["Se solo avessero ascoltato Gheddafi...": ci si riferisce ai musulmani di
Bosnia, ai quali Gheddafi, amico di vecchia data della Jugoslavia, aveva
suggerito di allearsi piuttosto con gli jugoslavisti serbi che non con i
secessionisti croati. Forse in quel modo si sarebbe potuto preservare uno
spazio statale jugoslavo, federato, che comprendesse oltre a Serbia e Montenegro
anche la Bosnia-Erzegovina e, probabilmente, la Macedonia, risparmiando infiniti
lutti e disgrazie alle popolazioni di ogni "etnia".
Una presa di posizione interessante e controcorrente, che riceviamo dal notiziario
ARTEL e giriamo per conoscenza.]
http://www.artel.co.yu/sr/reakcije_citalaca/2005-07-12.html
DA SU HTELI POSLU?ATI GADAFIJA ...
Dr Stevan Konstantinovic
Novi Sad, 11. juli 2005. godine
Bez ikakve pretencioznosti, a u vezi sa obele?avanjem stradanja samo bosanskih
muslimana (Bo?njaka) tokom rata u BiH, ciji je sinonim postala Srebrenica,
prisecanje na zaboravljeni pa time i usamljeni glas razuma, koji je svojevremeno
potekao iz Libije, nije i ne mo?e biti samo nostalgija bazirana na uzaludno
postavljenom pitanju "?ta bi bilo kad bilo".
Voda Libijske D?amahirije, pukovnik Moamer el Gadafi, savetovao je bosanske
muslimane (Bo?njake) da se okanu savezni?tva sa Hrvatima i Zapadom i da
se dr?e Srba. Slobodno tumacena poruka glasila je: "Dr?ite se Srba, bolje
cete proci". Politicka realisticnost ovog arapskog politicara nije bila
bazirana na srbofiliji, jer nije imao razloga da bude skloniji Srbima u
odnosu na svoje istovernike. Gadafi je realno procenio situaciju ali pukovnika
nije imao ko da slu?a. Gadafija nisu hteli slu?ati ni bosanski muslimani
a njegovo mi?ljenje bilo je usamljeno kako u vecem delu arapskog sveta,
tako i na Zapadu (cak mnogo godina pre, Gadafi je novinarima beogradskih
medija, na pitanje kako vidi buducnost Jugoslavije posle Tita, odgovorio
da vi?e ne vidi Jugoslaviju).
Alija Izetbegovic, nadao se da ce u vezi sa Bosnom i Hercegovinom, Zapad
jednako postupiti kao u slucaju Slovenije i Hrvatske, odnosno, da ce celu
teritoriju Bosne i Hercegovine, uz pomoc zapadnoevropskih zemalja i SAD,
staviti pod svoju kontrolu i vremenom stvoriti muslimansku dr?avu na Balkanu
pod prvenstveno, ili za pocetak, americkim pokroviteljstvom. Sukobio se
sa Srbima, a ubrzo i sa Hrvatima, i time bosanske muslimane doveo u najgoru
istorijsku situaciju u kojoj nisu bili od pojavljivanja islama na Balkanu.
Cak je poku?ao da u svoje planove uvuce i muslimane koji ?ive u Srbiji i
Crnoj Gori, ali namere preno?enja oru?anih sukoba van Bosne i Hercegovine
nisu ostvarene. Najvi?e zbog istovremenog razumnog delovanja kako srpske
i crnogorske dr?ave, tako i zbog politicki realnog stava vecinskog dela
muslimanske zajednice u dr?avnoj zajednici Srba i Crnogoraca.
Da je kojim slucajem Alija Izetbegovic i politicka elita okupljena oko njega,
politicki delovao drugacije, Bosna i Hercegovina, Srbija, Crna Gora a mo?da
i Makedonija mogle su i dalje ciniti jugoslovensku federaciju, a samim tim
mogle su se izbeci sve ?rtve nastale tokom dezintegracije jugoslovenskog
dr?avnog prostora, rata koji je usledio, a svi zajedno, ekonomski bi bili
u znacajno povoljnijoj situaciji.
