(srpskohrvatski / deutsch)
1. Nova knjiga na nemackom: "Ratni lazi. Od kosovska sukoba do procesa
Milosevica"
2. Termine der weiteren Buchpromotionen; Zum Inhalt des Buches: Was
ist NEU?
3. RASKRINKANE RATNE LAŽI („VESTI“, 25.03.2004)
4. Iz knjige: »Rampa u Srebrenici«
Pripreme NATO-a za rat protiv Jugoslavije pocˇele su 1995
=== 1 ===
Juergen Elsaesser/Jirgen Elzeser
www.juergen-elsaesser.de
Nova knjiga na nemackom: “Kriegsluegen. Vom Kosovokonflikt zum
Milosevic-Prozess“ (Ratni lazi. Od kosovska sukoba do procesa
Milosevica)
Dragi prijatelji,
postovane dame i gospodo!
"Jirgen Elzeser pokazuje, da je Nemacka u svojoj politici o Jugoslaviji
posle ujedinjenja tamo nastavila, gde je posle drugog svetskog rata
zaustavljena" rekao je Slobodan Milosevic u svojoj odbrani u Hagu o
mojoj knjizi "Kriegsverbrechen" ("RATNI ZLOCˇINI"). Becke novine "Die
Presse" pisale su: "Ako (nemacki ministar spoljne politike) Joska Fiser
mora dati ostavku, onda zbog ove knjige."
Veoma se radujem, da vam mogu objaviti, da ima sada moja nova knjiga
“Kriegsluegen. Vom Kosovokonflikt zum Milosevic-Prozess“ (Ratni lazi.
Od kosovska sukoba do procesa Milosevica), nazalost samo na nemackom.
Ali ima takodje moja knjiga "RATNI ZLOCˇINI - Bestidne lazˇi i zˇrtve
NATO-a u kosovskom sukobu" (»Jasen«, Niksic, 2002 god.)
Radi objavljivanja moje nove knjige u Nemackoj i Italiji:
30.03., Berlin, KATO (im U-Bahnhof Schlesisches Tor, zusammen mit Heinz
Loquai), 18.00 Uhr
31.03., Kiel, Pumpe, Haßstr.22 (19.00 Uhr)
01.04., Mörfelden-Walldorf, Kulturbahnhof Mörfelden, 20.00Uhr
02.04., Heidelberg, Volkshochschule Heidelberg, Bergheimer Str. 76
(19.30 Uhr)
04.04., Milano
07.04., Torino
09.04., Trieste
(gledaj: https://www.cnj.it/INIZIATIVE/elsaes2004.htm )
16.04., Berlin, URANIA (19.30 Uhr) – Vortrag mit dem weiter gefaßten
Thema: Deutschland und der nächste Krieg
23.04., Berlin, Kulturverein "Vuk Karadzic", Pankstr.10, Wedding, 19.30
Uhr
Zahvaljujem se za vase interesovanje i srdacno vas pozdravljam.
Juergen Elsaesser/Jirgen Elzeser
*******************************************************************
"RATNI ZLOCˇINI -
Bestidne lazˇi i zˇrtve NATO-a u kosovskom sukobu"
Sadrzˇaj
Okeanija ratuje
Predgovor
»Rampa u Srebrenici«
Pripreme NATO-a za rat protiv Jugoslavije pocˇele su 1995.
Borci za slobodu
Teror Oslobodilacˇke vojske Kosova pre rata i dezinformacije u zapadnoj
javnosti
Racˇak i c´utljiva gospo?a Ranta
Autopsijski izvesˇtaji demanutuju verziju NATO-a o srpskom masakru
Spretno izvedeno
Sˇta se dogodilo u Rambujeu?
Wag the dog – Ratom protiv istine
Kako je NATO izmislio srpsku akciju proterivanja Albanaca – operaciju
»Potkovica«
Seks, lazˇi i video trake
Tajno oruzˇje NATO-a protiv Milosˇevic´eve propagande
Gde su smrtonosna polja?
Ratna propaganda sa izvesˇtajima o stotinama hiljada masakriranih
kosovskih Albanaca
Zaboravljene masovne grobnice
»Kolateralne sˇtete« bombardovanja i cinizam odgovornih
Prizren – grad bez Srba
Lazˇ o beskprekornoj nemacˇkoj vojsci
Albanski fasˇizam
Bajka o multietnicˇkoj buduc´nosti Kosova kao protektorat NATO-a
Osiromasˇeni kredibilitet
Diskusija na zapadu o uranskoj municiji je licemerna
»Pocˇelo je jednom lazˇi«
Kako pravosu?e i politika u Nemacˇkoj reaguju na nove dokaze po pitanju
ratne krivice
Dodatak
Dokumenti
»Libanizacija zemlje«
Strani novinski izvesˇtaji i ekspertize o situaciji na Kosovu od
pocˇetka sedamdesetih do pocˇetka devedesetih godina
»Pogorsˇavanje situacije nije ustanovljeno«
Nemacˇko Ministarstvo inostranih poslova o situaciji na Kosovu od 1990.
do kraja 1997.
»Razlikovanje boraca OVK od civila je tesˇko«
Nemacˇko Ministarstvo inostranih poslova o eskalaciji na Kosovu od
prolec´a 1998.
Jirgen Elzeser
Gomile lesˇeva samo po pricˇama
Analiza studije OEBS-a As Seen, As Told o povredama ljudskih prava na
Kosovu
=== 2 ===
Jürgen Elsässer
Kriegslügen
Vom Kosovokonflikt zum Milosevic-Prozeß
(Buchlesungen ab 30. März bis 2. April)
Um an die bisherigen und die aktuellen Verbrechen zu erinnern, die NATO
und albanische Terroristen in trauter Eintracht gegen Jugoslawen,
Serben und Roma begangen haben, erschien vor einigen Tagen Jürgen
Elsässers neues Buch „Kriegslügen“. Es hat 330 Seiten und kostet 18
Euro. Sie können es ab sofort direkt beim Autor
(J.Elsasser@...) oder beim Verlag Kai Homilius bestellen
(home@...) sowie nach Erscheinen im Buchhandel erstehen.
Der Autor ist, gerade angesichts der aktuellen Lage, zu Lesungen,
Veranstaltungen, Podiumsdiskussionen etc. bereit. Bitte nehmen Sie
rechtzeitig Kontakt auf (0171-1720368).
Die ersten Buchpromotionen u.a. in Berlin (serbische Kirche), Wien
(Universität) und München (griechische Kirche, mit Chor) waren sehr gut
besucht. Über die Veranstaltung in Hamburg, wo der Schauspieler Rolf
Becker aus Elsässers Buch las, berichtete die Tageszeitung „Vesti“ –
den Artikel finden Sie unten.
Die Termine der weiteren Buchpromotionen im Überblick:
30.03., Berlin, KATO (im U-Bahnhof Schlesisches Tor, zusammen mit Heinz
Loquai), 18.00 Uhr
31.03., Kiel, Pumpe, Haßstr.22 (19.00 Uhr)
01.04., Mörfelden-Walldorf, Kulturbahnhof Mörfelden, 20.00Uhr
02.04., Heidelberg, Volkshochschule Heidelberg, Bergheimer Str. 76
(19.30 Uhr)
04.04., Milano
07.04., Torino
09.04., Trieste
16.04., Berlin, URANIA (19.30 Uhr) – Vortrag mit dem weiter gefaßten
Thema: Deutschland und der nächste Krieg
23.04., Berlin, Kulturverein "Vuk Karadzic", Pankstr.10, Wedding, 19.30
Uhr
---------- Zum Inhalt des Buches: Was ist
NEU? --------------------------------------------
Einige von Ihnen haben vielleicht Elsässers Buch „Kriegsverbrechen. Die
tödlichen Lügen der Bundesregierung und ihre Opfer im Kosovo-Konflikt
gelesen, das im Jahre 2000 erschienen ist. Das neue Buch enthält einige
Kapitel daraus, die allerdings erweitert und auf den neuesten Stand
gebracht
wurden. Die meisten der Kapitel im neuen Buch sind jedoch
Erstveröffentlichungen. Dazu gehören beispielsweise:
*Kein Völkermord
Die Anklage gegen Slobodan Milosevic in Den Haag ist gescheitert
Das Kapitel ist die – zumindest im deutschen Sprachraum – bisher
ausführlichste Aufarbeitung des „Jahrhundertprozesses“ gegen den
jugoslawischen Präsidenten. Alle Lügen über das Kosovo und den Krieg
sind in Den Haag wieder aufgetaucht – von Racak über den Hufeisenplan
bis zu den Massengräbern und Killing Fields -, und neu fantasievolle
Lügen wie etwa die
von den Gefrier- und Wanderleichen kamen hinzu.
*Neue UCK, neue Opfer
Die Situation im Kosovo nach fünf Jahren Nato-Besatzung, insbesondere
der Anteil des deutschen Chefs der UN-Verwaltung, Steiner, am
Wiedererstarken der UCK-Kräfte
*“Die albanische Frage ist offen“ (J. Fischer)
Das Übergreifen des Terrorismus auf Mazedonien und Griechenland
*Die Brücke von Varvarin
Was ein serbisches Mädchen über den Krieg erzählen würde
Auch der Dokumentenanhang wurde wesentlich erweitert. Neu enthalten
sind die vollständige Amselfeld-Rede von Milosevic aus dem Jahre 1989,
eine Expertise des tschechischen Medienkritikers Rajko Dolecek über die
Lügen des Bosnienkrieges und Wortlaut-Auszüge aus wichtigen
Kreuzverhören des Milosevic-Prozesses. Sach- und Personenregister,
Glossar, Zweittafel und Internet-Tips erhöhen den Gebrauchswert des
Ganzen.
=== 3 ===
RASKRINKANE RATNE LAŽI („VESTI“, 25.03.2004)
U Hamburgu je u ponedeljak na bini satiricnog avangardnog pozorišta
"Politbiro", povodom obeležavanja petogodišnjice od NATO-bombardovanja
Srbije i Crne Gore, održano zanimljivo književno vece posveceno secanju
na sve nevine civilne žrtve ovog besmislenog bombardovanja.
Ovih dana izašla je iz štampe knjiga Jirgena Elzesera "Ratne laži - od
sukoba na Kosovu do procesa Miloševicu." Knjiga predstavlja dopunjeno,
prošireno i delimicno revidirano izdanje njegove do sada najpoznatije i
najprevodenije knjige "Ratni zlocini - Bestidne laži i žrtve NATO-a u
kosovskom sukobu" .
U uvodnom delu knjige Elzeser je napisao neku vrstu romansirane
dokumentarne price o Sanji Milenkovic, petnaestogodišnjoj devojcici
koja je u nedelju 30. maja 1999. poginula, kada je bombardovan, srušen
i uništen varvarinski
most."Sanjin poslednji dan" - tako se zove ova dokumentarno-lirska
proza, prema priznanju autora, nastala po pricanju i svedocenju Sanjine
majke, Vesne Milenkovic.
Rolf Beker, poznati nemacki televizijski i pozorišni glumac, citao je
"Sanjin poslednji dan" - emocijama natopljenu prozu, koja nikoga u
publici nije ostavila ravnodušnim.
Sanjine drugarice, Marina i Marijana, koje su preživele bombardovanje,
žive sa gelerima, koji se ne mogu odstraniti iz njihovih tela. Prema
izjavama NATO zvanicnika "ovaj rat je bio što se ciljeva tice
najprecizniji bombaški rat u istoriji". U njemu je stradalo 2.000
civila, od toga jedna trecina su bila deca.
U nastavku veceri autor je odgovarao na pitanja iz publike, koja su se
uglavnom odnosila na aktuelnu situaciju na Kosovu i Metohiji.
Jirgen Elzeser ce imati ovih dana predstavljanje svoje knjige u Becu i
Berlinu.
Obmanama do rata
- Na pocetku svih ratova stoje laži, koje se namerno plasiraju da bi
izazvale i opravdale ratne sukobe. Famozni "slucaj Racak" je poslužio
kao povod da NATO ude u rat, a izmišljena prica da su Srbi krivi za
smrt dvoje albanskih decaka dovela je do najnovijeg pogroma Srba na
Kosovu - ovim recima se publici obratio Jirgen Elzeser objašnjavajuci
naslov svoje knjige.
"Uhapsiti Tacija i Cekua"
Na pitanje šta bi valjalo ciniti na Kosovu, Elzeser je odgovorio:
- Potpuno poštovanje UN rezolucije 1244, potpuno sprovesti
razoružavanje medu Albancima, i kantonizaciju. Mislim takode da bi
trebalo uhapsiti Tacija i Cekua i pozvati ih na odgovornost za ono što
su cinili. Ovako je Ceku, iako bivši glavni terorist, angažovan na
uspostavljanju policijskih struktura, a Tacijeva partija iako nije
pobedila na izborima, pod pritiskom Zapada ušla je u vladu.
Snezana Minic , Vesti 25.03.2004.
=== 4 ===
»Rampa u Srebrenici«
Pripreme NATO-a za rat protiv Jugoslavije pocˇele su 1995.
Kada bismo pitali jednog prosecˇnog novinskog cˇitaoca, zbog cˇega su
uglavnom Srbi navodno krivi za sve ratove i patnje u proteklih deset
godina na Balkanu, on bi sigurno ponovio neka objasˇnjenja, koja je
cˇuo na zapadnim televizijama u to vreme: jer je Milosˇevic´ svojim
krvolocˇnim govorom na Kosovom polju josˇ 1989. najavio velikosrpski
nacionalizam; jer su Srbi napali nevini Vukovar, miroljubivi Dubrovnik;
jer su u Bosni otvorili logore za silovanje i ubijanje desetine hiljada
ljudi; jer su Sarajevo tri godine drzˇali pod opsadom i bombardovanjem
nacˇinili najmanje tri uzˇasna masakra; zbog njihove politike
aparthejda na Kosovu. Sve te pricˇe doprinele su demonizaciji Srba. Ali
odlucˇujuc´e za nemacˇku spoljnu politiku, odlucˇujuc´e za prvo
ucˇesˇc´e Nemacˇke u jednom ratu od 1945. godine, bio je pre svega
jedan doga?aj: navodni srpski genocid u julu 1995. u Srebrenici.
Ova lazˇ je bila odlucˇujuc´a utoliko, sˇto je do leta 1995. u
nemacˇkoj politici i drusˇtvu bilo masivnih antisrpskih predrasuda, ali
je istovremeno vazˇio aksiom tadasˇnjeg nemacˇkog kancelara Kola: Nikad
se nemacˇki vojnici ne smeju uputiti tamo, gde je nekada harala
nemacˇka nacisticˇka vojska Vermaht (Wehrmacht). Pokusˇajima CDU-a i
konzervativnih medija da omeksˇaju ovaj aksiom i izdejstvuju slanje
nemacˇkih vojnika u marsˇ protiv Srbije po trec´i put u ovom veku,
snazˇno se suprotstavila crveno-zelena opozicija. Socijal-demokratska
partija Nemacˇke (SPD) pokusˇala je da podnosˇenjem tuzˇbe Saveznom
ustavnom sudu sprecˇi ucˇesˇc´e nemacˇkih vazduhoplovnih snaga
(Luftwaffe) u letovima NATO-a nad Bosnom, a Partija zelenih podvukla je
svoje kategoricˇno »Ne« u vezi svih ucˇesˇc´a van teritorije Nemacˇke –
cˇak i misiji plavih sˇlemova! – ucˇestalim vanparlamentarnim
protestima. Nijedan pacifista niti fundamentalista, vec´ predvodnik
realpoliticˇkog krila i danasˇnji ministar spoljnih poslova Josˇka
Fisˇer naveo je krajem 1994. razloge za jednu takvu suzdrzˇanost u
spoljnoj politici: »Cˇvrsto sam ube?en da c´e nemacˇki vojnici
zaosˇtriti sukob, tamo gde je u Drugom svetskom ratu harala Hitlerova
soldateska, i da nec´e doc´i do deeskalacije. Kada se Nemci jednom
vojno umesˇaju, doc´i c´e do potpuno drugih reakcija. Sve te
intervencije i rasprave o intervencijama, nemacˇka vlada koristi kako
bi sebi otvorila vrata i ujedinjenu Nemacˇku ucˇinila spremnom za
delovanje i na tom polju. Bio bih srec´an kada bi oni, koji to
prizˇeljkuju, prestali da se skrivaju iza humanosti, kako bi progurali
tu svoju poziciju.«1 Ove izjave su se nakon doga?aja u julu 1995.
pretvorile u makulaturu. »Promenio sam svoju poziciju nakon Srebrenice«
kazˇe Josˇka Fisˇer u svom osvrtu.2 I ne samo on. Celokupna javnost na
zapadu reagovala je slicˇno. Dnevni list »Noje cirher cajtung« (Neue
Zürcher Zeitung) pisˇe: »Slucˇaj Srebrenica je bio prekretnica u ratu u
Bosni, jer je to bio jedan medijski doga?aj. Dodusˇe, na licu mesta
nije bilo zapadnih novinara. Na stotine njih odjurilo je u oblizˇnju
Tuzlu, gde su snimali i intervjuisali izbeglice iz Srebrenice. Upravo
su ti potresni izvesˇtaji, te slike i pricˇe prezˇivelih, mobilisali
javno mnjenje na zapadu kao nikada to tada. Pod tim pritiskom
politicˇari su nakon godina ustrucˇavanja bili primorani da
intervenisˇu u Bosni, i da se stave na stranu zˇrtava, Muslimana. Po
shvatanju zapadne publike, Srbi su se ovim masakrom definitivno
oznacˇili kao glavni krivci za bosansku tragediju.3« Na toj osnovi
pocˇivala je i nemacˇka propaganda u ratu na Kosovu.
