ARTEL GEOPOLITIKA by www.artel.co.yu
office@...
Datum: 11. februar 2003. g.
PROTIVUSTAVNE SECESIJE NEMINOVNO VODE U RAT
Dr Milan Tepavac
miltep@...
Beograd, 10 februar 2003. g.
Ovih je dana pred takozvanim haskim tribunalom u svojstvu
eksperta svedocio dr Kosta Cavoski, profesor na Pravnom
fakultetu u Beogradu, u postupku protiv generala Stanislava
Galica. Prema sredstvima informisanja, njegovo svedocenje
bi se moglo svesti na sledece:
Kljucni covek koji je osujetio vec ugovoreni plan
portugalskog diplomate ?oze Kutiljera, a cijim bi se
ostvarenjem sprecio gradanski rat u Bosni i Hercegovini, bio
je americki ambasador u Beogradu Voren Zimerman.
Za ovu optu?bu, koju je izneo na sudenju generalu Stanislavu
Galicu, optu?enim pred haskim tribunalom za granatiranje
Sarajeva, svedok odbrane u ovom slucaju prof. dr Kosta
Cavoski nije mogao da ponudi direktan dokaz, ali je prilicno
uverljivo branio svoju tezu pred krivicnim vecem sudije
Alfonsa Orija.
Alija Izetbegovic je vec bio parafirao Kutiljerov plan o podeli
BiH na tri autonomna dela izmedu tri naroda - objasnio je
ovaj svedok, ispitivan u ulozi vestaka. - Bile su utvrdene
nesporne opstine sa srpskim, muslimanskim i hrvatskim
stanovnistvom, a one sporne su mogle da se pripoje nekoj od
njih ili i one podele, cime bi bio otklonjen uzrok rata. Bilo je,
naime, krajnje opasno sto su se dva naroda udru?ila protiv
treceg, a partija SDA pomislila da mo?e dobiti medunarodno
priznanje unitarne Bosne i svesti Srbe na poni?enu i
potlacenu manjinu.
Svedok je izneo pretpostavku da se Izetbegovic po?alio
Zimermanu kako mora da prihvati Kutiljerov plan sa kojim
?nije bio srecan?, a Amerikanac mu je uzvratio ?zasto bi ga
prihvatio?, sto je tadasnji muslimanski lider shvatio kao
podrsku Amerike.
- To je bio uzrok rata - bio je kategorican dr Cavoski -
kao sto, uostalom, vecina secesija u svetu dovodi do rata.
Zamenik glavnog tu?ioca Mahinde Ratne pokusavala je da iz
svedoka izvuce konkretniji dokaz na osnovu cega plasira
ovakav stav pred sudom. Na ovo je dr Cavoski svom uverenju
dodao argument da se Izetbegovic predomislio tek nakon
razgovora sa Zimermanom, ali i naglasio da ce sta se stvarno
desilo izbiti na videlo tek kad se otvore americke arhive za 30
do 50 godina. Pritom je predlo?io i da haski sud zatra?i od
Stejt Departmenta kakva je uputstva dao Zimermanu i sta je
ambasador kasnije odgovorio u svom izvestaju.
- Da li vam je poznato da je Zimerman sva ova nagadanja
demantovao licno u ?Njujork tajmsu? - upitala je tu?ilac.
- Ne - odgovorio je svedok - ali razumem ambasadora sto je
hteo da, od sebe licno, ali i svoje zemlje otkloni odgovornost
za otpocinjanje rata u Bosni. Posebno zato sto je Evropa
pokusavala da ga izbegne Kutiljerovom planu. Ali, da sam taj
demanti i procitao, isto bih mislio.
Nalazim da je kljucno u svedocenju profesora Cavoskog teza
da secesija u pravilu vodi u rat. Ovom prilikom zadr?acemo
se samo na toj tezi.
Smatram da je profesor Cavoski potpuno u pravu. Po mome
misljenju, stavise, protivustavna i jos k tome nasilna
secesija neminovno vodi u rat. Nema nicega prirodnije od
prava dr?ave da se od takve seceesije brani. To nam govori ne
samo zdrav razum nego i medunarodno pravo i politicka
praksa. Osporavati to pravo dr?avi bilo bi isto kao i
osporavati coveku pravo da se brani kada je napadnut.
