Kiro Gligorov, bivi predsednik Makedonije,
posle deset godina posetio Beograd
Grci æe novcem okupirati Makedoniju
(Glas Javnosti)
Nova grèka politika prema nama: kupiti sve to je na prodaju u
Makedoniji, novcem koji Grèka dobija od EU. U Beogradu sam proveo vie
od pola nezaboravnog ivota. Raspad SFRJ poèeo ezdesetih godina
U razgovoru s novinarom "Glasa javnosti" po zavretku konferencije
"Mir - buduænost Balkana", koja je odrana u prestonici prolog
vikenda, govorio je o prolosti, sadanjosti i buduænosti "bratskih"
naroda i naih suseda.
Kako se oseæate ponovo u Beogradu i ta vas vezuje za ovaj grad ?
- Oseæam se prijatno, jer sam ovde proveo vie od polovine svog
ivota, punih 45 godina, i naravno da mi je drago to sam ponovo ovde.
ao mi je samo to nisam stigao skoro nita da vidim, jer sam bio
zauzet radom Konferencije.
Kad sam odluèio da se preselim u Makedoniju, 1991. godine, vratio sam
kuæu u kojoj sam ovde iveo, koju je posle mene dobio ili kupio Dragan
Tomiæ. Èuo sam da je posle on to preuredio i od prvog sprata napravio
izlobeni salon. Voleo bih i sada makar da proðem tuda, samo da vidim
kako izgleda kuæa u tadanjem Bulevaru Oktobarske revolucije, u kojoj
sam iveo vie od 30 godina. Tamo smo bili moja supruga i ja s troje
dece, pa pozvali smo moje roditelje da nam se pridrue. Kasnije su
dole moja sestra i tata iz Makedonije. S nama je ivela i ena koja
je pomagala u kuæi. To to nas je bilo puno u kuæi prijalo mi je, jer
sam odrastao u velikoj porodici.
Doao samo da donese pismo
- U Beograd su me poslali januara 1945. godine i nisam znao ta æu da
radim. Doneo sam neko pismo zapeèaæeno crvenim voskom da ga predam
Edvardu Kardelju i da mu jo poruèim da Makedonija ima jo neke
rezerve duvana, pirinèa i jo nekih namirnica koje okupator nije uspeo
da odnese. U to doba, fabrike duvana bile su bez sirovina, a narod je
traio da pui. Kad je proèitao pismo, Kardelj je rekao: "Ti ostaje
ovde". Jo smo bili u partizanskim uniformama i to je znaèilo -
razumem. Tada sam imao familiju, enu i troje dece u Skoplju i trebalo
je tamo raditi, jer sam bio èlan Prezidijuma Makedonije i izabrani
èlan Avnoja - seæa se Kiro Gligorov dolaska u Beograd.
Kako su se Vai roditelji navikli da ive ovde?
- Kad je moja majka dola ovde, nije znala nijednu srpsku reè i nije
joj bilo lako da se navikne. U kuæi pored nas iveo je jedan
crnogorski general s porodicom i kao i ja doveo je majku iz Crne Gore.
Kako su se ta Crnogorka i moja majka sporazumevale, to je trebalo
videti. Jedna klima glavom, druga klima glavom, a nita jedna drugu ne
razumeju, ali su zato svakog dana pile kafu zajedno. Tada su bili
drugaèiji ljudi i vreme u kojem smo iveli.
Gospodine Gligorov, ta su izgubile a ta dobile samostalnoæu bive
jugoslovenske republike?
- Nije raspad Jugoslavije, kako se najèeæe javno govori, poèeo je
1988-1989. godine, onom èuvenom sednicom. elim da podsetim na jedan
dogaðaj iz prve polovine ezdesetih. U Zagrebu se pojavila Deklaracija
o jeziku, u kojoj su reèene mnoge stvari koje su ovde u Beogradu vrlo
loe zvuèale. Tamo je stajalo, otprilike, da je "jezik kojim mi
govorimo na hrvatski i s njim nema veze srpski jezik, a najmanje onaj
to se sada promovie jugoslovenski ili srpsko-hrvatski". Kad su to
proèitali u Beogradu, posebno krugovi u Srpskoj akademiji nauka, kao
odgovor javilo se veliko ogorèenje.
Znaèi, sve je poèelo od jezika?
