> http://www.sps.org.yu/aktuelno/2002/04/12-01.html
PORUKA KOJU JE
VLAJKO STOJILjKOVIĆ, POSLANIK VEĆA REPUBLIKA SAVEZNE SKUPŠTINE,
SVOJERUČNO NAPISAO, PRE POKUŠAJA SAMOUBISTVA, PRED ZGRADOM SAVEZNOG
PARLAMENTA
"I danas kada dođe do poslednjeg boja,
Neozaren starog oreola sjajem,
ja ću dati život otadžbino moja,
znajući šta dajem i zašto ga dajem".
Ovi stihovi pesnika Milana Rakića su moto spomen
knjige "Junaci otadžbine", koju je publikovala Savezna vlada, u kojoj
se navode imena svih poginulih i nestalih pripadnika Vojske Jugoslavije
i Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, za vreme brutalne agresije
NATO snaga na Jugoslaviju "u znak najdubljeg poštovanja, večne
zahvalnosti i trajne obaveze prema njima".
Ovi stihovi su i najbolji uvod za obrazloženje samog čina,
da svesno i odgovorno odlučim, da dam svoj život, kada sam se uverio da
je dosovsko marionetsko i kriminalno rukovodstvo, zavelo u zemlji
fašističku diktaturu, gazeći Ustav i zakone i elementarnu pravdu. Oni,
neprekidno, svim sredstvima, vrše neviđen progon i nasilje političkih
neistomišljenika, uključujući i likvidacije. Najflagrantniji primeri
njihove bestijalnosti su kidnapovanje i protivustavno isporučivanje
građana Srbije i Jugoslavije Haškom tribunalu, posebno u slučaju bivšeg
predsednika Srbije i Jugoslavije Slobodana Miloševića. I za mene su
doneli odluku da me kidnapuju, ili ubiju.
Ovim herojskim činom želim da probudim savest naših
građana, ukoliko je to još moguće, da odbrane Srbiju i Jugoslaviju od
raspadanja, srpski narod od uništenja i, sačuvaju, bar malo, časti i
dostojanstva našem narodu, koji je to svojom istorijom i
civilizacijskim tekovinama, zaslužio.
Za svoju smrt direktno optužujem Zorana Đinđića, Vojislava
Koštunicu, Dušana Mihajlovića, Vladana Batića i Miroljuba Labusa, koji
su najodgovorniji za bezočno nepoštovanje Ustava i zakona, koji su
doveli u pitanje opstanak zemlje i srpskog naroda, koji su
instrumentalizujući medije i zloupotrebljavajući policiju i pravosuđe
uveli progon i nasilje nad hiljadama građana, upropastili ekonomiju, a
milione građana doveli u socijalnu bedu.
Ovim činom hoću da se svrstam u redove heroja, mojih
policajaca, pripadnika vojske i naroda, koji su ispoljavajući
patriotizam, besprimerni heroizam, spremnost i odlučnost dali svoje
živote braneći zemlju i narod od zlikovaca: albanskih terorista i NATO
agresora 19 zemalja na čelu sa Amerikom. (Podsetio bih, da su u periodu
od januara 1998. godine do septembra 2000. godine teroristi i agresori
na Kosovu i Metohiji ubili preko 2000 Srba i pripadnika drugih
nacionalnosti, od toga preko 300 pripadnika MUP-a, da su ranili preko
2.500 lica, od toga 900 pripadnika MUP-a i da su kidnapovali preko
1.500 Srba, od toga preko 50 pripadnika MUP-a). Za ove postradale i
njihove porodice, dosovska vlast ne pokazuje nikakvu brigu, ali zato, u
isto vreme, servilno sprovodeći zahteve stranih nalogodavaca pušta na
slobodu, pravosnažno osuđene, najveće kriminalce i osvedočene albanske
teroriste.
Svoj život dajem kao poslanik Savezne skupštine, na samom
ulazu u zgradu Skupštine (koju su dosovci već skrnavili), kao simbol
trajne borbe naroda za ustavnost, zakonitost i nacionalno dostojanstvo.
Moja smrt će biti i mali doprinos opravdanim zahtevima za prevremene
izbore, na kojima će pobediti oni koji će predstavljati i zastupati
istinske interese radnika, seljaka i svih građana patriota ove zemlje.
Sada je već svima jasno, da dosovska vlast i nije vlast
ovoga naroda. Oni su, obećavajući bolji život, obmanuli i prevarili deo
građana koji su glasali za njih. Dosovska vlast je, u stvari, produžena
ruka vlada NATO zemalja sa Amerikom na čelu, čiji je zadatak da
poslušno, ne vodeći računa o našim nacionalnim i državnim interesima
realizuju, ovde, strane vojne, političke i ekonomske interese. Te
obaveze su ranije preuzeli i za to su dobro plaćeni.
U stvari, nastavlja se agresija na našu zemlju, samo na
drugi način, ali sa istim ciljem i to:
- dalje drobljenje Jugoslavije, otcepljenjem Kosova i
Metohije, Crne Gore, Vojvodine i Raške;
- fizičko i duhovno uništenje srpskog naroda; učiniti sve
da zaboravi svoju istoriju, da nema dušu, da bude narod bez identiteta;
Uništavaju se i razaraju, pod firmom neophodnih reformi i
promena:
- privredna struktura, nasilnim zatvaranjem domaćih i
uspešnih firmi;
- prodajom domaćeg tržišta, respektivnog i, do sada,
sačuvanog ekonomskog resursa zemlje;
- razbijanjem i demontiranjem vojske, posebno neopravdanim
napadima i blaćenjem starešinskog kadra, kao garanta nezavisnosti i
suverenosti i očuvanja teritorijalnog integriteta zemlje;
- rušenjem policijske organizacije i njenim manipulisanjem,
kao najvažnijeg činioca zaštite života i imovine građana i bezbednosti
zemlje;
- nečuvenom medijskom kampanjom "gebelsovskog" tipa, kojom
se negiraju i osporavaju civilizacijska, ekonomsko-tehnička i kulturno-
sportska dostignuća srpskog naroda, uključujući i njegove hrišćansko-
pravoslavne vrednosti, a na drugoj strani veličaju se tekovine Zapada u
koje spada homoseksualizam, verske sekte, droga, sida, trgovina ljudima
i oružjem, moral dvostrukih standarda (bombardovanje civila cinično
nazvano akcijom "milosrdni anđeo") itd.