U vremenu sada?njem, bosanski muslimani imaju mnogo razloga da ocajavaju
nad svojom sudbinom. Suprotno ocekivanjima, Zapad je u Dejtonu priznao veci
deo rezultate rata. Bosna i Hercegovina, prvi put u svom postojanju podeljena
je po etnickim ?avovima u okviru kojih najnepovoljniji polo?aj imaju muslimani
koji skupa sa Hrvatima cine jedinstvenu teritorijalno-politicku celinu.
Da nije bilo muslimansko-hrvatskog sukoba, ovakva simbioza bila bi podno?ljiva
za obe strane. Zajedni?tvo muslimana i Hrvata mo?e se posmatrati kao svojevrsna
tempirana bomba za koju nikada nije sigurno kada ce eksplodirati. Ali, to
je uobicajena politika Zapada koji tamo gde deluje, ostavlja iza sebe dovoljno
nere?enih situacija da bi mogao kao medijator biti neograniceno prisutan.
Da je hteo ili mogao Alija Izetbegovic morao je zakljuciti da na vojnom
planu ima njalo?iju poziciju. U mnogo povoljnijem polo?aju bili su i Srbi
i Hrvati od kojih ovi drugi, prvenstveno Republika Hrvatska, kao pokrovitelj
Hrvata u Bosni i Hercegovini, imala je samo ogranicene, limitirane nacionalne
ciljeve.
Alija Izetbegovic poveo se za nerealnom ambicijom da ce kroz rat svoriti
naciju, a sa teritorije politikom etnickog ci?cenja eliminisati na prvom
mestu Srbe a potom i Hrvate. Politika zatvaranja ociju pred realno?cu, bosanske
muslimane predvodene Izetbegovicem, dovela je do situacije da su pretpeli
najvecu ljudsku, materijalnu, teritorijalnu i politicku ?tetu i time poslatali
najveci gubitnik u ratu na teritoriji BiH. A, nisu morali.
Da su poslu?ali Gadafija, koji im se obratio kao iskreni prijatelj, sve
se to moglo izbeci. Srbija, politicki usamljena, vrlo rado bi prihvatila
saradnju sa bosanskim muslimanima.Na osnovu tradicije federalizma, medusobni
odosi bili bi vertovatno mnogo povoljnije re?eni. Posebno kada se prisetimo
da je Srbija samo tra?ila da se ozakoni cinjenica da Bosnu i Hercegovinu
cine tri konstitutivna naroda: muslimani (Bo?njaci), Srbi i Hrvati. Posle
zavr?enog rata, to je ucinio Zapad, a razloga za zadovljstvo nema ni jedan
od pomenutih naroda. Najverovatnije da nema ni Zapad, ali ne verujem da
se i najveci americki optimista nadao da ce vojska SAD imati vojne baze
u Bosni.
Ni naknadni poku?aji revizije Dejtonskog sporazuma ne mogu bitno popraviti
polo?aj bosanskih muslimana, koji sada nade pola?u u nastojanja Turske da
ude u Evrposku uniju. Ni povodom toga Gadafi nije ostao po strani i u duhu
najbolje tradicije starovekovnih proroka, ali vrlo konkretno, jednako upozorio
kako Evropu, tako i Tursku, ali i ceo muslimanski svet na posledice ovakvih
nastojanja.
Po mi?ljenju libijskog vode, od eventualnog prikljucenja Turske Evropskoj
uniji, ?tetu bi imale obe strane.Evropu, Gadafi upozorava na sve rasprostranjeniji
islamski radikalizam, kome je su?tina u ekspanzionizmu. O eventualnom ulasku
Turske u EU, Moamer el Gadafiji u svom obracanju putem Internetra krajem
2002.godine, ka?e:
"Planovi turskih islamista prema Evropi, iza kojih stoji Al Kaida - islamska
baza, jesu stvaranje islamskih dr?ava od Albanije i Bosne, tako da ce se,
po njihovom mi?ljenju, bogohulna Evropa naci prvi put pod pritiskom novog
evro-islamskog fronta, iza kojeg stoji ceo islamski svet i koji bi Evropu
terao da primi islam, ili da mu placa porez, ?to je navedeno u Kuranu kao
obaveza. Mo?da ova konstatacija izgleda nekima cudna i sme?na, ali za islamiste
to je obavezujuca poruka koja mora da primeni po naradbi Alaha"
Istovremeno, po Gadafiju, Evropa bi se uplela u re?avanje pitanja Kurda
kao i etnickih problema na obalama Tigra i Eufrata, ?to je Evropa vec uradila
ucestvujuci u agresiji SAD na Irak.
