Knjiga Borke Vucic: BANKARSTVO - IZBOR ILI SUDBINA
Knjiga je stampana latincnim pismom, formata B-5 /17x24 cm/, obima 312
stranica, sa preko 200 ilustracija; crno-bele i kolor fotografije,
faksimili, tabele, izvodi, tumbstones /spomen ploce/ kredita,
obveznica i drugih plasmana.
Prvo izdanje, brosirano, stampano je u 500 primeraka.
Drugo izdanje, tvrdi povez, stampano je u 500 primeraka.
Knjiga se mo?e kupiti u mnogim knji?arama sirom zemlje i naruciti na
bvcycha@..., fax: +381 11 367 17 99.
(...)
ZASTO PISEM KNJIGU
Verovatno ce se citalac zapitati sta se krije iza korica ove knjige,
sta ja to citam?
Knjigu tajni o pojedinim ljudima i dogadajima?
Moguce.
Roman o jednoj ?eni bankaru?
Mo?e se reci.
Memoare eks ministra?
Pa i to.
Autobiografske beleske iz bankarstva u cijem se okru?enju
nalazio i buduci predsednik dr?ave?
Sve to i jos stogod.
U svem ovom zamesateljstvu ja nemam nikakve dileme.
Ovo je ispovest bankarke koja je sticajem raznoraznih
okolnosti, znanih i neznanih, sudbinskih i onih koji to nisu,
ceo radni vek provela u bankarstvu zemlje koja je menjala
svoje nazive, uredenja, ideologije, garniture, sisteme,
istoriju i teritoriju i uz to postojano izgradivala svoje
bankarstvo. Kao i sve ostalo i bankarstvo je pre?ivljavalo
svoje mene, imalo svoje puteve i raskrsca.
Ova knjiga je moje svedocanstvo o jednom vremenu
iskazano jezikom cinjenica, brojki, dokumenata, fotografija
i dogadaja onako kako sam ih videla, do?ivela i kakvi su
ostali u mom secanju. Citaoci ce se vec sami uveriti da
dogadaji i ljudi nisu ni poetizovani, ni dramatizovani.
Dati su u celini ili u epizodi ali onakvi kakvi su bili. Licni
pecat je neminovnost.
Trudila sam se da ne osudujem niti presudujem ni o cemu i
ni o kome. Neka to rade drugi.
U nasoj zemlji, koju mnogi sa strane nazivaju zemljom
cudesa, nije uobicajeno da jedan bankar napise knjigu o
svom cetrdesetogodisnjem radu u bankarstvu.
Za mene je bankarstvo bilo i ostalo vise od bankarstva.
Citalac ce, nadam se, moci da uoci moju predanost i strast
prema poslu koji sam godinama obavljala u zemlji i sirom
sveta, poslu kome sam posvetila sve svoje intelektualne i
ljudske moci ali i poslu, priznajem, ciji sam zavisnik bila i
ostala.
Namera mi je da ostavim svoj beleg o radu u bankarstvu.
Bankar je zahtevna profesija. To su pregovori i cenjkanja,
putovanja radnim i neradnim danima, rizici, garancije,
poznavanje tradicije, podneblja i obicaja, procenti, umece
da se pronikne u motive pregovaraca sa druge strane stola,
umece ubedivanja da ste za suprotnu stranu povoljniji i
prihvatljiviji od drugih, to su izgubljeni sati cekanja na
neprofesionalne partnere iz nekih zemalja ili deo njihovog
pregovarackog rituala, i stosta drugo.
?elim da se obratim i mladim generacijama bankara.
Njihov doprinos, narocito u periodu blokade i ekonomskih
sankcija, bio je veliki i pozitivna pokretacka snaga.
Prednjacili su ne samo u sferi ovladavanja tekucim
operativnim poslovima vec i na polju kreacije i primene
elektronike, odnosno, u svim segmentima operativnih
transakcija. Sa specijalizacija na raznim kursevima i
seminarima u zemlji i inostranstvu mladi su uvek donosili
odlicne uspehe. Svojom bogatom arhivom Beogradska
banka svedoci o pohvalama upucenih strucnosti,
sposobnosti i talentu njenih kandidata, a datih od banaka i
medunarodnih finansjiskih institucija kao sto su: Deutsche
bank, Commerzbank, Société Générale, Banco di Roma,
Barclays Bank, National Westminster Bank, Lloyds Bank,
Bank of America, Chase Manhattan Bank, First Chicago
Bank, Royal Bank of Canada, Toronto Dominion Bank,
Bank of Nova Scotia i dr.
Mislim da je obaveza savremenika, pa i nas iz struke da
generacijama koje dolaze, na osnovu dostupne grade,
predocimo istorijsku sliku geneze i razvoja pomenute
institucije ostavljajuci mogucnost da je dopune i koriguju u
buducnosti.
Tu bih svrstala i "novogodisnju cestitku" od 3. januara
2002. godine kada su ugasene cetiri najvece nacionalne
banke u nasoj zemlji.
One su na evropskim listama godinama zauzimale visoka
mesta. Ishitreno i bez dublje analize, kao i bez ucesca
revizora, Narodna banka Jugoslavije i Savezna agencija za
osiguranje depozita, sanaciju, stecaj i likvidaciju banaka
ugasile su Beogradsku banku a.d. Beograd, Invest banku
a.d. Beograd, Jugobanku a.d. Beograd i Beobanku a.d.
Beograd.