Sˇarpingove pricˇe
Cˇetiri dana nakon pocˇetka rata, 28. marta 1999., nemacˇki ministar
odbrane Sˇarping gostujuc´i na prvom nemacˇkom programu ARD u emisiji
»Kristijanzen« (Christiansen), prvi put je govorio o »genocidu« Srba
nad kosovskim Albancima. Nedostatak stvarnih dokaza nadoknadio je
pozivajuc´i se na doga?aje, koji su se desili pre cˇetiri godine. Tada
su, po Sˇarpingu, plavi sˇlemovi Ujedinjenih nacija »morali da
posmatraju, kako se u Srebrenici ubija 30.000 ljudi«.
Sˇarpingovo moralisanje je bilo pun pogodak. Gosti u emisiji su
odobravajuc´i klimali glavom ili c´utali pogo?eno,4 niko nije pitao o
izvorima informacija, niko nije hteo da bude oznacˇen kao simaptizer
ubica. Vec´ je bilo utvr?eno da su Srbi u Srebrenici pocˇinili genocid
i masakrirali na hiljade neduzˇnih civila. Zar nije bilo bezbroj
uglednih svedoka i pre Sˇarpinga? Zar nije nedeljnik »Sˇpigel«
(Spiegel) nakon provere jednog dosijea iz Nemacˇke drzˇavne
obavesˇtajne sluzˇbe BND-a zakljucˇio, da se u ovom gradic´u u
istocˇnoj Bosni desio »najgori ratni zlocˇin u Evropi nakon Drugog
svetskog rata«? Zar nije politicˇar SPD-a Frajmut Dive (Duve) josˇ u
leto 1995. u nedeljniku »Cajt« (Zeit) pisao o »rampi u Srebrenici« i
tom metaforom podsetio na Ausˇvic? Zar nije David Rode (Rohde)
zabelezˇio uzˇasne pricˇe prezˇivelih i za to dobio Pulicerovu nagradu?
Zar nisu zbog tih zlocˇina predsednik i general armije bosanskih Srba,
Radovan Karadzˇic´ i Ratko Mladic´ na poternicama Me?unarodnog
tribunala za ratne zlocˇine?
Pre nego sˇto se pre?e na razjasˇnjavanje doga?aja u Srebrenici i na
njihovo prikazivanje u zapadnoj javnosti, moraju se odbaciti dve lazˇi,
koje nisu ni vredne strucˇne rasprave: kao prvo, to je brojka od 30.000
ubijenih u Srebrenici. Po zvanicˇnim podacima Me?unarodnog Crvenog
krsta, 7.333 stanovnika Srebrenice se vode kao nestala.5 Kada bi svi
nestali bili mrtvi, to bi bio maksimalni broj ubijenih od strane Srba.6
Ostalih 22.667 lesˇeva idu samo na racˇun Sˇarpinga. Da biste to
spoznali i napisali posle doticˇne emisije krajem marta 1999. niste
morali da budete protivnik rata, vec´ samo ozbiljan novinar ili
politicˇar, koji se drzˇi istine.
Druga tvrdnja, koja nije dostojna diskusije, jeste poistovec´ivanje
Srebrenice i Ausˇvica. Na »rampi u Ausˇvicu« odvajani su snazˇni od
slabih – ovi poslednji su odmah odlazili u gasne komore, dok su prvi
smeli josˇ nekoliko nedelja da rintaju do smrti. Na Diveovoj »rampi u
Srebrenici« vladao je – cˇak i ako se svi strahotni izvesˇtaji smatraju
istinitim – obrnut princip: svi slabi – stari, zˇene, deca, ranjeni –
bili su posˇte?eni, svi snazˇni, to znacˇi musˇkarci sposobni za borbu,
navodno su egzekutirani.7 To bi bio kalkulisani ratni zlocˇin:
likvidiraju se oni, koji bi mogli ponovo da se late oruzˇja. A ono prvo
je bio genocid: likvidiraju se svi, i to prvo zˇene i deca, garanti
buduc´nosti.
Sˇta se desilo u Srebrenici?
Procˇitajmo prvo zvanicˇnu verziju Me?unarodnog krivicˇnog tribunala za
ratne zlocˇine u Hagu: »Na dan ili oko 6. jula 1995. bosansko-srpska
armija otvorila je vatru na strazˇarnicu u zoni bezbednosti, u kojoj su
bili holandski vojnici. Napad na zonu bezbednosti Srebrenica…nastavljen
je do 11. jula 1995., kada su prve jedinice napadajuc´e bosansko-srpske
armije prodrle u Srebrenicu. Bosansko-muslimanski musˇkarci, zˇene i
deca, koji su ostali u Srebrenici nakon otpocˇinjanja srpskih napada,
reagovali su na dva nacˇina. Visˇe hiljada zˇena, dece i nekolicina pre
svega starih musˇkaraca pobegli su do baze Ujedinjenih nacija u
Potocˇarima u okviru zone bezbednosti Srebrenica… Oko 12. jula…dosˇlo
je 50-60 autobusa i kamiona do baze UN-a Potocˇari… Bosansko-srpska
vojska razdvojila je musˇkarce od zˇene i dece… Vec´ina muslimanskih
musˇkaraca…odvedena je u Bratunac, a zatim u oblast Karakaj, gde su ih
bosansko-srpski vojnici masakrirali. Izme?u 12. i 13. jula 1995.
bosansko-srpska vojska sprovela je masovna ubijanja muslimanskih
musˇkarca i zˇena na razlicˇitim mestima oko baze UN-a…«. Dalji masakri
ucˇinjeni su nad onima, koji nisu pobegli u Potocˇare, vec´ u sˇume.
»Jedna druga grupa od oko 15.000 bosansko-muslimanskih musˇkaraca sa
nekoliko zˇena i dece…pobegla je u jednoj ogromnoj koloni kroz sˇume u
pravcu Tuzle. Otprilike jednu trec´inu te grupe cˇinili su vojnici i
naoruzˇani civili… Kada je izbeglicˇka kolona dosˇla do bosansko-srpske
teritorije...napale su ih bosansko-srpske snage... Mnogo Muslimana je
ubijeno... Mnogi bosanski Muslimani, koji su zarobljeni ili koji su se
predali, ubijeni su u masovnim egzekucijama od strane bosansko-srpskih
vojnika… «8
Hasˇki tuzˇioci nigde ne pominju tacˇan broj zˇrtava, vec´ govore o
»stotinama« ili »hiljadama«, koji su na razlicˇitim mestima navodno
»masakrirani« ili »egzekutirani«. Ipak se – pre nego sˇto je Sˇarping
inflatorno uvec´ao broj poginulih – uglavnom probilo misˇljenje da je
»otprilike 8.000 muslimanskih Bosanaca ubijeno.«9 Genezu tog broja
istrazˇio je Dzˇordzˇ Pamfri (Pumphrey). Njegovo istrazˇivanje
dokumentovano je u sledec´em podpoglavlju.
Koliko nestalih je mrtvo?
Dzˇordzˇ Pamfri10
13. septembra 1995. Me?unarodni komitet Crvenog krsta (MKCK) objavio
je: »Direktor operativnog odeljenja MKCK-a za zapadnu Evropu, Angelo
Gnedinger (Gnaedinger), posetio je Pale i Beograd od 2. do 7.
septembra, da bi od zvanicˇnih bosansko-srpskih izvora dobio
informacije o nestanku 3.000 ljudi iz Srebrenice, koji su po izjavama
ocˇevidaca uhapsˇeni od bosansko-srpskih snaga bezbednosti. MKCK je
zahtevao detalje o svim smrtnim slucˇajevima i insistirao na pristupu
zatvorenicima (do sada je bilo moguc´e posetiti samo 200 zatvorenika).
MKCK se obratio vladi Bosne i Hercegovine sa molbom za dobijanje
informacija o 5.000 osoba, koje su pobegle iz Srebrenice i od kojih je
jedan deo dospeo do dela centralne Bosne (na bosansko-muslimansku
stranu).«11
Ova vest je 15. septembra 1995. u jednom cˇlanku »Njujork tajmsa« (New
York Times) dobila vec´ drugi prizvuk: »MKCK izvesˇtava da je danas iz
Srebrenice, jedne od dve zone bezbednosti, koje su postavile Ujedinjene
nacije, a koju su u julu zauzele srpske snage, nestalo oko 8.000
Muslimana. Me?u nestalima je i jedna grupa sa otprilike 3.000 uglavnom
musˇkaraca, koju su – po kazivanju ocˇevidaca - zarobili Srbi. Nakon
sloma Srebrenice, Crveni krst je sakupio 10.000 imena nestalih osoba,
izjavila je portparol Dzˇesika Beri (Barry). Ona je izvestila da je,
pored zatvorenika, 'jednostavno nestalo' dodatnih 5.000 osoba.«12 Ovde
nije samo 3.000 zatvorenika pridodato brojci od 5.000 izbeglica – sˇto
naduvava ukupan broj – vec´ je potpuno nestala iz ove vesti i
cˇinjenica da je MKCK zamolio bosansko-muslimansku vladu o informaciji
vezanoj za 5.000 osoba od kojih je »jedan deo dospeo do dela centralne
Bosne«.
Pazˇljiviji pogled na prvobitni izvesˇtaj MKCK-a pokazuje da i njemu
nedostaje objektivnost. Sa usputnom primedbom da je samo »nekolicina
njih stigla do centralne Bosne«, Crveni krst ostavlja pogresan utisak
da je samo nekolicina (= malo) nestalih muskaraca uspelo da se do
sredine septembra skloni na sigurno. Ali 18. jula 1995., nedelju dana
nakon sto je srpska vojska osvojila Srebrenicu, »Njujork tajms« vec´ je
javio, da je »izme?u tri i cˇetiri hiljade bosanskih Muslimana, koji su
nakon pada Srebrenice od Ujedinjenih nacija proglasˇeni nestalim,
probilo sebi put kroz neprijateljsku teritoriju do oblasti pod
kontrolom bosanske vlade. Grupa, u kojoj su bili i ranjenici, uspela je
da pod neprijateljskom vatrom pro?e srpske polozˇaje i skloni se na
sigurno posle marsˇa od 30 milja kroz sˇume.«13
2. avgusta 1995. londonski »Tajms« (Times) ovako je izvestio o ovom
doga?aju: »Mozˇe se poc´i od toga da je na hiljade
bosansko-muslimanskih vojnika, koji su vo?eni kao nestali i bili u
centru pazˇnje moguc´e masovne egzekucije, sada na sigurnom,
severozapadno od Tuzle. Za UNO i Me?unarodni crveni krst bilo je
izuzetno tesˇko da u brojkama obuhvate uspesˇno bekstvo
bosansko-muslimanskih vojnika. Jucˇe je dodusˇe Crveni krst u Zˇenevi,
pozivajuc´i se na izvore u Bosni, prvi put izvestio da je do 2.000
vojnika bosanske vlade uspelo sebi da prokrcˇi put iz Srebrenice do
podrucˇja severne Tuzle – 'a da pri tom nisu obavestili svoje blizˇe',
izjavio je portparol Crvenog krsta i dodao, da ove izvesˇtaje nije
moguc´e proveriti, jer bosansko-muslimanska vlada zabranjuje pristup
Crvenom krstu toj oblasti.«14
Dve nedelje pre nego sˇto su predstavnici Crvenog krsta Angelo
Gnedinger i Dzˇesika Beri dali ove brojke novinarima, jedan drugi
portparol Me?unarodnog Crvenog krsta u Zˇenevi, Pjer Gotje (Gaultier),
izneo je jedan vazˇan detalj. »Ukupno smo tako dosˇli do brojke od
10.000 (nestalih iz Srebrenice). Me?utim, moguc´e je da su mnogi od
njih dvostruko evidentirani… Pre nego sˇto provera (dvostruke
evidencije) nije okoncˇana, ne mozˇemo nisˇta konkretnije rec´i. Nasˇ
rad se komlikuje i time sˇto nam je bosanska vlada saopsˇtila da se
visˇe hiljada izbeglica, koji su se probili kroz neprijateljske
polozˇaje, ponovo vratila u redove bosansko-muslimanske armije. Te
osobe se znacˇi ne vode kao nestale, ali se i ne mogu izbrisati sa
spiska nestalih.«15
Nekoliko dana nakon preuzimanja Srebrenice, bosansko-srpske snage
zauzele su Zˇepu, drugu muslimansku enklavu (i zonu bezbednosti UN-a).
Me?u braniocima Zˇepe nalazilo se na stotine »nestalih« vojnika iz
Srebrenice. »Njujork tajms« je izvestio: »Ranjeni (muslimanski) vojnici
su ostavljeni. Kada su bosanski Srbi u utorak preuzeli grad, ranjenici
su transportovani u sarajevske bolnice na lecˇenje. Mnogi od njh su
dosˇli iz Srebrenice. Kada je ta zona bezbednosti 11. jula pala u ruke
Srba, oni su pobegli u sˇume. Za razliku od vec´ine drugih izbeglica,
koje su se posle pada Srebrenice probile do Tuzle, ovi su se udruzˇili
sa braniocima Zˇepe. 'Nas oko 350 uspelo je da pobegne iz Srebrenice.
Uspeli smo da stignemo do Zˇepe' rekao je Sadik Ahmetovic´, jedan od
151 ranjenika, koji je danas prevezˇen u sarajevsku bolnicu… Rekli su,
da ih Srbi nisu zlostavljali u zatocˇenisˇtvu.«16
Zamrsˇena igra brojki Crvenog krsta
Na osnovu Pamfrijevih istrazˇivanja mozˇe se rec´i da je brojka
Me?unarodnog Crvenog krsta od 7.400 nestalih lica iz Srebrenice
izuzetno visoka. Postoji mnogo indicija da je ovaj broj izmanipulisan.
Tako je profesor Beogradskog univerziteta Milivoje Ivanisˇevic´, koji
je »doga?aje u i oko Srebrenice opisao u minucioznim detaljima«17
otkrio, da je 500 nestalih umrlo josˇ pre preuzimanja Srebrenice.18
Dodatnih 3.010 navodno nestalih osoba pojavilo se na biracˇkim
spiskovima OEBS-a za 1997. godinu – dve godine nakon navodnog masakra.
Dragan Kalinic´, predsednik parlamenta Republike Srpske, predao je
spisak sa svim imenima OEBS-u.19
Darko Trifunovic´ je kao cˇlan ekspertske komisije Republike Srpske dve
godine istrazˇivao, ispitivao svedoke, upore?ivao dokumente i obilazio
groblja. On tvrdi da kod ukupno 3.381 nestalog na spiskovima MKCK-a
nije bilo datuma ro?enja. Njegova pretpostavka: oni, koji su prijavili
nestanak lica, nisu imali ni osnovne podatke o nestalom – sˇto znacˇi
da to nisu bili cˇlanovi porodice.20
Nedeljnik »Sˇpigel« je u leto 2000. bez mnogo pompe smanjio svoje
brojke vezane za Srebrenicu na »najmanje 3.000« mrtvih21 - u jesen
1999. izvestio je, kao i skoro svi ostali mediji, o preko 7.000
»poklanih« muslimanskih civila.22
Prizˇeljkivani svedoci
Do sada je samo jedan sudski proces pred Hasˇkim tribunalom okoncˇan
zbog zlocˇina u Srebrenici, slusˇaj Drazˇena Erdemovic´a. Protiv
Radovana Karadzˇic´a i Ratka Mladic´a podignuta je opzuzˇnica, a
slucˇaj bosansko-srpskog generala Krstic´a je josˇ uvek bio u toku u
trenutku objavljivanja ove knjige. Ali i sudski proces protiv
Erdemovic´a je bio vazˇan za razjasˇnjavanje doga?aja u julu 1995., jer
optuzˇeni je tvrdio nisˇta manje do da je licˇno ucˇestvovao ili
posmatrao ubistvo skoro svakog sˇestog od 7.400 nestalih, koje je
registrovao Me?unarodni Crveni krst.
Erdemovic´ je izjavio pred sudom da je 16. jula 1995. na jednom polju u
Pilic´i blizu gazdinstva Branjevo zajedno sa drugim pripadnicima svoje
jedinice, od otprilike deset sati ujutru do posle podneva streljao
Muslimane u grupama od po deset. Samo tog dana je, navodi Erdemovic´,
»hiljadu do hiljadudvestotine« ljudi pogubljeno.23 Po drugim »procenama
strucˇnjaka« iz jeseni 1996., tamo je navodno »1.700 Muslimana
pobijeno«.24 Jedan dan nakon masakra, za koji Erdemovic´ tvrdi da se
desio, jedan americˇki sˇpijunski avion preleteo je tu oblast:
»Upore?ivanje sa starijim slikama i proracˇuni na osnovu razlicˇitih
uglova snimanja daju preciznu sliku svih promena na naznacˇenom mestu.
