogoditi sa "Zastavom", ako se i ovaj
posao zavrsi kao i onaj krajem osamdesetih.
Naime, 1984. godine u velikoj americkoj delegaciji koja je dosla u
Jugoslaviju radi uspostavljanja do tada najveceg bilateralnog
ekonomskog aranzmana, nasao se i preduzetnik Malkolm Briklin koji se
zainteresovao za mogucnost da zastavino vozilo "jugo" plasira na
americko trziste. Ponudjeni aranzman je podrazumevao da SAD snabdeva
Jugoslaviju naftom i to kvotom koja je na godisnjem nivou vredela ni
manje ni vise nego milijardu dolara, a da Jugoslavija to "pokrije"
proizvodima identicne vrednosti. Obzirom da je problem bio na domacoj
strani kako obezbediti isporuke robe u toj vrednosti ideja preduzetnika
Briklina o izvozu "Zastavinog" vozila marke "jugo" je bila i spasonosno
resenje.
U "Zastavi" su strucnjaci procenjivali da bi bila cista iluzija da tako
nesto samostalno radimo, ali kako su drugi pravili ugovore u nase ime,
ostalo nam je da se sto bolje organizujemo za realizaciju "posla
stoleca".
U celom poslu najteze za godinu dana bilo dovesti "proizvod" na nivo
zahtevnog americkog trzista, posebno u pogledu sigurnosti i emisije
izduvnih gasova.
U pocetku je postojao i problem sa "Fiat"-om, jer su kao strateski
partneri i suvlasnici "Zastava automobili" bili krajnje skepticni,
posto su i sami prethodno doziveli neuspeh u SAD. Bila je potrebna i
formalna saglasnost partnera iz Torina da "Zastava" nastupi na novom
trzistu, zasta on nije bio spreman. Medjutim, posredovanjem bivseg
americkog ambasadora u Beogradu Lorensa Inglbergera koji je tada radio
u Kisindzerovoj firmi, koristeci licno prijateljstvo sa vlasnikom
italijanske fabrike Anjelijem ubedio je "Fiat" da promeni misljenje.
Naravno citav posao su stalno nadgledali americki ambasadori u
Jugoslaviji, Dejvid Anderson i Dzon Skenlan, iako konacno nije bio
napravljen aranzman sa naftom.
Jula 1985. godine iz luke Bar za Baltimor krenule su prve isporuke
vozila "jugo" za americko trziste.
Vaznu ulogu u ovom poslu naravno odigrao i sam Briklin; koji je uspeo
da animira 300 americkih dilera da uloze pare u posao, pa je preko
takve dilerske mreze za cetiri godine izvezeno skoro 100.000 vozila,
dok firma "Jugo-amerika" koja se bavila uvozom nije bankrotirala.
Posle citavih sedamnaest godina"Zastavi" se ukazuje prilika da svoja
vozila ponovo prodaje u Americi, posto je nadjen "strateski partner",
kakvom se ovde niko nije nadao, i upravo je to razlog za zebnju, posto
se slican posao sa istim partnerom zavrsio ne bas slavno.
Sa pravom se pitamo da li je to nasa druga iluzija o Americi ?