Lažna je i podmetnuta teza da je ovde neko za izolaciju
zemlje, da nije za saradnju sa svetom i da nije za proces integracija.
Međutim, upravo su vlade zapadnih zemalja, protivno međunarodnim
normama nametale to nama; podrška nemačko-američko-vatikanskog faktora
separatistima u bivšim jugoslovenskim republikama za otcepljenjem i
njihovo jednostrano priznavanje, što je imalo za posledicu nasilan
progon preko milion Srba sa područja Slavonije, Baranje, Krajine i
Bosne i Hercegovine; blokiranje finansijskih sredstava i onemogućavanje
normalne ekonomske saradnje; destabilizovanje Jugoslavije preko
Đukanovićevog marionetskog režima u Crnoj Gori i pomaganjem i
naoružavanjem albanskih terorista na Kosovu i Metohiji, i na kraju
oružanom agresijom.
Šta znači teza da treba voditi računa o političkim
realnostima, o kojoj stalno govore dosovci? Da li to znači biti
kolonija i stalno prihvatati ucene i uvrede, kojima nema kraja? U
okviru nužne saradnje mora se podvući crta, ispod koje se ne može ići,
a to su odbrana vitalnih, nacionalnih i državnih interesa i
dostojanstva.
Sadašnja aktuelna dosovska vlast vodi politiku
kapitulacije. Zašto ne postavlja "svojim NATO prijateljima" legitiman
zahtev za naknadu pričinjene ratne štete; zašto vraća zaostale dugove,
za koje ne snosimo krivicu, a njih ne prebija sa štetom koju su oni
prouzrokovali, blokirajući naša finansijska sredstva i jednostrano
prekidajući trgovinske aranžmane; zašto domaći zvanični organi i mediji
albanske teroriste i separatiste nazivaju kao "naoružani Albanci"
i "ekstremisti"; zašto zločinačku NATO agresiju nazivaju "NATO
intervencijom", a ubijanje civila bombama sa osiromašenim uranijumom i
kasetnim bombama samo "vazdušnim udarima"; zašto?...Mnogo ima ovakvih
pitanja zašto?
Da li će sve ovo naš narod da gleda mirno? Siguran sam da
neće. Vidljiva su ogromna nezadovostva: bune seljaka, štrajkovi
radnika, protesti penzionera, razočarenje omladine, nezadovoljni
radnici prebijaju aktuelne ministre ("Zastava" Kragujevac), ne
dozvoljavaju ulazak ministra u preduzeća ("Nisan" Niš), kadrovsko,
materijalno i tehničko zaostajanje i osiromašenje zdravstvenih,
školskih i kulturnih ustanova i organizacija, i to uprkos gromoglasnim
najavama o dobijanju uvredljivih zapadnih "donacija" i "pomoći".
* * *
Najširu i najagresivniju podrivačku i protivzakonitu
aktivnost protiv nacionalnih i državnih interesa naše zemlje, njenih
institucija i razaranja sistema vrednosti, slobodno i neometano vrše
tzv. nevladine organizacije, kojih ima više stotina, među kojima
najviše štete čine: Fond za humanitarno pravo sa Natašom Kandić;
Jugoslovenski komitet pravnika za ljudska prava sa Biljanom Kovačević-
Vučo; Helsinški komitet sa Sonjom Biserko; Centar za dekontaminaciju sa
Borkom Pavićević; Fond za otvoreno društvo (Sorošov fond) sa Sanjom
Liht; ANEM tzv. Asocijacija slobodnih medija sa Vedranom Matićem; "G-
17 plus" sa Labusom, Dinkićem i nekim bradatim anonimusom;
Pokret "Otpor" među kojima je veliki broj bivših kriminalaca,
narkomana, agresivnih fudbalskih navijača i propalih studenata.
Nabrojane organizacije su najobičnije agenture, odnosno
filijale stranih obaveštajnih službi, Međunarodnog monetarnog fonda i
predstavljaju infrastrukturu Novog svetskog poretka. Njihovu
destruktivnu i antinarodnu aktivnost podržava i koordinira Građanski
savez Srbije (Goran Svilanović). Jedan naš poznati publicista, za njih
je rekao, da po "ustaljenoj terminologiji nekrofilije naših
evropejaca i njihovih saveznika vladaju tri neprikosnovene istine.
Kada ubijaju Šiptari, to je osveta, žrtve NATO-a su kolateralna šteta,
a kada ubije Srbin to je zločin". U stvari, oni pod firmom slobode
mišljenja i izražavanja interesa naših građana, poturaju ideje i
zahteve za ostvarenje namera, planova i interesa vlada NATO zemalja,
kao što su: opravdanje NATO agresije, opravdanje nasilne secesije
bivših jugoslovenskih republika; osamostaljivanje Crne Gore i Kosova i
Metohije, pravdanje albanskog terorizma, neosnovani i nemoralni napadi
na istinskog vođu srpskog naroda Slobodana Miloševića, pokušavajući da
uvere svet o navodnom "genocidnom genetskom potencijalu Srba". Za sve
ovo, te gospođe (kako neko reče "sa viškom muških hormona") i gospoda,
primaju od svojih nalogodavaca veliki novac (MUP ima podatke o tome).
Davanjem agremana Vilijamu Montgomeriju da bude američki
ambasador u Jugoslaviji, naneta je od strane Savezne vlade i
predsednika Koštunice, velika uvreda, poniženje i sramota građanima i
našoj državi, jer se radi o čoveku koji je iz Zagreba i Budimpešte
organizovao, koordinirao i finansirao aktivnosti na ekonomskoj i
političkoj destabilizaciji Jugoslavije i sa NATO-om koordinirao akcije
bombardovanja i rušenja civilnih objekata i ubijanja građana. Krajnje
je cinično da, čovek iz Klintonove administracije, priča o humanizmu i
pomoći srpskom narodu, koji se ni danas ne odriče sprovođenja politike
pritisaka, ucena i u krajnjem okupacije naše države.
* * *
Upozorio bih na činjenicu da su zapadne obaveštajne službe,
koristeći i zloupotrebljavajući lične nastranosti pojedinih dosovskih
čelnika, ucenile ih, obezbedile uticaj i njihovu slepu poslušnost.
Radi se o ljudima sklonim homoseksualizmu Miroljubu Labusu, Žarku
Koraću, Dušanu Mihajloviću, Božidaru Đeliću, Aleksandru Radoviću i dr.
koji, nalazeći se na odgovornim državnim funkcijama, ozbiljno
ugrožavaju, zbog ucena stranog faktora, bezbednost zemlje i njenu
ekonomiju.