Ono sˇto su strucˇnjaci na taj nacˇin otkrili je jedinstveno: vazdusˇni
snimak poljoprivrednog gazdinstva Branjevo pokazuje visˇe nego samo
trag jednog zlocˇina, on pokazuje sam zlocˇin«, zakljucˇio je
»Sˇpigel«.25 Iako su znacˇi masovna ubijanja preko izjava svedoka i
vazdusˇnih snimaka »jedinstveno« (Sˇpigel) dokumentovana, prona?eno je
mnogo manje lesˇeva prilikom iskopavanja. Pet godina nakon ovih
doga?aja, Hasˇki tribunal zakljucˇuje da su u Branjevu ekshumirana 132
lesˇa; jedan broj mrtvih su Srbi ponovo iskopali i zakopali ih na putu
ka Cˇancˇarima – tamo su prona?ena josˇ 174 lesˇa.26
Krajem novembra 1996. u Hagu je donesena presuda: Erdemovic´ je osu?en
na deset godina zatvora (kasnije je u postupku zˇalbe kazna
prepolovljena). Kao olaksˇavajuc´a okolnost uzeto je u obzir da je
priznao svoje ucˇesˇc´e u ubistvima i »istovremeno imao hrabrosti da
tesˇko optuzˇi bivsˇeg vo?u Srba Radovana Karadzˇic´a i njegovog, u
me?uvremenu smenjenog, generala armije Ratka Mladic´a«, primetio je
tuzˇilac UN-a Mark Harmon. Pored velikog nesalganja u broju stvarno
ubijenih i prona?enih lesˇeva, i sama licˇnost Erdemovic´a predstavlja
enigmu: svoju vojnu karijeru u gra?anskom ratu zapocˇeo je 1992. kao
vojnik ekstremno-nacionalisticˇke, hrvatske policije HVO.27 To i nije
neobicˇno, jer je on po nacionalnosti Hrvat. Objasˇnjenje je potrebno
za njegov postupak da pre?e u redove svojih smrtnih neprijatelja Srba,
da bi – gle cˇuda – svoje nove komandante tesˇko optuzˇio svojim
svedocˇenjem. U jednom etnicˇki usijanom gra?anskom ratu je ovakva
visˇestruka promena strana blago recˇeno neobicˇna.
U oktobru 1996., neposredno pre Erdemovic´eve presude, saznalo se da je
jedan drugi svedok tuzˇilasˇtva u Hagu bio prinu?en od Muslimana, pod
pretnjom smrc´u, da lazˇno svedocˇi u postupku protiv Srbina Dusˇana
Tadic´a.28 Ali za sudije u Hagu to nije bio razlog da se pozabave
nedoslednostima u izjavama Erdemovic´a. I neki drugi svedoci, koji su
cˇesto citirani u medijima, visˇe su zadavali zagonetke, nego sˇto su
ih resˇavali. Tako na primer Mevludin Oric´, koji je oktobra 1995.
hrvatskoj »Nedeljnoj Dalmaciji« dao ekskluzivan intervju u kome je
govorio o preko 2.000 ili visˇe ubijenih u i oko sela Karakaj (ovaj
masakr se pojavljuje i u hasˇkoj optuzˇnici). Ovaj svedok ne samo sˇto
je u srodstvu sa Naserom Oric´em, muslimanskim glavnim komandantom u
Srebrenici, o kome c´e ovde josˇ biti recˇi, vec´ je i on – kao
Erdemovic´ – ratovao prvo na hrvatskoj strani, i to u poznatoj
dobrovoljacˇkoj brigadi »Kralj Tomislav«.29 U Posavini je i sam bio
upleten u masovna ubistva Srba u 1992. godini. Oric´ govori o masovnim
pogubljenjima nakon sˇto je izbeglicˇka kolona, koja se kretala prema
Tuzli, bila opkoljena od Srba. Sˇkolu u Karakaju, koja je navodno bila
mesto zlocˇina, posetio je i Darko Trifunovic´. On je pronasˇao
sˇkolske sveske iz jula i avgusta 1995. iz kojih se mozˇe zakljucˇiti
da je u vreme navodnog zlocˇina u ucˇionicama bilo redovne nastave.30
Mrtvi u Potocˇarima
Dok su sa jedne strane svdeoci sa protivurecˇnim ili neverodostojnim
izjavama izazvali veliku pazˇnju javnosti na zapadu, druge vazˇne
izjave ostale su potpuno neprimec´ene. Ignorisani su ne samo pokusˇaji
predocˇavanja olaksˇavajuc´ih okolnosti sa srpske strane, vec´ i izjave
holandskih plavih sˇlemova, koji su bili stacioniorani u Srebrenici.
Podsetimo se: oko 25.000 Muslimana iz enklave prvo je zatrazˇilo
zasˇtitu u bazi UN-a Potocˇari. Vec´ina musˇkaraca je navodno oko 12.
jula iz Potocˇara prebacˇena u Bratunac i tamo »masakrirana«, stoji u
optuzˇnici protiv Karadzˇic´a i Mladic´a. Ali kapetan Shauten
(Schouten), jedini oficir Ujedinjenih nacija, koji je proveo nekoliko
dana na mestu navodnog krvoprolic´a, kazˇe: »Svako brblja nesˇto, ali
niko ne pokazuje cˇvrste dokaze. Primec´ujem da holandski narod po
svaku cenu zˇeli da dokazˇe da se desio pokolj… Ako su se i desile
egzekucije, onda su to Srbi prokleto dobro sakrili. Zbog toga ne
verujem u to. Nakon sloma Srebrenice dosˇao sam 13. jula 1995. u
Bratunac i tamo proveo osam dana. Mogao sa da odem gde god pozˇelim.
Pruzˇena mi je potpuna podrsˇka; nigde nisam bio zaustavljen.«31
I nemacˇki list »Velt« (Welt) je ispitujuc´i holandske vojnike, koji su
se vratili, dobijao uvek iste odgovore: »Ni podoficir Strajk (Struik)
niti ostali u Srebrenici stacionirani holandski vojnici nisu zˇeleli da
potvrde ono, sˇto je prvo tvrdio pomoc´nik ministra za razvoj Jan
Pronk, a zatim i ministar odbrane Joris Vorhuve (Voorhoeve): da se u
Srebrenici desio genocid.«32 Renomirani holandski list »NRC
Handelsblad« opisao je atmosferu me?u vojnicima holandskog bataljona sa
naslovom: »Srbi su za holandske plave sˇlemove sada dobri momci.« List
je citirao niz izjava. Vojnik Karel Molder (Mulder) izjavio je: »Sve
sˇto pricˇaju o Srbima, to su gluposti… Bio sam tri dana sa
izbeglicama, i Srbi su se dobro ophodili prema njima.« Vojnik Arnold
Blom: »Kada smo patrolirali enklavom, Muslimani su provocirali Srbe.
Oni su pucali iznad nasˇih glava i time su zˇeleli da Srbi uzvrate i
pogode jednog od nas, kako bi im se onda u celom svetu pripisala
krivica.«33 Narocˇitu pazˇnju izazvala je izjava komandanta holandskih
vojnika, Toma Karemansa. Njegova ocena: »Borba za Srebrenicu je bila
korektna vojna akcija od Srba. Oni namerno nisu direktno ga?ali
bataljon. Mladic´ nas je na lukav nacˇin izmanevrisao.«34
Do unutrasˇnjopoliticˇke krize dosˇlo je, kada je holandski vojni vrh
ostao pri tvrdnji da nije bilo genocida, iako se vlada Holandije
pridruzˇila zvanicˇnoj NATO-verziji. »Tako se general Kuzi (Couzy)
javno suprotstavio (ministru odbrane) Vorhuveu. General je tvrdio da
nakon pada Srebrenice, srpsko-bosanske trupe nisu pocˇinile genocid nad
Muslimanima.35 Kuzi je neposredno pre svog penzionisanja (1. avgusta
1996.) unapredio Karemansa, komandanta holandskih vojnika. Vorhuve je
bio besan zbog toga, ali nije preduzeo nikakve disciplinske mere; vredi
zabelezˇiti da se do jeseni 1995. barem sluzˇio mnogo manjom brojkom
ubijenih muslimanskih civila, dve do tri hiljade, nego sˇto je to
radila zapadna javnost.36
Da bi se precizno razjasnili doga?aji, ispitano je svih 460 holandskih
vojnika iz Srebrenice. Pre nego sˇto su rezultati objavljeni kao
»debrifing izvesˇtaj« (Debriefing Report), dosˇlo je iza kulisa do
neugodnog natezanja, jer su ministar spoljnih poslova Hans van Mirlo
(van Mierlo) i pomoc´nik ministra za razvoj Jan Pronk zahtevali
prepravke u izvesˇtaju.37 Kada je »debrifing izvesˇtaj« 30. oktobra
1995. konacˇno podnet ministru Vorhuveu, postojala je ocˇigledna (ali
od medija gotovo neprimec´ena) protivurecˇnost izme?u zakljucˇaka
izvesˇtaja i izvesˇtaja vojnika-ocˇevidaca. Dok je ministar odbrane
govorio o »visˇe hiljada« zˇrtava, dotle su posmatranja vojnika
ukazivala u najgorem slucˇaju na nekoliko stotina do hiljadu mrtvih. U
Potocˇarima su svedoci videli »najverovatnije« 14 egzekucija, pet
dodatnih nije moglo biti verifikovano.38 Visˇe mrtvih, od toga najmanje
dvoje u vojnicˇkoj uniformi, vi?eno je u gradu Srebrenici,39 na putu od
grada do baze UN-a josˇ oko 100 mrtvih na traktorskoj prikolici.40 U
blizini Nove Kasabe i Bratunca ukupno 35 svedoka videlo je »brojne«
lesˇeve. Ali samo dva svedoka navela su veoma visok broj od 500 tj. 700
lesˇeva, pri cˇemu su ovi navodno nosili »civilnu ili poluvojnicˇku
odec´u«.41 »Tokom debrifinga (460 vojnika) nije bilo informacija o
moguc´em postojanju masovnih grobnica.«42
Ako se proucˇe tadasˇnji televizijski snimci, lako se mozˇe
zakljucˇiti, da su se u Potocˇarima zaista nalazili skoro iskljucˇivo
stari, zˇene i deca.43 Kako je holandski general Karemans izjavio pred
Hasˇkim tribunalom,44 me?u 25.000 izbeglica u bazi UN-a Potocˇari bilo
je samo dva do tri procenata vojno sposobnih musˇkaraca, znacˇi 500 do
750 – poznato je da je ostali deo vojnika pokusˇao da se kroz sˇume
probije do Tuzle. Ono sˇto Frajmut Dive oznacˇava »rampom u Srebrenici«
bilo je samo izdvajanje vojno sposobnih musˇkaraca. Oni su prebacˇeni
na druga mesta kao sˇto su Bratunac i Batkovic´. Sa tih mesta je
Me?unarodni Crveni krst vec´ 19. jula evakuisao 88 ranjenika.45 Osim
toga je po podacima MKCK-a 26. jula bilo 164,46 a u novembru 193 47
muslimanskih zarobljenika. Ovaj broj ranjenih tj. registrovanih
zarobljenika morao bi najverovatnije da se oduzme od maksimalnog broja
750 onih, koji su mogli da stradaju u Potocˇarima/Bratuncu. Trifunovic´
tvrdi da je i od ostalih zarobljenika samo mali broj stradao usled
ilegalnih ubistva od strane srpskih vojnika. Vec´ina njih je razmenjena
za srpske zatvorenike.48 Ovo su nevoljno potvrdili i Jan Vilem Honig i
Norbert Bot (Both) u svom delu Srebrenica, koje inacˇe podrzˇava
zvanicˇnu verziju Haga: »Srbi su ulovili barem jednu krupnu ribu:
Ibrana Mustafic´a, vo?u SDA u Srebrenici i na trec´em mestu srpskog
spiska 'organizatora muslimanskih ratnih zlocˇina'. I kako je to u ratu
obicˇno i slucˇaj, vazˇnost te osobe ili privid vazˇnosti je najbolje
zˇivotno osiguranje. Tako je Mustafic´ aprila 1996. razmenjen za jednog
vazˇnog srpskog zarobljenika, pukovnika Aleksu Krsmanovic´a. Nekoliko
ranjenih musˇkaraca, koje su Srbi izvukli iz kolone, prezˇivelo je
izgleda iz istih razloga. Srbi su narocˇito nepoverljivi bili prema
ranjenicima, jer su verovali da se me?u njima nalaze sumnjivi
muslimanski 'kriminalci' sa lazˇnim ranama. U jednom slucˇaju su Srbi
detaljno snimili i fotografisali oko 50 ranjenih Muslimana, koji su sa
Holan?anima ostali do 17. jula u Potocˇarima. Sedmorica su
identifikovani kao osumnjicˇeni ratni zlocˇinci i prebacˇeni su sa
ostalim ranjenicima u bratunacˇku bolnicu. Iako ih je tamo video jedan
holandski lekar, njemu je u odre?enom trenutku skrenuta pazˇnja, i sva
sedmorica su nestala. Na kraju meseca ih je Crveni krst pronsˇao u
zatvoru u Batkovic´u. Razmenjeni su za srpske zatvorenike.«49
Tacˇku oslonca o broju zˇrtava u Potocˇarima mozˇe dati i sledec´a
racˇunica: holandski vojnici su 12. jula uvecˇe nacˇinili spisak svih
vojno sposobnih musˇkaraca, koji su se sklonili u Potocˇare. Izbrojano
je njih 239; dodatnih 60 musˇkaraca odbilo je registraciju. Tu treba
dodati i musˇkarce, koji su vec´ bili odvezˇeni autobusima, mada je u
tom trenutku tek petina izbeglica bila odvezˇena iz Potocˇara. Bilo
kako bilo: od tih 239 musˇkaraca se njih 103 pojavilo na spisku
nestalih Crvenog krsta.50
Mrtvi iz izbeglicˇke kolone ka Tuzli
Kao sˇto je i ranije citirano iz dosijea Hasˇkog tribunala, zˇrtve,
koje su se najpre sklonile u Potocˇare, samo su deo onih zˇrtava, koje
se pripisuju Srbima. Josˇ jedan priblizˇan, ako ne i vec´i broj
ubistava, Srbi su navodo pocˇinili nad muslimanskim izbeglicama, koje
su bile na prinudnom marsˇu od Srebrenice ka Tuzli. Ali i ovde postoje
svedoci, koji ne potvr?uju hasˇku verziju doga?aja – a ono sˇto je pri
tom senzacionalo je, da se radi o muslimanskim svedocima. O njima je
zapadna javnost saznala josˇ manje nego o holandskim plavim sˇlemovima.
Ko je josˇ mogao da prati zˇustru raspravu u velikim muslimanskim
novinama Bosne u jesen 1996., a o kojima zapadni mediji nisu izvestili
niti jednom recˇi?
Pri tom su jedna nasuprot druge stajale u susˇtini dve grupe:
vladajuc´a grupacija oko predsednika Izetbegovic´a, njegov zamenik Ejup
Ganic´ i komandant generalsˇtaba armije Rasim Delic´ imali su svoj
glasnik u nedeljniku »Ljiljan«. Svoje protivteze u dnevnom listu
»Oslobo?enje« mogla je da objavljuje grupa, koja je do jula 1995.
vodila glavnu recˇ u Srebrenici, a to su gradski komandant armije Naser
Oric´ i njegovi oficiri uz zasˇtitu bivsˇeg bosanskog nacˇelmika
generalsˇtaba, Sefera Halilovic´a. Nezavisan u ovom razjasˇnjavanju bio
je Ibran Mustafic´, cˇija je sudbina ovde vec´ pomenuta.
Prvo je komandant armije u Srebrenici bio u sredisˇtu kritike. »Svedoci
tvrde da ljudi Nasera Oric´a stoje iza 19 atentata«, koji su se desili
pre nego sˇto su Srbi usˇli u grad, pisao je »Ljiljan«.51 Ova grupa je
ubijala i kada su nakon ulaska Srba Muslimani napusˇtali grad: »O tim
ubistvima se i dan danas ne sme pricˇati. Bolji poznavaoci vojnih i
politicˇkih prilika u Srebrenici usu?uju se da tvrde, da su 'svedoci'
likvidirani cˇak i kada se glavni kontigent izvukao iz Srebrenice.
Prilikom proboja na slobodnu teritoriju ubijen je u rejonu Baljkovic´i
Azem Bajramovic´, cˇlan predsednisˇtva SDA. Njegova smrt se navodi kao
primer, kako treba uc´utkati svedoke iz Srebrenice«, pisao je »Ljiljan«
dalje. To se poklapa sa izjavama izbeglica iz Srebrenice, koje su
objavljene u »Oslobo?enju«: »Zbog toga prognani optuzˇuju vo?stvo za
nestanak ili smrt mnogih, koji su se sa borcima povukli na slobodnu
teritoriju.«52 Najpreciznije podatke daje Ibran Mustafic´. U jednom
intervjuu »Slobodnoj Bosni«, cˇasopisu bliskom policijskim krugovima,
govorio je o svom bekstvu iz grada i hapsˇenju od Srba. »Licˇno verujem
da je vec´ina ljudi, koji su se predali (Srbima), zˇiva«, izjavio je
Mustafic´.53 U istom intervjuu precizirao je: »Cˇuo sam od ljudi, koji
su bliski hrvatskoj drzˇavnoj bezbednosti i imaju kontakte sa Srbima,
da se na razlicˇitim mestima nalazi josˇ 5.600 prezˇivelih iz
Srebrenice.« Mustafic´ smatra da prihvac´ena teza o hiljadustrukim
pozˇudama srpskih osvajacˇa za ubijanjem nije razumna, jer su oni cˇak
i njega, najprominentnijeg aktivistu muslimanske partije u enklavi
ponovo oslobodili. Mustafic´ se osˇtro sukobio i sa jednom grupom
»privilegovane momcˇadi« me?u Muslimanima (»jedna tvrdokorna grupa
mafijasˇa«), koja je odgovorna za zˇrtve prilikom odlaska izbeglicˇke
kolone po padu enklave. Grupa je zˇelela da »ljude, koji su hteli da ih
prate, sˇto visˇe zbuni. Kolona je prekinuta i ljudi su izgubili glave.
Razgovarao sam sa mnogima, koji su nepovre?eni napustili Srebrenicu, i
kada su mi ispricˇali, sˇta se sve desilo na tom putu, bio sam van
sebe. Ne smem ni da pomislim ponovo na to, a kamoli da govorim. To su
strasˇne stvari.«54
Masakr ili borba?