- Da, tako je poèelo i od tada ja ne znam ni za jedan kolektivni skup
kojem sam prisustvovao, a da su Srbi i Hrvati bili zajedno u svojim
stavovima. Tako je poèeo taj sukob, i to ne sluèajno, jer jezik je
ivo biæe svakog naroda. Tako je poèelo, a naalost, svi smo svedoci
kako se sve zavrilo.
ta je Makedonija dobila a ta izgubila raspadom SFRJ?
- Kod nas je posebno stanje u razlièitim verzijama, to se uvek iznova
potvrðivalo kroz istoriju. Kad Bugari vladaju, oni kau: to su sve
nai ustanci, vi ste deo bugarskog naroda. Srbi i njihova propaganda
opet govore: vi ste deo naeg naroda, mi smo vas oslobodili i to
pripada nama. Grèka je preko svoje crkve irila propagandu da smo mi
Grci, i to sve do Skoplja. Snaðite se vi tu sad ko ste. U turskoj
imperiji narodi nisu deljeni po nacionalnosti, veæ po veri i svi mi
smo bili pravoslavci. Od kompletne stvarne i jedinstvene Makedonije
teritorijalno 51 odsto se nalazi u Grèkoj.
Poèeo pisanjem èestitki
- Kardelj mi je rekao: "Ti æe se javiti Mitru Bakiæu, generalnom
sekretaru Vlade, a on je bio u isto vreme i Titov ef kabineta.
Dolazio je na samo sat-dva, ako ima neto interesantno da obavesti
predsednika. Znao je Kardelj "gde se sunce raða". Kada sam doao,
Bakiæ je rekao da æe da obavesti nadlene ministre, ali da ne zna ta
æe sa mnom: "Ovde je sve zauzeto i nema nijedno mesto. Doli su
partizani iz svih krajeva Jugoslavije i sve je zauzeto. ta æu ja sada
s tobom, a ne smem da odbijem Kardelja". Rekao je da mi nameste sto u
kancelariji kod njegove sekretarice i da æe mi davati zadatke. Poèeo
sam kao pisar. Dolo vreme pisanja èestitki stranim dravama i ja
uzmem i napiem a to Bakiæ pokae Titu. Vidim ja sutra, sve novine
objavile ono to sam napisao. Bakiæ je bio iznenaðen i rekao: "Vidi,
pa ti si pismen Kiro".
Kako je dolo do toga?
- Oni znaju da to nije njihovo, jer Grèka je bila ostrvska zemlja
poput Kipra i Malte. Sa ovim delom Makedonije oni su postali
kontinentalna zemlja i poèetak veze glavne magistrale jug-sever, preko
Makedonije i Srbije pa do centra Evrope.
Drugo, Grci ive od istorije, smatraju da se tu rodila demokratija, tu
su bile prve olimpijske igre. Oni smatraju da su antièki Makedonci u
stvari Grci. U stvari, Makedonci su pod Filipom Drugim i Aleksandrom
Velikim pokorili Grèku, stvorili veliko carstvo. Doli su èak do
Himalaja. Grci sad kau to je sve nae, a vi "hoæete da nam uzmete
istoriju, kulturu i da se proglasite naslednicima antièkih Makedonaca.
Najblae reèeno, to je jedna histerija.
Na koji naèin oèekujete razreenje tog "veènog" komijskog spora s
Grèkom?
- Tu neke evolucije, ipak, ima. Sve do 1996. godine, sva grèka tampa
je objavljivala razne èlanke i tekstove koje su pisali grèki
intelektualci i u kojima su govorili da drava s imenom Makedonija ne
sme da postoji kao nezavisna drava. Pravili su nam svata, ali nisu
smeli da ratuju, jer su èlanica NATO-a. I tako je to trajalo sve do
pobede Simitisa na izborima.
ta se promenilo njegovom pobedom u Grèkoj?
- On je isto tako Grk u sri, ali je moderan politièar koji zna da
silom to ne moe da se rei. On nije proamerikanac, kakav je bio
Papandreu, nego proevropljanin i ima ideju da igra krupnu ulogu na
Balkanu, buduæi da je Grèka jedina zemlja ovde koja je u NATO-u i
Evropskoj uniji, a svi drugi èekaju i prose. On je promenio taj odnos
prema nama i promovisao teoriju "ne iæi silom" nego prodreti
kapitalom, ne suprotstavljati se aktuelnim vlastima, nego kupiti
najinteresantnija preduzeæa u Makedoniji.
ta su Grci do sada kupili u Makedoniji?