* * *
Po završetku oružane NATO agresije, nastavljeni su
pritisci i blokade zemalja Evropske unije na našu zemlju, kako bi se
onemogućila obnova od ratnih razaranja i ekonomski opravak, pogoršani
uslovi života građana i podstaklo njihovo neraspoloženje prema
aktuelnoj vlasti. Pravljene su "crne" i "bele liste" preduzeća, banaka
i ustanova koje mogu, odnosno ne mogu da imaju poslovne aktivnosti sa
firmama zemalja EU. Ovo je prilika da obavestim javnost da je
sačinjavanje tih spiskova, podelom rada u ime EU, vršila holandska
ambasada u Beogradu, zajedno sa rukovodstvom Nove demokratije, odnosno
njenim predsednikom Dušanom Mihajlovićem. Znači, taj prljavi,
izdajnički posao podrivanja i ekonomskog uništavanja naših firmi radio
je D. Mihajlović. Još je nemoralnije bilo i to što su pojedine firme
da bi se prebacile sa "crne na belu" listu bile ucenjivane i morale da
plate određeni, ne mali, iznos deviznih sredstava.
* * *
Ponosan sam svojim radom u Ministarstvu unutrašnjih poslova
na mestu ministra u periodu od aprila 1997. do oktobra 2000. godine.
To je bio izuzetno težak period, period najvećih iskušenja
za naš narod i zemlju. To je bio period nastavljanja političkih,
ekonomskih i medijskih pritisaka na našu zemlju, koji su eskalirali u
NATO agresiju 19 zemalja. Sve su činili, i spolja i iznutra, da je
politički, ekonomski i bezbednosno destabilizuju. Nastojali su da
nasilno smene aktuelnu vlast i po svojoj volji razmeste NATO snage na
Kosovu i Metohiji i u celoj Srbiji. Direktno su organizovali, obučavali
i naoružavali, u više evropskih centara, teroriste za izvođenje akcija.
Sudbinu države i naroda delili su i pripadnici MUP-a,
uspešno se suprotstavljajući albanskom terorizmu i agresiji NATO,
istovremeno obavljajući svoje redovne zadatke u zaštiti života i
imovine građana, sprečavanju i otkrivanju izvršilaca krivičnih dela
opšteg i privrednog kriminala. (Koliko su danas, pod dosovskom vlašću,
uz "cvetanje demokratije" građana ugroženiji i nesigurniji, govori
podatak da je za godinu dana min. Mihajlovića u Srbiji izvršeno mnogo
više ubistava i deset puta više kidnapovanja ljudi, nego za tri ipo
godine u moje vreme).
Vrhovni postulat u postupanju pripadnika MUP-a, u zaštiti
građana i njihove imovine, je bio zakonitost i profesionalnost. Stalnim
fabrikovanjem neistina i ponavljanjem laži, izvrtanjem činjenica,
insinuacijama, pretnjama i progonom, dosovski čelnici misle da će moći
da izmene stvarne činjenice, daju svoje ocene i u krajnjem izmene
istoriju.
Najizrazitiji primer dosovske laži, njihove pokvarenosti i
prljavog morala je neprekidno ponavljanje broja policajaca u moje vreme
u Srbiji, kako bi se potvrdila navodna diktatura, o izmišljenih 150.000
policajaca, a stvarno ih je bilo 21.000, što je sada i aktuelni
ministar potvrdio. Ili, laži, koje su pripadnici tzv. "Otpora" iznosili
u zemlji i inostranstvu o navodnom progonu 100.000 njihovih članova,
što, apsolutno nije tačno, jer je za godinu ipo dana njihovog
neregistrovanog rada, privedeno i identifikovano, zbog nasilničkog
ponašanja, razbijanja poslovnih prostorija, nanošenja telesnih povreda
građanima i policajcima, pronađenih nedozvoljenih sredstava i oružja i
pravljenja nereda na javnim mestima u većem obliku, samo 1000 lica, od
kojih su prema 30 lica podnete prekršajne prijave i prema 25 krivične
prijave. To je, takođe potvrdio aktuelni ministar Mihajlović.
U ovom periodu antiterorističkim aktivnostima i ostalim
unutrašnjim poslovima na Kosovu i Metohiji, u ime MUP-a Srbije,
rukovodili su Vlastimir Đorđević, Jovica Stanišić, Sreten Lukić, Živko
Trajković, Goran Radosavljević, Milorad Luković i drugi. Oni su
postupali u skladu sa zakonom i pravilima službe. To su zahtevali i od
svojih potčinjenih. Državni i politički vrh je tražio, da u skladu sa
ustavnim i zakonskim obavezama, MUP Srbije preduzima mere na zaštiti
života naših građana svih nacionalnosti njihove imovine i bezbednosti
zemlje, ugroženu, bilo od albanskih terorista. NATO agresora, ili
pojedinih kriminalaca. Prema onim pojedincima iz reda kriminalaca, koji
su, koristeći ratnu situaciju, velika materijalna razaranja i civilne
žrtve usled NATO bombardovanja i intenziviranih napada albanskih
terorista, preduzimane su energično efikasne zakonske mere. (Početkom
maja meseca 1999. godine MUP je objavio da je prema počiniocima
najtežih krivičnih dela na Kosovu i Metohiji podneto 744 krivične
prijave, protiv 616 lica, raznih nacionalnosti, od kojih je 379 bilo u
pritvoru, među kojima i 15 pripadnika MUP-a.
Za profesionalno i odgovorno ponašanje u vršenju poslova
pripadnici MUP-a dobili su pohvale i priznanja i pismena od pojedinih
članova posmatračke misije OEBS-a, najviših predstavnika MKCK-a i UNHCR-
a, kao i pojedinih stranih novinara.
* * *
Moj stav je poznat o tzv. Haškom tribunalu i njegovim
optužnicama. To je politički sud, instrument zapadnih sila, pre svega
Amerike, radi ostvarivanja njihovih geopolitičkih ciljeva, kao i da
opravda zločine, koje su počinili, protivno međunarodnim normama na
području bivše Jugoslavije.
Olbrajtova i Luiz Arbur su podizale navedene optužnice
(Slobodan Milošević i saradnici) u drugoj polovini maja meseca 1999.
godine, kada, ni posle dva meseca intenzivnog bombardovanja, NATO-vci
nisu uspeli da slome otpor jugoslovenskih naroda, njegove vojske i
policije.
