ARTEL GEOPOLITIKA by www.artel.co.yu
office@...
Datum: 27 novembar 2002
NATO stigao na 100 km od Beograda
Autor: Branislav Popovi?
Beograd, 25. novembar 2002. godine
Protekle subote u centru Bukuresta odr?ana je najve?a festa od
vremena kada je pre nekoliko godina Bil Klinton stigao na par sati u
glavni grad Rumunije kao "utesna nagrada" nakon sto ta zemlja
tada nije primljena u Severnoatlantski pakt. Tada je bio divan letnji
dan, a sada je, za onih par sati koliko se D?ord` Bus Junior zadr?ao,
padala jaka kisa. Rumunski doma?in, predsednik Jon Ilijesku,
objasnio je visokom gostu iz SAD da su Rumunima srca vedra bez
obzira na lose vremenske prilike, i to zato sto je Rumunija kona?no
pozvana da udje u NATO-pakt, a predsednik Bus li?no o tome
doneo aber rumunskom narodu. Mada dobrano pokisao, ameri?ki
predsednik i "lider slobodnog sveta" pateti?nom najavom duge, koju
ina?e niko drugi od prisutnih nije video, doveo je pokislih nekoliko
stotina hiljada Rumuna na veli?anstveno uredjenom Trgu
Revolucije do kolektivnog nacionalnog "orgazma". Najzad izvan
ruske sfere uticaja, Rumunija je svakako najzna?ajnija od sedam
novih ?lanica NATO-pakta, kako po veli?ini teritorije, tako i po
broju stanovnika i geografskom polo?aju, pa je i ovih Busovih par
sati boravka bilo dovoljno da ispuni zadovoljstvom kako Ameri?ku
administraciju, tako i nekakvim, za nas nerazumljivim, ponosom
preko 20 miliona Rumuna.
Na po?asnoj tribini na centralnom gradskom trgu, oko kojeg se
nalaze mnoge zgrade od velikog zna?aja za noviju rumunsku
istoriju, govore Ilijeskua i Busa pratili su politi?ari, po?evsi od
premijera Adrijana Nastasea sa teksaskim sesirom (kakav su nosile i
mnoge druge prisutne zvanice) i bivseg predsednika
Konstantineskua, pa sve do gimnasti?arke Nadije Komane?i i
fudbalera George Had?ija. Ilijeskuov govor bio je kombinacija
iskrenog odusevljenja dostignutim nacionalnim ciljem i ?alosnog
"uvla?enja" Americi.
Bus Junior je tokom svog govora podsetio na ono sto stvarno i jeste
- zadovoljni farmer koji miluje svog ljubimca, da bi kasnije, kada se
rukovao i ljubio sa masom u prvim redovima, zadobio izraz u kojem
su se preplitali odusevljenje i neverica da neki narod mo?e danas da
ljubi Ameriku tako "do imbecilnosti"!
Tako je NATO-pakt kona?no izasao na obalu Crnog mora,
zaokru?io bivsi sovjetski prostor sa Zapada, ali i opkolio bivsi
jugoslovenski prostor (sem Slovenije, najboljeg djaka "Novog
svetskog poretka", koja je i sama pozvana da udje u Alijansu).
Aktuelnu euforiju, izazvanu prijemom u NATO-pakt, a kojom su
sve rumunske varijante vlasti nakon tkzv. Revolucije 1989, krunisale
svoju "uvlaka?ku" politiku prema Zapadu i SAD, u narednom
periodu smeni?e odvagavanje sta je ulaskom u Alijansu zemlja
dobila, a sta ?e morati da plati kao cenu svrstavanja uz Zapad.
Panegirike ?e uskoro zameniti skepsa vezana za ?injenicu da je
Rumunija primljena u Zapad samo na vojnom planu, sto ?e samo po
sebi puno da kosta njene gradjane, dok je prijem u Evropsku uniju
omedjen limitiranim privrednim mogu?nostima ove zemlje, do te
mere da bi ?ak i ovakva, sankcijama i bombama unazadjena, SRJ
mogla dobiti prednost u ?ekaonici Evropske unije.
