Subject: Novi teksta na ARTEL GEOPOLITIKA_
Zivadin Jovanovic: Ukidanje drzave ili "Pacta
sunt servanda"
Date: Wed, 3 Jul 2002 11:19:47 -0700
From: "Artel"
ARTEL GEOPOLITIKA by www.artel.co.yu
office@...
Datum:03 juli 2002
?IVADIN JOVANOVI?: UKIDANJE DR?AVE i l i "PACTA
SUNT SERVANDA"
Izlaganje poslanika ?ivadina Jovanovi?a u raspravi pred
oba ve?a Savezne Skupstine o "Polaznim osnovama za
preuredjenje odnosa Srbije i Crne Gore"
Beograd, 31 maja 2002. godine
Sto je re?eno, i sto nije - u raspravi u Saveznoj
skupstini o "Polaznim osnovama za preuredjenje odnosa
Srbije i Crne Gore", 31. maja 2002. godine
Dokumenat "Polazne osnove za preuredjenje odnosa Srbije i
Crne Gore", su potpisali predsednik Savezne Republike
Jugoslavije, Vojislav Kostunica, potpredsednik Savezne
vlade, Miroljub Labus, predsednik Republike Crne Gore,
Milo Djukanovi?, predsednik Vlade Republike Srbije, Zoran
Djindji?, predsednik Vlade Republike Crne Gore, Filip
Vujanovi? i Havijer Solana, predstavnik Evropske Unije.
Dokumenat je potpisan u Beogradu 14. marta 2002. godine.
Pregovori o sadr?ini dokumenta vodjeni su vise meseci uz
sture, ?esto kontraditorne informacije za javnost. Dok su
u ime Crne Gore u?estvovali i predsednik Milo Djukanovi?
i premijer Filip Vujanovi?, u ime Srbije je u?estvovao
samo premijer Djindji?. Za neu?estvovanje predsednika
Milana Milutinovi?a nije dato nikakvo objasnjenje, niti
se on o tome oglasavao. U pregovorima je u?estvovao
Havijer Solana, visoki predstavnik EU za spoljnu i
bezbednosnu politiku, raniji Generalni sekretar NATO
pakta.
Da li je normalno da niko od potpisnika ne prisustvuje
zajedni?koj sednici dva ve?a Savezne skupstine na kojoj
se raspravlja o tom dokumentu?! Neshvatljivo je da niko
od njih nije danas u Saveznoj skupstini, pa ?ak ni
predstavnik Savezne vlade o kome smo pismeno obavesteni
da ?e u ovoj raspravi predstavljati Vladu. O ?emu to
govori? Da li oni uopste smatraju ovaj dokumenat svojim,
da li ose?aju obavezu da ga obrazla?u i eventualno brane,
da slusaju primedbe i zahteve saveznih poslanika? Ili ga
ni potpisnici ne ose?aju kao svoj? Arogancija i
nepodastavanje sa kojim se izvrsna vlast odnosi prema
Saveznom parlamentu i budu?nosti dr?ave govore o
neshvatanju posledica onoga sto su potpisali. Malo je
re?i da je to neodgovornost!
Parlament kao pokri?e izvrsne vlasti
Kao prethodno, postavlja se i pitanje cilja diskusije u
Saveznoj skupstini. Da li se ovaj dokument mo?e izmeniti,
dopuniti, u?initi boljim kao rezultat danasnje rasprave,
ili ne mo?e? Ako bi to bilo mogu?e, onda bi rasprava
imala smisla. Ali, dokumenat je napisan bez u?es?a
Skupstine, potpisan i serviran. Ne dozvoljavaju se bilo
kakve izmene i dopune. Savezni poslanici i Savezna
skupstina u celini, stavljeni su pred svrsen ?in: da
aminuju, da preuzmu odgovornost za nesto sto je uradila
izvrsna vlast izvan svojih kompetencija i ustavne
pozicije.
Stvari su postavljene naopako: izvrsna vlast je sa
stranim predstavnicima, sa Havijerom Solanom i njegovim
saradnicima, utvrdila dokumenat i osnovna resenja, a
Saveznoj Skupstini je ostavljeno samo da to prihvati ili
ostavi. Kakav je to odnos prema Parlamentarnoj
demokratiji, prema demokratiji uopste, ko odlu?uje o
ustavnim odnosima, ko kome asistira, ko koga kontrolise?
Ovo je vrhunac neprihvatljivog odnosa izvrsne vlasti
prema Parlamentu sa nepredvidivim posledicama. Pre vise
od godinu i po dana, zvani?no je zatra?eno otvaranje
rasprave u Saveznoj skupstini o sudbini dr?ave, o sudbini
Jugoslavije. Tadasnji savezni premijer Zoran ?i?i? je za
govornicom ovog visokog doma prihvatio tu inicijativu
SPS-a. Zahtev je vise puta ponavljan i tokom mandata
sadasnjeg premijera Dragise Pesi?a. Na?alost, inicijativa
nikada nije realizovana, niti je Parlamentu dat bilo
kakav odgovor.
Parlamenat se danas nalazi pred svrsenim ?inom: "Polazne
osnove" su potpisane od predstavnika izvrsne vlasti i
overene od Havijera Solane, One su servirane Saveznoj
skupstini po principu - "uzmi ili ostavi". Pacta sunt
servanda! Desava se upravo ono na sta smo odavno
upozoravali: o sudbini dr?ave odlu?uju izvrsni organi i
strani predstavnici, a ne Savezna skupstina i narodni
predstavnici. Skupstina je postala telo koje aminuje i
udara pe?at na tudje odluke.
A kako je tekao rad na "Polaznim osnovama", odgovorio je
predsednik dr Vojislav Kostunica u svom ekspozeu na
zajedni?koj sednici oba ve?a Savezne skupstine odr?anoj
18. aprila 2002. godine. Predsednik Kostunica u svom
ekspozeu, pored ostalog, izneo je da su o pregovorima
"obavestavane dve koalicije - DOS i Koalicija ,Zajedno za
Jugoslaviju,"! To bi i moglo biti nekakvo obrazlo?enje
kada bi se radilo o izradi partijskih, ili koalicionih
dokumenata. Ali, kada se radi o postavljanju temelja
budu?nosti dr?ave i njenih gradjana, takav metod rada,
takav nivo "transparentnosti" nisu prihvatljivi. Nema
opravdanja sto je Savezna skupstina spre?ena da uti?e na
sadr?inu "Polaznih osnova", sto je opozicija bila potpuno
isklju?ena i sto su, u krajnjoj liniji, stranci o tome
vise znali i "kumovali" nego gradjani ove zemlje. Kakav
metod - takav rezultat: imamo dokument koji je sve drugo
osim osnova za zajedni?ku dr?avu.
Bezimena nedr?ava
Da li "Polazne osnove" zna?e o?uvanje zajedni?ke dr?ave
Srbije i Crne Gore, ili njeno ukidanje?
Oni koji obrazla?u "Polazne osnove" neprekidno govore da
su sa?uvali "zajedni?ku dr?avu". U tekstu "Polaznih
osnova" nigde nema ni pomena "zajedni?ke dr?ave", ve? se
govori isklju?ivo o "dr?avnoj zajednici Srbije i Crne
Gore". A to je nesto sasvim drugo. "Zajedni?ka dr?ava",
jeste dr?ava. "Dr?avna zajednica" nije dr?ava. Ni
federacija, ni konfederacija, ni unija, ni republika, ni
kraljevina, ni predsedni?ka, ni parlamentarna, ni
nacionalna, ni gradjanska, ni centralizovana, ni
decentralizovana.
To je NEDR?AVA.