Medunarodno pravo, pre svega clan 51 Povelje UN, garantuje
pravo dr?ave na samoodbranu. A sto se politicke prakse tice,
istorija nam govori da je praksa uglavnom u skladu sa napred
navedenim principima koji proizlaze iz zdravog razuma i
medunarodnopravnih principa. Od amarickog
secesionistickog rata 1861-1865 do danas - da ne idemo u
dalju proslost - odgovor dr?ave na pokusaje nasilne secesije
uvek je bio primena sile, to jest izbijanje oru?anog sukoma,
rata. Cak je u kukavna Generalna skupstina UN - potpuno
podredena americkim vlastodrscima - smogla snage da usvoji
dve antisecesionisticke rezolusije - rezolucije 51/55 i 53/71
kojima se, sasvim logicno, nasilno razbijanje dr?ava ocenjuje
kao ugro?avanje medunarodnog mira. Zasto Generalna
skupstina nije rekla punu istinu pa to ocenila kao
medunarodni zlocin - odgovor na to le?i u Vasingtonu.
Njemu ne bi odgovarala takva inkriminacija. Bez obzira na
to, uverenje je ovog autora da protivustavna nasilana
secesija kojom se ugro?ava mir u regionu ili svetu jeste
medunarodni zlocin prema savremenom medunarodnom
pravu.
Ne mo?e biti sporno da su bivse clanice jugoslovenske
federacije Slovenija, Hrvatska i Bosna i Hercegovina
izvrsile protivustavnu nasiulnu secesiju od SFR
Jugoslavije. Kada je rec o Makedoniji, obicno se misli da je
do njene secesije doslo na osnovu sporazuma, pri cemu se
zaboravlja da je i ta secesija bila protivustavna, a izvrsena u
momentu kada je jugoslovenska federacija ?bila na kolenima?
usled secesija Slovenije i Hrvatske, politicke situacije u Bosni
i Hercegovini i pritisaka i direktne upletenosti stranog
faktora u planiranom razbijanju Jugoslavije. Ustav SFRJ
nije, naravno, predvidao mogucnost secesije nijednog dela
Jugoslavije, kao sto, uostalom takvu mogucnost ne
predvida niti je predvidao ustav nijedne dr?ave u svetu.
Jedini izuzetak od ovog pravila bio je ustav bivseg Sovjetskog
Saveza iz 1936. godine (?Staljinov ustav?). A dobro je
poznato kako je ta dr?ava zavrsila. Prema tome, proglasenja
nezavisnosti od strane Slovenije i Hrvatske 25. juna 1991.
bila su protivustavna. Kada je rec o Bosni i Hercegovini,
tamo je situacija bila jos daleko komplikovanija, jer je
protivustavne secesionisticke poteze vukla
muslimansko-hrvatska zavera protiv srpskog naroda u Bosni
i Hercegovini kao konstitutivnog naroda, koji, naravno, nije
pristajao ni politicki na secesiju Bosne i Hercegovine od
Jugoslavije, koji je jednostavno, ?eleo da ostane u Jugoslaviji.
A sto se tice primene nasilja prilikom secesije tih triju bivsih
jugoslovenskih republika, dobro je poznato kolika kolicina
nasilja je primenjeno. Napadnuto je sve sto je bilo
jugoslovensko i srpsko. Posebno su na udaru bile jedinice
jugoslovenske vojske od strane formiranih paravojnih snaga,
snabdevenih oru?jem iz Madarske i Austrije. Samo
Vara?dinski korpus JNA bio je u septembru 1991. opkoljen i
napadnut sa oko 15.000 ustasa. A americki secesionisticki rat
je poceo tako sto su paravojne jedinice ju?nih dr?ava SAD
koje su proglasile nezavisnost odnosno secesiju opkolile i
napale vojnu postaju u malom mestu Fort Samter u kojoj je
bilo 68 federalnih vojnika. Otuda, tu?be protiv Jugoslavije za
genocid i agresiju i placanje ?ratne stete? koje su podnele
novopecene ?dr?ave? BiH i Hrvatska Medunarodnom sudu
pravde mogao je da smisli samo bolestan um. Nasom
protivtu?bom trebalo bi ih dozvati pameti. Povlacenjem
protivtu?be od strane petooktobarskog re?ima u Beogradu,
koja je vec bila podneta MSP-u, on je pocinio teski zlocin
protiv naroda i dr?ave, nesto sto govori sve o njemu.
Uloga Vorena Zimermana, ambasadora SAD u Beogradu, u
secesiji Bosne i Hercegovine, o cemu je svedocio profesor
Cavoski dobro je poznata. On je minirao sporazum koji su u
Lisabonu postigli lideri Srba, muslimana i Hrvata Radovan
Karad?ic, Alija Izetbegovic i Mate Boban 18.marta 1992.
(?Kutiljerov plan?). Nakon sto je taj sporazum bio potpisan,
Zimerman je specijalno odleteo u Sarajevo i nagovorio
(prinudio?) Izetbegovica da povuce svoj potpis sa sporazuma.