Ovi mracˇni nagovesˇtaji Mustafic´a odnose se na sudbinu kolone, koja
je pokusˇala da kroz sˇume stigne do Tuzle. I holandski plavi sˇlemovi
videli su »na dva mesta borbe izme?u onih (Muslimana), koji su zˇeleli
da ostanu, i onih (Muslimana), koji su zˇeleli da odu«.55 Honig i Bot
navode na osnovu izjava prezˇivelih i druge uzroke smrti: »Kombinacija
straha, nedostatka hrane i izmorenost dovela je do velike
dezorijentacije i konfuzije, tako da je nekoliko musˇkaraca izgleda
poludelo. Drugi visˇe nisu videli izlaza i pocˇinili su samoubistvo… U
nekim slucˇajevima su se poubijali i me?usobno, jer se visˇe nisu
prepoznavali, smatrajuc´i se preobucˇenim Srbima.«56 Ilijas Pilav,
lekar me?u beguncima, kazˇe: »Neki ljudi iz grupe pocˇeli su da
haluciniraju. Strah. Stres. Takvi ljudi su predstavljali opasnost za
svoje saborce: oni su se drali i vikali, i tako mogli da otkriju nasˇe
polozˇaje cˇetnicima. Neke naoruzˇane uhvatila je panika i pocˇeli su
da pucaju naokolo. Ubili su nekoliko iz svojih redova. Morali smo da
upotrebimo silu kako bi ih smirili.«57
Vec´ina zˇrtava u ovom marsˇu smrti stardala je najverovatnije od
srpskih metaka, ali – drugacˇije nego sˇto to pretpostavlja zapadna
javnost – ne samo u masakrima i egzekucijama, vec´ i u ogorcˇenim
borbama. I sama hasˇka optuzˇnica polazi od toga da je trec´ina od
15.000 izbeglica bila naoruzˇana. Cˇak se i bivsˇi nacˇelnik
generalsˇtaba Sefer Halilovic´ hvalio time da je 6.000 njegovih vojnika
probilo srpske polozˇaje kod Srebrenice i da je tako ponovo
reorganizovana 28. divizija muslimanske armije.58 Srpske snage, koje su
osvojile Srebrenicu ni u kom slucˇaju nisu bile brojnije: »Postoje
izvesˇtaji da je do 1.500 Srba ucˇestvovalo u napadima na Srebrenicu,
ali novinske agencije procenjuju da ih je bilo samo 200, pri cˇemu je
pet tenkova predvodilo glavni napad«, pisao je londonski »Tajms«.59
Samo na osnovu ovih proporcija je malo verovatno da su Muslimani, koji
su odlazili, dopustili da ih tek tako masakriraju. Po Trifunovic´u, sve
se odvijalo ovako: »Posˇto su svi muslimanski vojnici kroz sˇume
zˇeleli do muslimanske teritorije, do Tuzle ili Kladnja, morali su da
pre?u puteve, koji su presecali sˇume u vertikalnom pravcu sever-jug…
Posˇto su Srbi imali protivavionsku artiljeriju, trebalo je samo da
cˇekaju i da pucaju na muslimanske vojnike, koji su izlazili iz sˇume,
ako se pre toga nisu odazvali na poziv za predaju. Pa ipak su
bosansko-srpske snage podlegle na nekim mestima kao sˇto su Baljkovica
i Krizˇevac izgubivsˇi 300-500 musˇkaraca, jer brojcˇano manji Srbi,
iako su imali tesˇku artiljeriju, nisu mogli da se upuste u borbu sa
stotinama, pa i hiljadama muslimanskih vojnika, koji su svi istovremeno
prelazili puteve. Me?u gubicima bosansko-srpskih snaga bilo je i mnogo
elitnih vojnika, a srpske lokalne novine objavljivale su potresne
pricˇe i slike tih vojnika. Ako se u obzir uzmu znacˇajni gubici, koje
su Srbi imali u za njih povoljnoj situaciji, onda se iz vojne
perspektive, gubici Muslimana mogu proceniti na oko 2.000 vojnika.«60
I »debrifing izvesˇtaj« holandskih plavih sˇlemova govori o »borbama
izme?u bosansko-srpske i bosansko-muslimanske vojske«.61 Najvec´i broj
lesˇeva, koji se navodi u izvesˇtaju, i to gore pomenutih 500 tj.700,
vi?eno je u blizini puta izme?u Kravice i Nove Kasabe, gde su se vodile
najzˇesˇc´e borbe.62 Honig i Bot navode i tesˇke borbe 14. jula u
oblasti Liplje, jugozapadno od Zvornika, izme?u 28. muslimanske
divizije i 300 srpskih vojnika sa PV-artiljerijom. »Posle dvocˇasovne
razmene vatre, Muslimani su se oslobodili i nastavili svoj marsˇ.«63
Sledec´eg dana borbe su postale josˇ intenzivnije. »Uspostavljen je
kontakt sa bosanskim (muslimanskim) trupama sa druge strane srpskih
polozˇaja. 15. jula popodne preduzet je koordinirani pokusˇaj proboja.
Borba je trajala jedan dan.«64
Iako Honig i Bot prihvataju da je bilo oruzˇanog sukobljavanja, oni –
kao i Hasˇki tribunal – polaze od toga, da je mnogo vec´i broj
izbeglica iz kolone ka Tuzli pogubljen tek nakon zarobljavanja. »Jedna
stvar je jasna, a to je da zvanicˇna tvrdnja bosanskih Srba, kako je
vec´ina musˇkaraca ubijena u sukobu, nije istinita. Iako je bilo
naznaka o borbama tokom noc´i i jutra, konvoji sa zˇenama i decom iz
Potocˇara nisˇta od toga nisu videli. Svi konvoji prosˇli su kroz isto
podrucˇje, gde su se navodno odvijale borbe. Ono sˇto su videli su bili
lesˇevi i zarobljenici.«65 Objasˇnjenje zasˇto zˇene i deca nisu
primetili borbe, mozˇe da lezˇi i u sledc´em: njihov transport iz
Potocˇara odvijao se tokom dana. Muslimanski vojnici su sa druge strane
za svoj pokusˇaj proboja cˇekali noc´. Za Honiga i Bota su noc´ni
pucnjevi kao i veliki broj lesˇeva, koje su videli plavi sˇlemovi na
putu izme?u Bratunca i Nove Kasabe, bili dokazi za egzekucije
zarobljenika. Ali zasˇto ti lesˇevi ne bi bili zˇrtve noc´nih sukoba?
Trifunovic´ je izvrsˇio jednu inspekciju na licu mesta u Cˇancˇarima,
gde je navodno jedan deo pogubljenih iz Branjeva sakriven u »dodatnoj
grobnici«: »Nije tesˇko razlikovati muslimanske vojnike, koji su
ubijeni nakon zarobljavanja, od muslimanskih vojnika, koji su ubijeni u
borbi. Masovne grobnice c´e to pokazati… Masovna grobnica u Cˇancˇarima
lezˇala je duzˇ dva seoska puta. Iza masovne grobnice su za vreme
ekshumacije zˇivele sˇest porodice. Kosti su bile potpuno ispreturane,
njihov polozˇaj nepreriodan. Zbog toga je tribunal u Hagu, koji je
izvodio radove na masovnoj grobnici, pretpostavio da su lesˇevi doneti
sa nekog drugog mesta kako bi bili skriveni. Ali pojedinosti to nisu
nuzˇno potvr?ivale. Kao prvo, mesto je bilo toliko blizu ulice, da nije
bilo prikladno ni za kakvo skrivanje. Drugo, kosti se izvrc´u i kada
kamion skuplja mrtve sa bojnog polja. Masovne grobnice ne znacˇe uvek i
masovna pogubljenja. Jedan seljak iz Cˇancˇara zˇalio se autoru da su
Muslimani tokom noc´i toliko izgazili njegovu njivu sa psˇenicom da
nije mogao da je ozˇanje. Borba je bila toliko zˇestoka da su lesˇevi
vojnika stradalih u okrsˇaju bili razbacani po celoj oblasti…«66
Uprkos svemu, ostaju nesporni dokazi da su Srbi pogubili na stotine,
najverovatnije cˇak i daleko visˇe od hiljadu Muslimana. Naravno da su
se vodili tesˇki okrsˇaji, naravno da je bilo mrtvih na obema stranama
– ali isto tako su likvidirani muslimanski vojnici, koji su se vec´
predali, i to najverovatnije u mnogo vec´em broju. To se nepobitno vidi
po prona?enim lisicama i ocˇnim povezima prilikom ekshumacije – malo je
verovatno da c´e se vojnici usred borbe sami vezati. Gole brojke:
strucˇnjaci iz Haga su do maja 2000. u grobnicama u i oko Srebrenice
pronasˇli »najmanje« 1.883 lesˇa. Posˇto su mrtvi cˇesto sa sobom imali
Kuran ili nesˇto slicˇno, mozˇe se pretpostaviti da se radi o
Muslimanima. U grobnicama je ukupno prona?eno 270 ocˇnih poveza i 407
lisica i slicˇno.67 I od ostalih mrtvih je najverovatnije veliki broj
pogubljen - ne morate nekoga da vezˇete ili da mu stavite ocˇni povez
kako biste ga ubili. Poginuli vojnici iz okrsˇaja najverovatnije lezˇe
u onim grobnicama, u kojima nisu prona?ene ni lisice niti ocˇni povezi.
To su cˇetiri od ukupno 20 grobnica (Glogova 2, Nova Kasaba 1999,
Konjevic´ Polje 1 i 2) sa ukupno 208 lesˇeva. U josˇ jednoj masovnoj
grobnici (Dam kod Petkovaca) sa 43 lesˇa, jedan konopac je lezˇao na
grobnici. Ne sme se ni iskljucˇiti da su Muslimani pogubili neke
Muslimane, ako se u obzir uzme navedena izjava Ibrana Mustafic´a. Ali
shodno okolnostima – Muslimani su bili u bekstvu i pod paljbom – to
mozˇe da se odnosi na samo jedan manji deo egzekucija.
I sam Karadzˇic´ je navodno priznao da je bilo masakra. Honig i Bot ga
citiraju sledec´im recˇima: »To nije bio pokolj, koji je organizovala
armija, vec´ osvetnicˇke akcije bosanskih Srba, cˇije su ro?ake pre
toga ubili Muslimani.«68 I u slucˇaju da je ovo tacˇno, odgovornost
bosansko-srpske armije se time ne umanjuje, jer je armija zaduzˇena za
sigurnost i telesnu zasˇtic´enost svojih ratnih zarobljenika. A ovom
izjavom Karadzˇic´ upuc´uje i na drugu stranu medalje, o kojoj se na
zapadu nikad nije govorilo.
Mrtvi Srbi
Tadasˇnji stanovnici Srebrenice potvrdili su »Ljiljanu« da je jedna
mafija oko Nasera Oric´a preuzela vlast u gradu tokom srpske opsade od
prolec´a 1993. Oni su pod svoju kontrolu stavili isporuke humanitarne
pomoc´i i prodavali je na crnom trzˇisˇtu po najvisˇim cenama, dok je
stanovnisˇtvo gladovalo. Mustafic´ o vremenu pod opsadom: »U Srebrenici
ste na pijaci uvek mogli da kupite sve proizvode. Retko kad je bilo
nestasˇica. Jedini izvor dostavljanja bila je humanitarna pomoc´. U
Srebrnicu nikada nije stigao neki komercijalni konvoj. Postojali su i
kontakti sa druge strane linije fronta, ali cˇim bi zvanicˇno vo?stvo
saznalo da neko pokusˇava da kupi nesˇto za nizˇu cenu, odmah je
intervenisano, jer se svim silama pokusˇavao zadrzˇati monopol na
trzˇisˇtu u Srebrnici i time ostati jedini izvor snabdevanja.«69
Nakon sˇto se pocˇetkom avgusta 1996. Oric´em pozabavila i skupsˇtina u
Sarajevu – uz potpunu, ali i ocˇekivanu nezainteresovanost zapadnih
medija - dnevni list »Oslobo?enje« objavio je ubrzo potom jednu vrstu
opravdanja okrivljenog, koja dodusˇe za nepristrasnog posmatracˇa
predstavlja susˇtu suprotnost. Oric´ tako oznacˇava Ibrana Mustafic´a
kao »petu kolonu«, jer je on »izdao i napustio narod«. Oric´ je s druge
strane u maju 1992. »prvo ocˇistio cˇetnicˇka sela, a onda napao grad
(Srebrenicu) i osvojio ga.«70 Ovo Oric´evo samohvalisanje upuc´uje na
to, da mnogo mrtvih u oblasti Srebrenice i Bratunca ide na racˇun
muslimanskih ubica. I ove zlocˇine potvr?uju holandski plavi sˇlemovi,
npr. potporucˇnik Jasper Verplanke iz elitne jedinice »Korps
Commandotroepen«: »Naser Oric´ je sebi obezbedio kontrolu nad velikim
delovima Bosne taktikom spaljene zemlje. Zbog toga je (general)
Karemans u pravu, kada kazˇe da su ucˇinjeni veliki masakri nad srpskim
stanovnisˇtvom. Ljudi pitaju za dokazima, jer naravno ne postoje
smesˇni kuc´ni video snimci sa silovanim zˇenama i ubijenim
musˇkarcima. Ali te stvari su se stvarno desile.«71 Verplanke se
prevario samo u jednom: postoji stvarno jedan »smesˇni kuc´ni video
snimak«. Naser Oric´ ga je ponosno pokazao predstavnicima zapadnih
medija: »Ratni trofeji Nasera Oric´a ne vise na zidovima njegovog
komfornog apartmana, vec´ su na video kasetama: spaljene kuc´e, Srbi
bez glave, njihova tela nabacana na gomili.«72 - »Sledec´u grupu cˇekao
je eksploziv: 'Rasturili smo ih u komade', kljucˇalo je iz njega. Kada
su prikazane slike opustosˇenog grada sa mnogim rupama od metaka, ali
nije bilo nijednog lesˇa, Oric´ je pozˇurio da kazˇe: 'Tamo smo ubili
114 Srba.' Kasnije se slavilo, pevacˇi su pevali o njegovoj slavi.«
U Srebrenici je pre izbijanja rata u prolec´e 1992. zˇivelo oko jedne
trec´ine Srba.73 Ovim upravo opisanim metodama terora skoro svi Srbi su
do krja godine proterani. U proceni broja zˇrtava u Oric´evim pohodima
moramo se osloniti na srpske izvore. Bosansko-srpski nedeljnik
»Javnost« izvestio je 23. decembra 1995., »da je u celom Podrinju –
oblasti od Zvornika na severu do Visˇegrada na jugu – spaljeno 192
sela, ubijeno 2.800 Srba, a povre?eno 6.000.«74 Broj spaljenih sela
potvr?uje i general holandskih vojnika, Karemans.75 Po informacijama
vec´ pomenutog beogradskog profesora Milivoja Ivanisˇevic´a, samo je u
blizini Srebrenice spaljeno 100 sela. Srpski patolog Zoran Stankovic´
kazˇe: »Mi smo tada u toj oblasti identifikovali 1.000 ubijenih Srba, o
cˇemu smo obavestili Ricˇarda Goldstona (tadasˇnjeg glavnog tuzˇioca u
Hagu), ali za ova saznanja se niko nije zainteresovao.«76
Predsedavajuc´i jedne ekspertske komisije Ujedinjenih nacija o
doga?ajima u Srebrenici 1992/93 bio je profesor Sˇerif Basiuni
(Bassiouni) iz Cˇikaga. U njegovom konacˇnom izvesˇtaju od 27. maja
1994. upuc´enog Generalnom sekretaru, prec´utao je srpske dokaze o
muslimanskom teroru. Kada se zna da je Basiuni na drugom mestu sˇerijat
hvalio kao »fleksibilan pravni poredak« i da nije mogao da otkrije
»protivurecˇnosti izme?u koncepta dzˇihada i povelje Ujedinjenih
nacija«77, onda se mozˇe razumeti njegov postupak.
U januaru 1993. se od ostataka povucˇene Jugoslovenske narodne armije
konstituisala bosansko-srpska armija, cˇime je pocˇela protivofanziva.
U aprilu 1994. Savet bezbednosti UN-a proglasio je Srebrenicu
zasˇtic´enom zonom, ali se demilitarizacija po rezoluciji UN-a nije
sprovela. Tako se nastavio teror Oric´eve policije. Jedan pripadnik
holandskih plavih sˇlemova se sec´a: »Muslimani su izvodili sistematske
napade iz enklave, a kasnije bi se povlacˇili u oblast pod zasˇtitom
UN-a.«78 U tom periodu Oric´eve snage ubile su josˇ dodatnih 500
Srba.79 Znacˇi ukupno je bilo 1.500 srpskih zˇrtava nakon muslimanskih
napada, preko 1.000 mrtih je identifikovano po imenu. Sa druge strane
su tokom ekshumacija sprovedenih od Me?unarodnog tribunala za ratne
zlocˇine u i oko Srebrenice do sada otkrivena 1.883 muslimanska lesˇa.
Od tog broja je 72 identifikovano po imenu.80 Da li je pro-srpski ako
se ustanovi: stradanja su na obema stranama imala istu dimenziju?
Srpske zˇrtve nakon hrvatske ofanzive na Krajinu, koja je usledila
ubrzo nakon doga?aja u Srebrenici, pri tom ovde josˇ uvek nisu uzete u
obzir. Broj muslimanskih lesˇeva se inflatorno povec´ava,81 dok se
srpski lesˇevi ignorisˇu. Tako se zaosˇtrava slika neprijatelja –
conditio sine qua non svakog rata u dobu medija.