U subotu izvikane vrednosti dostignute "slobode" mogu brzo da se
pretvore u zabrinutost zbog eksploatacije malih naroda od strane
razvijenog Zapada, sramotu zbog poni?avaju?e snishodljivosti prema
Americi, stida zbog prihvatanja nametnutih "evropskih vrednosti"
(kao sto su usvojeni zakoni o legalizaciji prostitucije i
homoseksualnosti), potencijanu nacionalnu katastrofu zbog
pokrenutog transfera duhovnosti nacionalno pravoslavnih Rumuna
ka vatikanskom unijatstvu, o ve? zaokru?enom pot?injavanju
zapadnim subkulturnim "vrednostima" da i ne govorimo? Doduse,
sami Rumuni su, sa izuzetkom malobrojnih oponenata levi?arske
orijentacije ili nostalgi?ara za redom koji je vladao pod bivsim
re?imom, za proteklih trinaest godina "tranzicije" toliko nekriti?ki
upijali plodove "slobode" koji su im stizali sa Zapada, da su jos
jednom dokazali tezu da siromasku gladnom svega ne treba dozvoliti
da se pre?dere. Ustvari, zapa?a se da bogatstvo izloga, broj kanala
kablovske TV, topli stanovi, raznovrsnost (uglavnom uvoznih)
prehrambenih proizvoda, velik broj predstavnistava stranih firmi,
kao i sloboda izra?avanja u umetnosti, politici, veroispovesti,
putovanja u svet i mnogo ?ega drugog, postignuti poslednjih godina,
nisu u skladu sa nivoom produktivnosti rada i opsteg ?ivotnog
standarda, koji jedva da su dostigli one iz vremena pred pad
?auseskua, ali ni sa porastom kriminala, korupcije i zaostravanjem
socijalnih tenzija, te padom opste bezbednosti u drustvu. To su
boljke svih tranzicionih drustava Isto?ne Evrope, sa dodatkom da je
Rumunija posebno optere?ena vidno ni?im opstim nivoom razvoja
od ostalih zemalja nekadasnjeg Varsavskog pakta.
Takvu nekriti?nost, bolje re?eno provincijalnu fascinaciju Rumuna
Zapadom pothranjivale su, navodno u ime "uzvisenog cilja ulaska u
Evropu", kako vlasti, tako i mediji i privreda te zemlje. Pisac ovih
redova bio je 2000. godine svedok jedinstvenog primera
idolopoklonstva prema Americi. Re? je o vatrometu, organizovanom
u ?ast 4. jula, dr?avnog praznika SAD, u najve?em bukurestanskom
parku Herestrou za nekoliko desetina hiljada gradjana, gde je
nemilice to?ena Koka-Kola (ina?e najve?i pojedina?ni investitor u
Rumuniji tokom prvih nekoliko godina tranzicije), sviran rokenrol i
distribuirani razni ameri?ki subkulturni stereotipi. Ta manifestacija
se ponavlja svake godine, ali zvani?na politika, ?iji je deklarisani
cilj
bio ulazak u NATO-pakt, nije zaostajala u takvom odnosu prema
Americi. Desni?arska vlada je 1999. godine stavila na raspolaganje
NATO-paktu rumunski vazdusni prostor i vojne aerodrome,
konfiskovala na bukurestanskom aerodromu JAT-ovu flotu
putni?kih aviona, poletelu ka Rusiji i Ukrajini kako je ne bi stigle
bombe Alijanse (Rumuni su ih nakon mesec i vise dana ipak pustili
da odlete, ali tek onda kada su avioni JAT-a postali ne?eljen dekor
za "istorijsku" posetu rimskog Pape Bukurestu!), dozvolila
emitovanje sa njene teritorije propagande NATO-vskih
radio-stanica prema Jugoslaviji, te prepisivala strane spiskove
nepo?eljnih li?nosti iz SR Jugoslavije. Levi?arska vlada one iste
partije koja je pomogla Jugoslaviji da pre?ivi sankcije, a ?iji je
lider
(subotnji Busov doma?in!), doduse tada kao opozicionar, u prole?e
1998. godine posetio Beograd u znak podrske srpskom vidjenju
pitanja Kosova i Metohije (podrsku nasoj zemlji ponovio je 1. maja
1999. li?nim u?es?em na mitingu rumunsko-srpskog prijateljstva u
ve? pomenutom bukurestanskom parku Herestrou), ove godine je,
kao prva u celoj Evropi, prihvatila ameri?ko nepriznavanje
novostvorenog opstesvetskog suda za ratne zlo?ine u Hagu.