Da je taj sporazum ostao na snazi i ispostovan rata u Bosni i
Hercegovini ne bi bilo. Zasto je to Zimerman ucinio? Na to
pitanje mo?e da odgovori samo Stejt Department koji mu je
davao instrukcije, jer, ambasadori nista ne rade na svoju ruku
nego po instrukcijama svoje vlade. Ipak, treba imati na umu
cinjenicu da je taj covek bio dugo godina u Jugoslaviji kao
americki diplomata i dat tacno znao da ako se Kutiljerov plan
odbaci da je rat neminovan. I ne samo to. On je takode znao
kako ce taj rat da izgleda kada se ima u vidu Drugi svetski
rat: za vreme tog rata, 1941-1945, na tom podrucju, koje je
bilo sastavni deo tzv. Nezavisne Dr?ave Hrvatske, pocinjeni
su protiv srpskog naroda od strane Hrvata i muslimana takvi
monstruoznizlocini kojima po monstruoznosti izvodenja
jedva da ima primera u citavoj ljudskoj istoriji. To je
Zimerman sve znao. Pa zasto je onda ucinio to sto je ucinio.
Mo?da bas zato stto je to znao.
Dakle, oni koji pose?u za protivustavnim nasilnim
secesijama moraju se smatrati odgovornima za izazivanje
secesionistickih ratova. Kada se ova ustvari jednostavna
istina ima u vidu, rad takozvanog haskog tribunala (ovom
prilikom ostavljamo po strani pitanje nelegalnosti te
institucije koju Savet bezbednosti UN nije imao pravo da
oformi) je mo?da najveci apsurd danas: on ?sudi? onima koji
su se usudili da stanu u odbranu svoje dr?ave i svoga naroda,
a ne onima koji su odgovorni za izazivanje secesionistickih
ratova na teritoriji prethodne Jugoslavije!! Stavise, odbija da
sudi za golu agresiju NATO pakta na Jugoslaviju, i za tom
prilikom pocinjene ratne zlocine (bombardovanje
Radiotelevizije Srbije priliko koje je ubijeno 16 radika na
svojim radnim mestima, bombardovanje gradova i sela pri
cemu su postradali, civili, upotreba zabranjenog oru?aja kao
sto je osiromaseni uranijum i drugo). Taj ?tribunal?, dakle,
?eli da ponisti savremeno medunarodno pravo i stvori
nekakvo novo ?pravo? po zamisli najmracnih snaga koje
danas ?ele da ovladaju svetom pomocu NATO i americke
vojne moci.
Razbijanjem Sovjetskog Saveza, Jugoslavije i Cehoslovacke
otvorena je Pandorina kutija secesionizma i njegov virus je
zarazio citav svet. Najveca ?rtva do sada bila je upravo
Jugoslavija. Re?iserima secesije u SFR Jugoslaviji to nije bilo
dovoljno sto su postigli, pa su izre?irali i secesiju Crne Gore i
Kosova i Metohije od SR Jugoslavije koja je formirana nakon
secesije cetiri bivse jugoslovenske republike, koje je, zatim,
?medunarodna zajednica? (citaj SAD) priznala za nezavisne
dr?ave. Gde ce se to zavrsiti tesko je reci. Na redu su izgleda
Vojvodina i tzv. Sand?ak.
Ali, otvaranjem Pandorine kutije nedorasli, minorni i
korumpirani politicari nisu bili sposobni da predvide da ce
im se njihova rabota vratiti kao bumerang. Danas je
secesionisticki pokret u svetu narastao do neverovatnih
razmera. Kada samo jednom veb pretra?ivacu otkucate
englesku rec za secesionizam (secession) dobicete 478.000
veb stranica teksta koji se odnosi na secesionizam! Zahteva se
secesija Kvbeka, Teksasa, Kalifornije, svih ju?nih dr?ava
SAD koje su pokusale secesiju 1861-1865 i stotine i stotine
drugih. Re?iseri su svega ovoga izgleda sada vec prestrasili,
pa su smislili novi termin - ?nenasilna secesija? (?nonviolent
secession?). U SAD postoji knjiga (198 Methods of
Nonviolent Action) koja u detalje daje uputstva kako se na
198 nacina mo?e raditi i ostvarivati ?nenasilna secesija? - od
javnih politickih zboravanja u korist otcepljenja jednog
odredenog dela teritorije do gradanaske neposlusnosti.