------------------
1. Nova knjiga na nemackom: "Ratni lazi. Od kosovska sukoba do procesa
Milosevica"
2. Termine der weiteren Buchpromotionen; Zum Inhalt des Buches: Was
ist NEU?
3. RASKRINKANE RATNE LAŽI („VESTI“, 25.03.2004)
4. Iz knjige: »Rampa u Srebrenici«
Pripreme NATO-a za rat protiv Jugoslavije pocˇele su 1995
=== 1 ===
Juergen Elsaesser/Jirgen Elzeser
www.juergen-elsaesser.de
Nova knjiga na nemackom: “Kriegsluegen. Vom Kosovokonflikt zum
Milosevic-Prozess“ (Ratni lazi. Od kosovska sukoba do procesa
Milosevica)
Dragi prijatelji,
postovane dame i gospodo!
"Jirgen Elzeser pokazuje, da je Nemacka u svojoj politici o Jugoslaviji
posle ujedinjenja tamo nastavila, gde je posle drugog svetskog rata
zaustavljena" rekao je Slobodan Milosevic u svojoj odbrani u Hagu o
mojoj knjizi "Kriegsverbrechen" ("RATNI ZLOCˇINI"). Becke novine "Die
Presse" pisale su: "Ako (nemacki ministar spoljne politike) Joska Fiser
mora dati ostavku, onda zbog ove knjige."
Veoma se radujem, da vam mogu objaviti, da ima sada moja nova knjiga
“Kriegsluegen. Vom Kosovokonflikt zum Milosevic-Prozess“ (Ratni lazi.
Od kosovska sukoba do procesa Milosevica), nazalost samo na nemackom.
Ali ima takodje moja knjiga "RATNI ZLOCˇINI - Bestidne lazˇi i zˇrtve
NATO-a u kosovskom sukobu" (»Jasen«, Niksic, 2002 god.)
Radi objavljivanja moje nove knjige u Nemackoj i Italiji:
30.03., Berlin, KATO (im U-Bahnhof Schlesisches Tor, zusammen mit Heinz
Loquai), 18.00 Uhr
31.03., Kiel, Pumpe, Haßstr.22 (19.00 Uhr)
01.04., Mörfelden-Walldorf, Kulturbahnhof Mörfelden, 20.00Uhr
02.04., Heidelberg, Volkshochschule Heidelberg, Bergheimer Str. 76
(19.30 Uhr)
04.04., Milano
07.04., Torino
09.04., Trieste
(gledaj: https://www.cnj.it/INIZIATIVE/elsaes2004.htm )
16.04., Berlin, URANIA (19.30 Uhr) – Vortrag mit dem weiter gefaßten
Thema: Deutschland und der nächste Krieg
23.04., Berlin, Kulturverein "Vuk Karadzic", Pankstr.10, Wedding, 19.30
Uhr
Zahvaljujem se za vase interesovanje i srdacno vas pozdravljam.
Juergen Elsaesser/Jirgen Elzeser
*******************************************************************
"RATNI ZLOCˇINI -
Bestidne lazˇi i zˇrtve NATO-a u kosovskom sukobu"
Sadrzˇaj
Okeanija ratuje
Predgovor
»Rampa u Srebrenici«
Pripreme NATO-a za rat protiv Jugoslavije pocˇele su 1995.
Borci za slobodu
Teror Oslobodilacˇke vojske Kosova pre rata i dezinformacije u zapadnoj
javnosti
Racˇak i c´utljiva gospo?a Ranta
Autopsijski izvesˇtaji demanutuju verziju NATO-a o srpskom masakru
Spretno izvedeno
Sˇta se dogodilo u Rambujeu?
Wag the dog – Ratom protiv istine
Kako je NATO izmislio srpsku akciju proterivanja Albanaca – operaciju
»Potkovica«
Seks, lazˇi i video trake
Tajno oruzˇje NATO-a protiv Milosˇevic´eve propagande
Gde su smrtonosna polja?
Ratna propaganda sa izvesˇtajima o stotinama hiljada masakriranih
kosovskih Albanaca
Zaboravljene masovne grobnice
»Kolateralne sˇtete« bombardovanja i cinizam odgovornih
Prizren – grad bez Srba
Lazˇ o beskprekornoj nemacˇkoj vojsci
Albanski fasˇizam
Bajka o multietnicˇkoj buduc´nosti Kosova kao protektorat NATO-a
Osiromasˇeni kredibilitet
Diskusija na zapadu o uranskoj municiji je licemerna
»Pocˇelo je jednom lazˇi«
Kako pravosu?e i politika u Nemacˇkoj reaguju na nove dokaze po pitanju
ratne krivice
Dodatak
Dokumenti
»Libanizacija zemlje«
Strani novinski izvesˇtaji i ekspertize o situaciji na Kosovu od
pocˇetka sedamdesetih do pocˇetka devedesetih godina
»Pogorsˇavanje situacije nije ustanovljeno«
Nemacˇko Ministarstvo inostranih poslova o situaciji na Kosovu od 1990.
do kraja 1997.
»Razlikovanje boraca OVK od civila je tesˇko«
Nemacˇko Ministarstvo inostranih poslova o eskalaciji na Kosovu od
prolec´a 1998.
Jirgen Elzeser
Gomile lesˇeva samo po pricˇama
Analiza studije OEBS-a As Seen, As Told o povredama ljudskih prava na
Kosovu
=== 2 ===
Jürgen Elsässer
Kriegslügen
Vom Kosovokonflikt zum Milosevic-Prozeß
(Buchlesungen ab 30. März bis 2. April)
Um an die bisherigen und die aktuellen Verbrechen zu erinnern, die NATO
und albanische Terroristen in trauter Eintracht gegen Jugoslawen,
Serben und Roma begangen haben, erschien vor einigen Tagen Jürgen
Elsässers neues Buch „Kriegslügen“. Es hat 330 Seiten und kostet 18
Euro. Sie können es ab sofort direkt beim Autor
(J.Elsasser@...) oder beim Verlag Kai Homilius bestellen
(home@...) sowie nach Erscheinen im Buchhandel erstehen.
Der Autor ist, gerade angesichts der aktuellen Lage, zu Lesungen,
Veranstaltungen, Podiumsdiskussionen etc. bereit. Bitte nehmen Sie
rechtzeitig Kontakt auf (0171-1720368).
Die ersten Buchpromotionen u.a. in Berlin (serbische Kirche), Wien
(Universität) und München (griechische Kirche, mit Chor) waren sehr gut
besucht. Über die Veranstaltung in Hamburg, wo der Schauspieler Rolf
Becker aus Elsässers Buch las, berichtete die Tageszeitung „Vesti“ –
den Artikel finden Sie unten.
Die Termine der weiteren Buchpromotionen im Überblick:
30.03., Berlin, KATO (im U-Bahnhof Schlesisches Tor, zusammen mit Heinz
Loquai), 18.00 Uhr
31.03., Kiel, Pumpe, Haßstr.22 (19.00 Uhr)
01.04., Mörfelden-Walldorf, Kulturbahnhof Mörfelden, 20.00Uhr
02.04., Heidelberg, Volkshochschule Heidelberg, Bergheimer Str. 76
(19.30 Uhr)
04.04., Milano
07.04., Torino
09.04., Trieste
16.04., Berlin, URANIA (19.30 Uhr) – Vortrag mit dem weiter gefaßten
Thema: Deutschland und der nächste Krieg
23.04., Berlin, Kulturverein "Vuk Karadzic", Pankstr.10, Wedding, 19.30
Uhr
---------- Zum Inhalt des Buches: Was ist
NEU? --------------------------------------------
Einige von Ihnen haben vielleicht Elsässers Buch „Kriegsverbrechen. Die
tödlichen Lügen der Bundesregierung und ihre Opfer im Kosovo-Konflikt
gelesen, das im Jahre 2000 erschienen ist. Das neue Buch enthält einige
Kapitel daraus, die allerdings erweitert und auf den neuesten Stand
gebracht
wurden. Die meisten der Kapitel im neuen Buch sind jedoch
Erstveröffentlichungen. Dazu gehören beispielsweise:
*Kein Völkermord
Die Anklage gegen Slobodan Milosevic in Den Haag ist gescheitert
Das Kapitel ist die – zumindest im deutschen Sprachraum – bisher
ausführlichste Aufarbeitung des „Jahrhundertprozesses“ gegen den
jugoslawischen Präsidenten. Alle Lügen über das Kosovo und den Krieg
sind in Den Haag wieder aufgetaucht – von Racak über den Hufeisenplan
bis zu den Massengräbern und Killing Fields -, und neu fantasievolle
Lügen wie etwa die
von den Gefrier- und Wanderleichen kamen hinzu.
*Neue UCK, neue Opfer
Die Situation im Kosovo nach fünf Jahren Nato-Besatzung, insbesondere
der Anteil des deutschen Chefs der UN-Verwaltung, Steiner, am
Wiedererstarken der UCK-Kräfte
*“Die albanische Frage ist offen“ (J. Fischer)
Das Übergreifen des Terrorismus auf Mazedonien und Griechenland
*Die Brücke von Varvarin
Was ein serbisches Mädchen über den Krieg erzählen würde
Auch der Dokumentenanhang wurde wesentlich erweitert. Neu enthalten
sind die vollständige Amselfeld-Rede von Milosevic aus dem Jahre 1989,
eine Expertise des tschechischen Medienkritikers Rajko Dolecek über die
Lügen des Bosnienkrieges und Wortlaut-Auszüge aus wichtigen
Kreuzverhören des Milosevic-Prozesses. Sach- und Personenregister,
Glossar, Zweittafel und Internet-Tips erhöhen den Gebrauchswert des
Ganzen.
=== 3 ===
RASKRINKANE RATNE LAŽI („VESTI“, 25.03.2004)
U Hamburgu je u ponedeljak na bini satiricnog avangardnog pozorišta
"Politbiro", povodom obeležavanja petogodišnjice od NATO-bombardovanja
Srbije i Crne Gore, održano zanimljivo književno vece posveceno secanju
na sve nevine civilne žrtve ovog besmislenog bombardovanja.
Ovih dana izašla je iz štampe knjiga Jirgena Elzesera "Ratne laži - od
sukoba na Kosovu do procesa Miloševicu." Knjiga predstavlja dopunjeno,
prošireno i delimicno revidirano izdanje njegove do sada najpoznatije i
najprevodenije knjige "Ratni zlocini - Bestidne laži i žrtve NATO-a u
kosovskom sukobu" .
U uvodnom delu knjige Elzeser je napisao neku vrstu romansirane
dokumentarne price o Sanji Milenkovic, petnaestogodišnjoj devojcici
koja je u nedelju 30. maja 1999. poginula, kada je bombardovan, srušen
i uništen varvarinski
most."Sanjin poslednji dan" - tako se zove ova dokumentarno-lirska
proza, prema priznanju autora, nastala po pricanju i svedocenju Sanjine
majke, Vesne Milenkovic.
Rolf Beker, poznati nemacki televizijski i pozorišni glumac, citao je
"Sanjin poslednji dan" - emocijama natopljenu prozu, koja nikoga u
publici nije ostavila ravnodušnim.
Sanjine drugarice, Marina i Marijana, koje su preživele bombardovanje,
žive sa gelerima, koji se ne mogu odstraniti iz njihovih tela. Prema
izjavama NATO zvanicnika "ovaj rat je bio što se ciljeva tice
najprecizniji bombaški rat u istoriji". U njemu je stradalo 2.000
civila, od toga jedna trecina su bila deca.
U nastavku veceri autor je odgovarao na pitanja iz publike, koja su se
uglavnom odnosila na aktuelnu situaciju na Kosovu i Metohiji.
Jirgen Elzeser ce imati ovih dana predstavljanje svoje knjige u Becu i
Berlinu.
Obmanama do rata
- Na pocetku svih ratova stoje laži, koje se namerno plasiraju da bi
izazvale i opravdale ratne sukobe. Famozni "slucaj Racak" je poslužio
kao povod da NATO ude u rat, a izmišljena prica da su Srbi krivi za
smrt dvoje albanskih decaka dovela je do najnovijeg pogroma Srba na
Kosovu - ovim recima se publici obratio Jirgen Elzeser objašnjavajuci
naslov svoje knjige.
"Uhapsiti Tacija i Cekua"
Na pitanje šta bi valjalo ciniti na Kosovu, Elzeser je odgovorio:
- Potpuno poštovanje UN rezolucije 1244, potpuno sprovesti
razoružavanje medu Albancima, i kantonizaciju. Mislim takode da bi
trebalo uhapsiti Tacija i Cekua i pozvati ih na odgovornost za ono što
su cinili. Ovako je Ceku, iako bivši glavni terorist, angažovan na
uspostavljanju policijskih struktura, a Tacijeva partija iako nije
pobedila na izborima, pod pritiskom Zapada ušla je u vladu.
Snezana Minic , Vesti 25.03.2004.
=== 4 ===
»Rampa u Srebrenici«
Pripreme NATO-a za rat protiv Jugoslavije pocˇele su 1995.
Kada bismo pitali jednog prosecˇnog novinskog cˇitaoca, zbog cˇega su
uglavnom Srbi navodno krivi za sve ratove i patnje u proteklih deset
godina na Balkanu, on bi sigurno ponovio neka objasˇnjenja, koja je
cˇuo na zapadnim televizijama u to vreme: jer je Milosˇevic´ svojim
krvolocˇnim govorom na Kosovom polju josˇ 1989. najavio velikosrpski
nacionalizam; jer su Srbi napali nevini Vukovar, miroljubivi Dubrovnik;
jer su u Bosni otvorili logore za silovanje i ubijanje desetine hiljada
ljudi; jer su Sarajevo tri godine drzˇali pod opsadom i bombardovanjem
nacˇinili najmanje tri uzˇasna masakra; zbog njihove politike
aparthejda na Kosovu. Sve te pricˇe doprinele su demonizaciji Srba. Ali
odlucˇujuc´e za nemacˇku spoljnu politiku, odlucˇujuc´e za prvo
ucˇesˇc´e Nemacˇke u jednom ratu od 1945. godine, bio je pre svega
jedan doga?aj: navodni srpski genocid u julu 1995. u Srebrenici.
Ova lazˇ je bila odlucˇujuc´a utoliko, sˇto je do leta 1995. u
nemacˇkoj politici i drusˇtvu bilo masivnih antisrpskih predrasuda, ali
je istovremeno vazˇio aksiom tadasˇnjeg nemacˇkog kancelara Kola: Nikad
se nemacˇki vojnici ne smeju uputiti tamo, gde je nekada harala
nemacˇka nacisticˇka vojska Vermaht (Wehrmacht). Pokusˇajima CDU-a i
konzervativnih medija da omeksˇaju ovaj aksiom i izdejstvuju slanje
nemacˇkih vojnika u marsˇ protiv Srbije po trec´i put u ovom veku,
snazˇno se suprotstavila crveno-zelena opozicija. Socijal-demokratska
partija Nemacˇke (SPD) pokusˇala je da podnosˇenjem tuzˇbe Saveznom
ustavnom sudu sprecˇi ucˇesˇc´e nemacˇkih vazduhoplovnih snaga
(Luftwaffe) u letovima NATO-a nad Bosnom, a Partija zelenih podvukla je
svoje kategoricˇno »Ne« u vezi svih ucˇesˇc´a van teritorije Nemacˇke –
cˇak i misiji plavih sˇlemova! – ucˇestalim vanparlamentarnim
protestima. Nijedan pacifista niti fundamentalista, vec´ predvodnik
realpoliticˇkog krila i danasˇnji ministar spoljnih poslova Josˇka
Fisˇer naveo je krajem 1994. razloge za jednu takvu suzdrzˇanost u
spoljnoj politici: »Cˇvrsto sam ube?en da c´e nemacˇki vojnici
zaosˇtriti sukob, tamo gde je u Drugom svetskom ratu harala Hitlerova
soldateska, i da nec´e doc´i do deeskalacije. Kada se Nemci jednom
vojno umesˇaju, doc´i c´e do potpuno drugih reakcija. Sve te
intervencije i rasprave o intervencijama, nemacˇka vlada koristi kako
bi sebi otvorila vrata i ujedinjenu Nemacˇku ucˇinila spremnom za
delovanje i na tom polju. Bio bih srec´an kada bi oni, koji to
prizˇeljkuju, prestali da se skrivaju iza humanosti, kako bi progurali
tu svoju poziciju.«1 Ove izjave su se nakon doga?aja u julu 1995.
pretvorile u makulaturu. »Promenio sam svoju poziciju nakon Srebrenice«
kazˇe Josˇka Fisˇer u svom osvrtu.2 I ne samo on. Celokupna javnost na
zapadu reagovala je slicˇno. Dnevni list »Noje cirher cajtung« (Neue
Zürcher Zeitung) pisˇe: »Slucˇaj Srebrenica je bio prekretnica u ratu u
Bosni, jer je to bio jedan medijski doga?aj. Dodusˇe, na licu mesta
nije bilo zapadnih novinara. Na stotine njih odjurilo je u oblizˇnju
Tuzlu, gde su snimali i intervjuisali izbeglice iz Srebrenice. Upravo
su ti potresni izvesˇtaji, te slike i pricˇe prezˇivelih, mobilisali
javno mnjenje na zapadu kao nikada to tada. Pod tim pritiskom
politicˇari su nakon godina ustrucˇavanja bili primorani da
intervenisˇu u Bosni, i da se stave na stranu zˇrtava, Muslimana. Po
shvatanju zapadne publike, Srbi su se ovim masakrom definitivno
oznacˇili kao glavni krivci za bosansku tragediju.3« Na toj osnovi
pocˇivala je i nemacˇka propaganda u ratu na Kosovu.