Sta su ?ije osnovne nadle?nosti, koji je odnos vlasti
"zajednice" u odnosu na vlast u republikama, kakav je
oblik vladavine - ostalo je potpuno nejasno. Pet
navedenih resora moglo bi da bude od zna?aja, ali je
ostalo bez objasnjenja sta su njihove nadle?nosti. Ako se
priznaje podeljenost tr?ista, dvojnost carina, poreza,
moneta - u ?ije ime ?e nastupati budu?i ministar za
spoljnoekonomske odnose i ho?e li on uopste biti
ministar? A sta je tek delokrug ministarstva za
"unutrasnje ekonomske odnose", ako su "unutrasnji" ko s
kim stupa u te odnose, je li to jedna od mnogih
skrivalica za odnose izmedju odvojenih tr?ista Srbije i
Crne Gore, zasto se onda tako ne ka?e!
Predvidjeno je da vojskom, stagod od nje ostalo,
komanduju tri predsednika konsensusom, sto zna?i - svako
i niko. O zajedni?koj policiji - ni govora. Predvidjeni
su Skupstina, Savet ministara, pet resora, predsednik,
ali ko za sta odgovara, kakav je odnos medju njima, kakav
izmedju njih i republi?kih organa - to je sve ostalo
otvoreno. Ako uopste ta tvorevina za?ivi makar i "na
odredjeno vreme" jedino je izvesno da ?e sporova biti na
pretek i da ?e Solana, ili jos verovatnije neki njegov
"specijalni izaslanik", imati tako mnogo posla da ?e
morati da se preseli u Beograd. Bar na "odredjeni rok".
"Preuredjenje" kao ukidanje drzave
Formulacija "preuredjenje odnosa Srbije i Crne Gore" je
skrivalica za ukidanje dr?ave, za ukidanje Jugoslavije.
Istina, ne odjednom, ve? u fazama, na rate. Neizbe?ne
posledice usvajanja ovakvog "preuredjenja" bi?e dalje
bujanje separatisti?kih snaga i trendova koji se ne svode
samo na ukidanje Jugoslavije kao zajedni?ke dr?ave, ve?
se usmeravaju na dezintegraciju Srbije, i na
dezintegraciju Crne Gore. Dobro su poznate separatisti?ke
snage i tendencije i u samoj Crnoj Gori.
Da li je puka koincidencija da je "ustavnim okvirima" za
Kosovo i Metohiju predvidjen isti prelazni period od tri
godine, bas kao i u Beogradskom sporazumu o preuredjenju
odnosa Srbije i Crne Gore"? Razume se, da nije. U oba
slu?aja su autori, ili koautori medjunarodni predstavnici
- Hekerup i Solana kod kojih se retko desava neuskladjen
nastup, ili slu?ajno poklapanje rokova.
Gde je sustina - tu je i ime
U "Polaznim osnovama" nigde se ne pominje suverenitet i
teritorijalni integritet sto su osnovna obele?ja svake
dr?ave. "Osnove" ne daju odgovor na pitanje - ko je
nosilac suvereniteta. Ho?e li gradjani Srbije i Crne Gore
imati zajedni?ko dr?avljanstvo i kako ?e se ono zvati? A
pasos, grb, himna...?
Nedr?ava koja se predla?e nema ni svog imena. Simulira se
da je ime puki zbir imena dve republike, Srbije i Crne
Gore. Predsednik Kostunica poru?uje da nije va?no kako se
nesto zove, ve? sta u sustini zna?i. Ne mo?emo ulaziti u
to kako bi se sef dr?ave li?no ose?ao da mu neko dekretom
ukine, protiv njegove volje, promeni li?no ime. Ali, sa
tako visokog mesta poruke narodu ne treba da budu -
zavaravanje. U "Polaznim osnovama" nema jasne dr?avne
sustine, pa je posledica - da nema ni imena. Ime
Jugoslavija koje je bilo dobro, prihva?eno i cenjeno, i u
narodu i u svetu, bez malo osam decenija - nije neva?no,
niti formalno pitanje. Govori se da ime Jugoslavija danas
ne odgovara zato sto su se ?etiri bivse jugoslovenske
republike otcepile. Ako njima ime Jugoslavija ne
odgovara, one su dobile satisfakciju - odlaskom iz
Jugoslavije. Srbija i Crna Gora su ostale u toj dr?avi, u
njima je najve?i broj ju?nih Slovena i zasto bi
otcepljene republike ili bilo ko iz inostranstva,
direktno, ili posredno uticao na to da se zadr?i ili
ukine ime Jugoslavija?! "Preuredjenje odnosa" izmedju
Srbije i Crne Gore, stagod bila sadr?ina tih novih odnosa
- ne zahteva, ne zna?i i ukidanje imena Jugoslavija.
Najzad, ko je pitao narod da li mu smeta ime Jugoslavija?
Ili nasi vlastodrsci u interesu demokratije ne?e da
zamaraju narod tako bezna?ajnim pitanjem!
Jugoslavija - vise od imena
Ime Jugoslavija je vrednost, simbol doprinosa pobedama u
savezni?kim ratovima protiv imperija, protiv fasizma i
nacizma. Za ime Jugoslavija vezan je doprinos miru,
stvaranju Ujedinjenih nacija, Svetske banke i MMF-a,
KEBS-a (OEBS-a) i gradjenju Evrope kao zajedni?kog doma
za sve narode i dr?ave. Jugoslavija je dugi niz godina
posle Drugog svetskog rata bila simbol uspeha u
ekonomskom, tehnoloskom, kulturnom, nau?nom, sportskom i
svakom drugom razvoju. Treba li podse?ati da je u toku
dugog perioda posle Drugog svetskog rata Jugoslavija, uz
Japan, imala najvisu stopu ekonomskog razvoja, da je
imala ?ivotni standard daleko visi nego u ?itavoj
Isto?noj Evropi, da nije pripadala blokovima. Jugoslavija
je vrlo rano primenila elemente tr?isne ekonomije, u
pojedinim privrednim granama nikada nije ukidala privatni
sektor i za ve?inu zemalja u svetu bila je primer
napretka u obrazovanju, nauci, tehnologiji.
Jugoslavija je bila doma?in svetskih i regionalnih
konferencija - konferencije MMF-a i Svetske banke,
Generalne konferencije UNESKO-a, dva samita nesvrstanih
zemalja, prve konferencije ministara inostranih poslova
balkanskih zemalja i mnogih drugih. Ime Jugoslavija se i
danas postuje u svetu jer se za to ime povezuje doprinos
dekolonizaciji, afirmaciji, ravnopravnosti, saradnje,
nemesanja, slobodnog izbora puteva, unutrasnjeg razvoja.
To ime uslo je u sve enciklopedije sveta kao pozitivna
tekovina naroda na ovim prostorima i Evrope. Jugoslavija
je subjekat (potpisnik) preko tri hiljade medjunarodnih
sporazuma. To ime takodje predstavlja, ne samo formalnu
nego i sustinsku branu protiv separatizama i tendenciji
daljeg prekrajanja granica na ovim prostorima sto je
ujedno opasnost i za druge zemlje Evrope. Zato je ogromna
odgovornost onih koji u naletu svakojakih samoobmana i
nekriti?nosti prema ?eljama iz inostranstva, takore?i
potezom pera, ukidaju i dr?avu i njeno ime. Zasto se
gradjanima ne pru?i sansa da o tome sami odlu?e na
referendumu, umesto politi?ke oligarhije?
Svaku dr?avu na svetu karakterise jedno tr?iste, jedna
moneta, jedan carinski, jedan poreski sistem. Postoje
mnogi primeri gde vise suverenih dr?ava ima jedno
tr?iste, jedan novac, iste carine i poreze. (Pored
Evropske unije, to je severnoameri?ka asocijacija NAFTA,
juznoafri?ka asocijacija SADCC i druge.) Medjutim, nema
primera da je jedna dr?ava uspesno startovala na put
razvoja koegzistencijom dva privredna, carinska, poreska
i monetarna sistema kako je to predvidjeno u "Polaznim
osnovama". Da li se mo?e poverovati da u nesto sto nigde
ne postoji, sto se nigde nije pokazalo kao racionalno i
uspesno, ima perspektive da se odr?i u slu?aju Srbije i
Crne Gore? Gde je u tome Evropsko iskustvo i standardi!