Kao sto bi trebalo dobro biti poznato, Organizacija za
evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) svecano je stupiula
na politicku pozornicu Evrope i sveta 1. avgusta 19975. kada
su sefovi evropskih dr?ava i SAD i Kanade na najsvecaniji
nacin potpisali Helsinsku povelju. Po toj Povelji, suverenitet,
zabrana upotrebe sile, nepovredivost granica i teritorijalni
integritet evropskih dr?ava je su osnov medunarodnog
poretka. Medutim, odmah nakon sto je Jelcin sa grupom
kriminalaca oko sebe likvidirao Savjetski Savez kao dr?avu,
ova organizacija i njene dr?ave clanice pojedinacno - na celu
sa Nemackom, Vatikanom, Austrijom, Madarskom, Italijom
- krenuli su u razbijanje Jugoslavije, inace jedne od dr?ava
koja je mnogo doprinela stvaranju Helsinske povelje! Po
politickom nemoralu ova organizacija je bez premca u
istoriji. Sada, kada je gotovo okoncano razbijanje Jugoslavije,
istpa se teorijom da dalje drobljenje dr?ava ugro?ava mir. To
bi trebalo da vredi za secesionisticke pokrete svuda, pre svega
kod nje, osim, naravno, kada je u pitanju ta prokleta
Jugoslavija.
Treba spomenuti ovom prilikom poseban doprinos teoriji i
praksi savremenog secesionizma koji je dosao od crnogorskog
rukovodstva, rukovodstva koje na?alost u?iva poverenje i
politicku podrsku oko polovine izbornog tela. Taj doprinos se
sastoji u tome da je ono uspelo da ostvari secesiju bez
formalnopravnih poteza. Crna Gora prakticno nije u
Jugoslaviji vec godinama - verovatno od prvog dana
konstituisanja Savezne Republike Jugoslavije 27. aprila 1992.
Proglasenje prestanka Jugoslavije, i stvaranje ?dr?avne
zajednice? Srbija i Crna Gora 4. februara 2003. u 20.07 sati u
Saveznoj skupstini Jugoslavije samo je legalizacija te i takve
secesije Crne Gore i bacanje prasine u oci da je rec samo o
unutrasnjem preuredenju i preimenovanju dr?ave. Koliko je
nama poznato ta i takva secesija - da je nazovemo ?puzajuca?
- nije nigde i nikad ostvarena, niti je takva ?dr?avna
zajednica? igde postojala. U tome, je, dakle, doprinos
Crnogoraca politickoj teoriji i praksi. A sve pod dirigntskom
palicom Evropske unije, Saveta Evrope i ?cuvenog? OEBS-a.
Najnovije izjave Mila Djukanovica govore da iza citavog
projekta Djukanovicevog secesioniyma stoje Amerikanci
kako bi dobili pomorske baze u tom delu Jadrana.
I pored postojeceg Ustava SR Jugoslavije koji se moze
menjati samo po postupku njime predvidjenim, ni jedan
stanovnik SR Jugoslavije, pa cak ni savezni ni republicki
poslanik, nija imao niakakvog prava da na bilo koji nacin
utice na tekst Ustavne povelje i Zakona za njeno
sprovodenje!! Istovremeno, jedan poslanik u saveznom
parlamentu, u debati, izneo je podatak da je neka Kristina
Gajak, sekretarica Havijaara Solane - visokog funkcionera
Evropske unije i ratnog zlocinca koji je doneo odluku o
agresiji NATO na Jugoslaviju - 48 puta intervenisala u vezi
ta dva osnovna dokumenta koji determinisu nase ?ivote i
?ivote naseg pokoljenja! Zato su u pravu oni poslanici koji su
tu rabotu u parlamentarnoj debati nazvali dr?avnim
udarom. Ceo «demokratski Zapad» je pohvalio ovakvo
resenje i ovakav postupak!! Pa zar, zaista, jos iko normalne
pameti mo?e da misli da je na Zapadu demokratija?!! Eto, to
je demokratija kreatora novog svetskog poretka. - Kao sto su
vlastodrsci potpuno ignorisali narod prilikom stvaranja te
svoje tvorevine, tako i gradani imaju pravo da ignorisu
njihovu tvorevinu kao protivustavnu i nemoralnu.
I da zakljucimo: protivustavna nasilana secesija, narocito
ona koja ugro?ava medunarodni mir i bezbednost, mora
da se smatra medunaroddnim krivicnim delo,
medunarodnim zlocinom, a krivci moraju odgovarati.
Energicnom osudom secesionizma nicim se ne negira
prirodno pravo zaista potlacenih naroda da se svim
dozvoljenim sredstvima, ukljucujuci i oru?anu borbu, bore i
izbore za svoje oslobodenje od tiranije, od nepriznavanja
osnovnih ljudskih i nacionalnih prava.
office@...