Gadafi upozorava i deo turske politicke elite, koji je sklon ideji integracije
Turske sa EU:
"Problem nije sa klasicnim, starim politicarima, koji jo? duboko po?tuju
Ataturka, vec sa novim i buducim generacijama, to jest, sa omladinom koja
prati Internet i programe satelitskih TV, koje dnevno neprestano oda?ilju
poruke i ucenja islamskih teologa, pa cak i od Bin Ladena, a to se ne mo?e
izbeci. ?ta bi bilo da se hiljade turskih gradana ?koluje kod Bin Ladena
i njegovih pristalica, ili Mule Omara i njegovih sledbenika, a to se sa
sigurno?cu vec dogada. Mi se koristimo recju "ako" sa ciljem da se ubla?i
efekat ?oka"
Poruku koju je Moamer el Gadafi odaslao pre tri godine izgleda da nisu shvatili
ni evropski politicari. Kao ustupak Turskoj i svojim nastojanjima, iz predloga
evropskog ustava izbacena je odrednica da je temelj Evrope - hri?canstvo.
Nedavno neuspeli referendumi u Francuskoj i Holandiji pokazali su otvoreno
protivljenje gradana navedenih evropskih dr?ava ulasku formalno sekulartne
a u su?tini sve vi?e islamske Turske u EU. I ne samo Turske, vec i protiv
ulaska u EU veceg dela Balkana, koji je bio i ostao sinonim varvarstva i
stranog tela za zapadnu Evropu, odnosno, poligon za isprobavanja odnosa politicke
moci, regiona vecite politicke nestabilnosti.
Nedavni dogadaji u Londonu, a pre toga u Madridu, potvrdili su da je Gadafi
bio u pravu: evro-islamski front vec postoji i uveliko deluje. Eventualnim
ulaskom Turske, pa zatim Albanije i Bosne u EU radikalni islamizam bio bi
znacajno ojacan, a Evropa dobro uzdrmana ako ne i destabilizovana.
Koliku opasnost po mir prestavlja Al Kaida, prva se uverila Libija i Gadafi.
Osama bin Laden, kao zemlju maticu, svoje upori?te za internacionalno delovanje,
prvobitno je odabrao Libiju. Kada mu je ta mogucnost uskracena cak je poku?ao
nasilnim putem da svrgne pukovnika Gadafija i da od Libije, kao zemlje islamskog
socijalizma, politicki, ekonomski i socijalno najstabilnije arapske zemalje,
nacini zemlju feudalnih odnosa sa ?erijatskim pravnim poretkom.
I da se na kraju vratim odnosima Srbije i Libije. U politickom ali i ekonomskom
smislu biv?a SFR Jugoslavija, kasnije SR Jugoslavija a sada Srbija, na mediteranskoj
africkoj obali nema iskrenijeg prijatelja i partnera od Libijske D?amahirije
i njenog vode pukovnika Moamera el Gadafija. I to ne samo u dobrim i stabilnim
vremenima. Prijateljstvo se potvrdivalo i u te?kim vremenima za Srbiju.
Gadafi ni tada nije okrenuo leda. Zato je cudno ?to sada?nja prozapadna
vlast Srbije, u Libiji vidi samo potencijalno dobrog ekonomskog partnera,
a istovremeno zanemaruje negovanje i produbljivanje politickih odnosa.
__________________________________________________________________
TISCALI ADSL 1.25 MEGA
Solo con Tiscali Adsl navighi senza limiti di tempo
e telefoni senza canone Telecom da 19,95 euro/mese.