Ustavna povelja - ni ustav ni osnovni zakon
Ta "dr?avna zajednica" nije dr?ava, zato njeni
"arhitekti" nisu predvideli da ima ustav koji je bitna
odlika savremene dr?avnosti."Ustavna povelja" nije ustav.
Ako delovi i odredjena resenja iz Ustava od 1992. godine
nisu dobra, nisu za?ivela u praksi - Ustav se moze
promeniti i za to postoji Ustavom propisani postupak. U
svakom slu?aju, promene, kolike god bile po obimu i
sustini, sve do donosenja potpuno novog ustava, svojim
resenjima trebalo bi da nas pribli?e praksi i resenjima u
Evropi, da anticipiraju trendove dalje integracije, a ne
da legalizuju "fakti?ko stanje" i praksu divergentnu od
evropskih tokova.
Relativiziranje zna?aja ustava kao osnove dr?avnosti - i
pokusaji odbrane "ustavne povelje" kao zamene za ustav je
takodje jedna od mnogih samoobmanjuju?ih teza aktuelnih
predstavnika izvrsne vlasti koja ne mo?e da izdr?i iole
serioznu pravnu i politi?ku kritiku. Iznenadjuje kada
takvi pokusaji dolaze sa vrha dr?ave i od li?nosti sa
renomeom pravnih nau?nika. Primer Nema?ke koja umesto
ustava ima osnovni zakon nije argument u prilog "ustavnoj
povelji". Ustav jeste - osnovni zakon svake dr?ave.
Povelja nije zakon - najmanje - osnovni.
Hleba i "diskontinuiteta"
Od dolaska DOS-a na vlast javnost je ve? navikla da slusa
samohvalisanje o tome sta je postignuto na medjunarodnom
planu odricanjem od kontinuiteta medjunarodnopravnog
subjektiviteta Jugoslavije. Tvrdi se da je oja?an
medjunarodni polo?aj i ugled zemlje, da nasi dr?avni
predstavnici svuda u svetu nailaze na razumevanje i na
otvorena vrata, da je obezbedjena puna podrska (i
pohvale) reformama i tsl. Jedino nema objasnjenja zasto
nakon sve te podrske dr?avnim predstavnicima u zemlji
eskaliraju separatizmi i centrifugalne tendencije, ne
samo na Kosovu i Metohiji i u Crnoj Gori, ve? kako se
vidi i u Vojvodini, u opstinama na jugu Srbije (Presevo,
Bujanovac, Medvedja), u Raskoj oblasti! Zatim, kako sa
ocenom o sna?nom ugledu i polo?aju pomiriti odluku
ameri?kog predsednika Busa da za godinu dana produ?i
sankcije prema Srbiji uvedene jos daleke 1992. godine,
koincidenciju te odluke sa slicnim uslovljavanjima
izra?enih od predsednika ameri?kog Senatskog komiteta za
spoljnu politiku Bajdena, kao i od predsednika Pravnog
komiteta Saveta Evrope Lipelta (Kosovo i Metohija, Hag).
Ustav SRJ iz 1992. godine napadan je bespostedno od
dolaska DOS-a na vlast. Jedinu "postedu" imao je u
trenucima kada su se DOS-ovi lideri, uklju?uju?i
predsednika dr?ave dr Vojislava Kostunicu, zaklinjali na
vernost tom dokumentu i vrednostima koje je stitio. A na
samom po?etku Ustava kao jedna od tih vrednosti -
formulisan je - kontinuitet. I onda, posle svih tih
kritika, umesto da se gradjanima ponudi bolji Ustav, za
?im svakako ima potrebe - dolaze "Polazne osnove",
ukidanje Ustava i obe?anja Ustavne povelje. Kao spasenje!
?ije? U ?emu ?e ta ustavna povelja biti bolja od
proka?enog "?ablja?kog ustava"?
Kad u zemlji nema napretka, kada opadaju zaposlenost i
proizvodnja, kada se produbljuju podele i siromastvo,
kada pada prag minimalne zastite dostojanstva, kada je
krsenje ustava i zakona svakodnevica - onda za utehu
dobijamo - diskontinuitet, politi?ki i pravni. Tome je
predsednik Kostunica u svom ekspozeu u Saveznoj skupstini
dao novi doprinos. On je rekao: "Ono sto se nudi
("Polaznim osnovma") nije samo ustavni, vec i istorijski
diskontinuitet i novi po?etak". Ostao je, medjutim, du?an
da objasni - sta podrazumeva pod "istorijskim
diskontinuitetom", sa kojim periodom istorije treba narod
da raskrsti da bi mu bilo lakse i lepse? Od Kosovske
bitke, od revolucije 1804, ili drugog srpskog ustanka, od
odbrane Srbije 1914. i stvaranja prve Jugoslavije, od
oslobodila?kog ustanka 1941 i saveznistva sa Rusijom,
SAD, Velikom Britanijom u Drugom svetskom ratu, ili mo?da
od 1945. i stvaranja Druge Jugoslavije, od "Brionskog
plenuma", od famozne "Osme sednice"... Ne re?e Predsednik
u ?emu je to dobar i spasonosan taj "istorijski
diskontinuitet"?!
Sa diskontinuitetima - pravnim, politi?kim, pa i ovim
najnovijim zalaganjem za "istorijski diskontinuitet" nije
bas tako jednostavno, kao sto se narodu predstavlja. Mo?e
li narod ostati u kontinuitetu ako se pravi
diskontinuitet u njegovoj istoriji? Ili se mo?da posredno
nudi neki novi pojam - naroda sto u raznim novatorijama
od dolaska DOS na vlast i ne bi bilo neko iznenadjenje.
Ko ?e narod ubediti da raskine sa dedovima, o?evima,
pradedovima, ?ukundedovima .... sa belim orlovima? Mo?e
li se prekinuti vreme, tok, istorija? Ili ?e im se
poru?iti da su svi njihovi bli?i i dalji preci bili dobri
i u pravu, ali da su sve do dolaska na vlast DOS-a bili
zavedeni, omamljeni nenarodnim vodjama u medjuvremenu! A
kako narodu objasniti da su to bile generacije predaka i
lidera koji su bili visoko uva?eni i u susedstvu, i u
Evropi, i u svetu. Kako i zasto prekidati sopstvenu
istoriju, praviti diskontinuitet u njoj ve?ito posve?enoj
slobodi, saveznistvu, kad to niko ne ?ini, pa ni oni koji
su bivali i na drugim stranama, koji su vekovima
porobljavali, upravljali drugim ljudima, ?iji su preci
pioniri etni?kog ?is?enja i mnogo ?ega drugog sto je
daleko od svakog shvatanja ljudskih prava.
"Diskontinuitet u istoriji" - to je previse! Ma ?ija
ideja bila, pozadina, i stagod bila naknadna pojasnjenja.
Jednostavno, narod traje, sa svojim korenima i istorijom.
Razmetanje parolama o diskontinuitetu nije seriozno, jer
to ne vodi stabilnosti, razvoju i demokratiji. To nije
odlika ni dobrog doma?ina, jos manje - dr?avnika. Lako je
negirati, sejati sumnje, rusiti. Tesko je u?vrs?ivati
dobro, dogradjivati dostignuto, pokazati svoj opredme?eni
doprinos. Ne mo?e se ve?ito sve od po?etka, kao da nista
i niko nije valjao. Istorija, ?ivot, razvoj i napredak
postojali su i pre dolaska DOS-a na vlast.