Datum: 11. februar 2003. g.
PROTIVUSTAVNE SECESIJE NEMINOVNO VODE U RAT
Dr Milan Tepavac
miltep@...
Beograd, 10 februar 2003. g.
Ovih je dana pred takozvanim haskim tribunalom u svojstvu
eksperta svedocio dr Kosta Cavoski, profesor na Pravnom
fakultetu u Beogradu, u postupku protiv generala Stanislava
Galica. Prema sredstvima informisanja, njegovo svedocenje
bi se moglo svesti na sledece:
Kljucni covek koji je osujetio vec ugovoreni plan
portugalskog diplomate ?oze Kutiljera, a cijim bi se
ostvarenjem sprecio gradanski rat u Bosni i Hercegovini, bio
je americki ambasador u Beogradu Voren Zimerman.
Za ovu optu?bu, koju je izneo na sudenju generalu Stanislavu
Galicu, optu?enim pred haskim tribunalom za granatiranje
Sarajeva, svedok odbrane u ovom slucaju prof. dr Kosta
Cavoski nije mogao da ponudi direktan dokaz, ali je prilicno
uverljivo branio svoju tezu pred krivicnim vecem sudije
Alfonsa Orija.
Alija Izetbegovic je vec bio parafirao Kutiljerov plan o podeli
BiH na tri autonomna dela izmedu tri naroda - objasnio je
ovaj svedok, ispitivan u ulozi vestaka. - Bile su utvrdene
nesporne opstine sa srpskim, muslimanskim i hrvatskim
stanovnistvom, a one sporne su mogle da se pripoje nekoj od
njih ili i one podele, cime bi bio otklonjen uzrok rata. Bilo je,
naime, krajnje opasno sto su se dva naroda udru?ila protiv
treceg, a partija SDA pomislila da mo?e dobiti medunarodno
priznanje unitarne Bosne i svesti Srbe na poni?enu i
potlacenu manjinu.
Svedok je izneo pretpostavku da se Izetbegovic po?alio
Zimermanu kako mora da prihvati Kutiljerov plan sa kojim
?nije bio srecan?, a Amerikanac mu je uzvratio ?zasto bi ga
prihvatio?, sto je tadasnji muslimanski lider shvatio kao
podrsku Amerike.
- To je bio uzrok rata - bio je kategorican dr Cavoski -
kao sto, uostalom, vecina secesija u svetu dovodi do rata.
Zamenik glavnog tu?ioca Mahinde Ratne pokusavala je da iz
svedoka izvuce konkretniji dokaz na osnovu cega plasira
ovakav stav pred sudom. Na ovo je dr Cavoski svom uverenju
dodao argument da se Izetbegovic predomislio tek nakon
razgovora sa Zimermanom, ali i naglasio da ce sta se stvarno
desilo izbiti na videlo tek kad se otvore americke arhive za 30
do 50 godina. Pritom je predlo?io i da haski sud zatra?i od
Stejt Departmenta kakva je uputstva dao Zimermanu i sta je
ambasador kasnije odgovorio u svom izvestaju.
- Da li vam je poznato da je Zimerman sva ova nagadanja
demantovao licno u ?Njujork tajmsu? - upitala je tu?ilac.
- Ne - odgovorio je svedok - ali razumem ambasadora sto je
hteo da, od sebe licno, ali i svoje zemlje otkloni odgovornost
za otpocinjanje rata u Bosni. Posebno zato sto je Evropa
pokusavala da ga izbegne Kutiljerovom planu. Ali, da sam taj
demanti i procitao, isto bih mislio.
Nalazim da je kljucno u svedocenju profesora Cavoskog teza
da secesija u pravilu vodi u rat. Ovom prilikom zadr?acemo
se samo na toj tezi.
Smatram da je profesor Cavoski potpuno u pravu. Po mome
misljenju, stavise, protivustavna i jos k tome nasilna
secesija neminovno vodi u rat. Nema nicega prirodnije od
prava dr?ave da se od takve seceesije brani. To nam govori ne
samo zdrav razum nego i medunarodno pravo i politicka
praksa. Osporavati to pravo dr?avi bilo bi isto kao i
osporavati coveku pravo da se brani kada je napadnut.