U prijatnim i sve?anim trenucima odnosa dveju dr?ava Rumuni
?esto ponavljaju staru frazu da "Rumunija medju susedima ima
samo dva prava prijatelja - Srbiju i Crno More." I stvarno -
ogromna ve?ina - vise od 4/5 Rumuna je, prema ondasnjim
anketama javnog mnjenja, 1999. bila protiv bombardovanja
Jugoslavije, ?ime je, u inat potezima vlasti, potvrdjena visevekovna
simpatija Rumuna prema Srbima.
Rumunska vlast je, medjutim, delovala u skladu sa svojim
proklamovanim ciljem - ulaskom u evroatlantske integracije, sto je
u sustini na?in da se zemlja odbrani od "ruske opasnosti". Svaki
Rumun ?e tokom poslednje dve-tri decenije otvoreno priznati, da
njegov strah od Slovena na Istoku - od "ruskog medveda"
nadja?ava ljubav prema Slovenima na Zapadu - Srbima. Ta
opsednutost "ruskom opasnos?u" je toliko prisutna medju
Rumunima, da oni intimno priznaju da ne ?ele (logi?no) ujedinjenje
sa sopstvenom bra?om po jeziku, veri i tradiciji, onom u Moldaviji ili
Ukrajini, jer smatraju da su oni predugo bili pod sovjetskom vlas?u,
te kao takvi - "rusificirani" - nisu "po?eljni" za zajedni?ki ?ivot.
Kao posledica prijema Rumunije, NATO-pakt je stigao na samo
100 km od Beograda. Svako poredjenje sudbina Beograda i
Bukuresta tokom devedesetih godina u odnosu na Alijansu je
neprimereno, obzirom na potpunu divergentnost politika Vasingtona
prema njima. Namerno neshvatanje srpskog naroda i neuva?avanje
srpske dimenzije raspada prethodne Jugoslavije dovela je SAD i
Zapad do sankcija i rata protiv Srbije i svrgavanja njene vlasti, dok
je paralelno tekao proces (podsticanog od Zapada) "pretr?avanja"
Rumunije sa Istoka na Zapad. Kao sto su nekada rumunski
dr?avnici Bratijanu i Antonesku, ve? prema volji velikih sila,
dobijali ili gubili teritorije i stanovnistvo, kao sto je De? bio
poslusan
prema Sovjetima, tako su Ilijesku i Konstantinesku poslusnici oca i
sina Busa i Klintona. Pragmati?nost rumunske spoljne politike -
"plivanje niz vodu" u medjunarodnim odnosima i ponasanje
postojano "niz dlaku" prema svetskim silama sa jedne strane, a
konstantna slobodoljubivost i inat srpskog naciona prema
osvaja?ima (Srbi su se uvek bunili, dizali ustanke, oslobadjali i sebe
i
druge, ali zbog toga i masovno ginuli) s druge strane, dali su kao
posledicu ?injenicu da krajem dvadesetog veka na svetu Rumuna
bude duplo vise od Srba, iako ih je pre sto godina bilo pribli?no
isto.
Kao fusnota ovome, bizarno zvu?i podatak da je jedini rumunski
vladar u poslednjih sto godina, koji je delovao isklju?ivo u
nacionalnom interesu Rumunije (istina, uz velike ?rtve medju
narodnim masama), bio "diktator" ?ausesku, koga je preki sud
'revolucije" (u ?ijem su "podizanju" odlu?uju?e bile umesane
sovjetska i britanska tajna slu?ba!) streljao u trenutku kada je
Rumuniju oslobodio inostranog duga i izgradio nekoliko
gradjevinskih poduhvata faraonskih proporcija, koje Rumuni danas
zasigurno ne bi bili kadri da sagrade! U takvoj konstelaciji, Srbija i
Crna Gora danas ne mogu, bez obzira na nemoralnost, nehumanost
i bezobzirnost novih svetskih vladara (pravi svetski diktator je
D?ord? Bus Junior, ?ovek neverovatno ruralnog lika i ponasanja u
odnosu na svog oca) i uprkos ratu koji je nedavno vodjen protiv
naseg naroda, da prenebregnu ?injenicu da ?e uskoro sve zemlje u
okru?enju biti ?lanice ili "partneri za mir" NATO-pakta.