Nastavljanje "kontrolisane krize"
"Polazne osnove" nista ne resavaju, osim sto obezbedjuju
produ?avanje "kontrolisane krize". Nastavljanje
neizvesnosti i politicke nestabilnosti neizbe?no ?e
smanjivati interes stranih partnera za ulaganja u nasu
privredu, usporava?e privredni razvoj i uzrokovati
produbljivanje ve? naraslih ekonomskih i politi?kih
problema. Ako se radi o tvorevini na tri godine, ako se
legalizuje postojanje odvojenih tr?ista, zasebnih
poreskih, carinskih i monetarnih sistema Srbije, na
jednoj, a Crne Gore, na drugoj strani - tesko se mo?e
o?ekivati da ?e ozbiljni strani partneri da ulaze u rizik
investicionih ulaganja!
"Polazne osnove" konsoliduju ostvareni stepen otcepljenja
Crne Gore od Savezne Republike Jugoslavije, legalizuju
dostignutu odvojenost od Srbije. Oni koji su takav
dokumenat sastavili i potpisali, pozivaju se na fakti?ko
stanje i rutinski ponavljaju da je za sve kriv "raniji
re?im". Pitanje je, medjutim, da li fakti?ko stanje koje
karakterise secesionizam aktuelnog crnogorskog
rukovodstva treba legalizovati i mogu li se potpisana
dokumenta o ukidanju Jugoslavije prodati kao "uspeh"
Kostunice, Djindji?a i Labusa. Kakve li ironije!
Kostunica i Djindji? ni u ?emu se ne sla?u, tako bar u
javnosti izgleda, ali zato bez re?i prihvataju "ustavne
okvire Hekerupa" za Kosovo i Metohiju i potpisuju papir
Havijera Solane o ukidanju Jugoslavije. Da - takodje se
sla?u o blagotvornom dejstvu diskontinuiteta i o tome da
je ve?i deo novije istorije naseg naroda bio greska,
zabluda, propast.
Za secesionisti?ke trendove Crne Gore, za podele u
politi?kom bi?u te Republike, do potpisivanja ovog
dokumenta odgovornost je snosio re?im Mila Djukanovi?a.
Sa potpisivanjem ovakvih "Polaznih osnova" i rukovodstvo
Srbije, istina bez predsednika Milana Milutinovi?a
(ukoliko je on uopste deo sadasnjeg rukovodstva Srbije) i
rukovodstvo SR Jugoslavije preuzeli su na sebe
odgovornost, podelili je sa Djukanovi?em, i tako ga
spasili rizika i neizvesnosti. Zasad. Ostvareni nivo
secesije je priznat, legalizovan, sada mo?e da ide dalje.
Poklon Djukanovi?u
Milo Djukanovic, oslabljen podelama u Crnoj Gori, dobio
je na poklon alibi za odustajanje od referenduma na kome
bi, najverovatnije, pretrpeo poraz. Uz anga?ovanje Solane
i "fleksibilnost" Kostunice i Djindji?a, Djukanovi? je
dobio tri godine. Da li ?e mu biti potrebno tako dugo
vreme za potpuno ostvarenje secesije ostaje da se vidi.
Ali, tesko je poverovati da ?e ga u tome ozbiljno
zaustavljati oni koji su ga sada spasili referenduma,
koji su mu gledali kroz prste razne "nestasluke" o kojima
bruji evropska stampa ili oni koji i danas nastavljaju da
mu daju kredite direktno, zaobilaze?i saveznu dr?avu.
Predsednik Kostunica je jedan od potpisnika "Polaznih
osnova". Posto su tu jos potpisi ?etvorice predstavnika
doma?ih vlasti i jednog predstavnika Evropske Unije,
tesko je ulaziti u to koliko je ?iji li?ni doprinos
konceptu NEDR?AVE. Medjutim, predsednik Kostunica je
jedini u svom ekspozeu u Saveznoj skupstini registrovao
sve va?nije kritike "Polaznih osnova" i pokusao da ih
opovrgne, da opravda sve - ono sto taj dokument sadr?i, a
o?igledno nije dobro i ono sto ne sadr?i a svakako je
imperativ dr?ave. U?inio je to, medjutim, bez ubedljivih
argumenata.
On opravdava i zasto za dr?avu nije nu?no da postoji
ustav nego je dobra ili bar dovoljna ustavna povelja;
zasto su se u unutrasnje odnose nase zemlje direktno
umesali Evropska unija i Havijer Solana; i zasto "nije
bitno ime dr?ave ve? sta ono stvarno zna?i"; i zasto je
dobar ve?iti "novi po?etak"; i zasto je "bolja dr?ava na
probu nego nedr?ava"; i zasto ne treba da nas brine sto
je u "Osnovama" predlo?eno nesto sto nigde ne postoji,
jer "?istih oblika nema". Itd., itd.
U svom ekspozeu, predsednik se retori?ki pita - "sta se
promenilo u odnosu na ju?e, i to bitno"? Odgovara, da se
vise ne govori da savezna dr?ava i njeni organi ne
postoje, da danas ima vise komunikacija "nego pre koju
godinu, pre koji mesec".
Vreme za otre?njenje
Stvarnost se mo?e i druga?ije komentarisati. Sta se nije
promenilo? Djukanovi? nije odustao od otcepljenja Crne
Gore, ni od referenduma, ni od svoje (evropske)
monete-evro, ni od poreza, carine. Podele u Crnoj Gori su
iste ili dublje nego ranije. Lobi i lobisti Djukanovi?a i
dalje su jednako aktivni u ameri?kim i evropskim centrima
mo?i. A kada je re? o tome sta se promenilo, zaista,
promena ima i drugih nista manje zna?ajnih od onih koje
navodi predsednik Kostunica. Prvo, ne pitaju?i nikoga,
pregovara?i su ukinuli Ustav SRJ i ime Jugoslavije. To
sto su se svojevremeno zakleli narodu da ?e taj Ustav
braniti kao svoju i narodnu svetinju - nikom nista. Verba
volant (Re?i lete). Greska je naroda koji je poverovao u
zakletvu svojih predstavnika. Drugo, ameri?ki predsednik
Bus je obnovio sve sankcije prema Jugoslaviji koje su
uspostavljene pre 10 godina. Da li je to "rutinski" potez
kako se to ?eli predstaviti od vlasti u Beogradu, ili
nije, ve? se vidi. Nisu zaledjeni ra?uni Milosevi?evih
saradnika, ve? stotine miliona dolara jugoslovenskih
banaka i preduze?a.
Potrebno je otre?njenje. I Predsednik Bus u svojoj
najnovijoj odluci i predsednik Senatskog komiteta za
spoljnu politiku D?ozef Bajden i predsednik Pravnog
komiteta parlamentarne skupstine Saveta Evrope gospodin
Lipelt - ponavljaju, pored drugih i jedan isti uslov za
ukidanje sankcija i ograni?enja - Kosovo, ili po nasem -
Kosovo i Metohija. Javnosti ostaje da naslu?uje - sta se
to novo ili staro tra?i od aktuelnih vlasti u Beogradu u
vezi sa Kosovom i Metohijom? Tri godine je ve? proteklo
od kako Kosovom upravlja administracija UN i od kada je
je tamo rasporedjeno oko 50 hiljada stranih, uglavnom
NATO vojnika!
1.Dopunjen i prilagodjen tekst izlaganja u raspravi na
zajedni?koj sednici Ve?a gradjana i Ve?a republika
Savezne skupstine odr?anoj 31. maja 2002. godine,
uklju?uju?i deo koji nije mogao da se izlo?i zbog
ograni?enja du?ine izlaganja poslanika na 7 (sedam)
minuta.
2. "Spoljni poslovi, odbrana, medjunarodni ekonomski
odnosi, unutrasnji ekonomski odnosi, i zastita ljudskih i
manjinskih prava".