Attivala entro il 20 luglio, IL PRIMO MESE E' GRATIS
Scopri come, clicca qui
http://abbonati.tiscali.it/adsl/sa/1e25flat_tc/
Bosnia, ai quali Gheddafi, amico di vecchia data della Jugoslavia, aveva
suggerito di allearsi piuttosto con gli jugoslavisti serbi che non con i
secessionisti croati. Forse in quel modo si sarebbe potuto preservare uno
spazio statale jugoslavo, federato, che comprendesse oltre a Serbia e Montenegro
anche la Bosnia-Erzegovina e, probabilmente, la Macedonia, risparmiando infiniti
lutti e disgrazie alle popolazioni di ogni "etnia".
Una presa di posizione interessante e controcorrente, che riceviamo dal notiziario
ARTEL e giriamo per conoscenza.]
http://www.artel.co.yu/sr/reakcije_citalaca/2005-07-12.html
DA SU HTELI POSLU?ATI GADAFIJA ...
Dr Stevan Konstantinovic
Novi Sad, 11. juli 2005. godine
Bez ikakve pretencioznosti, a u vezi sa obele?avanjem stradanja samo bosanskih
muslimana (Bo?njaka) tokom rata u BiH, ciji je sinonim postala Srebrenica,
prisecanje na zaboravljeni pa time i usamljeni glas razuma, koji je svojevremeno
potekao iz Libije, nije i ne mo?e biti samo nostalgija bazirana na uzaludno
postavljenom pitanju "?ta bi bilo kad bilo".
Voda Libijske D?amahirije, pukovnik Moamer el Gadafi, savetovao je bosanske
muslimane (Bo?njake) da se okanu savezni?tva sa Hrvatima i Zapadom i da
se dr?e Srba. Slobodno tumacena poruka glasila je: "Dr?ite se Srba, bolje
cete proci". Politicka realisticnost ovog arapskog politicara nije bila
bazirana na srbofiliji, jer nije imao razloga da bude skloniji Srbima u
odnosu na svoje istovernike. Gadafi je realno procenio situaciju ali pukovnika
nije imao ko da slu?a. Gadafija nisu hteli slu?ati ni bosanski muslimani
a njegovo mi?ljenje bilo je usamljeno kako u vecem delu arapskog sveta,
tako i na Zapadu (cak mnogo godina pre, Gadafi je novinarima beogradskih
medija, na pitanje kako vidi buducnost Jugoslavije posle Tita, odgovorio
da vi?e ne vidi Jugoslaviju).
Alija Izetbegovic, nadao se da ce u vezi sa Bosnom i Hercegovinom, Zapad
jednako postupiti kao u slucaju Slovenije i Hrvatske, odnosno, da ce celu
teritoriju Bosne i Hercegovine, uz pomoc zapadnoevropskih zemalja i SAD,
staviti pod svoju kontrolu i vremenom stvoriti muslimansku dr?avu na Balkanu
pod prvenstveno, ili za pocetak, americkim pokroviteljstvom. Sukobio se
sa Srbima, a ubrzo i sa Hrvatima, i time bosanske muslimane doveo u najgoru
istorijsku situaciju u kojoj nisu bili od pojavljivanja islama na Balkanu.
Cak je poku?ao da u svoje planove uvuce i muslimane koji ?ive u Srbiji i
Crnoj Gori, ali namere preno?enja oru?anih sukoba van Bosne i Hercegovine
nisu ostvarene. Najvi?e zbog istovremenog razumnog delovanja kako srpske
i crnogorske dr?ave, tako i zbog politicki realnog stava vecinskog dela
muslimanske zajednice u dr?avnoj zajednici Srba i Crnogoraca.
Da je kojim slucajem Alija Izetbegovic i politicka elita okupljena oko njega,
politicki delovao drugacije, Bosna i Hercegovina, Srbija, Crna Gora a mo?da
i Makedonija mogle su i dalje ciniti jugoslovensku federaciju, a samim tim
mogle su se izbeci sve ?rtve nastale tokom dezintegracije jugoslovenskog
dr?avnog prostora, rata koji je usledio, a svi zajedno, ekonomski bi bili
u znacajno povoljnijoj situaciji.
