Kamp su otvorili uz prisustvo učesnika, lokalnih vlasti i predstavnika ambasade Venecuele u Srbiji predsednik gradskog odbora SUBNOR-a Bora Ercegovac i rukovodilac kampa Aleksandar Đenić.

Predsednik GO SUBNOR-a Beograda, Bora Ercegovac, na početku zahvalio se svima koji su pomogli da se kamp organizuje, u prvom redu lokalnoj samoupravi i izrazio posebno zadovoljstvo na velikom odzivu mladih ljudi koji su želeli da uzmu učešće u radu ovogodišnjeg Antifašističkog kampa. Izrazio je nadu da će ovaj kamp zaista postati tradicionalna manifestacija koja će iz godine u godinu po svom kvalitetu i masovnosti biti bolja i bolja, poprimiti internacionalni karakter i biti opšte prepoznatljiva. On je posebno pozdravio i zahvalio se ambasadorki Venecuele u Srbiji Dia Nader de El Andari i mladim antifašistima iz redova Komunističke omladine Grčke (KNE) koji su učestvovali u radu kampa. 

Aleksandar Đenić, prvi sekretar SKOJ-a, vidno zadovoljan na samom otvaranju poželeo je uspešan rad kampa izražavajući svoje uverenje da antifašistički kamp postaje sve više prepoznatljiv, ali da je neophodno nastaviti sa negovanjem antifašističkih tradicija uvek i na svakom mestu, poštujući slavnu i herojsku borbu naših partizana i njihovog posleratnog žrtvovanja na obnovi i izgradnji jedne drugačije i bolje budućnosti. 
Barajevo kao mesto održavanja kampa nije izabrano slučajno. Upravo ovoj opštini pripada selo Vranić koje je poprište jedno od najzverskijih četničkih zločina. Podsećanja radi, u noći između 20. i 21. decembra 1943. godine, četnici Draže Mihailovića okupili su se u susednom selu Jasenku i, podeljeni u tri grupe, mučki su upali u selo Vranić i zverski, na spavanju, poklali čitave porodice parti-zanskih saradnika. Epilog ovog stravičnog četničkog zločina su 68 srpskih žrtava, među kojima: 35 žena, 7 lica starijih od 60 godina, 15 dečaka i devojčica mlađih od 17 godina. Među njima najmlađa Katarina Ilić, petomesečna beba, bila je jedno od dvoje dece koja su ubijena u svojim kolevkama. U Barajevu je sahranjena i dr Saša Božović, partizanski lekar, hmanista, pisac i nosilac Partizanske spomenice. Čitaocima starijih generacija najpoznatija je kao autor knjige "Tebi, moja Dolores" , koja je 1980. proglašena za najčitaniju knjigu u bibliotekama Srbije, i dostigla tiraž od 70.000 primeraka. Knjiga potresno i slikovito govori o ratnom vremenu (1941-1945) iz perspektive učesnika partizanskog pokreta dajući uverljivu, potresnu priču o ljudskoj patnji, bolu, nesreći, ljudskoj potrebi za slobodom i borbi za njoj.

Osnovni cilj kampa bio je dizanje antifašističke svesti, posebno među mladim ljudima koji su izloženi sveopštoj političkoj, ekonomskoj, kulturnoj i obrazovnoj degradaciji. Mladim ljudima se preko medija, zvaničnih institucija, škola, fakulteta itd. servira lažna istorija, u kojoj se neretko oslobodioci nazivaju okupatorima i zločincima, dok se sa druge strane naci – fašistički okupator, kao i kolaboracionisti, rehabilituju, kako bi se predstavili kao nevine žrtve.
Ambasadorka Venecuele u Srbiji Dia Nader de El Andari imala je posebno zadovoljstvo da svojim izlaganjem otvori rad kampa. Ona je naglasila da je ugodno iznenađena radom kampa i pozivom da doprinese njegovoj što uspešnijom realizaciji. Govoreći o Venecueli izjavila je da Vlada Republike Venecuele, sada sije plodove eksploatacije nafte. Što znači, da konačno dolaze na naplatu beneficije od prodaje nafte. I to se radi na društvenom, političkom i ekonomskom polju. Iskorenili smo ekstremno siromaštvo i to smatramo za našu najveću pobedu. Priznanje je došlo i od strane Ujedinjenih nacija, koji su 2010. godine proglasili Venecuelu prvom državom u svetu, koja je ispunila "milenijske ciljeve", što pre svega podrazumeva smanjenje siromaštva, povećanje postotka zaposlenih u zemlji, povećanje pristupnosti obrazovanju, povećanje ekonomskog razvoja i borbu protiv bolesti koje dolaze kao posljedica nehigijene, dodajući da se Venecuela nije opila uspesima već nastavlja svoju borbu za izgradnju drugačije Venecuele i Latinske Amerike. 
Tokom trajanja kampa održano je desetak radionica, različite kulturne i sportske aktivnosti uz učešće brojnih gostiju predavača iz zemlje i inostranstva. 
Kamp su prezentacijama upotpunili gosti iz Komunističke omladine Grčke Konstantina Papi i Nikoleta Theognostou. One su imale priliku da učesnike kampa upoznaju sa nizom posledica ekonomske krize u Grčkoj koja se odrazila i na jačanje neofašizma koje se direktno odražava u uspesima koje je na parlamentarnim izborima postigla neofašistička organizacija Zlatna zora. One su izrazile nadu da sveukupna situacija u Srbiji neće izroditi slična dešavanja i požela je dalje uspehe SUBNOR-u i SKOJ-u. 

