Da: "Solidarnost" <solidarnost @ yunord.net>

Oggetto: Jugoslovenstvo

Data: 30 aprile 2014 17:44:27 GMT+01:00

A: "C.N.J." <jugocoord @ tiscali.it>

Jugoslovenstvo = Raditi i živeti zajedno = Razvoj Srbije, … i YU!

 

U proteklih skoro 100 godina mnoge velike sile su radile na podeli, svojatanju jugoslovenskih prostora, pozivajući se na razloge geopolitičke strategije, ali se u suštini uvek radilo o ekonomskim i kolonijalnim interesima. Početkom XXI veka kada je u Subotici pokrenut proces formiranja Pokreta Mini Jugoslavije, više hiljada građana iz  domovine i sveta u jedan glas je poručilo: "Ne damo gumicom izbrisati ime 'Jugoslavija' – Jugoslovena je bilo i biće ih!" Tako je i bilo i danas taj pokret ima svoje baze u Subotici, Bačkom Gračacu, Novom Sadu, Beogradu, Smederevu, Lajkovcu, pa sve do Niša.

Kada se radi o ideji opredeljenja za Jugoslovenstvo,  za život zajedno na ovim prostorima, u proteklih 25 godina izgubljena je samo jedna bitka, iz koje moramo izvući pouke. Kontrarevolucija sa ciljem profitiranja samo nacionalističkih elita odnela je prevagu. Na ovim našim, južnoslovenskim prostorima krize su uvek bile proizvedene izazivanjem pucanja na nacionalnim šavovima, po matrici nacional-šovinizma: "Podeli (zavadi), pa vladaj". Ne smemo to više dozvoliti, tolerisati, jer je očigledno ko su žrtve, ko snosi posledice takvog stanja. Dok su se elite obogatile, velika većina građana iz svih nacionalnih zajednica je osiromašila, životari u besperspektivnosti, nezaposlenosti, egzistencijalnoj i duhovnoj  bedi. U svim članicama bivše južnoslovenske federacije manje ili više jačaju neofašističke opcije, ultradesničari koji promovišu teze nacional-šovinizma i deluju sa tih pozicija. Slaba ekonomija, nikakva privreda, sa oko 28 % nezaposlenih, pogodno je tlo za restart nekih novih "Majn Kamf"-ova i njihovih primitivnih liderčića. Dok god od  šest članica jugoslovenske federacije samo njih dve u EU, a ostale četiri na putu da to postanu, svi mi živimo jedni pored drugih, u samoizolaciji ili u dirigovanoj izolaciji, uz "mudru" parolu svake vlasti: "mi sada moramo gledati svoj interes".

Svi mi u samoupravnoj i socijalističkoj Jugoslaviji imali smo priliku da budemo ravnopravni sa svim drugim narodima i narodnostima, da učestvujemo u njenoj izgradnji i razvoju, da zajedno sa svima drugima razvijamo svoje sposobnosti, besplatno se školujemo i lečimo, imali smo priliku da živimo u zemlji u kojoj čovek stajao ispred profita, u društvu u kome je drugarstvo i solidarnost bilo važnije od krutih i nacionalističkih stega. Jugosloveni nepokolebljivo veruju u kreativnost i pozitivnu dinamiku jugoslovenskih prostora i nisu opterećeni pečatima istorijskog nasleđa i neznatnih razlika među ljudima, nego daju prednost  elementima koji povezuju evropske kulturne tradicije, a kao rezultat takvih nastojanja i pogleda pojavljuje se specifičnost  zajedničkog identiteta koji je apsolutno nezavistan od nekih starih ili novih granica, te time po ko zna koji put na delu dokazuje da granice ne postoje na kartama, već isključivo u glavama ljudi. Ljudske, prijateljske i drugarske društvene veze i saradnju mnogi građani nisu prekidali ni nakon tragičnog egzodusa Jugoslavije. To se održava i razvija u mnogim elementima savremenih komunikacionih tehnologija, a najneposrednije se izražavaju prilikom ličnih susreta. Rad i život zajedno, tamo gde korzo ili šetalište nisu podeljeni po nacionalnoj osnovi sklapaju se mešoviti brakovi koji su cement i čvrst temelj života zajedno. U Subotici je, na primer, svaki drugi brak bio mešovit. Postoje i rade mnoga udruženja i društvene organizacije i klubovi Jugoslovena, mediji koji sarađuju i imaju zajedničke akcije. Mi Komunisti Srbije smo ponosni na to što smo inicirali i dve godine predsedavali radom Koordinacionog odbora komunističkih i radničkih partija sa jugoslovenskih prostora koji sada funkcioniše u Zagrebu pod koordinacijom Socijalističke radničke partije Hrvatske.