Principijelnost i "nedavanje na sebe" su moralno nadmo?ni, ali
odgovornost prema ugro?enom bioloskom opstanku Srpske nacije
nala?e nam malo dostojanstvenije, ali u osnovi "rumunsko"
ponasanje, barem dok traje svetski poredak nazvan "Pax
Americana". Nije pre dve hiljade godina ni Oktavijan Avgust za
vreme "Pax Romana" bio moralniji, humaniji ili obzirniji od ove
bagre koja danas vlada svetom, pa ipak, ko je hteo da ?ivi sa
"blagodetima" Rima morao je da njegovu vrhovnu vlast i priznaje.
Na po?etku Tre?eg milenijuma, kada se Damoklov ma? Novog
Rima ve? nadvio nad Irakom, a dok Severna Koreja, Iran, Kuba i jos
poneka Libija ili Mijanmar tek ?ekaju na svoj red da budu
"usre?ene" tkzv. ameri?kom demokratijom, mora?e i Srbi i
Crnogorci (pre tri godine smo i sami "popili gorku pilulu" NATO
agresije) da nau?e da "plivaju" u tim nemirnim vodama. Da smo, u
principu, mi u pravu svakako ostaje, u istoriji ?e tako i biti
zapisano,
ali tek ako prvo kona?no "proplivamo" i ovu ameri?ku posast
pre?ivimo. Pre dve hiljade godina, u Avgustovo vreme, rodjen je Isus
i njegova protokomunisti?ka verska doktrina, koja je u sustini
predstavljala vid otpora imperijalnom Rimu. Milosevi?eva Srbija, to
postaje sve jasnije, bila je upravo to prema Novom Rimu. Ne treba
imati iluzija da je neka dalja analogija evolutivnog puta ova dva
otpora mogu?a u nasem informati?kom dobu. Isto tako, ta?no je i da
je svaka od hris?anskih crkava odstupila od tog u?enja, postavsi
orudje vlasti i mo?nika u svakom drustvu, ali moramo verovati da ?e
neko dobro proiza?i i iz ove negacije humanosti, koja u liku
Ameri?ke administracije danas vlada svetom!
office@...
Datum: 27 novembar 2002
NATO stigao na 100 km od Beograda
Autor: Branislav Popovi?
Beograd, 25. novembar 2002. godine
Protekle subote u centru Bukuresta odr?ana je najve?a festa od
vremena kada je pre nekoliko godina Bil Klinton stigao na par sati u
glavni grad Rumunije kao "utesna nagrada" nakon sto ta zemlja
tada nije primljena u Severnoatlantski pakt. Tada je bio divan letnji
dan, a sada je, za onih par sati koliko se D?ord` Bus Junior zadr?ao,
padala jaka kisa. Rumunski doma?in, predsednik Jon Ilijesku,
objasnio je visokom gostu iz SAD da su Rumunima srca vedra bez
obzira na lose vremenske prilike, i to zato sto je Rumunija kona?no
pozvana da udje u NATO-pakt, a predsednik Bus li?no o tome
doneo aber rumunskom narodu. Mada dobrano pokisao, ameri?ki
predsednik i "lider slobodnog sveta" pateti?nom najavom duge, koju
ina?e niko drugi od prisutnih nije video, doveo je pokislih nekoliko
stotina hiljada Rumuna na veli?anstveno uredjenom Trgu
Revolucije do kolektivnog nacionalnog "orgazma". Najzad izvan
ruske sfere uticaja, Rumunija je svakako najzna?ajnija od sedam
novih ?lanica NATO-pakta, kako po veli?ini teritorije, tako i po
broju stanovnika i geografskom polo?aju, pa je i ovih Busovih par
sati boravka bilo dovoljno da ispuni zadovoljstvom kako Ameri?ku
administraciju, tako i nekakvim, za nas nerazumljivim, ponosom
preko 20 miliona Rumuna.
Na po?asnoj tribini na centralnom gradskom trgu, oko kojeg se
nalaze mnoge zgrade od velikog zna?aja za noviju rumunsku
istoriju, govore Ilijeskua i Busa pratili su politi?ari, po?evsi od
premijera Adrijana Nastasea sa teksaskim sesirom (kakav su nosile i
mnoge druge prisutne zvanice) i bivseg predsednika
Konstantineskua, pa sve do gimnasti?arke Nadije Komane?i i
fudbalera George Had?ija. Ilijeskuov govor bio je kombinacija
iskrenog odusevljenja dostignutim nacionalnim ciljem i ?alosnog
"uvla?enja" Americi.