Bez obzira na podnete tu?be u postupku i za razliku od
svetskih iskustava, kao i zbivanja u vecini zemalja u
procesu tranzicije koje su u ovom periodu sanaciju banaka
vrsile prema modelima konsolidacije i integracije, taj proces
je kod nas zapoceo odlukom o stecaju uz veoma
karakteristicno ucesce kako domacih tako i stranih faktora.
Pomenute banke u stecaju su za odobrene kredite uzimale
obezbedenje zajmotra?ilaca u vidu hipoteke, rucne zaloge,
zlata ili deviza.
U bilo kom trenutku mogli su se aktivirati instrumenti
obezbedenja cime bi se u stecaj bacio veci deo privrede. To
nije ucinjeno jer su tako nalagala pravila ponasanja u
vreme sankcija i ekonomske blokade zemlje.
Uverena sam da ce vreme, jedini nepristrasni i objektivni
sudija, potvrditi moju ocenu da je stecaj cetiri najvece
srpske banke bio nepromisljen i pogresan potez. Moja
uverenost proizilazi iz poznavanja potencijala, mogucnosti i
kadrova, ali i realne problematike pomenutih banaka. U
saznanju sam da je svakoj dobroj nacionalnoj ekonomiji
potrebno i jako nacionalno bankarstvo, naravno u sprezi i
kvalitetnoj konkurenciji sa jakim medunarodnim bankama.
Na kraju ?elim da priznam svoju pristrasnost prema
bankarstvu. Da li je ova knjiga u neku ruku oda
bankarstvu? Bez dvoumljenja - da. Ja sam covek te
profesije.
Ipak, ne gubite iz vida da je u pitanju ?ena. ?ena bankar. To
je i danas retkost u svetu, a pogotovu u vreme kada sam
zapocinjala svoju karijeru. Na Balkanu, narocito.
U nesto vise od pet decenija dugoj istoriji Beogradske
banke na njenom celu bilo je 12 predsednika, odnosno
generalnih direktora. Uz promenu imena banke menjali su
se i prvi ljudi te nase najvece finansijske institucije. Mada
razliciti po prirodi, karakteru, profesiji i sposobnosti, dali su
svoj nesebicni doprinos kontinuitetu u jacanju razvojne
Banke naseg sistema, nacionalnih banaka i drugih
finansijskih asocijacija, kao i privrednog razvoja zemlje.
Sledbenik sam rukovodstva banke koje je bilo poznato i
priznato u svetu bankarstva i uva?avano od saradnika i
slu?benika u samoj banci. Svima njima pripada mesto u
ovoj knjizi.
Moj izbor i moja sudbina
Vreme je nesto sto brzo prolazi,
a ono sto sporo prolazi je tocak sudbine.
(Li Ju)
Celog ?ivota tragala sam za necim neuhvatljivim, necim
sto nazivamo srecom. Pronasla sam je u porodici i u mom
poslu. Jedno od vecnih pitanja je sta je starije - nas izbor ili
nasa sudbina. Odgovor na ovu dilemu nije nimalo
jednostavan i mislim da se razlikuje od coveka do coveka.
Ako je u pitanju covek koji se bori, radi se vise o licnom
izboru, a covek koji ceka je covek pod uticajem sudbine.
Mada je neophodno da se za neke stvari u ?ivotu slo?e
kockice, uverena sam da u mom slucaju preovladuje svesni
izbor. Slaganje mog bankarskog mozaika je verovatno
zapocelo jos u detinjstvu kod dede Dragica cije je iskustvo
bilo vrlo inspirativno i uverljivo. Mislim da iz tog perioda
se?u i moja danasnja interesovanja za obrazovanje Fonda
za doskolovanje mladih poljoprivrednika.
Nikada mi nisu nedostajali ambicija, entuzijazam i
upornost. Na tim pretpostavkama je stvoren i moderan
svet. Ekonomija i profit su dve strane iste pojave. I u
nekadasnjoj socijalistickoj, samoupravnoj Jugoslaviji mi iz
bankarstva smo imali "privilegiju" da radimo i saradujemo
sa svetom u kome tr?iste igra dominatnu ulogu. Mada smo
od njih ucili, po visprenosti smo stajali uz njih a cesto ih i
prevazilazili.
Spoznali smo da je mogucnost ostvarenja naseg uspeha
ipak u nasim rukama. Pogubno je sedeti i cekati prilike.
Karijera se planira i gradi, a uslov za to je da budete
preduzimljivi, informisani, kompetentni, brzi. Samo takvi
mo?ete uspeti u tr?isnoj areni.
Videla sam na delu mnoge lidere i konkurente u oblasti
finansija i bankarstva. Prema njima procenjujete koliko
vredite. Bila sam u kontaktu sa eminentnim finansijskim
liderima i magnatima i zapazila njihov sjaj i bedu, britkost
profesionalnosti ali i sitne ljudske slabosti.
Gotovo da nema posla koji se ne mo?e, u normalnim
uslovima zavrsiti. Makar i uz polovicno zadovoljstvo,
d?entlmenski sporazum ili kompromis gde obe strane
dobijaju po nesto. Moje iskustvo govori, da uspeti znaci
najcesce ici do kraja. Volter ka?e da je uspeh dete smelosti .
Vera u sebe je prvi uslov da uspete. Ali i vera u druge, u
poslovne partnere, u saradnike. Doduse, proveravaju oni
vas ali i vi njih. Takva su pravila igre.
Greske su moguce. One su deo ljudske prirode. Deo posla.