U vremenu sada?njem, bosanski muslimani imaju mnogo razloga da ocajavaju
nad svojom sudbinom. Suprotno ocekivanjima, Zapad je u Dejtonu priznao veci
deo rezultate rata. Bosna i Hercegovina, prvi put u svom postojanju podeljena
je po etnickim ?avovima u okviru kojih najnepovoljniji polo?aj imaju muslimani
koji skupa sa Hrvatima cine jedinstvenu teritorijalno-politicku celinu.
Da nije bilo muslimansko-hrvatskog sukoba, ovakva simbioza bila bi podno?ljiva
za obe strane. Zajedni?tvo muslimana i Hrvata mo?e se posmatrati kao svojevrsna
tempirana bomba za koju nikada nije sigurno kada ce eksplodirati. Ali, to
je uobicajena politika Zapada koji tamo gde deluje, ostavlja iza sebe dovoljno
nere?enih situacija da bi mogao kao medijator biti neograniceno prisutan.
Da je hteo ili mogao Alija Izetbegovic morao je zakljuciti da na vojnom
planu ima njalo?iju poziciju. U mnogo povoljnijem polo?aju bili su i Srbi
i Hrvati od kojih ovi drugi, prvenstveno Republika Hrvatska, kao pokrovitelj
Hrvata u Bosni i Hercegovini, imala je samo ogranicene, limitirane nacionalne
ciljeve.
Alija Izetbegovic poveo se za nerealnom ambicijom da ce kroz rat svoriti
naciju, a sa teritorije politikom etnickog ci?cenja eliminisati na prvom
mestu Srbe a potom i Hrvate. Politika zatvaranja ociju pred realno?cu, bosanske
muslimane predvodene Izetbegovicem, dovela je do situacije da su pretpeli
najvecu ljudsku, materijalnu, teritorijalnu i politicku ?tetu i time poslatali
najveci gubitnik u ratu na teritoriji BiH. A, nisu morali.
Da su poslu?ali Gadafija, koji im se obratio kao iskreni prijatelj, sve
se to moglo izbeci. Srbija, politicki usamljena, vrlo rado bi prihvatila
saradnju sa bosanskim muslimanima.Na osnovu tradicije federalizma, medusobni
odosi bili bi vertovatno mnogo povoljnije re?eni. Posebno kada se prisetimo
da je Srbija samo tra?ila da se ozakoni cinjenica da Bosnu i Hercegovinu
cine tri konstitutivna naroda: muslimani (Bo?njaci), Srbi i Hrvati. Posle
zavr?enog rata, to je ucinio Zapad, a razloga za zadovljstvo nema ni jedan
od pomenutih naroda. Najverovatnije da nema ni Zapad, ali ne verujem da
se i najveci americki optimista nadao da ce vojska SAD imati vojne baze
u Bosni.
Ni naknadni poku?aji revizije Dejtonskog sporazuma ne mogu bitno popraviti
polo?aj bosanskih muslimana, koji sada nade pola?u u nastojanja Turske da
ude u Evrposku uniju. Ni povodom toga Gadafi nije ostao po strani i u duhu
najbolje tradicije starovekovnih proroka, ali vrlo konkretno, jednako upozorio
kako Evropu, tako i Tursku, ali i ceo muslimanski svet na posledice ovakvih
nastojanja.
Po mi?ljenju libijskog vode, od eventualnog prikljucenja Turske Evropskoj
uniji, ?tetu bi imale obe strane.Evropu, Gadafi upozorava na sve rasprostranjeniji
islamski radikalizam, kome je su?tina u ekspanzionizmu. O eventualnom ulasku
Turske u EU, Moamer el Gadafiji u svom obracanju putem Internetra krajem
2002.godine, ka?e:
"Planovi turskih islamista prema Evropi, iza kojih stoji Al Kaida - islamska
baza, jesu stvaranje islamskih dr?ava od Albanije i Bosne, tako da ce se,
po njihovom mi?ljenju, bogohulna Evropa naci prvi put pod pritiskom novog
evro-islamskog fronta, iza kojeg stoji ceo islamski svet i koji bi Evropu
terao da primi islam, ili da mu placa porez, ?to je navedeno u Kuranu kao
obaveza. Mo?da ova konstatacija izgleda nekima cudna i sme?na, ali za islamiste
to je obavezujuca poruka koja mora da primeni po naradbi Alaha"
Istovremeno, po Gadafiju, Evropa bi se uplela u re?avanje pitanja Kurda
kao i etnickih problema na obalama Tigra i Eufrata, ?to je Evropa vec uradila
ucestvujuci u agresiji SAD na Irak.