Medunarodno pravo, pre svega clan 51 Povelje UN, garantuje
pravo dr?ave na samoodbranu. A sto se politicke prakse tice,
istorija nam govori da je praksa uglavnom u skladu sa napred
navedenim principima koji proizlaze iz zdravog razuma i
medunarodnopravnih principa. Od amarickog
secesionistickog rata 1861-1865 do danas - da ne idemo u
dalju proslost - odgovor dr?ave na pokusaje nasilne secesije
uvek je bio primena sile, to jest izbijanje oru?anog sukoma,
rata. Cak je u kukavna Generalna skupstina UN - potpuno
podredena americkim vlastodrscima - smogla snage da usvoji
dve antisecesionisticke rezolusije - rezolucije 51/55 i 53/71
kojima se, sasvim logicno, nasilno razbijanje dr?ava ocenjuje
kao ugro?avanje medunarodnog mira. Zasto Generalna
skupstina nije rekla punu istinu pa to ocenila kao
medunarodni zlocin - odgovor na to le?i u Vasingtonu.
Njemu ne bi odgovarala takva inkriminacija. Bez obzira na
to, uverenje je ovog autora da protivustavna nasilana
secesija kojom se ugro?ava mir u regionu ili svetu jeste
medunarodni zlocin prema savremenom medunarodnom
pravu.
Ne mo?e biti sporno da su bivse clanice jugoslovenske
federacije Slovenija, Hrvatska i Bosna i Hercegovina
izvrsile protivustavnu nasiulnu secesiju od SFR
Jugoslavije. Kada je rec o Makedoniji, obicno se misli da je
do njene secesije doslo na osnovu sporazuma, pri cemu se
zaboravlja da je i ta secesija bila protivustavna, a izvrsena u
momentu kada je jugoslovenska federacija ?bila na kolenima?
usled secesija Slovenije i Hrvatske, politicke situacije u Bosni
i Hercegovini i pritisaka i direktne upletenosti stranog
faktora u planiranom razbijanju Jugoslavije. Ustav SFRJ
nije, naravno, predvidao mogucnost secesije nijednog dela
Jugoslavije, kao sto, uostalom takvu mogucnost ne
predvida niti je predvidao ustav nijedne dr?ave u svetu.
Jedini izuzetak od ovog pravila bio je ustav bivseg Sovjetskog
Saveza iz 1936. godine (?Staljinov ustav?). A dobro je
poznato kako je ta dr?ava zavrsila. Prema tome, proglasenja
nezavisnosti od strane Slovenije i Hrvatske 25. juna 1991.
bila su protivustavna. Kada je rec o Bosni i Hercegovini,
tamo je situacija bila jos daleko komplikovanija, jer je
protivustavne secesionisticke poteze vukla
muslimansko-hrvatska zavera protiv srpskog naroda u Bosni
i Hercegovini kao konstitutivnog naroda, koji, naravno, nije
pristajao ni politicki na secesiju Bosne i Hercegovine od
Jugoslavije, koji je jednostavno, ?eleo da ostane u Jugoslaviji.
A sto se tice primene nasilja prilikom secesije tih triju bivsih
jugoslovenskih republika, dobro je poznato kolika kolicina
nasilja je primenjeno. Napadnuto je sve sto je bilo
jugoslovensko i srpsko. Posebno su na udaru bile jedinice
jugoslovenske vojske od strane formiranih paravojnih snaga,
snabdevenih oru?jem iz Madarske i Austrije. Samo
Vara?dinski korpus JNA bio je u septembru 1991. opkoljen i
napadnut sa oko 15.000 ustasa. A americki secesionisticki rat
je poceo tako sto su paravojne jedinice ju?nih dr?ava SAD
koje su proglasile nezavisnost odnosno secesiju opkolile i
napale vojnu postaju u malom mestu Fort Samter u kojoj je
bilo 68 federalnih vojnika. Otuda, tu?be protiv Jugoslavije za
genocid i agresiju i placanje ?ratne stete? koje su podnele
novopecene ?dr?ave? BiH i Hrvatska Medunarodnom sudu
pravde mogao je da smisli samo bolestan um. Nasom
protivtu?bom trebalo bi ih dozvati pameti. Povlacenjem
protivtu?be od strane petooktobarskog re?ima u Beogradu,
koja je vec bila podneta MSP-u, on je pocinio teski zlocin
protiv naroda i dr?ave, nesto sto govori sve o njemu.
Uloga Vorena Zimermana, ambasadora SAD u Beogradu, u
secesiji Bosne i Hercegovine, o cemu je svedocio profesor
Cavoski dobro je poznata. On je minirao sporazum koji su u
Lisabonu postigli lideri Srba, muslimana i Hrvata Radovan
Karad?ic, Alija Izetbegovic i Mate Boban 18.marta 1992.
(?Kutiljerov plan?). Nakon sto je taj sporazum bio potpisan,
Zimerman je specijalno odleteo u Sarajevo i nagovorio
(prinudio?) Izetbegovica da povuce svoj potpis sa sporazuma.