Ali i deo napretka. Ljudski je gresiti - ka?u. Va?no je ne
praviti iste greske jer kineska izreka opominje: ko nacini a
ne ispravi, cini dvostruku gresku. Greske u bankarstvu su
preskupe. Zato kod poslovnog partnera morate prepoznati i
skrivene namere.
Uverila sam se, takode, da je ugled dobrog bankara vredniji
od novca kojim raspola?e. U svetu finansija i bankarstva
reputacija je znak poverenja. Ko proigra principe, pravila,
ugovor, rokove, sam je sebe otpisao. Nigde tako ne va?i, kao
u bankarstvu ona nasa: dobar glas se daleko cuje a los jos
dalje.
Donosenje odluka i preuzimanje odgovornosti za njihov
kvalitet i isplativost jeste izazov ali i suocavanje sa
direktorima i sefovima. Iznad svega to je preispitivanje
samog sebe. Sustina je da koristite vreme na prave stvari, a
ne da ga gubite baveci se neva?nim.
Odluke se ne mogu predugo odlagati jer ce se u
meduvremenu promeniti okolnosti a onda ce odluka koju
donesete biti pogresna. Umece je naci pravu meru izmedu
brzopleto donete odluke i zakasnele odluke jer i jedna i
druga vode u pogresku.
Kad vam je argumentacija ravnopravna izmedu za i protiv,
kada je neresena i ne mo?ete da se u nju pouzdate, ne
odbacujte intuiciju, za koju vam treba vise od teorije, vise
od vida i uvida. Ponekad kad nemate izbora, jednostavno
morate biti hrabri. I to se meni desavalo.
Necu reci nista novo ako zapisem da ugled jedne profesije
zavisi od mnogo cega, ali najvise od nje same. Okolnosti su
promenljive a kadrovi konstantni. U bankarstvu i
finansijama, vise nego u drugim oblastima va?i pravilo da
si dobar onoliko koliko kvalitetnih saradnika okupis oko
sebe.
Radeci toliko godina u bankarstvu i finansijama dr?ala sam
se nekih principa i ?ivotnih pouka koje mogu koristiti
buducim bankarima. Bez namere da ikoga poducavam i bez
?elje da se sa mnom slo?ite prenosim vam ?ivotni kredo
?ene ciji je radni vek protekao u bankarstvu:
imajte u vidu da bankari daju novac a ne savet. Zna se da
je novac dobar sluga ali zao gospodar;
savete primajte pre nego sto se dogovorite sa partnerom,
prijateljem, depozitarom;
pregovaranje je surova igra, ali nikada ne dozvolite da bude
i prljava. U takvoj igri svi gube. Kad-tad;
kada se jednom dogovorite ne vracajte se nazad osim ako to
ne ucini vas partner u poslu;
ne gubite iz vida da je vasa pru?ena ruka po zakljucenju
posla vasa obaveza i vasa odgovornost sve dok taj posao
traje; prijateljstvo koje zasnujete na poslu bolje je nego posao
zasnovan na prijateljstvu. U ovoj poruci sam prenela samo
svoju saglasnost sa D?onom Rokfelerom koji je mnogo pre
mene ovo shvatio;
potrebno je 20 godina za uspeh "preko noci" rekao je Edi
Kantor, pisac (1892).
Sto se tice moje sudbine ona nije bila milostiva. Vise puta
me je neumoljivo i tragicno pogadala. U tim trenucima,
kada ?ivot gubi svaki smisao imala sam neponovljivu
podrsku svoje rodbine, prijatelja, poznanika, kolega,
saradnika, poznatih i nepoznatih ljudi. Oni su mi pomogli
da savladam bol i slabost i shvatim da sudbina ima i drugu
stranu - onu surovu. Da uzima vise nego sto daje.
Bila sam u prilici da radim sa najrazlicitijim ljudima u
zemlji i inostranstvu. Od mnogih sam ucila, takode, i oni od
mene. Vecina je bila na visokom profesionalnom nivou.
Mlade smo negovali a starije postovali. Trudili smo se da
svako ima svoje mesto, onako kakvo zaslu?uju njegove
sposobnosti.
Bicu zadovoljna ako ovaj moj zapis shvatite i prihvatite
kao napor da vam koliko-toliko pribli?im jedno vreme i
profesiju.
Profesija bankara na jugoslovenskim finansijskim
prostorima ispripovedana je i kroz ovu ?ivotnu pricu.
Imala sam prilike da decenijama ucestvujem u postavljanju
stubova na kojima je pocivala zgrada domaceg bankarstva,
a sada u ovo "vreme promena" do?ivljavam njeno rusenje,
krah ili transformacju. Ali, ja sam iz drugog vremena.
Onog u kojoj je nase bankarstvo bele?ilo svetlije dane.
UMESTO PREDGOVORA
Secanja gospode Borke Vucic izneta u ovoj knjizi prakticno
predstavljaju hronologiju razvoja naseg bankarstva u
poslednjih 50 godina. Ova knjiga nije samo znacajna sto
govori o jednoj uspesnoj karijeri vec i vrlo korisna
literatura za sve one koji se bave istorijom i razvojem naseg
bankarstva. U svojstvu predsednika Upravnog odbora
Beogradske banke a.d. sa gospodom Vucic neposredno sam
saradivao najvecim delom u vreme njenog obavljanja
du?nosti Generalnog direktora banke. To je bilo vreme
ekonomskih sankcija i politickih pritisaka koje su pocetkom
1999. godine kulminirale brutalnom agresijom NATO
snaga na nasu zemlju. Znajuci ulogu bankarskog sistema u
nasoj privredi banka je sve svoje aktivnosti usmerila na
preduzimanje mera i akcija primerenih tom vremenu u
kome smo ?iveli i radili.