Njihov cilj je da stvarne krivce amnestiraju, a žrtve
okrive. Čak imaju i veće ambicije, da preko sudskih odluka krivotvore
stvarne istorijske događaje na Balkanu i izbegnu činjenice o njihovoj
prljavoj ulozi u krvavim događajima u Jugoslaviji (teze o velikoj
Srbiji, o genocidnosti srpskog naroda - Klintonove reči da su Srbi
krivi za izazivanje dva svetska rata, - pripisivane srpskoj
inteligenciji navodni velikosrpski nacionalizam itd.).
O ogromnoj zaintresovanosti za postojanje i rad takvog
suda, koji predstavlja običnu farsu, govori i činjenica da ga, pre
svega, i skoro isključivo, finansira Amerika i to sa preko 100 miliona
dolara godišnje.
Nesumnjivo je, da je protivustavno kidnapovanje i izručenje
predsednika SRJ Slobodana Miloševića, izvedeno u sklopu dirigovane i
opsežne kampanje zatiranja tragova agresije NATO-a na Jugoslaviju, a
pokretanjem orkestriranih priča o Srbima, kao narodu, kome je potrebna
katarza i samoočišćenje, kao i pronalaženjem navodnih "masovnih
grobnica", dosovskim državnim vlastima je trebalo da "isfabrikuju
pristanak" javnog mnjenja za njegovo protivzakonito izručenje.
Pravnicima su poznati argumenti o neutemeljenosti pravnog
osnova za osnivanje Haškog tribunala od strane Saveta bezbednosti.
Naime, iako je Savet bezbednosti kao izvršni organ OUN dužan da se
stara o miru i bezbednosti u svetu, čak i da osniva pomoćne organe, ali
kako on sam nema pravo da vrši sudsku funkciju, on ne može ni svom
pomoćnom organu da prenese ta ovlašćenja koja i sam nema.
Nesumnjivo je da je ustavnim sistemom Savezne Republike
Jugoslavije zabranjeno izručenje (ekstradicija) naših građana -
državljana - kako stranim državama, tako i međunarodnim organizacijama,
pa i Haškom tribunalu.
Ustav SRJ u čl 17. stav 3 propisuje"jugoslovenski
državljanin ne može biti lišen državljanstva, proteran iz zemlje, ni
izručen stranoj državi". Takođe, i Ustav Republike Srbije u čl 47. stav
2, propisuje "građanin Republike Srbije ne može biti lišen
državljanstva, prognan ili ekstradiran". Stoga bi svaki zakon ili bilo
koji niži akt, ma na kom nivou on bio donet, ukoliko bi predvideo
izručenje jugoslovenskih državljana Haškom tribunalu, bio neustavan.
Takođe bi svaki čin ekstradicije našeg državljanina Haškom tribunalu
bio suprotan Ustavu. To je pravno stanovište profesora na Pravnom
fakultetu u Beogradu i Ustavnog suda Jugoslavije.
Međutim, tako ne misle dosovski čelnici - poslušni
kvislinzi zapada. Jadno je i komično kada jedan priučeni trgovac -
Zoran Živković - daje pravna tumačenja o ovoj problematici. Mene ne
čudi samovoljno i drsko ponašanje Zorana Đinđića, koji donosi
protivustavne odluke i vlada po principima autokratske diktature, jer
je to svojstveno njegovom karakteru mafijaša i kriminalca, ali me čudi
svesno, ali neodgovorno ponašanje Vojislava Koštunice, kao predsednika
SRJ, kome je jedna od osnovnih ustavnih obaveza da štiti ustavnost i
zakonitost u zemlji. Ne postoji ni jedan viši interes u zemlji, ma
kakvi spoljni pritisci i ucene bili, da se ne poštuje Ustav i zakon. U
suprotnom, ulazi se u zonu bezakonja, nepravdi, nesigurnosti i opšteg
pravnog haosa, što može da dovede do nasilja i krvoprolića. Što se tiče
čelnika iz Crne Gore, očigledno je da je M. Đukanović džoker američkih
vlasti koji služi za destabilizovanje Jugoslavije, a čelnici iz
Koalicije za Jugoslaviju su politički prevrtljivci, ljudi izdaje svojih
birača, čiji je politički kapital DOS maksimalno iskoristio i istrošio
za svoje destruktivne ciljeve.
* * *
Sa Slobodanom Miloševićem se znam još iz njegovih ranih
omladinskih dana. Uvek sam ga doživljavao kao lično moralnog,
porodičnog, obrazovanog, strpljivog čoveka posvećenom svom narodu. Bio
je skroman, ali i autoritativan i voljen u sredinama gde se nalazio.
Čovek velike harizme. Službeno sam najviše sarađivao sa njim kao
rukovodilac Privredne komore Jugoslavije i Srbije i kao ministar
unutrašnjih poslova Republike Srbije. Održavali smo vrlo iskrene i
prijateljske odnose naših dveju porodica. Imao je veliko poverenje u
mene, istinito sam ga obaveštavao. Uvek je insistirao na poštovanju
zakona, povećanju lične sigurnosti građana, sprečavanju kriminala i
bezbednosti zemlje.
Slobodan je simbol borbe da se očuva mir na ovim
prostorima, da se realizuju ispravni državni i nacionalni interesi
našeg naroda. On je simbol otpora hegemonizmu i dominaciji na
međunarodnom planu.
Radi naše sigurnije budućnosti i budućnosti naše dece,
želim mu da pobedi i u Hagu!
* * *
Post skriptum:
I mrtav vidim i čujem dosovsku orkestriranu medijsku
kampanju tumačenja i objašnjenja, sa zluradim komentarima, moje
tragične smrti, u koju se uključuju ostrašćeni natovski novinari,
mucavi samoproizvedeni politički analitičari, zajapureni portparoli
dosovskih političkih stranaka pod dirigentskom palicom lečenog
narkomana Čede Jovanovića, sa ciljem da se i ovaj događaj, koji se
tiče "bliskog saradnika" Slobodana Miloševića, iskoristi za
satanizaciju herojske borbe srpskog naroda i njegovog rukovodstva
vođene za očuvanje mira, za opstanak i življenje na ovim prostorima, za
sigurniju, bogatiju i srećniju budućnost naših potomaka.