Bus Junior je tokom svog govora podsetio na ono sto stvarno i jeste
- zadovoljni farmer koji miluje svog ljubimca, da bi kasnije, kada se
rukovao i ljubio sa masom u prvim redovima, zadobio izraz u kojem
su se preplitali odusevljenje i neverica da neki narod mo?e danas da
ljubi Ameriku tako "do imbecilnosti"!
Tako je NATO-pakt kona?no izasao na obalu Crnog mora,
zaokru?io bivsi sovjetski prostor sa Zapada, ali i opkolio bivsi
jugoslovenski prostor (sem Slovenije, najboljeg djaka "Novog
svetskog poretka", koja je i sama pozvana da udje u Alijansu).
Aktuelnu euforiju, izazvanu prijemom u NATO-pakt, a kojom su
sve rumunske varijante vlasti nakon tkzv. Revolucije 1989, krunisale
svoju "uvlaka?ku" politiku prema Zapadu i SAD, u narednom
periodu smeni?e odvagavanje sta je ulaskom u Alijansu zemlja
dobila, a sta ?e morati da plati kao cenu svrstavanja uz Zapad.
Panegirike ?e uskoro zameniti skepsa vezana za ?injenicu da je
Rumunija primljena u Zapad samo na vojnom planu, sto ?e samo po
sebi puno da kosta njene gradjane, dok je prijem u Evropsku uniju
omedjen limitiranim privrednim mogu?nostima ove zemlje, do te
mere da bi ?ak i ovakva, sankcijama i bombama unazadjena, SRJ
mogla dobiti prednost u ?ekaonici Evropske unije.
U subotu izvikane vrednosti dostignute "slobode" mogu brzo da se
pretvore u zabrinutost zbog eksploatacije malih naroda od strane
razvijenog Zapada, sramotu zbog poni?avaju?e snishodljivosti prema
Americi, stida zbog prihvatanja nametnutih "evropskih vrednosti"
(kao sto su usvojeni zakoni o legalizaciji prostitucije i
homoseksualnosti), potencijanu nacionalnu katastrofu zbog
pokrenutog transfera duhovnosti nacionalno pravoslavnih Rumuna
ka vatikanskom unijatstvu, o ve? zaokru?enom pot?injavanju
zapadnim subkulturnim "vrednostima" da i ne govorimo? Doduse,
sami Rumuni su, sa izuzetkom malobrojnih oponenata levi?arske
orijentacije ili nostalgi?ara za redom koji je vladao pod bivsim
re?imom, za proteklih trinaest godina "tranzicije" toliko nekriti?ki
upijali plodove "slobode" koji su im stizali sa Zapada, da su jos
jednom dokazali tezu da siromasku gladnom svega ne treba dozvoliti
da se pre?dere. Ustvari, zapa?a se da bogatstvo izloga, broj kanala
kablovske TV, topli stanovi, raznovrsnost (uglavnom uvoznih)
prehrambenih proizvoda, velik broj predstavnistava stranih firmi,
kao i sloboda izra?avanja u umetnosti, politici, veroispovesti,
putovanja u svet i mnogo ?ega drugog, postignuti poslednjih godina,
nisu u skladu sa nivoom produktivnosti rada i opsteg ?ivotnog
standarda, koji jedva da su dostigli one iz vremena pred pad
?auseskua, ali ni sa porastom kriminala, korupcije i zaostravanjem
socijalnih tenzija, te padom opste bezbednosti u drustvu. To su
boljke svih tranzicionih drustava Isto?ne Evrope, sa dodatkom da je
Rumunija posebno optere?ena vidno ni?im opstim nivoom razvoja
od ostalih zemalja nekadasnjeg Varsavskog pakta.