Dr Ljiljana Bogoeva Sedlar u okviru svog predavanja mladim antifašistima govorila  je o ulozi radija u oslobodlačkim pokretima i savremenim načinima promovianja antifašizma među mladima. Mladi reditelj Kosta Ristić imao je priliku da mladima približi pozorište kao jedan od načina borbe protiv fašizma, dok je reditelj Vladimir Perišić govorio o filmu kao načinu pobune i otpora protiv svih oblika povampirenja fašizma i istorijskog zaborava.  Učesnici i posetioci kampa su mogli da uživaju u izložbi "Otvoreni antifašizam" i da se upoznaju sa antifašističkim jugoslovenskim i sovjetskim posterom, kao i da vide neke od neobičnih i zanimljivih fotografija iz svakodnevne borbe i života jugoslovenskih partizanki i partizana. Takođe,  i da vide fotografije koje svedoče o kolaboraciji ustaških i četničkih formacija sa naci-fašističkim okupatorom.  Učesnici i posetioci imali priliku i da vide kako je izgledala fašistička propaganda i fašistički posteri. Antifašistiki kamp upotpunjen je i predavanjem Ane Milovanović koja je govorila o performansu i mogućnostima koje on pruža u svakodnevnoj promociji značaja antifašizma.
Mladi antifašisti, učesnici kampa, dali su i svoj konkretan društveni doprinos i u stilu nekadašnjih radnih akcija organizovali akciju uređenja dečijeg igrališta u Barajevu, što je naišlo na veliki odjek pozitivnih reakcija i oduševljenje stanovnika Barajeva, posebno onih najmlađih.
Na Drugom antifašističkom kampu Istaknuto je da je fašizam najveće zlo koje je zadesilo čovečanstvo. To zlo, već jednom pobeđeno u burnom XX veku, dobija nanovo plodno tlo za povampirenje u ništa spokojnijem XXI veku. Rehabilitacija fašizma koja se agresivno i na razne načine odvija u Srbiji, ali i na prostoru bivše SFRJ može izazvati nova krvoprolića, a njegovo očigledno buđenje i posledice toga možemo danas videti u mnogim zemljama, Grčkoj, Mađarskoj, Nemačkoj, a najkatastrofalnije posledice svakako u Ukrajini. Kriza kapitalizma, egzistencijalni sunovrat, apatija i beznadežnost su osnove tog plodnog tla za bujanje ideologije koja se i pojavila u sličnim okolnostima u prošlom veku. Stoga je jedan od bitnih elemenata borbe mladih danas upravo antifašistička borba na različitim poljima. Antifašizam je bio i ostao progresivna civilizacijska, slobodarska i kulturna tekovina koja mora ostati ugrađena u sadašnjost i budućnost naše zemlje.
 
Narodnooslobodilački rat (NOR) i posleratnu izgradnju upravu su najvećim delom izneli mladi ljudi, koji su stvarili društvo koje je prethodnim generacijama bilo nezamislivo. Zato kamp i jeste bio primarno, ali ne isključivo, posvećen mladim ljudima. Mladi su upravo na ovom kampu dobili priliku da se upoznaju sa borcima NOR-a koji su izneli svoja sećanja, utiske i pouke iz nemilosrdne borbe koju su vodili i trijumfalno okončali.
Borba protiv fašizma nikada nije završena, ona  nema alternativu. Ta borba i u našem društvu danas dobija novi smisao i novu aktuelnost.