Odgovorio bih im jednim Njegoševim stihom:
"Čovek se rodi da jednom umre,
a čast i obraz ostaju dovijeka".
aprila 2002.god.Beograd
Vlajko Stojiljković,
poslanik Veća republika Savezne skupštine
PORUKA KOJU JE
VLAJKO STOJILjKOVIĆ, POSLANIK VEĆA REPUBLIKA SAVEZNE SKUPŠTINE,
SVOJERUČNO NAPISAO, PRE POKUŠAJA SAMOUBISTVA, PRED ZGRADOM SAVEZNOG
PARLAMENTA
"I danas kada dođe do poslednjeg boja,
Neozaren starog oreola sjajem,
ja ću dati život otadžbino moja,
znajući šta dajem i zašto ga dajem".
Ovi stihovi pesnika Milana Rakića su moto spomen
knjige "Junaci otadžbine", koju je publikovala Savezna vlada, u kojoj
se navode imena svih poginulih i nestalih pripadnika Vojske Jugoslavije
i Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, za vreme brutalne agresije
NATO snaga na Jugoslaviju "u znak najdubljeg poštovanja, večne
zahvalnosti i trajne obaveze prema njima".
Ovi stihovi su i najbolji uvod za obrazloženje samog čina,
da svesno i odgovorno odlučim, da dam svoj život, kada sam se uverio da
je dosovsko marionetsko i kriminalno rukovodstvo, zavelo u zemlji
fašističku diktaturu, gazeći Ustav i zakone i elementarnu pravdu. Oni,
neprekidno, svim sredstvima, vrše neviđen progon i nasilje političkih
neistomišljenika, uključujući i likvidacije. Najflagrantniji primeri
njihove bestijalnosti su kidnapovanje i protivustavno isporučivanje
građana Srbije i Jugoslavije Haškom tribunalu, posebno u slučaju bivšeg
predsednika Srbije i Jugoslavije Slobodana Miloševića. I za mene su
doneli odluku da me kidnapuju, ili ubiju.
Ovim herojskim činom želim da probudim savest naših
građana, ukoliko je to još moguće, da odbrane Srbiju i Jugoslaviju od
raspadanja, srpski narod od uništenja i, sačuvaju, bar malo, časti i
dostojanstva našem narodu, koji je to svojom istorijom i
civilizacijskim tekovinama, zaslužio.
Za svoju smrt direktno optužujem Zorana Đinđića, Vojislava
Koštunicu, Dušana Mihajlovića, Vladana Batića i Miroljuba Labusa, koji
su najodgovorniji za bezočno nepoštovanje Ustava i zakona, koji su
doveli u pitanje opstanak zemlje i srpskog naroda, koji su
instrumentalizujući medije i zloupotrebljavajući policiju i pravosuđe
uveli progon i nasilje nad hiljadama građana, upropastili ekonomiju, a
milione građana doveli u socijalnu bedu.
Ovim činom hoću da se svrstam u redove heroja, mojih
policajaca, pripadnika vojske i naroda, koji su ispoljavajući
patriotizam, besprimerni heroizam, spremnost i odlučnost dali svoje
živote braneći zemlju i narod od zlikovaca: albanskih terorista i NATO
agresora 19 zemalja na čelu sa Amerikom. (Podsetio bih, da su u periodu
od januara 1998. godine do septembra 2000. godine teroristi i agresori
na Kosovu i Metohiji ubili preko 2000 Srba i pripadnika drugih
nacionalnosti, od toga preko 300 pripadnika MUP-a, da su ranili preko
2.500 lica, od toga 900 pripadnika MUP-a i da su kidnapovali preko
1.500 Srba, od toga preko 50 pripadnika MUP-a). Za ove postradale i
njihove porodice, dosovska vlast ne pokazuje nikakvu brigu, ali zato, u
isto vreme, servilno sprovodeći zahteve stranih nalogodavaca pušta na
slobodu, pravosnažno osuđene, najveće kriminalce i osvedočene albanske
teroriste.
Svoj život dajem kao poslanik Savezne skupštine, na samom
ulazu u zgradu Skupštine (koju su dosovci već skrnavili), kao simbol
trajne borbe naroda za ustavnost, zakonitost i nacionalno dostojanstvo.
Moja smrt će biti i mali doprinos opravdanim zahtevima za prevremene
izbore, na kojima će pobediti oni koji će predstavljati i zastupati
istinske interese radnika, seljaka i svih građana patriota ove zemlje.
Sada je već svima jasno, da dosovska vlast i nije vlast
ovoga naroda. Oni su, obećavajući bolji život, obmanuli i prevarili deo
građana koji su glasali za njih. Dosovska vlast je, u stvari, produžena
ruka vlada NATO zemalja sa Amerikom na čelu, čiji je zadatak da
poslušno, ne vodeći računa o našim nacionalnim i državnim interesima
realizuju, ovde, strane vojne, političke i ekonomske interese. Te
obaveze su ranije preuzeli i za to su dobro plaćeni.
U stvari, nastavlja se agresija na našu zemlju, samo na
drugi način, ali sa istim ciljem i to:
- dalje drobljenje Jugoslavije, otcepljenjem Kosova i
Metohije, Crne Gore, Vojvodine i Raške;
- fizičko i duhovno uništenje srpskog naroda; učiniti sve
da zaboravi svoju istoriju, da nema dušu, da bude narod bez identiteta;
Uništavaju se i razaraju, pod firmom neophodnih reformi i
promena:
- privredna struktura, nasilnim zatvaranjem domaćih i
uspešnih firmi;
- prodajom domaćeg tržišta, respektivnog i, do sada,
sačuvanog ekonomskog resursa zemlje;
- razbijanjem i demontiranjem vojske, posebno neopravdanim
napadima i blaćenjem starešinskog kadra, kao garanta nezavisnosti i
suverenosti i očuvanja teritorijalnog integriteta zemlje;
- rušenjem policijske organizacije i njenim manipulisanjem,
kao najvažnijeg činioca zaštite života i imovine građana i bezbednosti
zemlje;
- nečuvenom medijskom kampanjom "gebelsovskog" tipa, kojom
se negiraju i osporavaju civilizacijska, ekonomsko-tehnička i kulturno-
sportska dostignuća srpskog naroda, uključujući i njegove hrišćansko-
pravoslavne vrednosti, a na drugoj strani veličaju se tekovine Zapada u
koje spada homoseksualizam, verske sekte, droga, sida, trgovina ljudima
i oružjem, moral dvostrukih standarda (bombardovanje civila cinično
nazvano akcijom "milosrdni anđeo") itd.
Lažna je i podmetnuta teza da je ovde neko za izolaciju
zemlje, da nije za saradnju sa svetom i da nije za proces integracija.