- Prvo su kupili nau najveæu banku - "Stopansku banku". Tamo je preko
60 odsto svih deviznih i dinarskih raèuna, a preko toga imaju uvid u
celu ekonomiju nae zemlje. Posle su kupili Telekomunikacije
Makedonije i sad tamo sedi generalni direktor Grk. Tenje su im velike
u tom smeru.
Da li bi Vi to mogli da spreèite da ste i dalje ostali na vlasti?
- Teko, zato to na jednoj strani svi mi kukamo za stranim kapitalom
a taj ne dolazi, a s druge strane: jedino Grci su spremni sve to im
ponudite da kupe. Oni od Evropske unije primaju 4,5 milijardi dolara
svake godine, kao poklon, da bi to bre dostigli razvijene zemlje
Evrope. Posle dva-tri meseca, pola od tog kapitala nestane i niko ne
zna gde je. To ode na strane raèune i s njim na Zapadu kupuju
preduzeæa.
ta Vi mislite: da li æe bive republike SFRJ, sada nezavisne drave,
ponovo ostvariti neku vrstu zajednice?
- Mislim da je to neophodno, ali æe se deavati postupno, jer
nacionalistièko raspoloenje jo postoji i to najvie u onim delovima
gde je bio rat. Iz ovih dvodnevnih rasprava ovde pokazalo se da bez
saradnje sa susedima nema Evropske unije i to svima treba da bude
jasno. Ima jedno staro provereno ekonomsko pravilo da najpre moraju da
se razvijaju ekonomski odnosi sa susedima. Kada se to ostvari, onda se
ide dalje.
U poslednje vreme neto se menja i kod Slovenaca, iako su tvrdili da
ne ele da budu Balkan. Videli su da bez trita bivih jugoslovenskih
republika nema nita, jer ne mogu da izdre konkurenciju Zapada.
Kristina Vlahoviæ
> http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/I02042001.shtml
posle deset godina posetio Beograd
Grci æe novcem okupirati Makedoniju
(Glas Javnosti)
Nova grèka politika prema nama: kupiti sve to je na prodaju u
Makedoniji, novcem koji Grèka dobija od EU. U Beogradu sam proveo vie
od pola nezaboravnog ivota. Raspad SFRJ poèeo ezdesetih godina
U razgovoru s novinarom "Glasa javnosti" po zavretku konferencije
"Mir - buduænost Balkana", koja je odrana u prestonici prolog
vikenda, govorio je o prolosti, sadanjosti i buduænosti "bratskih"
naroda i naih suseda.
Kako se oseæate ponovo u Beogradu i ta vas vezuje za ovaj grad ?
- Oseæam se prijatno, jer sam ovde proveo vie od polovine svog
ivota, punih 45 godina, i naravno da mi je drago to sam ponovo ovde.
ao mi je samo to nisam stigao skoro nita da vidim, jer sam bio
zauzet radom Konferencije.
Kad sam odluèio da se preselim u Makedoniju, 1991. godine, vratio sam
kuæu u kojoj sam ovde iveo, koju je posle mene dobio ili kupio Dragan
Tomiæ. Èuo sam da je posle on to preuredio i od prvog sprata napravio
izlobeni salon. Voleo bih i sada makar da proðem tuda, samo da vidim
kako izgleda kuæa u tadanjem Bulevaru Oktobarske revolucije, u kojoj
sam iveo vie od 30 godina. Tamo smo bili moja supruga i ja s troje
dece, pa pozvali smo moje roditelje da nam se pridrue. Kasnije su
dole moja sestra i tata iz Makedonije. S nama je ivela i ena koja
je pomagala u kuæi. To to nas je bilo puno u kuæi prijalo mi je, jer
sam odrastao u velikoj porodici.