Da je taj sporazum ostao na snazi i ispostovan rata u Bosni i
Hercegovini ne bi bilo. Zasto je to Zimerman ucinio? Na to
pitanje mo?e da odgovori samo Stejt Department koji mu je
davao instrukcije, jer, ambasadori nista ne rade na svoju ruku
nego po instrukcijama svoje vlade. Ipak, treba imati na umu
cinjenicu da je taj covek bio dugo godina u Jugoslaviji kao
americki diplomata i dat tacno znao da ako se Kutiljerov plan
odbaci da je rat neminovan. I ne samo to. On je takode znao
kako ce taj rat da izgleda kada se ima u vidu Drugi svetski
rat: za vreme tog rata, 1941-1945, na tom podrucju, koje je
bilo sastavni deo tzv. Nezavisne Dr?ave Hrvatske, pocinjeni
su protiv srpskog naroda od strane Hrvata i muslimana takvi
monstruoznizlocini kojima po monstruoznosti izvodenja
jedva da ima primera u citavoj ljudskoj istoriji. To je
Zimerman sve znao. Pa zasto je onda ucinio to sto je ucinio.
Mo?da bas zato stto je to znao.
Dakle, oni koji pose?u za protivustavnim nasilnim
secesijama moraju se smatrati odgovornima za izazivanje
secesionistickih ratova. Kada se ova ustvari jednostavna
istina ima u vidu, rad takozvanog haskog tribunala (ovom
prilikom ostavljamo po strani pitanje nelegalnosti te
institucije koju Savet bezbednosti UN nije imao pravo da
oformi) je mo?da najveci apsurd danas: on ?sudi? onima koji
su se usudili da stanu u odbranu svoje dr?ave i svoga naroda,
a ne onima koji su odgovorni za izazivanje secesionistickih
ratova na teritoriji prethodne Jugoslavije!! Stavise, odbija da
sudi za golu agresiju NATO pakta na Jugoslaviju, i za tom
prilikom pocinjene ratne zlocine (bombardovanje
Radiotelevizije Srbije priliko koje je ubijeno 16 radika na
svojim radnim mestima, bombardovanje gradova i sela pri
cemu su postradali, civili, upotreba zabranjenog oru?aja kao
sto je osiromaseni uranijum i drugo). Taj ?tribunal?, dakle,
?eli da ponisti savremeno medunarodno pravo i stvori
nekakvo novo ?pravo? po zamisli najmracnih snaga koje
danas ?ele da ovladaju svetom pomocu NATO i americke
vojne moci.
Razbijanjem Sovjetskog Saveza, Jugoslavije i Cehoslovacke
otvorena je Pandorina kutija secesionizma i njegov virus je
zarazio citav svet. Najveca ?rtva do sada bila je upravo
Jugoslavija. Re?iserima secesije u SFR Jugoslaviji to nije bilo
dovoljno sto su postigli, pa su izre?irali i secesiju Crne Gore i
Kosova i Metohije od SR Jugoslavije koja je formirana nakon
secesije cetiri bivse jugoslovenske republike, koje je, zatim,
?medunarodna zajednica? (citaj SAD) priznala za nezavisne
dr?ave. Gde ce se to zavrsiti tesko je reci. Na redu su izgleda
Vojvodina i tzv. Sand?ak.
Ali, otvaranjem Pandorine kutije nedorasli, minorni i
korumpirani politicari nisu bili sposobni da predvide da ce
im se njihova rabota vratiti kao bumerang. Danas je
secesionisticki pokret u svetu narastao do neverovatnih
razmera. Kada samo jednom veb pretra?ivacu otkucate
englesku rec za secesionizam (secession) dobicete 478.000
veb stranica teksta koji se odnosi na secesionizam! Zahteva se
secesija Kvbeka, Teksasa, Kalifornije, svih ju?nih dr?ava
SAD koje su pokusale secesiju 1861-1865 i stotine i stotine
drugih. Re?iseri su svega ovoga izgleda sada vec prestrasili,
pa su smislili novi termin - ?nenasilna secesija? (?nonviolent
secession?). U SAD postoji knjiga (198 Methods of
Nonviolent Action) koja u detalje daje uputstva kako se na
198 nacina mo?e raditi i ostvarivati ?nenasilna secesija? - od
javnih politickih zboravanja u korist otcepljenja jednog
odredenog dela teritorije do gradanaske neposlusnosti.