Sˇarpingove pricˇe
Cˇetiri dana nakon pocˇetka rata, 28. marta 1999., nemacˇki ministar
odbrane Sˇarping gostujuc´i na prvom nemacˇkom programu ARD u emisiji
»Kristijanzen« (Christiansen), prvi put je govorio o »genocidu« Srba
nad kosovskim Albancima. Nedostatak stvarnih dokaza nadoknadio je
pozivajuc´i se na doga?aje, koji su se desili pre cˇetiri godine. Tada
su, po Sˇarpingu, plavi sˇlemovi Ujedinjenih nacija »morali da
posmatraju, kako se u Srebrenici ubija 30.000 ljudi«.
Sˇarpingovo moralisanje je bilo pun pogodak. Gosti u emisiji su
odobravajuc´i klimali glavom ili c´utali pogo?eno,4 niko nije pitao o
izvorima informacija, niko nije hteo da bude oznacˇen kao simaptizer
ubica. Vec´ je bilo utvr?eno da su Srbi u Srebrenici pocˇinili genocid
i masakrirali na hiljade neduzˇnih civila. Zar nije bilo bezbroj
uglednih svedoka i pre Sˇarpinga? Zar nije nedeljnik »Sˇpigel«
(Spiegel) nakon provere jednog dosijea iz Nemacˇke drzˇavne
obavesˇtajne sluzˇbe BND-a zakljucˇio, da se u ovom gradic´u u
istocˇnoj Bosni desio »najgori ratni zlocˇin u Evropi nakon Drugog
svetskog rata«? Zar nije politicˇar SPD-a Frajmut Dive (Duve) josˇ u
leto 1995. u nedeljniku »Cajt« (Zeit) pisao o »rampi u Srebrenici« i
tom metaforom podsetio na Ausˇvic? Zar nije David Rode (Rohde)
zabelezˇio uzˇasne pricˇe prezˇivelih i za to dobio Pulicerovu nagradu?
Zar nisu zbog tih zlocˇina predsednik i general armije bosanskih Srba,
Radovan Karadzˇic´ i Ratko Mladic´ na poternicama Me?unarodnog
tribunala za ratne zlocˇine?
Pre nego sˇto se pre?e na razjasˇnjavanje doga?aja u Srebrenici i na
njihovo prikazivanje u zapadnoj javnosti, moraju se odbaciti dve lazˇi,
koje nisu ni vredne strucˇne rasprave: kao prvo, to je brojka od 30.000
ubijenih u Srebrenici. Po zvanicˇnim podacima Me?unarodnog Crvenog
krsta, 7.333 stanovnika Srebrenice se vode kao nestala.5 Kada bi svi
nestali bili mrtvi, to bi bio maksimalni broj ubijenih od strane Srba.6
Ostalih 22.667 lesˇeva idu samo na racˇun Sˇarpinga. Da biste to
spoznali i napisali posle doticˇne emisije krajem marta 1999. niste
morali da budete protivnik rata, vec´ samo ozbiljan novinar ili
politicˇar, koji se drzˇi istine.
Druga tvrdnja, koja nije dostojna diskusije, jeste poistovec´ivanje
Srebrenice i Ausˇvica. Na »rampi u Ausˇvicu« odvajani su snazˇni od
slabih – ovi poslednji su odmah odlazili u gasne komore, dok su prvi
smeli josˇ nekoliko nedelja da rintaju do smrti. Na Diveovoj »rampi u
Srebrenici« vladao je – cˇak i ako se svi strahotni izvesˇtaji smatraju
istinitim – obrnut princip: svi slabi – stari, zˇene, deca, ranjeni –
bili su posˇte?eni, svi snazˇni, to znacˇi musˇkarci sposobni za borbu,
navodno su egzekutirani.7 To bi bio kalkulisani ratni zlocˇin:
likvidiraju se oni, koji bi mogli ponovo da se late oruzˇja. A ono prvo
je bio genocid: likvidiraju se svi, i to prvo zˇene i deca, garanti
buduc´nosti.
Sˇta se desilo u Srebrenici?
Procˇitajmo prvo zvanicˇnu verziju Me?unarodnog krivicˇnog tribunala za
ratne zlocˇine u Hagu: »Na dan ili oko 6. jula 1995. bosansko-srpska
armija otvorila je vatru na strazˇarnicu u zoni bezbednosti, u kojoj su
bili holandski vojnici. Napad na zonu bezbednosti Srebrenica…nastavljen
je do 11. jula 1995., kada su prve jedinice napadajuc´e bosansko-srpske
armije prodrle u Srebrenicu. Bosansko-muslimanski musˇkarci, zˇene i
deca, koji su ostali u Srebrenici nakon otpocˇinjanja srpskih napada,
reagovali su na dva nacˇina. Visˇe hiljada zˇena, dece i nekolicina pre
svega starih musˇkaraca pobegli su do baze Ujedinjenih nacija u
Potocˇarima u okviru zone bezbednosti Srebrenica… Oko 12. jula…dosˇlo
je 50-60 autobusa i kamiona do baze UN-a Potocˇari… Bosansko-srpska
vojska razdvojila je musˇkarce od zˇene i dece… Vec´ina muslimanskih
musˇkaraca…odvedena je u Bratunac, a zatim u oblast Karakaj, gde su ih
bosansko-srpski vojnici masakrirali. Izme?u 12. i 13. jula 1995.
bosansko-srpska vojska sprovela je masovna ubijanja muslimanskih
musˇkarca i zˇena na razlicˇitim mestima oko baze UN-a…«. Dalji masakri
ucˇinjeni su nad onima, koji nisu pobegli u Potocˇare, vec´ u sˇume.
»Jedna druga grupa od oko 15.000 bosansko-muslimanskih musˇkaraca sa
nekoliko zˇena i dece…pobegla je u jednoj ogromnoj koloni kroz sˇume u
pravcu Tuzle. Otprilike jednu trec´inu te grupe cˇinili su vojnici i
naoruzˇani civili… Kada je izbeglicˇka kolona dosˇla do bosansko-srpske
teritorije...napale su ih bosansko-srpske snage... Mnogo Muslimana je
ubijeno... Mnogi bosanski Muslimani, koji su zarobljeni ili koji su se
predali, ubijeni su u masovnim egzekucijama od strane bosansko-srpskih
vojnika… «8
Hasˇki tuzˇioci nigde ne pominju tacˇan broj zˇrtava, vec´ govore o
»stotinama« ili »hiljadama«, koji su na razlicˇitim mestima navodno
»masakrirani« ili »egzekutirani«. Ipak se – pre nego sˇto je Sˇarping
inflatorno uvec´ao broj poginulih – uglavnom probilo misˇljenje da je
»otprilike 8.000 muslimanskih Bosanaca ubijeno.«9 Genezu tog broja
istrazˇio je Dzˇordzˇ Pamfri (Pumphrey). Njegovo istrazˇivanje
dokumentovano je u sledec´em podpoglavlju.
Koliko nestalih je mrtvo?
Dzˇordzˇ Pamfri10
13. septembra 1995. Me?unarodni komitet Crvenog krsta (MKCK) objavio
je: »Direktor operativnog odeljenja MKCK-a za zapadnu Evropu, Angelo
Gnedinger (Gnaedinger), posetio je Pale i Beograd od 2. do 7.
septembra, da bi od zvanicˇnih bosansko-srpskih izvora dobio
informacije o nestanku 3.000 ljudi iz Srebrenice, koji su po izjavama
ocˇevidaca uhapsˇeni od bosansko-srpskih snaga bezbednosti. MKCK je
zahtevao detalje o svim smrtnim slucˇajevima i insistirao na pristupu
zatvorenicima (do sada je bilo moguc´e posetiti samo 200 zatvorenika).
MKCK se obratio vladi Bosne i Hercegovine sa molbom za dobijanje
informacija o 5.000 osoba, koje su pobegle iz Srebrenice i od kojih je
jedan deo dospeo do dela centralne Bosne (na bosansko-muslimansku
stranu).«11
Ova vest je 15. septembra 1995. u jednom cˇlanku »Njujork tajmsa« (New
York Times) dobila vec´ drugi prizvuk: »MKCK izvesˇtava da je danas iz
Srebrenice, jedne od dve zone bezbednosti, koje su postavile Ujedinjene
nacije, a koju su u julu zauzele srpske snage, nestalo oko 8.000
Muslimana. Me?u nestalima je i jedna grupa sa otprilike 3.000 uglavnom
musˇkaraca, koju su – po kazivanju ocˇevidaca - zarobili Srbi. Nakon
sloma Srebrenice, Crveni krst je sakupio 10.000 imena nestalih osoba,
izjavila je portparol Dzˇesika Beri (Barry). Ona je izvestila da je,
pored zatvorenika, 'jednostavno nestalo' dodatnih 5.000 osoba.«12 Ovde
nije samo 3.000 zatvorenika pridodato brojci od 5.000 izbeglica – sˇto
naduvava ukupan broj – vec´ je potpuno nestala iz ove vesti i
cˇinjenica da je MKCK zamolio bosansko-muslimansku vladu o informaciji
vezanoj za 5.000 osoba od kojih je »jedan deo dospeo do dela centralne
Bosne«.
Pazˇljiviji pogled na prvobitni izvesˇtaj MKCK-a pokazuje da i njemu
nedostaje objektivnost. Sa usputnom primedbom da je samo »nekolicina
njih stigla do centralne Bosne«, Crveni krst ostavlja pogresan utisak
da je samo nekolicina (= malo) nestalih muskaraca uspelo da se do
sredine septembra skloni na sigurno. Ali 18. jula 1995., nedelju dana
nakon sto je srpska vojska osvojila Srebrenicu, »Njujork tajms« vec´ je
javio, da je »izme?u tri i cˇetiri hiljade bosanskih Muslimana, koji su
nakon pada Srebrenice od Ujedinjenih nacija proglasˇeni nestalim,
probilo sebi put kroz neprijateljsku teritoriju do oblasti pod
kontrolom bosanske vlade. Grupa, u kojoj su bili i ranjenici, uspela je
da pod neprijateljskom vatrom pro?e srpske polozˇaje i skloni se na
sigurno posle marsˇa od 30 milja kroz sˇume.«13
2. avgusta 1995. londonski »Tajms« (Times) ovako je izvestio o ovom
doga?aju: »Mozˇe se poc´i od toga da je na hiljade
bosansko-muslimanskih vojnika, koji su vo?eni kao nestali i bili u
centru pazˇnje moguc´e masovne egzekucije, sada na sigurnom,
severozapadno od Tuzle. Za UNO i Me?unarodni crveni krst bilo je
izuzetno tesˇko da u brojkama obuhvate uspesˇno bekstvo
bosansko-muslimanskih vojnika. Jucˇe je dodusˇe Crveni krst u Zˇenevi,
pozivajuc´i se na izvore u Bosni, prvi put izvestio da je do 2.000
vojnika bosanske vlade uspelo sebi da prokrcˇi put iz Srebrenice do
podrucˇja severne Tuzle – 'a da pri tom nisu obavestili svoje blizˇe',
izjavio je portparol Crvenog krsta i dodao, da ove izvesˇtaje nije
moguc´e proveriti, jer bosansko-muslimanska vlada zabranjuje pristup
Crvenom krstu toj oblasti.«14
Dve nedelje pre nego sˇto su predstavnici Crvenog krsta Angelo
Gnedinger i Dzˇesika Beri dali ove brojke novinarima, jedan drugi
portparol Me?unarodnog Crvenog krsta u Zˇenevi, Pjer Gotje (Gaultier),
izneo je jedan vazˇan detalj. »Ukupno smo tako dosˇli do brojke od
10.000 (nestalih iz Srebrenice). Me?utim, moguc´e je da su mnogi od
njih dvostruko evidentirani… Pre nego sˇto provera (dvostruke
evidencije) nije okoncˇana, ne mozˇemo nisˇta konkretnije rec´i. Nasˇ
rad se komlikuje i time sˇto nam je bosanska vlada saopsˇtila da se
visˇe hiljada izbeglica, koji su se probili kroz neprijateljske
polozˇaje, ponovo vratila u redove bosansko-muslimanske armije. Te
osobe se znacˇi ne vode kao nestale, ali se i ne mogu izbrisati sa
spiska nestalih.«15
Nekoliko dana nakon preuzimanja Srebrenice, bosansko-srpske snage
zauzele su Zˇepu, drugu muslimansku enklavu (i zonu bezbednosti UN-a).
Me?u braniocima Zˇepe nalazilo se na stotine »nestalih« vojnika iz
Srebrenice. »Njujork tajms« je izvestio: »Ranjeni (muslimanski) vojnici
su ostavljeni. Kada su bosanski Srbi u utorak preuzeli grad, ranjenici
su transportovani u sarajevske bolnice na lecˇenje. Mnogi od njh su
dosˇli iz Srebrenice. Kada je ta zona bezbednosti 11. jula pala u ruke
Srba, oni su pobegli u sˇume. Za razliku od vec´ine drugih izbeglica,
koje su se posle pada Srebrenice probile do Tuzle, ovi su se udruzˇili
sa braniocima Zˇepe. 'Nas oko 350 uspelo je da pobegne iz Srebrenice.
Uspeli smo da stignemo do Zˇepe' rekao je Sadik Ahmetovic´, jedan od
151 ranjenika, koji je danas prevezˇen u sarajevsku bolnicu… Rekli su,
da ih Srbi nisu zlostavljali u zatocˇenisˇtvu.«16
Zamrsˇena igra brojki Crvenog krsta
Na osnovu Pamfrijevih istrazˇivanja mozˇe se rec´i da je brojka
Me?unarodnog Crvenog krsta od 7.400 nestalih lica iz Srebrenice
izuzetno visoka. Postoji mnogo indicija da je ovaj broj izmanipulisan.
Tako je profesor Beogradskog univerziteta Milivoje Ivanisˇevic´, koji
je »doga?aje u i oko Srebrenice opisao u minucioznim detaljima«17
otkrio, da je 500 nestalih umrlo josˇ pre preuzimanja Srebrenice.18
Dodatnih 3.010 navodno nestalih osoba pojavilo se na biracˇkim
spiskovima OEBS-a za 1997. godinu – dve godine nakon navodnog masakra.
Dragan Kalinic´, predsednik parlamenta Republike Srpske, predao je
spisak sa svim imenima OEBS-u.19
Darko Trifunovic´ je kao cˇlan ekspertske komisije Republike Srpske dve
godine istrazˇivao, ispitivao svedoke, upore?ivao dokumente i obilazio
groblja. On tvrdi da kod ukupno 3.381 nestalog na spiskovima MKCK-a
nije bilo datuma ro?enja. Njegova pretpostavka: oni, koji su prijavili
nestanak lica, nisu imali ni osnovne podatke o nestalom – sˇto znacˇi
da to nisu bili cˇlanovi porodice.20
Nedeljnik »Sˇpigel« je u leto 2000. bez mnogo pompe smanjio svoje
brojke vezane za Srebrenicu na »najmanje 3.000« mrtvih21 - u jesen
1999. izvestio je, kao i skoro svi ostali mediji, o preko 7.000
»poklanih« muslimanskih civila.22
Prizˇeljkivani svedoci
Do sada je samo jedan sudski proces pred Hasˇkim tribunalom okoncˇan
zbog zlocˇina u Srebrenici, slusˇaj Drazˇena Erdemovic´a. Protiv
Radovana Karadzˇic´a i Ratka Mladic´a podignuta je opzuzˇnica, a
slucˇaj bosansko-srpskog generala Krstic´a je josˇ uvek bio u toku u
trenutku objavljivanja ove knjige. Ali i sudski proces protiv
Erdemovic´a je bio vazˇan za razjasˇnjavanje doga?aja u julu 1995., jer
optuzˇeni je tvrdio nisˇta manje do da je licˇno ucˇestvovao ili
posmatrao ubistvo skoro svakog sˇestog od 7.400 nestalih, koje je
registrovao Me?unarodni Crveni krst.
Erdemovic´ je izjavio pred sudom da je 16. jula 1995. na jednom polju u
Pilic´i blizu gazdinstva Branjevo zajedno sa drugim pripadnicima svoje
jedinice, od otprilike deset sati ujutru do posle podneva streljao
Muslimane u grupama od po deset. Samo tog dana je, navodi Erdemovic´,
»hiljadu do hiljadudvestotine« ljudi pogubljeno.23 Po drugim »procenama
strucˇnjaka« iz jeseni 1996., tamo je navodno »1.700 Muslimana
pobijeno«.24 Jedan dan nakon masakra, za koji Erdemovic´ tvrdi da se
desio, jedan americˇki sˇpijunski avion preleteo je tu oblast:
»Upore?ivanje sa starijim slikama i proracˇuni na osnovu razlicˇitih
uglova snimanja daju preciznu sliku svih promena na naznacˇenom mestu.