Gospoda Vucic je izabrana za Generalnog direktora
Beogradske banke pocetkom 1997. godine. Imajuci u vidu
poodmakle godine gospode Vucic, predlog za njeno
imenovanje za Generalnog direktora primio sam sa
odredenom rezervom. U svakom slucaju ocekivao sam
znatno mladu osobu. Medutim, posle prvih dana njenog
rada u Banci uverio sam se da godine nisu uvek merilo
uspesnog rada. Za vrlo kratko vreme Beogradska banka je
presla iz jedne pasivne pozicije u nosioca razvoja svih
znacajnih bankarskih aktivnosti u zemlji. Ceo kadrovski
potencijal banke je aktiviran preko noci, a radno vreme
stavljeno u zavisnost od izvrsenja programa i rokova.
Savesnost, profesionalnost i odgovornost gospode Vucic
kao generalnog direktora veoma brzo su se odrazila na
poslovanju banke.
Osecam potrebu da navedem samo neke od postignutih
rezultata koji su u knjizi detaljnije napisani.
Nelikvidnost banaka je u to vreme bila vrlo izra?ena sto je
sa svoje strane privredi stvaralo dodatne teskoce ne samo u
procesu odr?avanja reprodukcije vec je indirektno
prouzrokovalo i mnoge socijalne probleme. Na zadovoljstvo
svih akcionara ovaj problem je brzo i trajno resen.
Obezbedena je sigurnost svih komitenata da po svojoj volji
mogu koristiti sredstva na svojim racunima. Prestalo je
ula?enje u minusna stanja a prosecno dnevno stanje na ?iro
racunima je visestruko povecano.
Formiranje Beogradske bankarske grupe je doprinelo
daljem povecanju dinarske likvidnosti i znatnim deviznim
ustedama. Stvorena je, za nase prilike, jedna znacajna
bankarska institucija koja je mogla i trebala da preuzme
kreditne i devizne aran?mane sa inostranstvom. Sklopljeni
su, i prvi krediti koji su za nasu privredu bili veoma
znacajni.
Povecanjem depozita i reprogramiranjem dugova vrlo brzo
je sanirano sedam banaka clanica sistema Beogradske
bankarske grupe. Koliki je bio znacaj ovog sistema govori i
cinjenica da je Banka imala preko pet hiljada akcionara
koji su sacinjavali vise od 50% privrede Srbije.
Agencija za sanaciju, konsolidaciju i dokapitalizaciju u
okviru Beogradske bankarske grupe imala je zadatak da u
saradnji sa poveriocima, komitentima, Narodnom bankom i
drugim institucijama u zemlji preuzme poslove sanacije
velikih du?nika za koje se znalo da nisu u mogucnosti da
otplacuju svoje dugove. U tom smislu vodeni su i
preliminarni razgovori sa Pariskim i Londonskim klubom.
Banka je bila svesna da je za povracaj stare devizne stednje
preduslov obnavljanje poverenje gradana za ulaganje svojih
ustedevina na stednju kod banaka. U tom cilju Banka je u
zajednici sa dr?avnim institucijama bila inicijator brojnih
projekata kroz ponudu stanova, banja, poslovnog prostora, i
sl. koji bi se placali sredstvima stare devizne stednje. Naveo
sam samo ovih nekoliko aktivnosti banke koji govore da se
Banka nije bavila samo tekucim pitanjima vec je paralelno
stvarana osnova i politika Banke za neko postsankciono
vreme.
Dolazak gospode Borke Vucic na mesto predsednika
Beogradske banke doprineo je jednoj intenzivnijoj saradnji
izmedu Upravnog odbora i menad?menta banke. Postojalo
je uzajamno razumevanje i radna atmosfera koju bi svaki
upravni odbor mogao po?eleti. Posebno treba istaci da je
gospoda Vucic imala izra?en "sluh" za privredu bez obzira
sto je gotovo celokupno radno iskustvo imala u bankarstvu.
Svi potezi i predlozi Banke bili su pa?ljivo odmeravani sa
gledista posledica i efekata koje ce imati na privredu.
Uveren sam da je merama i aktivnoscu Banke u ovom
veoma teskom periodu privreda imala manje teskoca i
problema blagovremenog iznala?enja odgovora na teskoce
vremena u kome smo ?iveli.
Gospoda Vucic je poznato ime i u medunarodnom
bankarstvu. Nisam uveren da danas bilo koji bankar u
zemlji mo?e neposredno da ostvari kontakte sa vrhunskim
bankarima u svetu kao sto to mo?e gospoda Vucic. To je
izuzetno vredan "kapital" koji mi na?alost ne znamo da
cenimo.
Mr Radovan Pesikan
UVODNA REC
Bankarstvo, monetarna ekonomija i medunarodne finansije
su i zanat i nauka; i vestina i umetnost. Strucno znanje za
tu delatnost je potreban ali ne i dovoljan uslov. Svi koji su
u toj oblasti stvorili nesto imali su predispoziciju, talenat i
specificnu etiku. Novac je krvotok privrede; ko ucestvuje u
upravljanju njime, utice na ?ivot hiljada preduzeca i
miliona ljudi.
Mnogi guverneri centralnih banaka napisali su strucne,
naucne ili memoarske knjige. Znatno rede to cine poslovni
bankari. Njihovi klijenti su u stalnoj konkurentskoj borbi,
njihovi planovi i projekti su poslovna tajna. Bankar mora
da ih zna, ali i da ih cuva. I njihovi zapisi su vredna
svedocanstva. Bez obzira na zvanicno resenje, ona
pokazuju sta se u stvarnom ?ivotu desavalo, na sceni ili iza
nje.