Zivadin Jovanovic: Ukidanje drzave ili "Pacta
sunt servanda"
Date: Wed, 3 Jul 2002 11:19:47 -0700
From: "Artel"
ARTEL GEOPOLITIKA by www.artel.co.yu
office@...
Datum:03 juli 2002
?IVADIN JOVANOVI?: UKIDANJE DR?AVE i l i "PACTA
SUNT SERVANDA"
Izlaganje poslanika ?ivadina Jovanovi?a u raspravi pred
oba ve?a Savezne Skupstine o "Polaznim osnovama za
preuredjenje odnosa Srbije i Crne Gore"
Beograd, 31 maja 2002. godine
Sto je re?eno, i sto nije - u raspravi u Saveznoj
skupstini o "Polaznim osnovama za preuredjenje odnosa
Srbije i Crne Gore", 31. maja 2002. godine
Dokumenat "Polazne osnove za preuredjenje odnosa Srbije i
Crne Gore", su potpisali predsednik Savezne Republike
Jugoslavije, Vojislav Kostunica, potpredsednik Savezne
vlade, Miroljub Labus, predsednik Republike Crne Gore,
Milo Djukanovi?, predsednik Vlade Republike Srbije, Zoran
Djindji?, predsednik Vlade Republike Crne Gore, Filip
Vujanovi? i Havijer Solana, predstavnik Evropske Unije.
Dokumenat je potpisan u Beogradu 14. marta 2002. godine.
Pregovori o sadr?ini dokumenta vodjeni su vise meseci uz
sture, ?esto kontraditorne informacije za javnost. Dok su
u ime Crne Gore u?estvovali i predsednik Milo Djukanovi?
i premijer Filip Vujanovi?, u ime Srbije je u?estvovao
samo premijer Djindji?. Za neu?estvovanje predsednika
Milana Milutinovi?a nije dato nikakvo objasnjenje, niti
se on o tome oglasavao. U pregovorima je u?estvovao
Havijer Solana, visoki predstavnik EU za spoljnu i
bezbednosnu politiku, raniji Generalni sekretar NATO
pakta.
Da li je normalno da niko od potpisnika ne prisustvuje
zajedni?koj sednici dva ve?a Savezne skupstine na kojoj
se raspravlja o tom dokumentu?! Neshvatljivo je da niko
od njih nije danas u Saveznoj skupstini, pa ?ak ni
predstavnik Savezne vlade o kome smo pismeno obavesteni
da ?e u ovoj raspravi predstavljati Vladu. O ?emu to
govori? Da li oni uopste smatraju ovaj dokumenat svojim,
da li ose?aju obavezu da ga obrazla?u i eventualno brane,
da slusaju primedbe i zahteve saveznih poslanika? Ili ga
ni potpisnici ne ose?aju kao svoj? Arogancija i
nepodastavanje sa kojim se izvrsna vlast odnosi prema
Saveznom parlamentu i budu?nosti dr?ave govore o
neshvatanju posledica onoga sto su potpisali. Malo je
re?i da je to neodgovornost!
Parlament kao pokri?e izvrsne vlasti
Kao prethodno, postavlja se i pitanje cilja diskusije u
Saveznoj skupstini. Da li se ovaj dokument mo?e izmeniti,
dopuniti, u?initi boljim kao rezultat danasnje rasprave,
ili ne mo?e? Ako bi to bilo mogu?e, onda bi rasprava
imala smisla. Ali, dokumenat je napisan bez u?es?a
Skupstine, potpisan i serviran. Ne dozvoljavaju se bilo
kakve izmene i dopune. Savezni poslanici i Savezna
skupstina u celini, stavljeni su pred svrsen ?in: da
aminuju, da preuzmu odgovornost za nesto sto je uradila
izvrsna vlast izvan svojih kompetencija i ustavne
pozicije.
Stvari su postavljene naopako: izvrsna vlast je sa
stranim predstavnicima, sa Havijerom Solanom i njegovim
saradnicima, utvrdila dokumenat i osnovna resenja, a
Saveznoj Skupstini je ostavljeno samo da to prihvati ili
ostavi. Kakav je to odnos prema Parlamentarnoj
demokratiji, prema demokratiji uopste, ko odlu?uje o
ustavnim odnosima, ko kome asistira, ko koga kontrolise?
Ovo je vrhunac neprihvatljivog odnosa izvrsne vlasti
prema Parlamentu sa nepredvidivim posledicama. Pre vise
od godinu i po dana, zvani?no je zatra?eno otvaranje
rasprave u Saveznoj skupstini o sudbini dr?ave, o sudbini
Jugoslavije. Tadasnji savezni premijer Zoran ?i?i? je za
govornicom ovog visokog doma prihvatio tu inicijativu
SPS-a. Zahtev je vise puta ponavljan i tokom mandata
sadasnjeg premijera Dragise Pesi?a. Na?alost, inicijativa
nikada nije realizovana, niti je Parlamentu dat bilo
kakav odgovor.
Parlamenat se danas nalazi pred svrsenim ?inom: "Polazne
osnove" su potpisane od predstavnika izvrsne vlasti i
overene od Havijera Solane, One su servirane Saveznoj
skupstini po principu - "uzmi ili ostavi". Pacta sunt
servanda! Desava se upravo ono na sta smo odavno
upozoravali: o sudbini dr?ave odlu?uju izvrsni organi i
strani predstavnici, a ne Savezna skupstina i narodni
predstavnici. Skupstina je postala telo koje aminuje i
udara pe?at na tudje odluke.
A kako je tekao rad na "Polaznim osnovama", odgovorio je
predsednik dr Vojislav Kostunica u svom ekspozeu na
zajedni?koj sednici oba ve?a Savezne skupstine odr?anoj
18. aprila 2002. godine. Predsednik Kostunica u svom
ekspozeu, pored ostalog, izneo je da su o pregovorima
"obavestavane dve koalicije - DOS i Koalicija ,Zajedno za
Jugoslaviju,"! To bi i moglo biti nekakvo obrazlo?enje
kada bi se radilo o izradi partijskih, ili koalicionih
dokumenata. Ali, kada se radi o postavljanju temelja
budu?nosti dr?ave i njenih gradjana, takav metod rada,
takav nivo "transparentnosti" nisu prihvatljivi. Nema
opravdanja sto je Savezna skupstina spre?ena da uti?e na
sadr?inu "Polaznih osnova", sto je opozicija bila potpuno
isklju?ena i sto su, u krajnjoj liniji, stranci o tome
vise znali i "kumovali" nego gradjani ove zemlje. Kakav
metod - takav rezultat: imamo dokument koji je sve drugo
osim osnova za zajedni?ku dr?avu.
Bezimena nedr?ava
Da li "Polazne osnove" zna?e o?uvanje zajedni?ke dr?ave
Srbije i Crne Gore, ili njeno ukidanje?
Oni koji obrazla?u "Polazne osnove" neprekidno govore da
su sa?uvali "zajedni?ku dr?avu". U tekstu "Polaznih
osnova" nigde nema ni pomena "zajedni?ke dr?ave", ve? se
govori isklju?ivo o "dr?avnoj zajednici Srbije i Crne
Gore". A to je nesto sasvim drugo. "Zajedni?ka dr?ava",
jeste dr?ava. "Dr?avna zajednica" nije dr?ava. Ni
federacija, ni konfederacija, ni unija, ni republika, ni
kraljevina, ni predsedni?ka, ni parlamentarna, ni
nacionalna, ni gradjanska, ni centralizovana, ni
decentralizovana.
To je NEDR?AVA.