Ono sˇto su strucˇnjaci na taj nacˇin otkrili je jedinstveno: vazdusˇni
snimak poljoprivrednog gazdinstva Branjevo pokazuje visˇe nego samo
trag jednog zlocˇina, on pokazuje sam zlocˇin«, zakljucˇio je
»Sˇpigel«.25 Iako su znacˇi masovna ubijanja preko izjava svedoka i
vazdusˇnih snimaka »jedinstveno« (Sˇpigel) dokumentovana, prona?eno je
mnogo manje lesˇeva prilikom iskopavanja. Pet godina nakon ovih
doga?aja, Hasˇki tribunal zakljucˇuje da su u Branjevu ekshumirana 132
lesˇa; jedan broj mrtvih su Srbi ponovo iskopali i zakopali ih na putu
ka Cˇancˇarima – tamo su prona?ena josˇ 174 lesˇa.26
Krajem novembra 1996. u Hagu je donesena presuda: Erdemovic´ je osu?en
na deset godina zatvora (kasnije je u postupku zˇalbe kazna
prepolovljena). Kao olaksˇavajuc´a okolnost uzeto je u obzir da je
priznao svoje ucˇesˇc´e u ubistvima i »istovremeno imao hrabrosti da
tesˇko optuzˇi bivsˇeg vo?u Srba Radovana Karadzˇic´a i njegovog, u
me?uvremenu smenjenog, generala armije Ratka Mladic´a«, primetio je
tuzˇilac UN-a Mark Harmon. Pored velikog nesalganja u broju stvarno
ubijenih i prona?enih lesˇeva, i sama licˇnost Erdemovic´a predstavlja
enigmu: svoju vojnu karijeru u gra?anskom ratu zapocˇeo je 1992. kao
vojnik ekstremno-nacionalisticˇke, hrvatske policije HVO.27 To i nije
neobicˇno, jer je on po nacionalnosti Hrvat. Objasˇnjenje je potrebno
za njegov postupak da pre?e u redove svojih smrtnih neprijatelja Srba,
da bi – gle cˇuda – svoje nove komandante tesˇko optuzˇio svojim
svedocˇenjem. U jednom etnicˇki usijanom gra?anskom ratu je ovakva
visˇestruka promena strana blago recˇeno neobicˇna.
U oktobru 1996., neposredno pre Erdemovic´eve presude, saznalo se da je
jedan drugi svedok tuzˇilasˇtva u Hagu bio prinu?en od Muslimana, pod
pretnjom smrc´u, da lazˇno svedocˇi u postupku protiv Srbina Dusˇana
Tadic´a.28 Ali za sudije u Hagu to nije bio razlog da se pozabave
nedoslednostima u izjavama Erdemovic´a. I neki drugi svedoci, koji su
cˇesto citirani u medijima, visˇe su zadavali zagonetke, nego sˇto su
ih resˇavali. Tako na primer Mevludin Oric´, koji je oktobra 1995.
hrvatskoj »Nedeljnoj Dalmaciji« dao ekskluzivan intervju u kome je
govorio o preko 2.000 ili visˇe ubijenih u i oko sela Karakaj (ovaj
masakr se pojavljuje i u hasˇkoj optuzˇnici). Ovaj svedok ne samo sˇto
je u srodstvu sa Naserom Oric´em, muslimanskim glavnim komandantom u
Srebrenici, o kome c´e ovde josˇ biti recˇi, vec´ je i on – kao
Erdemovic´ – ratovao prvo na hrvatskoj strani, i to u poznatoj
dobrovoljacˇkoj brigadi »Kralj Tomislav«.29 U Posavini je i sam bio
upleten u masovna ubistva Srba u 1992. godini. Oric´ govori o masovnim
pogubljenjima nakon sˇto je izbeglicˇka kolona, koja se kretala prema
Tuzli, bila opkoljena od Srba. Sˇkolu u Karakaju, koja je navodno bila
mesto zlocˇina, posetio je i Darko Trifunovic´. On je pronasˇao
sˇkolske sveske iz jula i avgusta 1995. iz kojih se mozˇe zakljucˇiti
da je u vreme navodnog zlocˇina u ucˇionicama bilo redovne nastave.30
Mrtvi u Potocˇarima
Dok su sa jedne strane svdeoci sa protivurecˇnim ili neverodostojnim
izjavama izazvali veliku pazˇnju javnosti na zapadu, druge vazˇne
izjave ostale su potpuno neprimec´ene. Ignorisani su ne samo pokusˇaji
predocˇavanja olaksˇavajuc´ih okolnosti sa srpske strane, vec´ i izjave
holandskih plavih sˇlemova, koji su bili stacioniorani u Srebrenici.
Podsetimo se: oko 25.000 Muslimana iz enklave prvo je zatrazˇilo
zasˇtitu u bazi UN-a Potocˇari. Vec´ina musˇkaraca je navodno oko 12.
jula iz Potocˇara prebacˇena u Bratunac i tamo »masakrirana«, stoji u
optuzˇnici protiv Karadzˇic´a i Mladic´a. Ali kapetan Shauten
(Schouten), jedini oficir Ujedinjenih nacija, koji je proveo nekoliko
dana na mestu navodnog krvoprolic´a, kazˇe: »Svako brblja nesˇto, ali
niko ne pokazuje cˇvrste dokaze. Primec´ujem da holandski narod po
svaku cenu zˇeli da dokazˇe da se desio pokolj… Ako su se i desile
egzekucije, onda su to Srbi prokleto dobro sakrili. Zbog toga ne
verujem u to. Nakon sloma Srebrenice dosˇao sam 13. jula 1995. u
Bratunac i tamo proveo osam dana. Mogao sa da odem gde god pozˇelim.
Pruzˇena mi je potpuna podrsˇka; nigde nisam bio zaustavljen.«31
I nemacˇki list »Velt« (Welt) je ispitujuc´i holandske vojnike, koji su
se vratili, dobijao uvek iste odgovore: »Ni podoficir Strajk (Struik)
niti ostali u Srebrenici stacionirani holandski vojnici nisu zˇeleli da
potvrde ono, sˇto je prvo tvrdio pomoc´nik ministra za razvoj Jan
Pronk, a zatim i ministar odbrane Joris Vorhuve (Voorhoeve): da se u
Srebrenici desio genocid.«32 Renomirani holandski list »NRC
Handelsblad« opisao je atmosferu me?u vojnicima holandskog bataljona sa
naslovom: »Srbi su za holandske plave sˇlemove sada dobri momci.« List
je citirao niz izjava. Vojnik Karel Molder (Mulder) izjavio je: »Sve
sˇto pricˇaju o Srbima, to su gluposti… Bio sam tri dana sa
izbeglicama, i Srbi su se dobro ophodili prema njima.« Vojnik Arnold
Blom: »Kada smo patrolirali enklavom, Muslimani su provocirali Srbe.
Oni su pucali iznad nasˇih glava i time su zˇeleli da Srbi uzvrate i
pogode jednog od nas, kako bi im se onda u celom svetu pripisala
krivica.«33 Narocˇitu pazˇnju izazvala je izjava komandanta holandskih
vojnika, Toma Karemansa. Njegova ocena: »Borba za Srebrenicu je bila
korektna vojna akcija od Srba. Oni namerno nisu direktno ga?ali
bataljon. Mladic´ nas je na lukav nacˇin izmanevrisao.«34
Do unutrasˇnjopoliticˇke krize dosˇlo je, kada je holandski vojni vrh
ostao pri tvrdnji da nije bilo genocida, iako se vlada Holandije
pridruzˇila zvanicˇnoj NATO-verziji. »Tako se general Kuzi (Couzy)
javno suprotstavio (ministru odbrane) Vorhuveu. General je tvrdio da
nakon pada Srebrenice, srpsko-bosanske trupe nisu pocˇinile genocid nad
Muslimanima.35 Kuzi je neposredno pre svog penzionisanja (1. avgusta
1996.) unapredio Karemansa, komandanta holandskih vojnika. Vorhuve je
bio besan zbog toga, ali nije preduzeo nikakve disciplinske mere; vredi
zabelezˇiti da se do jeseni 1995. barem sluzˇio mnogo manjom brojkom
ubijenih muslimanskih civila, dve do tri hiljade, nego sˇto je to
radila zapadna javnost.36
Da bi se precizno razjasnili doga?aji, ispitano je svih 460 holandskih
vojnika iz Srebrenice. Pre nego sˇto su rezultati objavljeni kao
»debrifing izvesˇtaj« (Debriefing Report), dosˇlo je iza kulisa do
neugodnog natezanja, jer su ministar spoljnih poslova Hans van Mirlo
(van Mierlo) i pomoc´nik ministra za razvoj Jan Pronk zahtevali
prepravke u izvesˇtaju.37 Kada je »debrifing izvesˇtaj« 30. oktobra
1995. konacˇno podnet ministru Vorhuveu, postojala je ocˇigledna (ali
od medija gotovo neprimec´ena) protivurecˇnost izme?u zakljucˇaka
izvesˇtaja i izvesˇtaja vojnika-ocˇevidaca. Dok je ministar odbrane
govorio o »visˇe hiljada« zˇrtava, dotle su posmatranja vojnika
ukazivala u najgorem slucˇaju na nekoliko stotina do hiljadu mrtvih. U
Potocˇarima su svedoci videli »najverovatnije« 14 egzekucija, pet
dodatnih nije moglo biti verifikovano.38 Visˇe mrtvih, od toga najmanje
dvoje u vojnicˇkoj uniformi, vi?eno je u gradu Srebrenici,39 na putu od
grada do baze UN-a josˇ oko 100 mrtvih na traktorskoj prikolici.40 U
blizini Nove Kasabe i Bratunca ukupno 35 svedoka videlo je »brojne«
lesˇeve. Ali samo dva svedoka navela su veoma visok broj od 500 tj. 700
lesˇeva, pri cˇemu su ovi navodno nosili »civilnu ili poluvojnicˇku
odec´u«.41 »Tokom debrifinga (460 vojnika) nije bilo informacija o
moguc´em postojanju masovnih grobnica.«42
Ako se proucˇe tadasˇnji televizijski snimci, lako se mozˇe
zakljucˇiti, da su se u Potocˇarima zaista nalazili skoro iskljucˇivo
stari, zˇene i deca.43 Kako je holandski general Karemans izjavio pred
Hasˇkim tribunalom,44 me?u 25.000 izbeglica u bazi UN-a Potocˇari bilo
je samo dva do tri procenata vojno sposobnih musˇkaraca, znacˇi 500 do
750 – poznato je da je ostali deo vojnika pokusˇao da se kroz sˇume
probije do Tuzle. Ono sˇto Frajmut Dive oznacˇava »rampom u Srebrenici«
bilo je samo izdvajanje vojno sposobnih musˇkaraca. Oni su prebacˇeni
na druga mesta kao sˇto su Bratunac i Batkovic´. Sa tih mesta je
Me?unarodni Crveni krst vec´ 19. jula evakuisao 88 ranjenika.45 Osim
toga je po podacima MKCK-a 26. jula bilo 164,46 a u novembru 193 47
muslimanskih zarobljenika. Ovaj broj ranjenih tj. registrovanih
zarobljenika morao bi najverovatnije da se oduzme od maksimalnog broja
750 onih, koji su mogli da stradaju u Potocˇarima/Bratuncu. Trifunovic´
tvrdi da je i od ostalih zarobljenika samo mali broj stradao usled
ilegalnih ubistva od strane srpskih vojnika. Vec´ina njih je razmenjena
za srpske zatvorenike.48 Ovo su nevoljno potvrdili i Jan Vilem Honig i
Norbert Bot (Both) u svom delu Srebrenica, koje inacˇe podrzˇava
zvanicˇnu verziju Haga: »Srbi su ulovili barem jednu krupnu ribu:
Ibrana Mustafic´a, vo?u SDA u Srebrenici i na trec´em mestu srpskog
spiska 'organizatora muslimanskih ratnih zlocˇina'. I kako je to u ratu
obicˇno i slucˇaj, vazˇnost te osobe ili privid vazˇnosti je najbolje
zˇivotno osiguranje. Tako je Mustafic´ aprila 1996. razmenjen za jednog
vazˇnog srpskog zarobljenika, pukovnika Aleksu Krsmanovic´a. Nekoliko
ranjenih musˇkaraca, koje su Srbi izvukli iz kolone, prezˇivelo je
izgleda iz istih razloga. Srbi su narocˇito nepoverljivi bili prema
ranjenicima, jer su verovali da se me?u njima nalaze sumnjivi
muslimanski 'kriminalci' sa lazˇnim ranama. U jednom slucˇaju su Srbi
detaljno snimili i fotografisali oko 50 ranjenih Muslimana, koji su sa
Holan?anima ostali do 17. jula u Potocˇarima. Sedmorica su
identifikovani kao osumnjicˇeni ratni zlocˇinci i prebacˇeni su sa
ostalim ranjenicima u bratunacˇku bolnicu. Iako ih je tamo video jedan
holandski lekar, njemu je u odre?enom trenutku skrenuta pazˇnja, i sva
sedmorica su nestala. Na kraju meseca ih je Crveni krst pronsˇao u
zatvoru u Batkovic´u. Razmenjeni su za srpske zatvorenike.«49
Tacˇku oslonca o broju zˇrtava u Potocˇarima mozˇe dati i sledec´a
racˇunica: holandski vojnici su 12. jula uvecˇe nacˇinili spisak svih
vojno sposobnih musˇkaraca, koji su se sklonili u Potocˇare. Izbrojano
je njih 239; dodatnih 60 musˇkaraca odbilo je registraciju. Tu treba
dodati i musˇkarce, koji su vec´ bili odvezˇeni autobusima, mada je u
tom trenutku tek petina izbeglica bila odvezˇena iz Potocˇara. Bilo
kako bilo: od tih 239 musˇkaraca se njih 103 pojavilo na spisku
nestalih Crvenog krsta.50
Mrtvi iz izbeglicˇke kolone ka Tuzli
Kao sˇto je i ranije citirano iz dosijea Hasˇkog tribunala, zˇrtve,
koje su se najpre sklonile u Potocˇare, samo su deo onih zˇrtava, koje
se pripisuju Srbima. Josˇ jedan priblizˇan, ako ne i vec´i broj
ubistava, Srbi su navodo pocˇinili nad muslimanskim izbeglicama, koje
su bile na prinudnom marsˇu od Srebrenice ka Tuzli. Ali i ovde postoje
svedoci, koji ne potvr?uju hasˇku verziju doga?aja – a ono sˇto je pri
tom senzacionalo je, da se radi o muslimanskim svedocima. O njima je
zapadna javnost saznala josˇ manje nego o holandskim plavim sˇlemovima.
Ko je josˇ mogao da prati zˇustru raspravu u velikim muslimanskim
novinama Bosne u jesen 1996., a o kojima zapadni mediji nisu izvestili
niti jednom recˇi?
Pri tom su jedna nasuprot druge stajale u susˇtini dve grupe:
vladajuc´a grupacija oko predsednika Izetbegovic´a, njegov zamenik Ejup
Ganic´ i komandant generalsˇtaba armije Rasim Delic´ imali su svoj
glasnik u nedeljniku »Ljiljan«. Svoje protivteze u dnevnom listu
»Oslobo?enje« mogla je da objavljuje grupa, koja je do jula 1995.
vodila glavnu recˇ u Srebrenici, a to su gradski komandant armije Naser
Oric´ i njegovi oficiri uz zasˇtitu bivsˇeg bosanskog nacˇelmika
generalsˇtaba, Sefera Halilovic´a. Nezavisan u ovom razjasˇnjavanju bio
je Ibran Mustafic´, cˇija je sudbina ovde vec´ pomenuta.
Prvo je komandant armije u Srebrenici bio u sredisˇtu kritike. »Svedoci
tvrde da ljudi Nasera Oric´a stoje iza 19 atentata«, koji su se desili
pre nego sˇto su Srbi usˇli u grad, pisao je »Ljiljan«.51 Ova grupa je
ubijala i kada su nakon ulaska Srba Muslimani napusˇtali grad: »O tim
ubistvima se i dan danas ne sme pricˇati. Bolji poznavaoci vojnih i
politicˇkih prilika u Srebrenici usu?uju se da tvrde, da su 'svedoci'
likvidirani cˇak i kada se glavni kontigent izvukao iz Srebrenice.
Prilikom proboja na slobodnu teritoriju ubijen je u rejonu Baljkovic´i
Azem Bajramovic´, cˇlan predsednisˇtva SDA. Njegova smrt se navodi kao
primer, kako treba uc´utkati svedoke iz Srebrenice«, pisao je »Ljiljan«
dalje. To se poklapa sa izjavama izbeglica iz Srebrenice, koje su
objavljene u »Oslobo?enju«: »Zbog toga prognani optuzˇuju vo?stvo za
nestanak ili smrt mnogih, koji su se sa borcima povukli na slobodnu
teritoriju.«52 Najpreciznije podatke daje Ibran Mustafic´. U jednom
intervjuu »Slobodnoj Bosni«, cˇasopisu bliskom policijskim krugovima,
govorio je o svom bekstvu iz grada i hapsˇenju od Srba. »Licˇno verujem
da je vec´ina ljudi, koji su se predali (Srbima), zˇiva«, izjavio je
Mustafic´.53 U istom intervjuu precizirao je: »Cˇuo sam od ljudi, koji
su bliski hrvatskoj drzˇavnoj bezbednosti i imaju kontakte sa Srbima,
da se na razlicˇitim mestima nalazi josˇ 5.600 prezˇivelih iz
Srebrenice.« Mustafic´ smatra da prihvac´ena teza o hiljadustrukim
pozˇudama srpskih osvajacˇa za ubijanjem nije razumna, jer su oni cˇak
i njega, najprominentnijeg aktivistu muslimanske partije u enklavi
ponovo oslobodili. Mustafic´ se osˇtro sukobio i sa jednom grupom
»privilegovane momcˇadi« me?u Muslimanima (»jedna tvrdokorna grupa
mafijasˇa«), koja je odgovorna za zˇrtve prilikom odlaska izbeglicˇke
kolone po padu enklave. Grupa je zˇelela da »ljude, koji su hteli da ih
prate, sˇto visˇe zbuni. Kolona je prekinuta i ljudi su izgubili glave.
Razgovarao sam sa mnogima, koji su nepovre?eni napustili Srebrenicu, i
kada su mi ispricˇali, sˇta se sve desilo na tom putu, bio sam van
sebe. Ne smem ni da pomislim ponovo na to, a kamoli da govorim. To su
strasˇne stvari.«54
Masakr ili borba?