Gadafi upozorava i deo turske politicke elite, koji je sklon ideji integracije
Turske sa EU:
"Problem nije sa klasicnim, starim politicarima, koji jo? duboko po?tuju
Ataturka, vec sa novim i buducim generacijama, to jest, sa omladinom koja
prati Internet i programe satelitskih TV, koje dnevno neprestano oda?ilju
poruke i ucenja islamskih teologa, pa cak i od Bin Ladena, a to se ne mo?e
izbeci. ?ta bi bilo da se hiljade turskih gradana ?koluje kod Bin Ladena
i njegovih pristalica, ili Mule Omara i njegovih sledbenika, a to se sa
sigurno?cu vec dogada. Mi se koristimo recju "ako" sa ciljem da se ubla?i
efekat ?oka"
Poruku koju je Moamer el Gadafi odaslao pre tri godine izgleda da nisu shvatili
ni evropski politicari. Kao ustupak Turskoj i svojim nastojanjima, iz predloga
evropskog ustava izbacena je odrednica da je temelj Evrope - hri?canstvo.
Nedavno neuspeli referendumi u Francuskoj i Holandiji pokazali su otvoreno
protivljenje gradana navedenih evropskih dr?ava ulasku formalno sekulartne
a u su?tini sve vi?e islamske Turske u EU. I ne samo Turske, vec i protiv
ulaska u EU veceg dela Balkana, koji je bio i ostao sinonim varvarstva i
stranog tela za zapadnu Evropu, odnosno, poligon za isprobavanja odnosa politicke
moci, regiona vecite politicke nestabilnosti.
Nedavni dogadaji u Londonu, a pre toga u Madridu, potvrdili su da je Gadafi
bio u pravu: evro-islamski front vec postoji i uveliko deluje. Eventualnim
ulaskom Turske, pa zatim Albanije i Bosne u EU radikalni islamizam bio bi
znacajno ojacan, a Evropa dobro uzdrmana ako ne i destabilizovana.
Koliku opasnost po mir prestavlja Al Kaida, prva se uverila Libija i Gadafi.
Osama bin Laden, kao zemlju maticu, svoje upori?te za internacionalno delovanje,
prvobitno je odabrao Libiju. Kada mu je ta mogucnost uskracena cak je poku?ao
nasilnim putem da svrgne pukovnika Gadafija i da od Libije, kao zemlje islamskog
socijalizma, politicki, ekonomski i socijalno najstabilnije arapske zemalje,
nacini zemlju feudalnih odnosa sa ?erijatskim pravnim poretkom.
I da se na kraju vratim odnosima Srbije i Libije. U politickom ali i ekonomskom
smislu biv?a SFR Jugoslavija, kasnije SR Jugoslavija a sada Srbija, na mediteranskoj
africkoj obali nema iskrenijeg prijatelja i partnera od Libijske D?amahirije
i njenog vode pukovnika Moamera el Gadafija. I to ne samo u dobrim i stabilnim
vremenima. Prijateljstvo se potvrdivalo i u te?kim vremenima za Srbiju.
Gadafi ni tada nije okrenuo leda. Zato je cudno ?to sada?nja prozapadna
vlast Srbije, u Libiji vidi samo potencijalno dobrog ekonomskog partnera,
a istovremeno zanemaruje negovanje i produbljivanje politickih odnosa.
__________________________________________________________________
TISCALI ADSL 1.25 MEGA
Solo con Tiscali Adsl navighi senza limiti di tempo
e telefoni senza canone Telecom da 19,95 euro/mese.
Attivala entro il 20 luglio, IL PRIMO MESE E' GRATIS
Scopri come, clicca qui
http://abbonati.tiscali.it/adsl/sa/1e25flat_tc/