Sta su ?ije osnovne nadle?nosti, koji je odnos vlasti
"zajednice" u odnosu na vlast u republikama, kakav je
oblik vladavine - ostalo je potpuno nejasno. Pet
navedenih resora moglo bi da bude od zna?aja, ali je
ostalo bez objasnjenja sta su njihove nadle?nosti. Ako se
priznaje podeljenost tr?ista, dvojnost carina, poreza,
moneta - u ?ije ime ?e nastupati budu?i ministar za
spoljnoekonomske odnose i ho?e li on uopste biti
ministar? A sta je tek delokrug ministarstva za
"unutrasnje ekonomske odnose", ako su "unutrasnji" ko s
kim stupa u te odnose, je li to jedna od mnogih
skrivalica za odnose izmedju odvojenih tr?ista Srbije i
Crne Gore, zasto se onda tako ne ka?e!
Predvidjeno je da vojskom, stagod od nje ostalo,
komanduju tri predsednika konsensusom, sto zna?i - svako
i niko. O zajedni?koj policiji - ni govora. Predvidjeni
su Skupstina, Savet ministara, pet resora, predsednik,
ali ko za sta odgovara, kakav je odnos medju njima, kakav
izmedju njih i republi?kih organa - to je sve ostalo
otvoreno. Ako uopste ta tvorevina za?ivi makar i "na
odredjeno vreme" jedino je izvesno da ?e sporova biti na
pretek i da ?e Solana, ili jos verovatnije neki njegov
"specijalni izaslanik", imati tako mnogo posla da ?e
morati da se preseli u Beograd. Bar na "odredjeni rok".
"Preuredjenje" kao ukidanje drzave
Formulacija "preuredjenje odnosa Srbije i Crne Gore" je
skrivalica za ukidanje dr?ave, za ukidanje Jugoslavije.
Istina, ne odjednom, ve? u fazama, na rate. Neizbe?ne
posledice usvajanja ovakvog "preuredjenja" bi?e dalje
bujanje separatisti?kih snaga i trendova koji se ne svode
samo na ukidanje Jugoslavije kao zajedni?ke dr?ave, ve?
se usmeravaju na dezintegraciju Srbije, i na
dezintegraciju Crne Gore. Dobro su poznate separatisti?ke
snage i tendencije i u samoj Crnoj Gori.
Da li je puka koincidencija da je "ustavnim okvirima" za
Kosovo i Metohiju predvidjen isti prelazni period od tri
godine, bas kao i u Beogradskom sporazumu o preuredjenju
odnosa Srbije i Crne Gore"? Razume se, da nije. U oba
slu?aja su autori, ili koautori medjunarodni predstavnici
- Hekerup i Solana kod kojih se retko desava neuskladjen
nastup, ili slu?ajno poklapanje rokova.
Gde je sustina - tu je i ime
U "Polaznim osnovama" nigde se ne pominje suverenitet i
teritorijalni integritet sto su osnovna obele?ja svake
dr?ave. "Osnove" ne daju odgovor na pitanje - ko je
nosilac suvereniteta. Ho?e li gradjani Srbije i Crne Gore
imati zajedni?ko dr?avljanstvo i kako ?e se ono zvati? A
pasos, grb, himna...?
Nedr?ava koja se predla?e nema ni svog imena. Simulira se
da je ime puki zbir imena dve republike, Srbije i Crne
Gore. Predsednik Kostunica poru?uje da nije va?no kako se
nesto zove, ve? sta u sustini zna?i. Ne mo?emo ulaziti u
to kako bi se sef dr?ave li?no ose?ao da mu neko dekretom
ukine, protiv njegove volje, promeni li?no ime. Ali, sa
tako visokog mesta poruke narodu ne treba da budu -
zavaravanje. U "Polaznim osnovama" nema jasne dr?avne
sustine, pa je posledica - da nema ni imena. Ime
Jugoslavija koje je bilo dobro, prihva?eno i cenjeno, i u
narodu i u svetu, bez malo osam decenija - nije neva?no,
niti formalno pitanje. Govori se da ime Jugoslavija danas
ne odgovara zato sto su se ?etiri bivse jugoslovenske
republike otcepile. Ako njima ime Jugoslavija ne
odgovara, one su dobile satisfakciju - odlaskom iz
Jugoslavije. Srbija i Crna Gora su ostale u toj dr?avi, u
njima je najve?i broj ju?nih Slovena i zasto bi
otcepljene republike ili bilo ko iz inostranstva,
direktno, ili posredno uticao na to da se zadr?i ili
ukine ime Jugoslavija?! "Preuredjenje odnosa" izmedju
Srbije i Crne Gore, stagod bila sadr?ina tih novih odnosa
- ne zahteva, ne zna?i i ukidanje imena Jugoslavija.
Najzad, ko je pitao narod da li mu smeta ime Jugoslavija?
Ili nasi vlastodrsci u interesu demokratije ne?e da
zamaraju narod tako bezna?ajnim pitanjem!
Jugoslavija - vise od imena
Ime Jugoslavija je vrednost, simbol doprinosa pobedama u
savezni?kim ratovima protiv imperija, protiv fasizma i
nacizma. Za ime Jugoslavija vezan je doprinos miru,
stvaranju Ujedinjenih nacija, Svetske banke i MMF-a,
KEBS-a (OEBS-a) i gradjenju Evrope kao zajedni?kog doma
za sve narode i dr?ave. Jugoslavija je dugi niz godina
posle Drugog svetskog rata bila simbol uspeha u
ekonomskom, tehnoloskom, kulturnom, nau?nom, sportskom i
svakom drugom razvoju. Treba li podse?ati da je u toku
dugog perioda posle Drugog svetskog rata Jugoslavija, uz
Japan, imala najvisu stopu ekonomskog razvoja, da je
imala ?ivotni standard daleko visi nego u ?itavoj
Isto?noj Evropi, da nije pripadala blokovima. Jugoslavija
je vrlo rano primenila elemente tr?isne ekonomije, u
pojedinim privrednim granama nikada nije ukidala privatni
sektor i za ve?inu zemalja u svetu bila je primer
napretka u obrazovanju, nauci, tehnologiji.
Jugoslavija je bila doma?in svetskih i regionalnih
konferencija - konferencije MMF-a i Svetske banke,
Generalne konferencije UNESKO-a, dva samita nesvrstanih
zemalja, prve konferencije ministara inostranih poslova
balkanskih zemalja i mnogih drugih. Ime Jugoslavija se i
danas postuje u svetu jer se za to ime povezuje doprinos
dekolonizaciji, afirmaciji, ravnopravnosti, saradnje,
nemesanja, slobodnog izbora puteva, unutrasnjeg razvoja.
To ime uslo je u sve enciklopedije sveta kao pozitivna
tekovina naroda na ovim prostorima i Evrope. Jugoslavija
je subjekat (potpisnik) preko tri hiljade medjunarodnih
sporazuma. To ime takodje predstavlja, ne samo formalnu
nego i sustinsku branu protiv separatizama i tendenciji
daljeg prekrajanja granica na ovim prostorima sto je
ujedno opasnost i za druge zemlje Evrope. Zato je ogromna
odgovornost onih koji u naletu svakojakih samoobmana i
nekriti?nosti prema ?eljama iz inostranstva, takore?i
potezom pera, ukidaju i dr?avu i njeno ime. Zasto se
gradjanima ne pru?i sansa da o tome sami odlu?e na
referendumu, umesto politi?ke oligarhije?
Svaku dr?avu na svetu karakterise jedno tr?iste, jedna
moneta, jedan carinski, jedan poreski sistem. Postoje
mnogi primeri gde vise suverenih dr?ava ima jedno
tr?iste, jedan novac, iste carine i poreze. (Pored
Evropske unije, to je severnoameri?ka asocijacija NAFTA,
juznoafri?ka asocijacija SADCC i druge.) Medjutim, nema
primera da je jedna dr?ava uspesno startovala na put
razvoja koegzistencijom dva privredna, carinska, poreska
i monetarna sistema kako je to predvidjeno u "Polaznim
osnovama". Da li se mo?e poverovati da u nesto sto nigde
ne postoji, sto se nigde nije pokazalo kao racionalno i
uspesno, ima perspektive da se odr?i u slu?aju Srbije i
Crne Gore? Gde je u tome Evropsko iskustvo i standardi!