Međutim, upravo su vlade zapadnih zemalja, protivno međunarodnim
normama nametale to nama; podrška nemačko-američko-vatikanskog faktora
separatistima u bivšim jugoslovenskim republikama za otcepljenjem i
njihovo jednostrano priznavanje, što je imalo za posledicu nasilan
progon preko milion Srba sa područja Slavonije, Baranje, Krajine i
Bosne i Hercegovine; blokiranje finansijskih sredstava i onemogućavanje
normalne ekonomske saradnje; destabilizovanje Jugoslavije preko
Đukanovićevog marionetskog režima u Crnoj Gori i pomaganjem i
naoružavanjem albanskih terorista na Kosovu i Metohiji, i na kraju
oružanom agresijom.
Šta znači teza da treba voditi računa o političkim
realnostima, o kojoj stalno govore dosovci? Da li to znači biti
kolonija i stalno prihvatati ucene i uvrede, kojima nema kraja? U
okviru nužne saradnje mora se podvući crta, ispod koje se ne može ići,
a to su odbrana vitalnih, nacionalnih i državnih interesa i
dostojanstva.
Sadašnja aktuelna dosovska vlast vodi politiku
kapitulacije. Zašto ne postavlja "svojim NATO prijateljima" legitiman
zahtev za naknadu pričinjene ratne štete; zašto vraća zaostale dugove,
za koje ne snosimo krivicu, a njih ne prebija sa štetom koju su oni
prouzrokovali, blokirajući naša finansijska sredstva i jednostrano
prekidajući trgovinske aranžmane; zašto domaći zvanični organi i mediji
albanske teroriste i separatiste nazivaju kao "naoružani Albanci"
i "ekstremisti"; zašto zločinačku NATO agresiju nazivaju "NATO
intervencijom", a ubijanje civila bombama sa osiromašenim uranijumom i
kasetnim bombama samo "vazdušnim udarima"; zašto?...Mnogo ima ovakvih
pitanja zašto?
Da li će sve ovo naš narod da gleda mirno? Siguran sam da
neće. Vidljiva su ogromna nezadovostva: bune seljaka, štrajkovi
radnika, protesti penzionera, razočarenje omladine, nezadovoljni
radnici prebijaju aktuelne ministre ("Zastava" Kragujevac), ne
dozvoljavaju ulazak ministra u preduzeća ("Nisan" Niš), kadrovsko,
materijalno i tehničko zaostajanje i osiromašenje zdravstvenih,
školskih i kulturnih ustanova i organizacija, i to uprkos gromoglasnim
najavama o dobijanju uvredljivih zapadnih "donacija" i "pomoći".
* * *
Najširu i najagresivniju podrivačku i protivzakonitu
aktivnost protiv nacionalnih i državnih interesa naše zemlje, njenih
institucija i razaranja sistema vrednosti, slobodno i neometano vrše
tzv. nevladine organizacije, kojih ima više stotina, među kojima
najviše štete čine: Fond za humanitarno pravo sa Natašom Kandić;
Jugoslovenski komitet pravnika za ljudska prava sa Biljanom Kovačević-
Vučo; Helsinški komitet sa Sonjom Biserko; Centar za dekontaminaciju sa
Borkom Pavićević; Fond za otvoreno društvo (Sorošov fond) sa Sanjom
Liht; ANEM tzv. Asocijacija slobodnih medija sa Vedranom Matićem; "G-
17 plus" sa Labusom, Dinkićem i nekim bradatim anonimusom;
Pokret "Otpor" među kojima je veliki broj bivših kriminalaca,
narkomana, agresivnih fudbalskih navijača i propalih studenata.
Nabrojane organizacije su najobičnije agenture, odnosno
filijale stranih obaveštajnih službi, Međunarodnog monetarnog fonda i
predstavljaju infrastrukturu Novog svetskog poretka. Njihovu
destruktivnu i antinarodnu aktivnost podržava i koordinira Građanski
savez Srbije (Goran Svilanović). Jedan naš poznati publicista, za njih
je rekao, da po "ustaljenoj terminologiji nekrofilije naših
evropejaca i njihovih saveznika vladaju tri neprikosnovene istine.
Kada ubijaju Šiptari, to je osveta, žrtve NATO-a su kolateralna šteta,
a kada ubije Srbin to je zločin". U stvari, oni pod firmom slobode
mišljenja i izražavanja interesa naših građana, poturaju ideje i
zahteve za ostvarenje namera, planova i interesa vlada NATO zemalja,
kao što su: opravdanje NATO agresije, opravdanje nasilne secesije
bivših jugoslovenskih republika; osamostaljivanje Crne Gore i Kosova i
Metohije, pravdanje albanskog terorizma, neosnovani i nemoralni napadi
na istinskog vođu srpskog naroda Slobodana Miloševića, pokušavajući da
uvere svet o navodnom "genocidnom genetskom potencijalu Srba". Za sve
ovo, te gospođe (kako neko reče "sa viškom muških hormona") i gospoda,
primaju od svojih nalogodavaca veliki novac (MUP ima podatke o tome).
Davanjem agremana Vilijamu Montgomeriju da bude američki
ambasador u Jugoslaviji, naneta je od strane Savezne vlade i
predsednika Koštunice, velika uvreda, poniženje i sramota građanima i
našoj državi, jer se radi o čoveku koji je iz Zagreba i Budimpešte
organizovao, koordinirao i finansirao aktivnosti na ekonomskoj i
političkoj destabilizaciji Jugoslavije i sa NATO-om koordinirao akcije
bombardovanja i rušenja civilnih objekata i ubijanja građana. Krajnje
je cinično da, čovek iz Klintonove administracije, priča o humanizmu i
pomoći srpskom narodu, koji se ni danas ne odriče sprovođenja politike
pritisaka, ucena i u krajnjem okupacije naše države.
* * *
Upozorio bih na činjenicu da su zapadne obaveštajne službe,
koristeći i zloupotrebljavajući lične nastranosti pojedinih dosovskih
čelnika, ucenile ih, obezbedile uticaj i njihovu slepu poslušnost.
Radi se o ljudima sklonim homoseksualizmu Miroljubu Labusu, Žarku
Koraću, Dušanu Mihajloviću, Božidaru Đeliću, Aleksandru Radoviću i dr.
koji, nalazeći se na odgovornim državnim funkcijama, ozbiljno
ugrožavaju, zbog ucena stranog faktora, bezbednost zemlje i njenu
ekonomiju.