Borka Vucic ovom svojom knjigom dokazuje i jedno i
drugo, i svoju predispoziciju i talenat za bankarstvo, ali i
cinjenicu da je u Jugoslaviji jos od 60-ih godina itekako
postojalo poslovno bankarstvo bez kojeg privredni uspon i
izlazak na svetsku scenu ne bi bili ostvareni.
Sve karakterne osobine, odnos prema ?ivotu, licna etika
formiraju se jos u ranom ?ivotnom dobu a Borka Vucic je
jos kao dete u naju?oj porodici, na primeru svog dede
Dragica, imala prilike da shvati smisao poslovnog
bankarstva. Deda Dragic ne samo da je uredno, papirima,
regulisao odnose sa ljudima kojima je davao usluge ili
novac na zajam vec je jos pre 100 godina filozofskom
mirnocom vrsio "reprogramiranje duga" kada su to
okolnosti nametnule, a danas jos ima bankara koji ne
shvataju da im od toga nema spasa.
Da ni bankar ni trgovac ne mogu da oplode svoj ni tudi
kapital ako on nije ukljucen u stvaranje nove vrednosti,
znao je i njen drugi deda Simeun, trgovac. Cvrsta pravila
poslovanja koja je on primenjivao slu?ila su za sticanje i
odr?avanje poverenja, kredibiliteta, bez kojeg bi svaki
poslovni bankar promasio profesiju.
Tok njene profesionalne karijere takode je Borku Vucic
osposobljavao za uspesnog bankara. Radila je u dr?avnim
institucijama visokog strucnog nivoa u vreme kada je u
Jugoslaviji postojala razvojna i tekuca ekonomska politika
koja se uspesno primenjivala. Mnogi dobri investicioni
projekti, nova, uspesna preduzeca stvarana su uz
nezamenljivu ulogu poslovnog bankarstva, domaceg i
inostranog kapitala.
Danas se o tom periodu proturaju la?i: da nije bilo tr?isne
privrede niti poslovnog bankarstva. O suprotnom svedoci
ozbiljna i velika studija Svetske banke Yugoslavia -
Development with Decentralization.* Ona pokazuje da je u
Jugoslaviji jos od 1955. razdvojeno cenralno od poslovnog
bankarstva i da je pored specijalizovanih banaka (za
spoljnu trgovinu, poljoprivredu, investicije, kao i postanske
stedionice) postojalo 220 komunalnih banaka za
kratkorocno komercijalno kreditiranje (str. 216). Vec od
1965. godine svako je mogao biti osnivac poslovne banke
ako je obezbedio osnivacki ulog, a ucesce pojedinacnog
osnivaca bilo je ograniceno na 10% glasova u Skupstini
(str. 49).
Svedocenje Borke Vucic podupire navedenu istinu.
Poslovno bankarstvo Jugoslavije se brzo razvijalo i
osposobljavalo za poslovanje sa inostranstvom. Svi krediti
medunarodnih finansijskih institucija, inostranih vlada i
onih sa slobodnog tr?ista kapitala, realizovali su se
posredstvom poslovnih banaka. Ona navodi brojne primere
koji pokazuju da je nakon pocetnog kolebanja, poslovno
bankarstvo Jugoslavije prihvaceno u svetu kao poslovno
samostalno i na tr?istima zasnovano.
Takvi su bili i kriterijumi za izbor investicionih projekata
koje je poslovno bankarstvo primenjivalo. Sa pravom je na
prvom mestu bio princip pozitivnog neto deviznog efekta.
Prioritet su imali projekti i preduzeca koja su svojim
izvozom mogla da otplacuju inostrani zajam i pokriju svoje
uvozne potrebe.
Uvodenjem sankcija prema narodu Jugoslavije 1991/1992.
godine poslovne banke su postepeno onemogucavane u
poslovanju sa inostranstvom, njihovi racuni i racuni
njihovih klijenata u inostranstvu su blokirani. U tim
uslovima su mnoga preduzeca osnovala sopstvena
preduzeca u inostranstvu, pa i na Kipru jer su ta preduzeca,
sem ogranicenja poslovanja sa Jugoslavijom, mogla
normalno da posluju. Druga takva preduzeca i banke su u
uslovima sankcija izuzetno pomogla poslovanju preduzeca
u Jugoslaviji. Borka Vucic sa bankom na Kipru, koja je
poslovala pod strogim nadzorom Centralne banke i vlasti
Kipra, u tom pogledu je dala izuzetan doprinos. Zajedno sa
celom tamosnjom jugoslovenskom zajednicom
organizovala je humanitarnu i medicinsku pomoc i
odr?avala veliko prijateljstvo kiparskog naroda prema
gradanima Jugoslavije pod sankcijama.
Sa svojom strucnom ekipom na Kipru, uz odredene
konsultacije drugih eksperata, pripremila je i koncept
ozdravljenja poslovnog bankarstva Jugoslavije, koji je susta
suprotnost sadasnjoj politici njegovog likvidiranja.
Na jednom mestu u knjizi Borke Vucic uporeduju se Kipar
i Jugoslavija. Kipar nema narocitih prirodnih uslova za
razvoj. Jugoslavija ima. Kipar ipak ima 10 puta veci
nacionani dohodak po stanovniku nego Jugoslavija. Jedino
sto im je zajednicko je to sto je vise od jedne trecine zemlje
pod okupacijom. Odakle, medutim, ostala razlika? Ona je
naravno u ljudskom faktoru.
