Dok se Evropljani na čelu sa Nemačkom svađaju i prepiru kako će raspodeliti 500.000 izbeglica iz Sirije, jer će to biti “veliki udar” na njihovu ekonomiju, kao da se zaboravlja da je samo Srbija tokom devedesetih godina primila blizu 900.000 izbeglica i raseljenih lica, pre svih iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i sa Kosova i Metohije.

Talasi izbeglica, koji svakim danom stižu u Evropu, prete da preliju zemlje Evropske unije. Glavno pitanje u javnosti bilo je – koliko će koja država dobiti migranata i da li će moći da se izbori sa tim vrtoglavim brojkama? Ali, pre svega, setimo se i naše situacije 90-ih godina, naših brojki, kapaciteta i mogućnosti.

Zbog krizne situacije sa migrantima, Martin Šulc je pozvao na iznalaženje zajedničkog evropskog rešenja za situaciju sa migrantima i izbeglicama i na primenu sistema kvota za raspodelu izbeglica među državama članicama EU.

On je izrazio sumnju da države članice mogu da postignu bilo kakav uspeh putem individualnih mera. Nakon prisutnog straha od hiljada izbeglica koje iz dana u dan pristižu u sve većem broju, ipak je donesen plan briselske Komisije gde je odlučeno da je pred Nemačkom veliki zadatak – da primi najveći broj migranata.

Pre nego što se budemo bavili nemačkim problemima, podestimo se situacije u Srbiji 90-ih. Ratovi 1991-1995 i 1999. doneli su u Srbiju veliki broj izbeglica iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Slovenije… Sa KiM je nakon 1999. prebegao veliki broj Srba u užu Srbiju i Vojvodinu, a, oni se, budući da su izbegli iz svojih kuća, ali razmešteni na teritoriji svoje zemlje, tretiraju kao raseljena lica.

Savo Štrbac, predsednik Informaciono-dokumentacionog centra “Veritas”, za portal Srbija Danas.com iznosi neverovatne podatke sa kojima se Srbija suočavala tih godina, imajući sličan problem kao zemlje EU danas.

Štrbac kaže da je prema popisu Komeserijata za izbeglice Srbije koji je verifikovao UNHCR-a 1996. godine izbeglica iz Hrvatske je tada bilo 297.543, iz Bosne 254.326, iz Makedonije 1.322, iz Slovenije 3.168, onih koji nisu hteli da odgovore 9.916, onih koji su pisali samo “SRJ” 949, što je ukupno 566.275 – toliko je popisano izbeglica u Srbiji 1996. godine.

Nakon reintegrisanja Istočne Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema nakon 1998. godine u Srbiju je stiglo još 90.000izbeglica.

Raseljenih lica sa Kosova i Metohije posle 1999. godine ima 230.000.

To znači da je ukupno Srbija hranila 886.275 izbeglica i raseljenih lica!

“Bilo je i kasnijih popisa, ali ovi su najrelevantniji. Nakon ratova bilo je svega – ili su se vraćali u svoje stare krajeve, ili su odlazili negde u svet, ili ostajali u Srbiji i dobijali srpsko državljanstvo i tako se integrisali, pa su obrisani kao izbeglice”, kaže Savo Štrbac.

“Jasno je da je Srbija mnogo manja i skromnija od Nemačke. To je bilo strašna situacija za Srbiju (tadašnju SRJ), jer je bila izmučena ratovima, tako da je to bilo veliko opterećenje. Bez obzira što nam je pomagala Međunarodna zajednica preko UNHCR-a - to bilo mnogo teže za Srbiju nego za sadašnje stanje koje se očekuje u zemljama EU”, rekao je Štrbac.

Situacija u Nemačkoj

“Nemačka bi to sigurno podnela finansijski. Ali tu postoje drugi problemi, kao što su kulturološki i bezbednosni, i to usložnjava situaciju. Srbija je imala rat, inflacije, siromaštvo, tajkuni su je opljačkali nakon rata – a sa druge strane Nemačka kao najbogatija, ima visok standard i dosta veću površinu”, kaže Štrbac.

“Dakle Srbija je sa 1999. godinom, sa raseljenim licima sa KiM, imala oko 800.000 izbeglica, a Nemačka sigurno može više, čak i nekoliko miliona. U to ne treba sumnjati.”, zaključio je Štrbac.

Više od 800.000 izbeglica

“Dakle Srbija je zaključno sa 1999. godinom sa raseljenim licima sa Kosova i Metohije hranila više od 800.000 izbeglica. Ovaj broj je bio veliki za Srbiju. Broj izbeglica sa kojima se suočavaju današnje zemlje EU nije alarmantan, s obzirom koliko je Srbija mala zemlja i kako se finansijski izborila u našem slučaju”, zaključio je Štrbac.