Ustavna povelja - ni ustav ni osnovni zakon
Ta "dr?avna zajednica" nije dr?ava, zato njeni
"arhitekti" nisu predvideli da ima ustav koji je bitna
odlika savremene dr?avnosti."Ustavna povelja" nije ustav.
Ako delovi i odredjena resenja iz Ustava od 1992. godine
nisu dobra, nisu za?ivela u praksi - Ustav se moze
promeniti i za to postoji Ustavom propisani postupak. U
svakom slu?aju, promene, kolike god bile po obimu i
sustini, sve do donosenja potpuno novog ustava, svojim
resenjima trebalo bi da nas pribli?e praksi i resenjima u
Evropi, da anticipiraju trendove dalje integracije, a ne
da legalizuju "fakti?ko stanje" i praksu divergentnu od
evropskih tokova.
Relativiziranje zna?aja ustava kao osnove dr?avnosti - i
pokusaji odbrane "ustavne povelje" kao zamene za ustav je
takodje jedna od mnogih samoobmanjuju?ih teza aktuelnih
predstavnika izvrsne vlasti koja ne mo?e da izdr?i iole
serioznu pravnu i politi?ku kritiku. Iznenadjuje kada
takvi pokusaji dolaze sa vrha dr?ave i od li?nosti sa
renomeom pravnih nau?nika. Primer Nema?ke koja umesto
ustava ima osnovni zakon nije argument u prilog "ustavnoj
povelji". Ustav jeste - osnovni zakon svake dr?ave.
Povelja nije zakon - najmanje - osnovni.
Hleba i "diskontinuiteta"
Od dolaska DOS-a na vlast javnost je ve? navikla da slusa
samohvalisanje o tome sta je postignuto na medjunarodnom
planu odricanjem od kontinuiteta medjunarodnopravnog
subjektiviteta Jugoslavije. Tvrdi se da je oja?an
medjunarodni polo?aj i ugled zemlje, da nasi dr?avni
predstavnici svuda u svetu nailaze na razumevanje i na
otvorena vrata, da je obezbedjena puna podrska (i
pohvale) reformama i tsl. Jedino nema objasnjenja zasto
nakon sve te podrske dr?avnim predstavnicima u zemlji
eskaliraju separatizmi i centrifugalne tendencije, ne
samo na Kosovu i Metohiji i u Crnoj Gori, ve? kako se
vidi i u Vojvodini, u opstinama na jugu Srbije (Presevo,
Bujanovac, Medvedja), u Raskoj oblasti! Zatim, kako sa
ocenom o sna?nom ugledu i polo?aju pomiriti odluku
ameri?kog predsednika Busa da za godinu dana produ?i
sankcije prema Srbiji uvedene jos daleke 1992. godine,
koincidenciju te odluke sa slicnim uslovljavanjima
izra?enih od predsednika ameri?kog Senatskog komiteta za
spoljnu politiku Bajdena, kao i od predsednika Pravnog
komiteta Saveta Evrope Lipelta (Kosovo i Metohija, Hag).
Ustav SRJ iz 1992. godine napadan je bespostedno od
dolaska DOS-a na vlast. Jedinu "postedu" imao je u
trenucima kada su se DOS-ovi lideri, uklju?uju?i
predsednika dr?ave dr Vojislava Kostunicu, zaklinjali na
vernost tom dokumentu i vrednostima koje je stitio. A na
samom po?etku Ustava kao jedna od tih vrednosti -
formulisan je - kontinuitet. I onda, posle svih tih
kritika, umesto da se gradjanima ponudi bolji Ustav, za
?im svakako ima potrebe - dolaze "Polazne osnove",
ukidanje Ustava i obe?anja Ustavne povelje. Kao spasenje!
?ije? U ?emu ?e ta ustavna povelja biti bolja od
proka?enog "?ablja?kog ustava"?
Kad u zemlji nema napretka, kada opadaju zaposlenost i
proizvodnja, kada se produbljuju podele i siromastvo,
kada pada prag minimalne zastite dostojanstva, kada je
krsenje ustava i zakona svakodnevica - onda za utehu
dobijamo - diskontinuitet, politi?ki i pravni. Tome je
predsednik Kostunica u svom ekspozeu u Saveznoj skupstini
dao novi doprinos. On je rekao: "Ono sto se nudi
("Polaznim osnovma") nije samo ustavni, vec i istorijski
diskontinuitet i novi po?etak". Ostao je, medjutim, du?an
da objasni - sta podrazumeva pod "istorijskim
diskontinuitetom", sa kojim periodom istorije treba narod
da raskrsti da bi mu bilo lakse i lepse? Od Kosovske
bitke, od revolucije 1804, ili drugog srpskog ustanka, od
odbrane Srbije 1914. i stvaranja prve Jugoslavije, od
oslobodila?kog ustanka 1941 i saveznistva sa Rusijom,
SAD, Velikom Britanijom u Drugom svetskom ratu, ili mo?da
od 1945. i stvaranja Druge Jugoslavije, od "Brionskog
plenuma", od famozne "Osme sednice"... Ne re?e Predsednik
u ?emu je to dobar i spasonosan taj "istorijski
diskontinuitet"?!
Sa diskontinuitetima - pravnim, politi?kim, pa i ovim
najnovijim zalaganjem za "istorijski diskontinuitet" nije
bas tako jednostavno, kao sto se narodu predstavlja. Mo?e
li narod ostati u kontinuitetu ako se pravi
diskontinuitet u njegovoj istoriji? Ili se mo?da posredno
nudi neki novi pojam - naroda sto u raznim novatorijama
od dolaska DOS na vlast i ne bi bilo neko iznenadjenje.
Ko ?e narod ubediti da raskine sa dedovima, o?evima,
pradedovima, ?ukundedovima .... sa belim orlovima? Mo?e
li se prekinuti vreme, tok, istorija? Ili ?e im se
poru?iti da su svi njihovi bli?i i dalji preci bili dobri
i u pravu, ali da su sve do dolaska na vlast DOS-a bili
zavedeni, omamljeni nenarodnim vodjama u medjuvremenu! A
kako narodu objasniti da su to bile generacije predaka i
lidera koji su bili visoko uva?eni i u susedstvu, i u
Evropi, i u svetu. Kako i zasto prekidati sopstvenu
istoriju, praviti diskontinuitet u njoj ve?ito posve?enoj
slobodi, saveznistvu, kad to niko ne ?ini, pa ni oni koji
su bivali i na drugim stranama, koji su vekovima
porobljavali, upravljali drugim ljudima, ?iji su preci
pioniri etni?kog ?is?enja i mnogo ?ega drugog sto je
daleko od svakog shvatanja ljudskih prava.
"Diskontinuitet u istoriji" - to je previse! Ma ?ija
ideja bila, pozadina, i stagod bila naknadna pojasnjenja.
Jednostavno, narod traje, sa svojim korenima i istorijom.
Razmetanje parolama o diskontinuitetu nije seriozno, jer
to ne vodi stabilnosti, razvoju i demokratiji. To nije
odlika ni dobrog doma?ina, jos manje - dr?avnika. Lako je
negirati, sejati sumnje, rusiti. Tesko je u?vrs?ivati
dobro, dogradjivati dostignuto, pokazati svoj opredme?eni
doprinos. Ne mo?e se ve?ito sve od po?etka, kao da nista
i niko nije valjao. Istorija, ?ivot, razvoj i napredak
postojali su i pre dolaska DOS-a na vlast.