Kao sto bi trebalo dobro biti poznato, Organizacija za
evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) svecano je stupiula
na politicku pozornicu Evrope i sveta 1. avgusta 19975. kada
su sefovi evropskih dr?ava i SAD i Kanade na najsvecaniji
nacin potpisali Helsinsku povelju. Po toj Povelji, suverenitet,
zabrana upotrebe sile, nepovredivost granica i teritorijalni
integritet evropskih dr?ava je su osnov medunarodnog
poretka. Medutim, odmah nakon sto je Jelcin sa grupom
kriminalaca oko sebe likvidirao Savjetski Savez kao dr?avu,
ova organizacija i njene dr?ave clanice pojedinacno - na celu
sa Nemackom, Vatikanom, Austrijom, Madarskom, Italijom
- krenuli su u razbijanje Jugoslavije, inace jedne od dr?ava
koja je mnogo doprinela stvaranju Helsinske povelje! Po
politickom nemoralu ova organizacija je bez premca u
istoriji. Sada, kada je gotovo okoncano razbijanje Jugoslavije,
istpa se teorijom da dalje drobljenje dr?ava ugro?ava mir. To
bi trebalo da vredi za secesionisticke pokrete svuda, pre svega
kod nje, osim, naravno, kada je u pitanju ta prokleta
Jugoslavija.
Treba spomenuti ovom prilikom poseban doprinos teoriji i
praksi savremenog secesionizma koji je dosao od crnogorskog
rukovodstva, rukovodstva koje na?alost u?iva poverenje i
politicku podrsku oko polovine izbornog tela. Taj doprinos se
sastoji u tome da je ono uspelo da ostvari secesiju bez
formalnopravnih poteza. Crna Gora prakticno nije u
Jugoslaviji vec godinama - verovatno od prvog dana
konstituisanja Savezne Republike Jugoslavije 27. aprila 1992.
Proglasenje prestanka Jugoslavije, i stvaranje ?dr?avne
zajednice? Srbija i Crna Gora 4. februara 2003. u 20.07 sati u
Saveznoj skupstini Jugoslavije samo je legalizacija te i takve
secesije Crne Gore i bacanje prasine u oci da je rec samo o
unutrasnjem preuredenju i preimenovanju dr?ave. Koliko je
nama poznato ta i takva secesija - da je nazovemo ?puzajuca?
- nije nigde i nikad ostvarena, niti je takva ?dr?avna
zajednica? igde postojala. U tome, je, dakle, doprinos
Crnogoraca politickoj teoriji i praksi. A sve pod dirigntskom
palicom Evropske unije, Saveta Evrope i ?cuvenog? OEBS-a.
Najnovije izjave Mila Djukanovica govore da iza citavog
projekta Djukanovicevog secesioniyma stoje Amerikanci
kako bi dobili pomorske baze u tom delu Jadrana.
I pored postojeceg Ustava SR Jugoslavije koji se moze
menjati samo po postupku njime predvidjenim, ni jedan
stanovnik SR Jugoslavije, pa cak ni savezni ni republicki
poslanik, nija imao niakakvog prava da na bilo koji nacin
utice na tekst Ustavne povelje i Zakona za njeno
sprovodenje!! Istovremeno, jedan poslanik u saveznom
parlamentu, u debati, izneo je podatak da je neka Kristina
Gajak, sekretarica Havijaara Solane - visokog funkcionera
Evropske unije i ratnog zlocinca koji je doneo odluku o
agresiji NATO na Jugoslaviju - 48 puta intervenisala u vezi
ta dva osnovna dokumenta koji determinisu nase ?ivote i
?ivote naseg pokoljenja! Zato su u pravu oni poslanici koji su
tu rabotu u parlamentarnoj debati nazvali dr?avnim
udarom. Ceo «demokratski Zapad» je pohvalio ovakvo
resenje i ovakav postupak!! Pa zar, zaista, jos iko normalne
pameti mo?e da misli da je na Zapadu demokratija?!! Eto, to
je demokratija kreatora novog svetskog poretka. - Kao sto su
vlastodrsci potpuno ignorisali narod prilikom stvaranja te
svoje tvorevine, tako i gradani imaju pravo da ignorisu
njihovu tvorevinu kao protivustavnu i nemoralnu.
I da zakljucimo: protivustavna nasilana secesija, narocito
ona koja ugro?ava medunarodni mir i bezbednost, mora
da se smatra medunaroddnim krivicnim delo,
medunarodnim zlocinom, a krivci moraju odgovarati.
Energicnom osudom secesionizma nicim se ne negira
prirodno pravo zaista potlacenih naroda da se svim
dozvoljenim sredstvima, ukljucujuci i oru?anu borbu, bore i
izbore za svoje oslobodenje od tiranije, od nepriznavanja
osnovnih ljudskih i nacionalnih prava.