Najvise revolta izaziva poglavlje u knjizi koje opisuje nacin
nasilnog preuzimanja Beogradske banke. Rec je o
naoru?anim nasilnicima "kriznog staba" i falsifikatima.
Kao u vreme prohibicije ili Makartizma u danasnjoj jedinoj
svetskoj supersili.
Danas je banka kojoj je na celu bila Borka Vucic u stecaju,
zajedno sa jos tri jugoslovenske banke. Jednog dana ce
nepristrasan sud pokazati da je to bio neopravdan potez,
odluka suprotna interesima dr?ave i naroda. To se vec i
pokazalo. Nedavno je Zakonom obezbedeno da se uslovi
otpisa i reprograma spoljnog duga ugovoreni izmedu
inostranih poverilaca i dr?ave SRJ kao garanta u svemu
"preslikaju" na doticne banke i preduzeca. Takvim
smanjenjem duga preduzeca postaju sposobna da u novim
uslovima otplacuju preostali dug, a banke time umesto
nenaplativih sticu kvalitetna potra?ivanja i popravljaju svoj
bilans. Na?alost, ovaj zakon se ne odnosi na cetiri banke
koje su 3. januara 2002. godine oterane u stecaj. Nekome je
ocito stalo da ih unisti. Treba pogledati ko je predlo?io
terminski plan za uvodenje stecaja.
Ovde nije moguce istaci sva vredna svedocenja Borke
Vucic o razvoju jugoslovenskog bankarstva, privrede i
dr?ave. Neka od njih su ipak nezaobilazna: o varvarskim
sankcijama, poslovanju banaka na Kipru i sadasnjem
sumraku u odnosu vlasti prema poslovnom bankarstvu.
Prof. dr Oskar Kovac
* The Johns Hopkins University Press, Baltimore and
London, 1975.
Knjiga je stampana latincnim pismom, formata B-5 /17x24 cm/, obima 312
stranica, sa preko 200 ilustracija; crno-bele i kolor fotografije,
faksimili, tabele, izvodi, tumbstones /spomen ploce/ kredita,
obveznica i drugih plasmana.
Prvo izdanje, brosirano, stampano je u 500 primeraka.
Drugo izdanje, tvrdi povez, stampano je u 500 primeraka.
Knjiga se mo?e kupiti u mnogim knji?arama sirom zemlje i naruciti na
bvcycha@..., fax: +381 11 367 17 99.
(...)
ZASTO PISEM KNJIGU
Verovatno ce se citalac zapitati sta se krije iza korica ove knjige,
sta ja to citam?
Knjigu tajni o pojedinim ljudima i dogadajima?
Moguce.
Roman o jednoj ?eni bankaru?
Mo?e se reci.
Memoare eks ministra?
Pa i to.
Autobiografske beleske iz bankarstva u cijem se okru?enju
nalazio i buduci predsednik dr?ave?
Sve to i jos stogod.
U svem ovom zamesateljstvu ja nemam nikakve dileme.
Ovo je ispovest bankarke koja je sticajem raznoraznih
okolnosti, znanih i neznanih, sudbinskih i onih koji to nisu,
ceo radni vek provela u bankarstvu zemlje koja je menjala
svoje nazive, uredenja, ideologije, garniture, sisteme,
istoriju i teritoriju i uz to postojano izgradivala svoje
bankarstvo. Kao i sve ostalo i bankarstvo je pre?ivljavalo
svoje mene, imalo svoje puteve i raskrsca.
Ova knjiga je moje svedocanstvo o jednom vremenu
iskazano jezikom cinjenica, brojki, dokumenata, fotografija
i dogadaja onako kako sam ih videla, do?ivela i kakvi su
ostali u mom secanju. Citaoci ce se vec sami uveriti da
dogadaji i ljudi nisu ni poetizovani, ni dramatizovani.
Dati su u celini ili u epizodi ali onakvi kakvi su bili. Licni
pecat je neminovnost.
Trudila sam se da ne osudujem niti presudujem ni o cemu i
ni o kome. Neka to rade drugi.
U nasoj zemlji, koju mnogi sa strane nazivaju zemljom
cudesa, nije uobicajeno da jedan bankar napise knjigu o
svom cetrdesetogodisnjem radu u bankarstvu.
Za mene je bankarstvo bilo i ostalo vise od bankarstva.
Citalac ce, nadam se, moci da uoci moju predanost i strast
prema poslu koji sam godinama obavljala u zemlji i sirom
sveta, poslu kome sam posvetila sve svoje intelektualne i
ljudske moci ali i poslu, priznajem, ciji sam zavisnik bila i
ostala.
Namera mi je da ostavim svoj beleg o radu u bankarstvu.
Bankar je zahtevna profesija. To su pregovori i cenjkanja,
putovanja radnim i neradnim danima, rizici, garancije,
poznavanje tradicije, podneblja i obicaja, procenti, umece
da se pronikne u motive pregovaraca sa druge strane stola,
umece ubedivanja da ste za suprotnu stranu povoljniji i
prihvatljiviji od drugih, to su izgubljeni sati cekanja na
neprofesionalne partnere iz nekih zemalja ili deo njihovog
pregovarackog rituala, i stosta drugo.
?elim da se obratim i mladim generacijama bankara.
Njihov doprinos, narocito u periodu blokade i ekonomskih
sankcija, bio je veliki i pozitivna pokretacka snaga.