Doao samo da donese pismo
- U Beograd su me poslali januara 1945. godine i nisam znao ta æu da
radim. Doneo sam neko pismo zapeèaæeno crvenim voskom da ga predam
Edvardu Kardelju i da mu jo poruèim da Makedonija ima jo neke
rezerve duvana, pirinèa i jo nekih namirnica koje okupator nije uspeo
da odnese. U to doba, fabrike duvana bile su bez sirovina, a narod je
traio da pui. Kad je proèitao pismo, Kardelj je rekao: "Ti ostaje
ovde". Jo smo bili u partizanskim uniformama i to je znaèilo -
razumem. Tada sam imao familiju, enu i troje dece u Skoplju i trebalo
je tamo raditi, jer sam bio èlan Prezidijuma Makedonije i izabrani
èlan Avnoja - seæa se Kiro Gligorov dolaska u Beograd.
Kako su se Vai roditelji navikli da ive ovde?
- Kad je moja majka dola ovde, nije znala nijednu srpsku reè i nije
joj bilo lako da se navikne. U kuæi pored nas iveo je jedan
crnogorski general s porodicom i kao i ja doveo je majku iz Crne Gore.
Kako su se ta Crnogorka i moja majka sporazumevale, to je trebalo
videti. Jedna klima glavom, druga klima glavom, a nita jedna drugu ne
razumeju, ali su zato svakog dana pile kafu zajedno. Tada su bili
drugaèiji ljudi i vreme u kojem smo iveli.
Gospodine Gligorov, ta su izgubile a ta dobile samostalnoæu bive
jugoslovenske republike?
- Nije raspad Jugoslavije, kako se najèeæe javno govori, poèeo je
1988-1989. godine, onom èuvenom sednicom. elim da podsetim na jedan
dogaðaj iz prve polovine ezdesetih. U Zagrebu se pojavila Deklaracija
o jeziku, u kojoj su reèene mnoge stvari koje su ovde u Beogradu vrlo
loe zvuèale. Tamo je stajalo, otprilike, da je "jezik kojim mi
govorimo na hrvatski i s njim nema veze srpski jezik, a najmanje onaj
to se sada promovie jugoslovenski ili srpsko-hrvatski". Kad su to
proèitali u Beogradu, posebno krugovi u Srpskoj akademiji nauka, kao
odgovor javilo se veliko ogorèenje.
Znaèi, sve je poèelo od jezika?
- Da, tako je poèelo i od tada ja ne znam ni za jedan kolektivni skup
kojem sam prisustvovao, a da su Srbi i Hrvati bili zajedno u svojim
stavovima. Tako je poèeo taj sukob, i to ne sluèajno, jer jezik je
ivo biæe svakog naroda. Tako je poèelo, a naalost, svi smo svedoci
kako se sve zavrilo.
ta je Makedonija dobila a ta izgubila raspadom SFRJ?
- Kod nas je posebno stanje u razlièitim verzijama, to se uvek iznova
potvrðivalo kroz istoriju. Kad Bugari vladaju, oni kau: to su sve
nai ustanci, vi ste deo bugarskog naroda. Srbi i njihova propaganda
opet govore: vi ste deo naeg naroda, mi smo vas oslobodili i to
pripada nama. Grèka je preko svoje crkve irila propagandu da smo mi
Grci, i to sve do Skoplja. Snaðite se vi tu sad ko ste. U turskoj
imperiji narodi nisu deljeni po nacionalnosti, veæ po veri i svi mi
smo bili pravoslavci. Od kompletne stvarne i jedinstvene Makedonije
teritorijalno 51 odsto se nalazi u Grèkoj.
Poèeo pisanjem èestitki
- Kardelj mi je rekao: "Ti æe se javiti Mitru Bakiæu, generalnom
sekretaru Vlade, a on je bio u isto vreme i Titov ef kabineta.
Dolazio je na samo sat-dva, ako ima neto interesantno da obavesti
predsednika. Znao je Kardelj "gde se sunce raða". Kada sam doao,
Bakiæ je rekao da æe da obavesti nadlene ministre, ali da ne zna ta
æe sa mnom: "Ovde je sve zauzeto i nema nijedno mesto. Doli su
partizani iz svih krajeva Jugoslavije i sve je zauzeto. ta æu ja sada
s tobom, a ne smem da odbijem Kardelja". Rekao je da mi nameste sto u
kancelariji kod njegove sekretarice i da æe mi davati zadatke. Poèeo
sam kao pisar. Dolo vreme pisanja èestitki stranim dravama i ja
uzmem i napiem a to Bakiæ pokae Titu. Vidim ja sutra, sve novine
objavile ono to sam napisao. Bakiæ je bio iznenaðen i rekao: "Vidi,
pa ti si pismen Kiro".