Takvu nekriti?nost, bolje re?eno provincijalnu fascinaciju Rumuna
Zapadom pothranjivale su, navodno u ime "uzvisenog cilja ulaska u
Evropu", kako vlasti, tako i mediji i privreda te zemlje. Pisac ovih
redova bio je 2000. godine svedok jedinstvenog primera
idolopoklonstva prema Americi. Re? je o vatrometu, organizovanom
u ?ast 4. jula, dr?avnog praznika SAD, u najve?em bukurestanskom
parku Herestrou za nekoliko desetina hiljada gradjana, gde je
nemilice to?ena Koka-Kola (ina?e najve?i pojedina?ni investitor u
Rumuniji tokom prvih nekoliko godina tranzicije), sviran rokenrol i
distribuirani razni ameri?ki subkulturni stereotipi. Ta manifestacija
se ponavlja svake godine, ali zvani?na politika, ?iji je deklarisani
cilj
bio ulazak u NATO-pakt, nije zaostajala u takvom odnosu prema
Americi. Desni?arska vlada je 1999. godine stavila na raspolaganje
NATO-paktu rumunski vazdusni prostor i vojne aerodrome,
konfiskovala na bukurestanskom aerodromu JAT-ovu flotu
putni?kih aviona, poletelu ka Rusiji i Ukrajini kako je ne bi stigle
bombe Alijanse (Rumuni su ih nakon mesec i vise dana ipak pustili
da odlete, ali tek onda kada su avioni JAT-a postali ne?eljen dekor
za "istorijsku" posetu rimskog Pape Bukurestu!), dozvolila
emitovanje sa njene teritorije propagande NATO-vskih
radio-stanica prema Jugoslaviji, te prepisivala strane spiskove
nepo?eljnih li?nosti iz SR Jugoslavije. Levi?arska vlada one iste
partije koja je pomogla Jugoslaviji da pre?ivi sankcije, a ?iji je
lider
(subotnji Busov doma?in!), doduse tada kao opozicionar, u prole?e
1998. godine posetio Beograd u znak podrske srpskom vidjenju
pitanja Kosova i Metohije (podrsku nasoj zemlji ponovio je 1. maja
1999. li?nim u?es?em na mitingu rumunsko-srpskog prijateljstva u
ve? pomenutom bukurestanskom parku Herestrou), ove godine je,
kao prva u celoj Evropi, prihvatila ameri?ko nepriznavanje
novostvorenog opstesvetskog suda za ratne zlo?ine u Hagu.
U prijatnim i sve?anim trenucima odnosa dveju dr?ava Rumuni
?esto ponavljaju staru frazu da "Rumunija medju susedima ima
samo dva prava prijatelja - Srbiju i Crno More." I stvarno -
ogromna ve?ina - vise od 4/5 Rumuna je, prema ondasnjim
anketama javnog mnjenja, 1999. bila protiv bombardovanja
Jugoslavije, ?ime je, u inat potezima vlasti, potvrdjena visevekovna
simpatija Rumuna prema Srbima.
Rumunska vlast je, medjutim, delovala u skladu sa svojim
proklamovanim ciljem - ulaskom u evroatlantske integracije, sto je
u sustini na?in da se zemlja odbrani od "ruske opasnosti". Svaki
Rumun ?e tokom poslednje dve-tri decenije otvoreno priznati, da
njegov strah od Slovena na Istoku - od "ruskog medveda"
nadja?ava ljubav prema Slovenima na Zapadu - Srbima. Ta
opsednutost "ruskom opasnos?u" je toliko prisutna medju
Rumunima, da oni intimno priznaju da ne ?ele (logi?no) ujedinjenje
sa sopstvenom bra?om po jeziku, veri i tradiciji, onom u Moldaviji ili
Ukrajini, jer smatraju da su oni predugo bili pod sovjetskom vlas?u,
te kao takvi - "rusificirani" - nisu "po?eljni" za zajedni?ki ?ivot.