Ove 2014. godine naša ekonomija je blizu bankrota, privreda u većini članica jugoslovenske federacije je skoro do kraja uništena korupcionaškom i pljačkaškom privatizacijom. U Srbiji nismo dostigli ni 60 % BDP iz 1989. godine. Dok su organi jugoslovenske federativne republike ostvarivali ustavom zagarantovane nadležnosti, vodilo se računa o strateškom razvoju privrede, o komplementarnosti i dohodovnoj povezanosti udruženog rada iz svih republika, kao i solidarnom i bržem razvoju nerazvijenih. Tragično je da se ta međusobna upućenost naših preduzeća zbog zatvorenosti, političkih i ideoloških razlika, interesa velikih sila, ne koristi u punoj meri. Takva društveno-ekonomska aktivnost značajno bi osnažila i unapredila privrednu aktivnost naših republika. Pošto novac ne poznaje granice, neki veliki tajkuni imaju velike investicije u našim članicama, ali ne sa punim racionalnim ciljem, nego se radi o kupovini zemljišta ili o trgovini, često sa namerom izvlačenja profita iz Srbije. Tu ima puno debalansa, disproporcije i politički dirigovanog neoliberalnog mešetarenja.

Uprkos razlikama u veri, etnosu, jeziku, stalno se izgrađuje i jača duh zajedništva u prosveti, sportu i kulturi. To dokazuju i u praksi ostvaruju mnogi kulturni poslenici i značajni stvaraoci umetnosti sa svih prostora. Srbija u celini je mnogo zanemarila i zapustila kulturno-umetničko stvaralaštvo pod izgovorom da nema para, dok se novac poreskih obveznika troši na beznačajne, mizerne, prečesto partijske i lično-grupne interese a ne subvencioniše se kulturna saradnja. Sport i kultura uvek su bili lokomotive zbližavanja ljudi i jačanja jugoslovenskog zajedništva, sa kojima smo "bili na vrhu sveta" jer smo "pucali u nebo". Koprodukcije u filmskom i pozorišnom stvaralaštvu, pesnici i književnici, slikari, muzičari, iznova utiru put i pioniri su na putu jačanja duha jugoslovenskog zajedništva.

Sa formiranjem nacionalnog saveta Jugoslovena već se puno kasni. Na formiranje tog nacionalnog saveta imamo pravo prema Ustavu i Zakonu o nacionalnim savetima. Mi smatramo da bi formiranje nacionalnog saveta Jugoslovena bio snažan odgovor prema nacionalizmima, koji još dominiraju, stvaraju tenzije i usporavaju izlazak Srbije iz krize. Jugosloveni žele da grade progresivnu, demokratsku Srbiju za sve ljude koji u njoj žive, da zajedno pomognemo Srbiji da ide napred, jer svi mi smo većinom za mir, ravnopravnost, toleranciju i život zajedno (a ne jedni pored drugih) u Srbiji. Hladne statističke brojke pokazuju da je broj Jugoslovena sa 80.721 iz popisa 2002. godine pao na 22.300 prema popisu u 2011. godini. Taj pad nije svugde isti: na primer u Subotici je broj Jugoslovena je sa 8.562 pao na 3.100. Zbog svega napred rečenog, prilikom popisa u 2011. godini kao Jugosloveni su se izjasnili  samo oni najhrabriji, jer klima nije išla na ruku Jugoslovenima. Isto tako mora se imati u vidu i "eksplozija" odnosno višestruko povećanje broja izjašnjenih pod "ostali" ili se nisu izjasnili. U Srbiji postoje nacionalni saveti nacionalnih zajednica sa manjim brojem pripadnika nego što ima Jugoslovena (na primer Rusini, Bunjevci i drugi). Nacionalni saveti su nadležni za obrazovanje, kulturu, informisanje i primenu jezika i pisma nacionalnih zajednica. Zakon koji sve ovo reguliše mora se delom izmeniti, jer na primer u obrazovanju i vaspitanju izoluje decu  međusobno različite nacionalnosti u istoj školi, potpuno ih razdvaja, umesto da ih kroz različite nastavne i vannastavne aktivnosti spaja. Ako u toku dana deca žive i rade zajedno, zašto bi tokom 6 sati provedenih u školi bili nacionalno razdvojeni. Za formiranje nacionalnog saveta Jugoslovena u opštinama gde oni žive valja oformiti inicijativne odbore koji bi na formularu odobrenom od strane ministarstva skupili ukupno 1115 sudski overenih potpisa u Srbiji (5 %).

Jugosloveni ne žele Srbiju u kojoj bi nacionalne zajednice "pokorno slušale" i živele u torovima stvorenim od strane njihovih elita. Mi priznajemo i prihvatamo čoveka bez obzira na njegovu nacionalnu i versku pripadnost, boju kože, polno ili bilo koje drugo opredeljenje i borimo se za ravnopravnost, jednakost i prosperitet svih koji žive na jugoslovenskim prostorima. Istovremeno ne tražimo ništa više, ali ni ništa manje, nego tolerantan odnos i akceptiranje prava na pripadnost nacionalnosti Jugosloven. Jugosloveni ne žele da budu oružje u rukama drugih koji se bogate na način nama stran i nedozvoljen, ne želimo da nas se svojata i postavlja čas na ovu , čas na onu stranu, kako to kome u određenom trenutku odgovara.

Mi smo bili, ostali i želimo sutra da budemo Jugosloveni.

                                                                                                  

Olajoš Nađ Mikloš,

član rukovodstva Komunista Srbije iz Subotice