* * *
Po završetku oružane NATO agresije, nastavljeni su
pritisci i blokade zemalja Evropske unije na našu zemlju, kako bi se
onemogućila obnova od ratnih razaranja i ekonomski opravak, pogoršani
uslovi života građana i podstaklo njihovo neraspoloženje prema
aktuelnoj vlasti. Pravljene su "crne" i "bele liste" preduzeća, banaka
i ustanova koje mogu, odnosno ne mogu da imaju poslovne aktivnosti sa
firmama zemalja EU. Ovo je prilika da obavestim javnost da je
sačinjavanje tih spiskova, podelom rada u ime EU, vršila holandska
ambasada u Beogradu, zajedno sa rukovodstvom Nove demokratije, odnosno
njenim predsednikom Dušanom Mihajlovićem. Znači, taj prljavi,
izdajnički posao podrivanja i ekonomskog uništavanja naših firmi radio
je D. Mihajlović. Još je nemoralnije bilo i to što su pojedine firme
da bi se prebacile sa "crne na belu" listu bile ucenjivane i morale da
plate određeni, ne mali, iznos deviznih sredstava.
* * *
Ponosan sam svojim radom u Ministarstvu unutrašnjih poslova
na mestu ministra u periodu od aprila 1997. do oktobra 2000. godine.
To je bio izuzetno težak period, period najvećih iskušenja
za naš narod i zemlju. To je bio period nastavljanja političkih,
ekonomskih i medijskih pritisaka na našu zemlju, koji su eskalirali u
NATO agresiju 19 zemalja. Sve su činili, i spolja i iznutra, da je
politički, ekonomski i bezbednosno destabilizuju. Nastojali su da
nasilno smene aktuelnu vlast i po svojoj volji razmeste NATO snage na
Kosovu i Metohiji i u celoj Srbiji. Direktno su organizovali, obučavali
i naoružavali, u više evropskih centara, teroriste za izvođenje akcija.
Sudbinu države i naroda delili su i pripadnici MUP-a,
uspešno se suprotstavljajući albanskom terorizmu i agresiji NATO,
istovremeno obavljajući svoje redovne zadatke u zaštiti života i
imovine građana, sprečavanju i otkrivanju izvršilaca krivičnih dela
opšteg i privrednog kriminala. (Koliko su danas, pod dosovskom vlašću,
uz "cvetanje demokratije" građana ugroženiji i nesigurniji, govori
podatak da je za godinu dana min. Mihajlovića u Srbiji izvršeno mnogo
više ubistava i deset puta više kidnapovanja ljudi, nego za tri ipo
godine u moje vreme).
Vrhovni postulat u postupanju pripadnika MUP-a, u zaštiti
građana i njihove imovine, je bio zakonitost i profesionalnost. Stalnim
fabrikovanjem neistina i ponavljanjem laži, izvrtanjem činjenica,
insinuacijama, pretnjama i progonom, dosovski čelnici misle da će moći
da izmene stvarne činjenice, daju svoje ocene i u krajnjem izmene
istoriju.
Najizrazitiji primer dosovske laži, njihove pokvarenosti i
prljavog morala je neprekidno ponavljanje broja policajaca u moje vreme
u Srbiji, kako bi se potvrdila navodna diktatura, o izmišljenih 150.000
policajaca, a stvarno ih je bilo 21.000, što je sada i aktuelni
ministar potvrdio. Ili, laži, koje su pripadnici tzv. "Otpora" iznosili
u zemlji i inostranstvu o navodnom progonu 100.000 njihovih članova,
što, apsolutno nije tačno, jer je za godinu ipo dana njihovog
neregistrovanog rada, privedeno i identifikovano, zbog nasilničkog
ponašanja, razbijanja poslovnih prostorija, nanošenja telesnih povreda
građanima i policajcima, pronađenih nedozvoljenih sredstava i oružja i
pravljenja nereda na javnim mestima u većem obliku, samo 1000 lica, od
kojih su prema 30 lica podnete prekršajne prijave i prema 25 krivične
prijave. To je, takođe potvrdio aktuelni ministar Mihajlović.
U ovom periodu antiterorističkim aktivnostima i ostalim
unutrašnjim poslovima na Kosovu i Metohiji, u ime MUP-a Srbije,
rukovodili su Vlastimir Đorđević, Jovica Stanišić, Sreten Lukić, Živko
Trajković, Goran Radosavljević, Milorad Luković i drugi. Oni su
postupali u skladu sa zakonom i pravilima službe. To su zahtevali i od
svojih potčinjenih. Državni i politički vrh je tražio, da u skladu sa
ustavnim i zakonskim obavezama, MUP Srbije preduzima mere na zaštiti
života naših građana svih nacionalnosti njihove imovine i bezbednosti
zemlje, ugroženu, bilo od albanskih terorista. NATO agresora, ili
pojedinih kriminalaca. Prema onim pojedincima iz reda kriminalaca, koji
su, koristeći ratnu situaciju, velika materijalna razaranja i civilne
žrtve usled NATO bombardovanja i intenziviranih napada albanskih
terorista, preduzimane su energično efikasne zakonske mere. (Početkom
maja meseca 1999. godine MUP je objavio da je prema počiniocima
najtežih krivičnih dela na Kosovu i Metohiji podneto 744 krivične
prijave, protiv 616 lica, raznih nacionalnosti, od kojih je 379 bilo u
pritvoru, među kojima i 15 pripadnika MUP-a.
Za profesionalno i odgovorno ponašanje u vršenju poslova
pripadnici MUP-a dobili su pohvale i priznanja i pismena od pojedinih
članova posmatračke misije OEBS-a, najviših predstavnika MKCK-a i UNHCR-
a, kao i pojedinih stranih novinara.
* * *
Moj stav je poznat o tzv. Haškom tribunalu i njegovim
optužnicama. To je politički sud, instrument zapadnih sila, pre svega
Amerike, radi ostvarivanja njihovih geopolitičkih ciljeva, kao i da
opravda zločine, koje su počinili, protivno međunarodnim normama na
području bivše Jugoslavije.
Olbrajtova i Luiz Arbur su podizale navedene optužnice
(Slobodan Milošević i saradnici) u drugoj polovini maja meseca 1999.
godine, kada, ni posle dva meseca intenzivnog bombardovanja, NATO-vci
nisu uspeli da slome otpor jugoslovenskih naroda, njegove vojske i
policije.