Ovi mracˇni nagovesˇtaji Mustafic´a odnose se na sudbinu kolone, koja
je pokusˇala da kroz sˇume stigne do Tuzle. I holandski plavi sˇlemovi
videli su »na dva mesta borbe izme?u onih (Muslimana), koji su zˇeleli
da ostanu, i onih (Muslimana), koji su zˇeleli da odu«.55 Honig i Bot
navode na osnovu izjava prezˇivelih i druge uzroke smrti: »Kombinacija
straha, nedostatka hrane i izmorenost dovela je do velike
dezorijentacije i konfuzije, tako da je nekoliko musˇkaraca izgleda
poludelo. Drugi visˇe nisu videli izlaza i pocˇinili su samoubistvo… U
nekim slucˇajevima su se poubijali i me?usobno, jer se visˇe nisu
prepoznavali, smatrajuc´i se preobucˇenim Srbima.«56 Ilijas Pilav,
lekar me?u beguncima, kazˇe: »Neki ljudi iz grupe pocˇeli su da
haluciniraju. Strah. Stres. Takvi ljudi su predstavljali opasnost za
svoje saborce: oni su se drali i vikali, i tako mogli da otkriju nasˇe
polozˇaje cˇetnicima. Neke naoruzˇane uhvatila je panika i pocˇeli su
da pucaju naokolo. Ubili su nekoliko iz svojih redova. Morali smo da
upotrebimo silu kako bi ih smirili.«57
Vec´ina zˇrtava u ovom marsˇu smrti stardala je najverovatnije od
srpskih metaka, ali – drugacˇije nego sˇto to pretpostavlja zapadna
javnost – ne samo u masakrima i egzekucijama, vec´ i u ogorcˇenim
borbama. I sama hasˇka optuzˇnica polazi od toga da je trec´ina od
15.000 izbeglica bila naoruzˇana. Cˇak se i bivsˇi nacˇelnik
generalsˇtaba Sefer Halilovic´ hvalio time da je 6.000 njegovih vojnika
probilo srpske polozˇaje kod Srebrenice i da je tako ponovo
reorganizovana 28. divizija muslimanske armije.58 Srpske snage, koje su
osvojile Srebrenicu ni u kom slucˇaju nisu bile brojnije: »Postoje
izvesˇtaji da je do 1.500 Srba ucˇestvovalo u napadima na Srebrenicu,
ali novinske agencije procenjuju da ih je bilo samo 200, pri cˇemu je
pet tenkova predvodilo glavni napad«, pisao je londonski »Tajms«.59
Samo na osnovu ovih proporcija je malo verovatno da su Muslimani, koji
su odlazili, dopustili da ih tek tako masakriraju. Po Trifunovic´u, sve
se odvijalo ovako: »Posˇto su svi muslimanski vojnici kroz sˇume
zˇeleli do muslimanske teritorije, do Tuzle ili Kladnja, morali su da
pre?u puteve, koji su presecali sˇume u vertikalnom pravcu sever-jug…
Posˇto su Srbi imali protivavionsku artiljeriju, trebalo je samo da
cˇekaju i da pucaju na muslimanske vojnike, koji su izlazili iz sˇume,
ako se pre toga nisu odazvali na poziv za predaju. Pa ipak su
bosansko-srpske snage podlegle na nekim mestima kao sˇto su Baljkovica
i Krizˇevac izgubivsˇi 300-500 musˇkaraca, jer brojcˇano manji Srbi,
iako su imali tesˇku artiljeriju, nisu mogli da se upuste u borbu sa
stotinama, pa i hiljadama muslimanskih vojnika, koji su svi istovremeno
prelazili puteve. Me?u gubicima bosansko-srpskih snaga bilo je i mnogo
elitnih vojnika, a srpske lokalne novine objavljivale su potresne
pricˇe i slike tih vojnika. Ako se u obzir uzmu znacˇajni gubici, koje
su Srbi imali u za njih povoljnoj situaciji, onda se iz vojne
perspektive, gubici Muslimana mogu proceniti na oko 2.000 vojnika.«60
I »debrifing izvesˇtaj« holandskih plavih sˇlemova govori o »borbama
izme?u bosansko-srpske i bosansko-muslimanske vojske«.61 Najvec´i broj
lesˇeva, koji se navodi u izvesˇtaju, i to gore pomenutih 500 tj.700,
vi?eno je u blizini puta izme?u Kravice i Nove Kasabe, gde su se vodile
najzˇesˇc´e borbe.62 Honig i Bot navode i tesˇke borbe 14. jula u
oblasti Liplje, jugozapadno od Zvornika, izme?u 28. muslimanske
divizije i 300 srpskih vojnika sa PV-artiljerijom. »Posle dvocˇasovne
razmene vatre, Muslimani su se oslobodili i nastavili svoj marsˇ.«63
Sledec´eg dana borbe su postale josˇ intenzivnije. »Uspostavljen je
kontakt sa bosanskim (muslimanskim) trupama sa druge strane srpskih
polozˇaja. 15. jula popodne preduzet je koordinirani pokusˇaj proboja.
Borba je trajala jedan dan.«64
Iako Honig i Bot prihvataju da je bilo oruzˇanog sukobljavanja, oni –
kao i Hasˇki tribunal – polaze od toga, da je mnogo vec´i broj
izbeglica iz kolone ka Tuzli pogubljen tek nakon zarobljavanja. »Jedna
stvar je jasna, a to je da zvanicˇna tvrdnja bosanskih Srba, kako je
vec´ina musˇkaraca ubijena u sukobu, nije istinita. Iako je bilo
naznaka o borbama tokom noc´i i jutra, konvoji sa zˇenama i decom iz
Potocˇara nisˇta od toga nisu videli. Svi konvoji prosˇli su kroz isto
podrucˇje, gde su se navodno odvijale borbe. Ono sˇto su videli su bili
lesˇevi i zarobljenici.«65 Objasˇnjenje zasˇto zˇene i deca nisu
primetili borbe, mozˇe da lezˇi i u sledc´em: njihov transport iz
Potocˇara odvijao se tokom dana. Muslimanski vojnici su sa druge strane
za svoj pokusˇaj proboja cˇekali noc´. Za Honiga i Bota su noc´ni
pucnjevi kao i veliki broj lesˇeva, koje su videli plavi sˇlemovi na
putu izme?u Bratunca i Nove Kasabe, bili dokazi za egzekucije
zarobljenika. Ali zasˇto ti lesˇevi ne bi bili zˇrtve noc´nih sukoba?
Trifunovic´ je izvrsˇio jednu inspekciju na licu mesta u Cˇancˇarima,
gde je navodno jedan deo pogubljenih iz Branjeva sakriven u »dodatnoj
grobnici«: »Nije tesˇko razlikovati muslimanske vojnike, koji su
ubijeni nakon zarobljavanja, od muslimanskih vojnika, koji su ubijeni u
borbi. Masovne grobnice c´e to pokazati… Masovna grobnica u Cˇancˇarima
lezˇala je duzˇ dva seoska puta. Iza masovne grobnice su za vreme
ekshumacije zˇivele sˇest porodice. Kosti su bile potpuno ispreturane,
njihov polozˇaj nepreriodan. Zbog toga je tribunal u Hagu, koji je
izvodio radove na masovnoj grobnici, pretpostavio da su lesˇevi doneti
sa nekog drugog mesta kako bi bili skriveni. Ali pojedinosti to nisu
nuzˇno potvr?ivale. Kao prvo, mesto je bilo toliko blizu ulice, da nije
bilo prikladno ni za kakvo skrivanje. Drugo, kosti se izvrc´u i kada
kamion skuplja mrtve sa bojnog polja. Masovne grobnice ne znacˇe uvek i
masovna pogubljenja. Jedan seljak iz Cˇancˇara zˇalio se autoru da su
Muslimani tokom noc´i toliko izgazili njegovu njivu sa psˇenicom da
nije mogao da je ozˇanje. Borba je bila toliko zˇestoka da su lesˇevi
vojnika stradalih u okrsˇaju bili razbacani po celoj oblasti…«66
Uprkos svemu, ostaju nesporni dokazi da su Srbi pogubili na stotine,
najverovatnije cˇak i daleko visˇe od hiljadu Muslimana. Naravno da su
se vodili tesˇki okrsˇaji, naravno da je bilo mrtvih na obema stranama
– ali isto tako su likvidirani muslimanski vojnici, koji su se vec´
predali, i to najverovatnije u mnogo vec´em broju. To se nepobitno vidi
po prona?enim lisicama i ocˇnim povezima prilikom ekshumacije – malo je
verovatno da c´e se vojnici usred borbe sami vezati. Gole brojke:
strucˇnjaci iz Haga su do maja 2000. u grobnicama u i oko Srebrenice
pronasˇli »najmanje« 1.883 lesˇa. Posˇto su mrtvi cˇesto sa sobom imali
Kuran ili nesˇto slicˇno, mozˇe se pretpostaviti da se radi o
Muslimanima. U grobnicama je ukupno prona?eno 270 ocˇnih poveza i 407
lisica i slicˇno.67 I od ostalih mrtvih je najverovatnije veliki broj
pogubljen - ne morate nekoga da vezˇete ili da mu stavite ocˇni povez
kako biste ga ubili. Poginuli vojnici iz okrsˇaja najverovatnije lezˇe
u onim grobnicama, u kojima nisu prona?ene ni lisice niti ocˇni povezi.
To su cˇetiri od ukupno 20 grobnica (Glogova 2, Nova Kasaba 1999,
Konjevic´ Polje 1 i 2) sa ukupno 208 lesˇeva. U josˇ jednoj masovnoj
grobnici (Dam kod Petkovaca) sa 43 lesˇa, jedan konopac je lezˇao na
grobnici. Ne sme se ni iskljucˇiti da su Muslimani pogubili neke
Muslimane, ako se u obzir uzme navedena izjava Ibrana Mustafic´a. Ali
shodno okolnostima – Muslimani su bili u bekstvu i pod paljbom – to
mozˇe da se odnosi na samo jedan manji deo egzekucija.
I sam Karadzˇic´ je navodno priznao da je bilo masakra. Honig i Bot ga
citiraju sledec´im recˇima: »To nije bio pokolj, koji je organizovala
armija, vec´ osvetnicˇke akcije bosanskih Srba, cˇije su ro?ake pre
toga ubili Muslimani.«68 I u slucˇaju da je ovo tacˇno, odgovornost
bosansko-srpske armije se time ne umanjuje, jer je armija zaduzˇena za
sigurnost i telesnu zasˇtic´enost svojih ratnih zarobljenika. A ovom
izjavom Karadzˇic´ upuc´uje i na drugu stranu medalje, o kojoj se na
zapadu nikad nije govorilo.
Mrtvi Srbi
Tadasˇnji stanovnici Srebrenice potvrdili su »Ljiljanu« da je jedna
mafija oko Nasera Oric´a preuzela vlast u gradu tokom srpske opsade od
prolec´a 1993. Oni su pod svoju kontrolu stavili isporuke humanitarne
pomoc´i i prodavali je na crnom trzˇisˇtu po najvisˇim cenama, dok je
stanovnisˇtvo gladovalo. Mustafic´ o vremenu pod opsadom: »U Srebrenici
ste na pijaci uvek mogli da kupite sve proizvode. Retko kad je bilo
nestasˇica. Jedini izvor dostavljanja bila je humanitarna pomoc´. U
Srebrnicu nikada nije stigao neki komercijalni konvoj. Postojali su i
kontakti sa druge strane linije fronta, ali cˇim bi zvanicˇno vo?stvo
saznalo da neko pokusˇava da kupi nesˇto za nizˇu cenu, odmah je
intervenisano, jer se svim silama pokusˇavao zadrzˇati monopol na
trzˇisˇtu u Srebrnici i time ostati jedini izvor snabdevanja.«69
Nakon sˇto se pocˇetkom avgusta 1996. Oric´em pozabavila i skupsˇtina u
Sarajevu – uz potpunu, ali i ocˇekivanu nezainteresovanost zapadnih
medija - dnevni list »Oslobo?enje« objavio je ubrzo potom jednu vrstu
opravdanja okrivljenog, koja dodusˇe za nepristrasnog posmatracˇa
predstavlja susˇtu suprotnost. Oric´ tako oznacˇava Ibrana Mustafic´a
kao »petu kolonu«, jer je on »izdao i napustio narod«. Oric´ je s druge
strane u maju 1992. »prvo ocˇistio cˇetnicˇka sela, a onda napao grad
(Srebrenicu) i osvojio ga.«70 Ovo Oric´evo samohvalisanje upuc´uje na
to, da mnogo mrtvih u oblasti Srebrenice i Bratunca ide na racˇun
muslimanskih ubica. I ove zlocˇine potvr?uju holandski plavi sˇlemovi,
npr. potporucˇnik Jasper Verplanke iz elitne jedinice »Korps
Commandotroepen«: »Naser Oric´ je sebi obezbedio kontrolu nad velikim
delovima Bosne taktikom spaljene zemlje. Zbog toga je (general)
Karemans u pravu, kada kazˇe da su ucˇinjeni veliki masakri nad srpskim
stanovnisˇtvom. Ljudi pitaju za dokazima, jer naravno ne postoje
smesˇni kuc´ni video snimci sa silovanim zˇenama i ubijenim
musˇkarcima. Ali te stvari su se stvarno desile.«71 Verplanke se
prevario samo u jednom: postoji stvarno jedan »smesˇni kuc´ni video
snimak«. Naser Oric´ ga je ponosno pokazao predstavnicima zapadnih
medija: »Ratni trofeji Nasera Oric´a ne vise na zidovima njegovog
komfornog apartmana, vec´ su na video kasetama: spaljene kuc´e, Srbi
bez glave, njihova tela nabacana na gomili.«72 - »Sledec´u grupu cˇekao
je eksploziv: 'Rasturili smo ih u komade', kljucˇalo je iz njega. Kada
su prikazane slike opustosˇenog grada sa mnogim rupama od metaka, ali
nije bilo nijednog lesˇa, Oric´ je pozˇurio da kazˇe: 'Tamo smo ubili
114 Srba.' Kasnije se slavilo, pevacˇi su pevali o njegovoj slavi.«
U Srebrenici je pre izbijanja rata u prolec´e 1992. zˇivelo oko jedne
trec´ine Srba.73 Ovim upravo opisanim metodama terora skoro svi Srbi su
do krja godine proterani. U proceni broja zˇrtava u Oric´evim pohodima
moramo se osloniti na srpske izvore. Bosansko-srpski nedeljnik
»Javnost« izvestio je 23. decembra 1995., »da je u celom Podrinju –
oblasti od Zvornika na severu do Visˇegrada na jugu – spaljeno 192
sela, ubijeno 2.800 Srba, a povre?eno 6.000.«74 Broj spaljenih sela
potvr?uje i general holandskih vojnika, Karemans.75 Po informacijama
vec´ pomenutog beogradskog profesora Milivoja Ivanisˇevic´a, samo je u
blizini Srebrenice spaljeno 100 sela. Srpski patolog Zoran Stankovic´
kazˇe: »Mi smo tada u toj oblasti identifikovali 1.000 ubijenih Srba, o
cˇemu smo obavestili Ricˇarda Goldstona (tadasˇnjeg glavnog tuzˇioca u
Hagu), ali za ova saznanja se niko nije zainteresovao.«76
Predsedavajuc´i jedne ekspertske komisije Ujedinjenih nacija o
doga?ajima u Srebrenici 1992/93 bio je profesor Sˇerif Basiuni
(Bassiouni) iz Cˇikaga. U njegovom konacˇnom izvesˇtaju od 27. maja
1994. upuc´enog Generalnom sekretaru, prec´utao je srpske dokaze o
muslimanskom teroru. Kada se zna da je Basiuni na drugom mestu sˇerijat
hvalio kao »fleksibilan pravni poredak« i da nije mogao da otkrije
»protivurecˇnosti izme?u koncepta dzˇihada i povelje Ujedinjenih
nacija«77, onda se mozˇe razumeti njegov postupak.
U januaru 1993. se od ostataka povucˇene Jugoslovenske narodne armije
konstituisala bosansko-srpska armija, cˇime je pocˇela protivofanziva.
U aprilu 1994. Savet bezbednosti UN-a proglasio je Srebrenicu
zasˇtic´enom zonom, ali se demilitarizacija po rezoluciji UN-a nije
sprovela. Tako se nastavio teror Oric´eve policije. Jedan pripadnik
holandskih plavih sˇlemova se sec´a: »Muslimani su izvodili sistematske
napade iz enklave, a kasnije bi se povlacˇili u oblast pod zasˇtitom
UN-a.«78 U tom periodu Oric´eve snage ubile su josˇ dodatnih 500
Srba.79 Znacˇi ukupno je bilo 1.500 srpskih zˇrtava nakon muslimanskih
napada, preko 1.000 mrtih je identifikovano po imenu. Sa druge strane
su tokom ekshumacija sprovedenih od Me?unarodnog tribunala za ratne
zlocˇine u i oko Srebrenice do sada otkrivena 1.883 muslimanska lesˇa.
Od tog broja je 72 identifikovano po imenu.80 Da li je pro-srpski ako
se ustanovi: stradanja su na obema stranama imala istu dimenziju?
Srpske zˇrtve nakon hrvatske ofanzive na Krajinu, koja je usledila
ubrzo nakon doga?aja u Srebrenici, pri tom ovde josˇ uvek nisu uzete u
obzir. Broj muslimanskih lesˇeva se inflatorno povec´ava,81 dok se
srpski lesˇevi ignorisˇu. Tako se zaosˇtrava slika neprijatelja –
conditio sine qua non svakog rata u dobu medija.
------------------