Kako je dolo do toga?
- Oni znaju da to nije njihovo, jer Grèka je bila ostrvska zemlja
poput Kipra i Malte. Sa ovim delom Makedonije oni su postali
kontinentalna zemlja i poèetak veze glavne magistrale jug-sever, preko
Makedonije i Srbije pa do centra Evrope.
Drugo, Grci ive od istorije, smatraju da se tu rodila demokratija, tu
su bile prve olimpijske igre. Oni smatraju da su antièki Makedonci u
stvari Grci. U stvari, Makedonci su pod Filipom Drugim i Aleksandrom
Velikim pokorili Grèku, stvorili veliko carstvo. Doli su èak do
Himalaja. Grci sad kau to je sve nae, a vi "hoæete da nam uzmete
istoriju, kulturu i da se proglasite naslednicima antièkih Makedonaca.
Najblae reèeno, to je jedna histerija.
Na koji naèin oèekujete razreenje tog "veènog" komijskog spora s
Grèkom?
- Tu neke evolucije, ipak, ima. Sve do 1996. godine, sva grèka tampa
je objavljivala razne èlanke i tekstove koje su pisali grèki
intelektualci i u kojima su govorili da drava s imenom Makedonija ne
sme da postoji kao nezavisna drava. Pravili su nam svata, ali nisu
smeli da ratuju, jer su èlanica NATO-a. I tako je to trajalo sve do
pobede Simitisa na izborima.
ta se promenilo njegovom pobedom u Grèkoj?
- On je isto tako Grk u sri, ali je moderan politièar koji zna da
silom to ne moe da se rei. On nije proamerikanac, kakav je bio
Papandreu, nego proevropljanin i ima ideju da igra krupnu ulogu na
Balkanu, buduæi da je Grèka jedina zemlja ovde koja je u NATO-u i
Evropskoj uniji, a svi drugi èekaju i prose. On je promenio taj odnos
prema nama i promovisao teoriju "ne iæi silom" nego prodreti
kapitalom, ne suprotstavljati se aktuelnim vlastima, nego kupiti
najinteresantnija preduzeæa u Makedoniji.
ta su Grci do sada kupili u Makedoniji?
- Prvo su kupili nau najveæu banku - "Stopansku banku". Tamo je preko
60 odsto svih deviznih i dinarskih raèuna, a preko toga imaju uvid u
celu ekonomiju nae zemlje. Posle su kupili Telekomunikacije
Makedonije i sad tamo sedi generalni direktor Grk. Tenje su im velike
u tom smeru.
Da li bi Vi to mogli da spreèite da ste i dalje ostali na vlasti?
- Teko, zato to na jednoj strani svi mi kukamo za stranim kapitalom
a taj ne dolazi, a s druge strane: jedino Grci su spremni sve to im
ponudite da kupe. Oni od Evropske unije primaju 4,5 milijardi dolara
svake godine, kao poklon, da bi to bre dostigli razvijene zemlje
Evrope. Posle dva-tri meseca, pola od tog kapitala nestane i niko ne
zna gde je. To ode na strane raèune i s njim na Zapadu kupuju
preduzeæa.
ta Vi mislite: da li æe bive republike SFRJ, sada nezavisne drave,
ponovo ostvariti neku vrstu zajednice?
- Mislim da je to neophodno, ali æe se deavati postupno, jer
nacionalistièko raspoloenje jo postoji i to najvie u onim delovima
gde je bio rat. Iz ovih dvodnevnih rasprava ovde pokazalo se da bez
saradnje sa susedima nema Evropske unije i to svima treba da bude
jasno. Ima jedno staro provereno ekonomsko pravilo da najpre moraju da
se razvijaju ekonomski odnosi sa susedima. Kada se to ostvari, onda se
ide dalje.
U poslednje vreme neto se menja i kod Slovenaca, iako su tvrdili da
ne ele da budu Balkan. Videli su da bez trita bivih jugoslovenskih
republika nema nita, jer ne mogu da izdre konkurenciju Zapada.
Kristina Vlahoviæ
> http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/I02042001.shtml