Prednjacili su ne samo u sferi ovladavanja tekucim
operativnim poslovima vec i na polju kreacije i primene
elektronike, odnosno, u svim segmentima operativnih
transakcija. Sa specijalizacija na raznim kursevima i
seminarima u zemlji i inostranstvu mladi su uvek donosili
odlicne uspehe. Svojom bogatom arhivom Beogradska
banka svedoci o pohvalama upucenih strucnosti,
sposobnosti i talentu njenih kandidata, a datih od banaka i
medunarodnih finansjiskih institucija kao sto su: Deutsche
bank, Commerzbank, Société Générale, Banco di Roma,
Barclays Bank, National Westminster Bank, Lloyds Bank,
Bank of America, Chase Manhattan Bank, First Chicago
Bank, Royal Bank of Canada, Toronto Dominion Bank,
Bank of Nova Scotia i dr.
Mislim da je obaveza savremenika, pa i nas iz struke da
generacijama koje dolaze, na osnovu dostupne grade,
predocimo istorijsku sliku geneze i razvoja pomenute
institucije ostavljajuci mogucnost da je dopune i koriguju u
buducnosti.
Tu bih svrstala i "novogodisnju cestitku" od 3. januara
2002. godine kada su ugasene cetiri najvece nacionalne
banke u nasoj zemlji.
One su na evropskim listama godinama zauzimale visoka
mesta. Ishitreno i bez dublje analize, kao i bez ucesca
revizora, Narodna banka Jugoslavije i Savezna agencija za
osiguranje depozita, sanaciju, stecaj i likvidaciju banaka
ugasile su Beogradsku banku a.d. Beograd, Invest banku
a.d. Beograd, Jugobanku a.d. Beograd i Beobanku a.d.
Beograd.
Bez obzira na podnete tu?be u postupku i za razliku od
svetskih iskustava, kao i zbivanja u vecini zemalja u
procesu tranzicije koje su u ovom periodu sanaciju banaka
vrsile prema modelima konsolidacije i integracije, taj proces
je kod nas zapoceo odlukom o stecaju uz veoma
karakteristicno ucesce kako domacih tako i stranih faktora.
Pomenute banke u stecaju su za odobrene kredite uzimale
obezbedenje zajmotra?ilaca u vidu hipoteke, rucne zaloge,
zlata ili deviza.
U bilo kom trenutku mogli su se aktivirati instrumenti
obezbedenja cime bi se u stecaj bacio veci deo privrede. To
nije ucinjeno jer su tako nalagala pravila ponasanja u
vreme sankcija i ekonomske blokade zemlje.
Uverena sam da ce vreme, jedini nepristrasni i objektivni
sudija, potvrditi moju ocenu da je stecaj cetiri najvece
srpske banke bio nepromisljen i pogresan potez. Moja
uverenost proizilazi iz poznavanja potencijala, mogucnosti i
kadrova, ali i realne problematike pomenutih banaka. U
saznanju sam da je svakoj dobroj nacionalnoj ekonomiji
potrebno i jako nacionalno bankarstvo, naravno u sprezi i
kvalitetnoj konkurenciji sa jakim medunarodnim bankama.
Na kraju ?elim da priznam svoju pristrasnost prema
bankarstvu. Da li je ova knjiga u neku ruku oda
bankarstvu? Bez dvoumljenja - da. Ja sam covek te
profesije.
Ipak, ne gubite iz vida da je u pitanju ?ena. ?ena bankar. To
je i danas retkost u svetu, a pogotovu u vreme kada sam
zapocinjala svoju karijeru. Na Balkanu, narocito.
U nesto vise od pet decenija dugoj istoriji Beogradske
banke na njenom celu bilo je 12 predsednika, odnosno
generalnih direktora. Uz promenu imena banke menjali su
se i prvi ljudi te nase najvece finansijske institucije. Mada
razliciti po prirodi, karakteru, profesiji i sposobnosti, dali su
svoj nesebicni doprinos kontinuitetu u jacanju razvojne
Banke naseg sistema, nacionalnih banaka i drugih
finansijskih asocijacija, kao i privrednog razvoja zemlje.
Sledbenik sam rukovodstva banke koje je bilo poznato i
priznato u svetu bankarstva i uva?avano od saradnika i
slu?benika u samoj banci. Svima njima pripada mesto u
ovoj knjizi.
Moj izbor i moja sudbina
Vreme je nesto sto brzo prolazi,
a ono sto sporo prolazi je tocak sudbine.
(Li Ju)
Celog ?ivota tragala sam za necim neuhvatljivim, necim
sto nazivamo srecom. Pronasla sam je u porodici i u mom
poslu. Jedno od vecnih pitanja je sta je starije - nas izbor ili
nasa sudbina. Odgovor na ovu dilemu nije nimalo
jednostavan i mislim da se razlikuje od coveka do coveka.
Ako je u pitanju covek koji se bori, radi se vise o licnom
izboru, a covek koji ceka je covek pod uticajem sudbine.
Mada je neophodno da se za neke stvari u ?ivotu slo?e
kockice, uverena sam da u mom slucaju preovladuje svesni
izbor. Slaganje mog bankarskog mozaika je verovatno
zapocelo jos u detinjstvu kod dede Dragica cije je iskustvo
bilo vrlo inspirativno i uverljivo. Mislim da iz tog perioda
se?u i moja danasnja interesovanja za obrazovanje Fonda
za doskolovanje mladih poljoprivrednika.