Kao posledica prijema Rumunije, NATO-pakt je stigao na samo
100 km od Beograda. Svako poredjenje sudbina Beograda i
Bukuresta tokom devedesetih godina u odnosu na Alijansu je
neprimereno, obzirom na potpunu divergentnost politika Vasingtona
prema njima. Namerno neshvatanje srpskog naroda i neuva?avanje
srpske dimenzije raspada prethodne Jugoslavije dovela je SAD i
Zapad do sankcija i rata protiv Srbije i svrgavanja njene vlasti, dok
je paralelno tekao proces (podsticanog od Zapada) "pretr?avanja"
Rumunije sa Istoka na Zapad. Kao sto su nekada rumunski
dr?avnici Bratijanu i Antonesku, ve? prema volji velikih sila,
dobijali ili gubili teritorije i stanovnistvo, kao sto je De? bio
poslusan
prema Sovjetima, tako su Ilijesku i Konstantinesku poslusnici oca i
sina Busa i Klintona. Pragmati?nost rumunske spoljne politike -
"plivanje niz vodu" u medjunarodnim odnosima i ponasanje
postojano "niz dlaku" prema svetskim silama sa jedne strane, a
konstantna slobodoljubivost i inat srpskog naciona prema
osvaja?ima (Srbi su se uvek bunili, dizali ustanke, oslobadjali i sebe
i
druge, ali zbog toga i masovno ginuli) s druge strane, dali su kao
posledicu ?injenicu da krajem dvadesetog veka na svetu Rumuna
bude duplo vise od Srba, iako ih je pre sto godina bilo pribli?no
isto.
Kao fusnota ovome, bizarno zvu?i podatak da je jedini rumunski
vladar u poslednjih sto godina, koji je delovao isklju?ivo u
nacionalnom interesu Rumunije (istina, uz velike ?rtve medju
narodnim masama), bio "diktator" ?ausesku, koga je preki sud
'revolucije" (u ?ijem su "podizanju" odlu?uju?e bile umesane
sovjetska i britanska tajna slu?ba!) streljao u trenutku kada je
Rumuniju oslobodio inostranog duga i izgradio nekoliko
gradjevinskih poduhvata faraonskih proporcija, koje Rumuni danas
zasigurno ne bi bili kadri da sagrade! U takvoj konstelaciji, Srbija i
Crna Gora danas ne mogu, bez obzira na nemoralnost, nehumanost
i bezobzirnost novih svetskih vladara (pravi svetski diktator je
D?ord? Bus Junior, ?ovek neverovatno ruralnog lika i ponasanja u
odnosu na svog oca) i uprkos ratu koji je nedavno vodjen protiv
naseg naroda, da prenebregnu ?injenicu da ?e uskoro sve zemlje u
okru?enju biti ?lanice ili "partneri za mir" NATO-pakta.
Principijelnost i "nedavanje na sebe" su moralno nadmo?ni, ali
odgovornost prema ugro?enom bioloskom opstanku Srpske nacije
nala?e nam malo dostojanstvenije, ali u osnovi "rumunsko"
ponasanje, barem dok traje svetski poredak nazvan "Pax
Americana". Nije pre dve hiljade godina ni Oktavijan Avgust za
vreme "Pax Romana" bio moralniji, humaniji ili obzirniji od ove
bagre koja danas vlada svetom, pa ipak, ko je hteo da ?ivi sa
"blagodetima" Rima morao je da njegovu vrhovnu vlast i priznaje.
Na po?etku Tre?eg milenijuma, kada se Damoklov ma? Novog
Rima ve? nadvio nad Irakom, a dok Severna Koreja, Iran, Kuba i jos
poneka Libija ili Mijanmar tek ?ekaju na svoj red da budu
"usre?ene" tkzv. ameri?kom demokratijom, mora?e i Srbi i
Crnogorci (pre tri godine smo i sami "popili gorku pilulu" NATO
agresije) da nau?e da "plivaju" u tim nemirnim vodama. Da smo, u
principu, mi u pravu svakako ostaje, u istoriji ?e tako i biti
zapisano,
ali tek ako prvo kona?no "proplivamo" i ovu ameri?ku posast
pre?ivimo. Pre dve hiljade godina, u Avgustovo vreme, rodjen je Isus
i njegova protokomunisti?ka verska doktrina, koja je u sustini
predstavljala vid otpora imperijalnom Rimu. Milosevi?eva Srbija, to
postaje sve jasnije, bila je upravo to prema Novom Rimu. Ne treba
imati iluzija da je neka dalja analogija evolutivnog puta ova dva
otpora mogu?a u nasem informati?kom dobu. Isto tako, ta?no je i da
je svaka od hris?anskih crkava odstupila od tog u?enja, postavsi
orudje vlasti i mo?nika u svakom drustvu, ali moramo verovati da ?e
neko dobro proiza?i i iz ove negacije humanosti, koja u liku
Ameri?ke administracije danas vlada svetom!