Njihov cilj je da stvarne krivce amnestiraju, a žrtve
okrive. Čak imaju i veće ambicije, da preko sudskih odluka krivotvore
stvarne istorijske događaje na Balkanu i izbegnu činjenice o njihovoj
prljavoj ulozi u krvavim događajima u Jugoslaviji (teze o velikoj
Srbiji, o genocidnosti srpskog naroda - Klintonove reči da su Srbi
krivi za izazivanje dva svetska rata, - pripisivane srpskoj
inteligenciji navodni velikosrpski nacionalizam itd.).
O ogromnoj zaintresovanosti za postojanje i rad takvog
suda, koji predstavlja običnu farsu, govori i činjenica da ga, pre
svega, i skoro isključivo, finansira Amerika i to sa preko 100 miliona
dolara godišnje.
Nesumnjivo je, da je protivustavno kidnapovanje i izručenje
predsednika SRJ Slobodana Miloševića, izvedeno u sklopu dirigovane i
opsežne kampanje zatiranja tragova agresije NATO-a na Jugoslaviju, a
pokretanjem orkestriranih priča o Srbima, kao narodu, kome je potrebna
katarza i samoočišćenje, kao i pronalaženjem navodnih "masovnih
grobnica", dosovskim državnim vlastima je trebalo da "isfabrikuju
pristanak" javnog mnjenja za njegovo protivzakonito izručenje.
Pravnicima su poznati argumenti o neutemeljenosti pravnog
osnova za osnivanje Haškog tribunala od strane Saveta bezbednosti.
Naime, iako je Savet bezbednosti kao izvršni organ OUN dužan da se
stara o miru i bezbednosti u svetu, čak i da osniva pomoćne organe, ali
kako on sam nema pravo da vrši sudsku funkciju, on ne može ni svom
pomoćnom organu da prenese ta ovlašćenja koja i sam nema.
Nesumnjivo je da je ustavnim sistemom Savezne Republike
Jugoslavije zabranjeno izručenje (ekstradicija) naših građana -
državljana - kako stranim državama, tako i međunarodnim organizacijama,
pa i Haškom tribunalu.
Ustav SRJ u čl 17. stav 3 propisuje"jugoslovenski
državljanin ne može biti lišen državljanstva, proteran iz zemlje, ni
izručen stranoj državi". Takođe, i Ustav Republike Srbije u čl 47. stav
2, propisuje "građanin Republike Srbije ne može biti lišen
državljanstva, prognan ili ekstradiran". Stoga bi svaki zakon ili bilo
koji niži akt, ma na kom nivou on bio donet, ukoliko bi predvideo
izručenje jugoslovenskih državljana Haškom tribunalu, bio neustavan.
Takođe bi svaki čin ekstradicije našeg državljanina Haškom tribunalu
bio suprotan Ustavu. To je pravno stanovište profesora na Pravnom
fakultetu u Beogradu i Ustavnog suda Jugoslavije.
Međutim, tako ne misle dosovski čelnici - poslušni
kvislinzi zapada. Jadno je i komično kada jedan priučeni trgovac -
Zoran Živković - daje pravna tumačenja o ovoj problematici. Mene ne
čudi samovoljno i drsko ponašanje Zorana Đinđića, koji donosi
protivustavne odluke i vlada po principima autokratske diktature, jer
je to svojstveno njegovom karakteru mafijaša i kriminalca, ali me čudi
svesno, ali neodgovorno ponašanje Vojislava Koštunice, kao predsednika
SRJ, kome je jedna od osnovnih ustavnih obaveza da štiti ustavnost i
zakonitost u zemlji. Ne postoji ni jedan viši interes u zemlji, ma
kakvi spoljni pritisci i ucene bili, da se ne poštuje Ustav i zakon. U
suprotnom, ulazi se u zonu bezakonja, nepravdi, nesigurnosti i opšteg
pravnog haosa, što može da dovede do nasilja i krvoprolića. Što se tiče
čelnika iz Crne Gore, očigledno je da je M. Đukanović džoker američkih
vlasti koji služi za destabilizovanje Jugoslavije, a čelnici iz
Koalicije za Jugoslaviju su politički prevrtljivci, ljudi izdaje svojih
birača, čiji je politički kapital DOS maksimalno iskoristio i istrošio
za svoje destruktivne ciljeve.
* * *
Sa Slobodanom Miloševićem se znam još iz njegovih ranih
omladinskih dana. Uvek sam ga doživljavao kao lično moralnog,
porodičnog, obrazovanog, strpljivog čoveka posvećenom svom narodu. Bio
je skroman, ali i autoritativan i voljen u sredinama gde se nalazio.
Čovek velike harizme. Službeno sam najviše sarađivao sa njim kao
rukovodilac Privredne komore Jugoslavije i Srbije i kao ministar
unutrašnjih poslova Republike Srbije. Održavali smo vrlo iskrene i
prijateljske odnose naših dveju porodica. Imao je veliko poverenje u
mene, istinito sam ga obaveštavao. Uvek je insistirao na poštovanju
zakona, povećanju lične sigurnosti građana, sprečavanju kriminala i
bezbednosti zemlje.
Slobodan je simbol borbe da se očuva mir na ovim
prostorima, da se realizuju ispravni državni i nacionalni interesi
našeg naroda. On je simbol otpora hegemonizmu i dominaciji na
međunarodnom planu.
Radi naše sigurnije budućnosti i budućnosti naše dece,
želim mu da pobedi i u Hagu!
* * *
Post skriptum:
I mrtav vidim i čujem dosovsku orkestriranu medijsku
kampanju tumačenja i objašnjenja, sa zluradim komentarima, moje
tragične smrti, u koju se uključuju ostrašćeni natovski novinari,
mucavi samoproizvedeni politički analitičari, zajapureni portparoli
dosovskih političkih stranaka pod dirigentskom palicom lečenog
narkomana Čede Jovanovića, sa ciljem da se i ovaj događaj, koji se
tiče "bliskog saradnika" Slobodana Miloševića, iskoristi za
satanizaciju herojske borbe srpskog naroda i njegovog rukovodstva
vođene za očuvanje mira, za opstanak i življenje na ovim prostorima, za
sigurniju, bogatiju i srećniju budućnost naših potomaka.
Odgovorio bih im jednim Njegoševim stihom:
"Čovek se rodi da jednom umre,
a čast i obraz ostaju dovijeka".
aprila 2002.god.Beograd
Vlajko Stojiljković,
poslanik Veća republika Savezne skupštine