VREME ODLUKE - Nova knjiga generala Stevana Mirkovića

Odluka i akcija SAD na secesiji Kosova i razbijanju srpske države, kamuflirana " brigom"  Klintona i M. Olbrajt za "Muslimane" nije odgovarajuće procenjena u vladi Srbije pa nema ni odgovarajućeg strategijskog odgovora. "Vreme odluke" otkriva prave uzroke i namere SAD na Balkanu i Srbiji i daje projekciju racionalnog i svrsishodnog suprostavljanja američkom imperijalizmu.

Zainteresovani posetioci mogu "skinuti" kompletnu knjigu sa ovog sajta (u obliku pripremljenom za štampu, na formatu A5), uz pomoć dole navedenih linkova:

Download: "Vreme odluke 1" (50 KB, .doc)

http://komunisti.50webs.com/Vreme%20odluke%201.doc

Download: "Vreme odluke 2" (200 KB .doc)

http://komunisti.50webs.com/VREME%20ODLUKE%202.doc

Oko uloge Srbije u ratu protiv fašizma nema dilema, bar što se tiče boraca NOR i naših saveznika. Tu ulogu dovode u pitanje poraženi u tom ratu (četnici, nedićevci, ljotićevci) pokušavajući da deo slave prigrabe za sebe ili se samoproglašavaju za “spasioce otadžbine”. Partizani nisu očekivali ni tražili od velikih sila istinu i pravdu o tome jer su ih borbom sami osvojili. Nisu se partizani borili za interes velikih sila već za interes svoje zemlje. Ti interesi su se poklopili u II SR, što je bilo obostrano korisno pa ne treba praviti veštacke dileme oko toga ko je kome i koliko pomogao i doprineo u ratu. Zahvalni smo i SAD i Engleskoj na pomoći i podršci, a SSSR i na neposrednom učešću sovjetske armije u oslobađanju  dela naše teritorije u jesen 1944.

         Što se tiče našeg doprinosa savezničkoj stvari nismo ga nikada precenjivali. čak, mislim, da ga  nismo dovoljno isticali. Suludo je tvrditi da smo smatrali kako je on presudno uticao na ratnu pobedu saveznika 1945., što nam  nije bilo “ni na kraj pameti”. Globalna ocena našeg doprinosa data u Istoriji KPJ ograničila se na zaključak da su 27 mart i aprilski rat 1941.,  i kasnije NOB, ”negativno uticale na razvoj operacija nemačkih trupa” na savezničkim frontovima. Hitler nas, ipak,  nije potcenjivao (iskustvo iz I SR) te je prolongirao napad na SSSR dok ne  uspostavi kontrolu Jugoistoka Evrope. Taj respekt proteže se kasnije na ceo tok rata u Jugoslaviji. Već 16. septembra 1941. on zapoveda da se tri divizije (iz Grčke, Francuske i SSSR) prebace u Jugoslaviju radi ugušenja ustanka jer je ugrožavao i nastajući mit o budućem  hiljadugodišnjem nemačkom carstvu itd.

         NOB i njene rezultate omalovažavaju naša građanska klasa i građanske partije te  neuspešni monarhisti jer su totalno omanuli  u II SR, delom bežeci iz zemlje pred Hitlerovim trupama a delom  stavljanjem u njihovu službu. Sledeći taj trag izdaje i kukavičluka,  londonski đak č. Antić se neuljuđeno izmotava  sa NOB i njenim značajem za saveznike, posebno o “velikoj slobodnoj teritoriji, Neretvi, Sutjesci, Sremskom frontu”. Da li su oni bili važni za saveznike ili ne, nas mnogo ne zanima. One su bile važne za nas i našu borbu za slobodu, koju smo izvojevali sopstvenim snagama. One su trajno ušle u svest naših naroda kao najsvetliji primeri i dokazi njegove snage i ljubavi prema slobodi.

         KPJ je jedina politička partija koja je 1941. ostala u zemlji i rukovodila NOB do njenog pobedonosnog završetka i obračuna i sa stranim okupatorom i sa domaćim izdajnicima, koji su pod njegovim patronatom organizovali i vodili bratoubilački i građanski rat u zemlji. NOB je s toga bila i oslobodilački rat i revolucija a njihov rezultat nacionalna sloboda i socijalna pravda i jednakost ljudi. Zato pobeda KPJ na izborima za Ustavotvornu skupštinu novembra 1945. nije bila inenađenje.

Slobodna zemlja odužila se dostojanstveno i svojim mrtvim i svojim živim borcima i svim žrtvama fašistickog terora. Niko nije zaboravljen. Sačuvani su tragovi svih zločina a zločinci kažnjeni. Ni oni  koji su  pobegli nisu “ zaboravljeni”: njihovi spiskovi i opis nedela  čuvaju se trajno kao dokumenta istorije ratnih zločina na ovom tlu. I kao opomena za budućnost.

Udobnost mira “olabavila” je deo ratnika ali pravilo da se za krađu ide na streljanje ili u zatvor ostalo je na snazi do kraja života Titove generacije. Tito je na ovaj svet došao kao proleter i takav otišao iz njega: porodica je nasledila samo tri štedne knjižice ukupne vrednosti 40.000 maraka od zajma za preporod Srbije i memoara!

  Srbija i srpski narod ima najviše razloga da slavi NOB. On jeste dao najveće žrtve ali se Jugoslavija na pravi način odužila svom najbrojnijem narodu: Srbi su ,pored zajedničke, imali i tri nacionalne države : Srbiju, zatim  Hrvatsku i BiH koje su bile države hrvatskog i srpskog, odnosno srpskog, muslimanskog i hrvatskog naroda, jer su Srbi u njima bili konstutivni narod! Došavši ponovo na vlast 1991.godine građanska klasa u Srbiji i ostalim jugoslovenskim republikama, ponovo će nas “ zaviti u crno”: novi bratoubilački rat i razbijanje zajedničke države, sada pod tutorstvom SAD i pod parolom borbe protiv komunizma a za demokratiju. Od “ totalitarne” zemlje “proslava, uranaka i recitala“ postali smo “ demokratska” zemlja tužbalica, parastosa i opela!

Stevan Mirković, general u penziji i predsednik Centra Tito