Nastavljanje "kontrolisane krize"
"Polazne osnove" nista ne resavaju, osim sto obezbedjuju
produ?avanje "kontrolisane krize". Nastavljanje
neizvesnosti i politicke nestabilnosti neizbe?no ?e
smanjivati interes stranih partnera za ulaganja u nasu
privredu, usporava?e privredni razvoj i uzrokovati
produbljivanje ve? naraslih ekonomskih i politi?kih
problema. Ako se radi o tvorevini na tri godine, ako se
legalizuje postojanje odvojenih tr?ista, zasebnih
poreskih, carinskih i monetarnih sistema Srbije, na
jednoj, a Crne Gore, na drugoj strani - tesko se mo?e
o?ekivati da ?e ozbiljni strani partneri da ulaze u rizik
investicionih ulaganja!
"Polazne osnove" konsoliduju ostvareni stepen otcepljenja
Crne Gore od Savezne Republike Jugoslavije, legalizuju
dostignutu odvojenost od Srbije. Oni koji su takav
dokumenat sastavili i potpisali, pozivaju se na fakti?ko
stanje i rutinski ponavljaju da je za sve kriv "raniji
re?im". Pitanje je, medjutim, da li fakti?ko stanje koje
karakterise secesionizam aktuelnog crnogorskog
rukovodstva treba legalizovati i mogu li se potpisana
dokumenta o ukidanju Jugoslavije prodati kao "uspeh"
Kostunice, Djindji?a i Labusa. Kakve li ironije!
Kostunica i Djindji? ni u ?emu se ne sla?u, tako bar u
javnosti izgleda, ali zato bez re?i prihvataju "ustavne
okvire Hekerupa" za Kosovo i Metohiju i potpisuju papir
Havijera Solane o ukidanju Jugoslavije. Da - takodje se
sla?u o blagotvornom dejstvu diskontinuiteta i o tome da
je ve?i deo novije istorije naseg naroda bio greska,
zabluda, propast.
Za secesionisti?ke trendove Crne Gore, za podele u
politi?kom bi?u te Republike, do potpisivanja ovog
dokumenta odgovornost je snosio re?im Mila Djukanovi?a.
Sa potpisivanjem ovakvih "Polaznih osnova" i rukovodstvo
Srbije, istina bez predsednika Milana Milutinovi?a
(ukoliko je on uopste deo sadasnjeg rukovodstva Srbije) i
rukovodstvo SR Jugoslavije preuzeli su na sebe
odgovornost, podelili je sa Djukanovi?em, i tako ga
spasili rizika i neizvesnosti. Zasad. Ostvareni nivo
secesije je priznat, legalizovan, sada mo?e da ide dalje.
Poklon Djukanovi?u
Milo Djukanovic, oslabljen podelama u Crnoj Gori, dobio
je na poklon alibi za odustajanje od referenduma na kome
bi, najverovatnije, pretrpeo poraz. Uz anga?ovanje Solane
i "fleksibilnost" Kostunice i Djindji?a, Djukanovi? je
dobio tri godine. Da li ?e mu biti potrebno tako dugo
vreme za potpuno ostvarenje secesije ostaje da se vidi.
Ali, tesko je poverovati da ?e ga u tome ozbiljno
zaustavljati oni koji su ga sada spasili referenduma,
koji su mu gledali kroz prste razne "nestasluke" o kojima
bruji evropska stampa ili oni koji i danas nastavljaju da
mu daju kredite direktno, zaobilaze?i saveznu dr?avu.
Predsednik Kostunica je jedan od potpisnika "Polaznih
osnova". Posto su tu jos potpisi ?etvorice predstavnika
doma?ih vlasti i jednog predstavnika Evropske Unije,
tesko je ulaziti u to koliko je ?iji li?ni doprinos
konceptu NEDR?AVE. Medjutim, predsednik Kostunica je
jedini u svom ekspozeu u Saveznoj skupstini registrovao
sve va?nije kritike "Polaznih osnova" i pokusao da ih
opovrgne, da opravda sve - ono sto taj dokument sadr?i, a
o?igledno nije dobro i ono sto ne sadr?i a svakako je
imperativ dr?ave. U?inio je to, medjutim, bez ubedljivih
argumenata.
On opravdava i zasto za dr?avu nije nu?no da postoji
ustav nego je dobra ili bar dovoljna ustavna povelja;
zasto su se u unutrasnje odnose nase zemlje direktno
umesali Evropska unija i Havijer Solana; i zasto "nije
bitno ime dr?ave ve? sta ono stvarno zna?i"; i zasto je
dobar ve?iti "novi po?etak"; i zasto je "bolja dr?ava na
probu nego nedr?ava"; i zasto ne treba da nas brine sto
je u "Osnovama" predlo?eno nesto sto nigde ne postoji,
jer "?istih oblika nema". Itd., itd.
U svom ekspozeu, predsednik se retori?ki pita - "sta se
promenilo u odnosu na ju?e, i to bitno"? Odgovara, da se
vise ne govori da savezna dr?ava i njeni organi ne
postoje, da danas ima vise komunikacija "nego pre koju
godinu, pre koji mesec".
Vreme za otre?njenje
Stvarnost se mo?e i druga?ije komentarisati. Sta se nije
promenilo? Djukanovi? nije odustao od otcepljenja Crne
Gore, ni od referenduma, ni od svoje (evropske)
monete-evro, ni od poreza, carine. Podele u Crnoj Gori su
iste ili dublje nego ranije. Lobi i lobisti Djukanovi?a i
dalje su jednako aktivni u ameri?kim i evropskim centrima
mo?i. A kada je re? o tome sta se promenilo, zaista,
promena ima i drugih nista manje zna?ajnih od onih koje
navodi predsednik Kostunica. Prvo, ne pitaju?i nikoga,
pregovara?i su ukinuli Ustav SRJ i ime Jugoslavije. To
sto su se svojevremeno zakleli narodu da ?e taj Ustav
braniti kao svoju i narodnu svetinju - nikom nista. Verba
volant (Re?i lete). Greska je naroda koji je poverovao u
zakletvu svojih predstavnika. Drugo, ameri?ki predsednik
Bus je obnovio sve sankcije prema Jugoslaviji koje su
uspostavljene pre 10 godina. Da li je to "rutinski" potez
kako se to ?eli predstaviti od vlasti u Beogradu, ili
nije, ve? se vidi. Nisu zaledjeni ra?uni Milosevi?evih
saradnika, ve? stotine miliona dolara jugoslovenskih
banaka i preduze?a.
Potrebno je otre?njenje. I Predsednik Bus u svojoj
najnovijoj odluci i predsednik Senatskog komiteta za
spoljnu politiku D?ozef Bajden i predsednik Pravnog
komiteta parlamentarne skupstine Saveta Evrope gospodin
Lipelt - ponavljaju, pored drugih i jedan isti uslov za
ukidanje sankcija i ograni?enja - Kosovo, ili po nasem -
Kosovo i Metohija. Javnosti ostaje da naslu?uje - sta se
to novo ili staro tra?i od aktuelnih vlasti u Beogradu u
vezi sa Kosovom i Metohijom? Tri godine je ve? proteklo
od kako Kosovom upravlja administracija UN i od kada je
je tamo rasporedjeno oko 50 hiljada stranih, uglavnom
NATO vojnika!
1.Dopunjen i prilagodjen tekst izlaganja u raspravi na
zajedni?koj sednici Ve?a gradjana i Ve?a republika
Savezne skupstine odr?anoj 31. maja 2002. godine,
uklju?uju?i deo koji nije mogao da se izlo?i zbog
ograni?enja du?ine izlaganja poslanika na 7 (sedam)
minuta.
2. "Spoljni poslovi, odbrana, medjunarodni ekonomski
odnosi, unutrasnji ekonomski odnosi, i zastita ljudskih i
manjinskih prava".