Nikada mi nisu nedostajali ambicija, entuzijazam i
upornost. Na tim pretpostavkama je stvoren i moderan
svet. Ekonomija i profit su dve strane iste pojave. I u
nekadasnjoj socijalistickoj, samoupravnoj Jugoslaviji mi iz
bankarstva smo imali "privilegiju" da radimo i saradujemo
sa svetom u kome tr?iste igra dominatnu ulogu. Mada smo
od njih ucili, po visprenosti smo stajali uz njih a cesto ih i
prevazilazili.
Spoznali smo da je mogucnost ostvarenja naseg uspeha
ipak u nasim rukama. Pogubno je sedeti i cekati prilike.
Karijera se planira i gradi, a uslov za to je da budete
preduzimljivi, informisani, kompetentni, brzi. Samo takvi
mo?ete uspeti u tr?isnoj areni.
Videla sam na delu mnoge lidere i konkurente u oblasti
finansija i bankarstva. Prema njima procenjujete koliko
vredite. Bila sam u kontaktu sa eminentnim finansijskim
liderima i magnatima i zapazila njihov sjaj i bedu, britkost
profesionalnosti ali i sitne ljudske slabosti.
Gotovo da nema posla koji se ne mo?e, u normalnim
uslovima zavrsiti. Makar i uz polovicno zadovoljstvo,
d?entlmenski sporazum ili kompromis gde obe strane
dobijaju po nesto. Moje iskustvo govori, da uspeti znaci
najcesce ici do kraja. Volter ka?e da je uspeh dete smelosti .
Vera u sebe je prvi uslov da uspete. Ali i vera u druge, u
poslovne partnere, u saradnike. Doduse, proveravaju oni
vas ali i vi njih. Takva su pravila igre.
Greske su moguce. One su deo ljudske prirode. Deo posla.
Ali i deo napretka. Ljudski je gresiti - ka?u. Va?no je ne
praviti iste greske jer kineska izreka opominje: ko nacini a
ne ispravi, cini dvostruku gresku. Greske u bankarstvu su
preskupe. Zato kod poslovnog partnera morate prepoznati i
skrivene namere.
Uverila sam se, takode, da je ugled dobrog bankara vredniji
od novca kojim raspola?e. U svetu finansija i bankarstva
reputacija je znak poverenja. Ko proigra principe, pravila,
ugovor, rokove, sam je sebe otpisao. Nigde tako ne va?i, kao
u bankarstvu ona nasa: dobar glas se daleko cuje a los jos
dalje.
Donosenje odluka i preuzimanje odgovornosti za njihov
kvalitet i isplativost jeste izazov ali i suocavanje sa
direktorima i sefovima. Iznad svega to je preispitivanje
samog sebe. Sustina je da koristite vreme na prave stvari, a
ne da ga gubite baveci se neva?nim.
Odluke se ne mogu predugo odlagati jer ce se u
meduvremenu promeniti okolnosti a onda ce odluka koju
donesete biti pogresna. Umece je naci pravu meru izmedu
brzopleto donete odluke i zakasnele odluke jer i jedna i
druga vode u pogresku.
Kad vam je argumentacija ravnopravna izmedu za i protiv,
kada je neresena i ne mo?ete da se u nju pouzdate, ne
odbacujte intuiciju, za koju vam treba vise od teorije, vise
od vida i uvida. Ponekad kad nemate izbora, jednostavno
morate biti hrabri. I to se meni desavalo.
Necu reci nista novo ako zapisem da ugled jedne profesije
zavisi od mnogo cega, ali najvise od nje same. Okolnosti su
promenljive a kadrovi konstantni. U bankarstvu i
finansijama, vise nego u drugim oblastima va?i pravilo da
si dobar onoliko koliko kvalitetnih saradnika okupis oko
sebe.
Radeci toliko godina u bankarstvu i finansijama dr?ala sam
se nekih principa i ?ivotnih pouka koje mogu koristiti
buducim bankarima. Bez namere da ikoga poducavam i bez
?elje da se sa mnom slo?ite prenosim vam ?ivotni kredo
?ene ciji je radni vek protekao u bankarstvu:
imajte u vidu da bankari daju novac a ne savet. Zna se da
je novac dobar sluga ali zao gospodar;
savete primajte pre nego sto se dogovorite sa partnerom,
prijateljem, depozitarom;
pregovaranje je surova igra, ali nikada ne dozvolite da bude
i prljava. U takvoj igri svi gube. Kad-tad;
kada se jednom dogovorite ne vracajte se nazad osim ako to
ne ucini vas partner u poslu;
ne gubite iz vida da je vasa pru?ena ruka po zakljucenju
posla vasa obaveza i vasa odgovornost sve dok taj posao
traje; prijateljstvo koje zasnujete na poslu bolje je nego posao
zasnovan na prijateljstvu. U ovoj poruci sam prenela samo
svoju saglasnost sa D?onom Rokfelerom koji je mnogo pre
mene ovo shvatio;
potrebno je 20 godina za uspeh "preko noci" rekao je Edi
Kantor, pisac (1892).
Sto se tice moje sudbine ona nije bila milostiva. Vise puta
me je neumoljivo i tragicno pogadala. U tim trenucima,
kada ?ivot gubi svaki smisao imala sam neponovljivu
podrsku svoje rodbine, prijatelja, poznanika, kolega,
saradnika, poznatih i nepoznatih ljudi. Oni su mi pomogli
da savladam bol i slabost i shvatim da sudbina ima i drugu
stranu - onu surovu. Da uzima vise nego sto daje.
Bila sam u prilici da radim sa najrazlicitijim ljudima u
zemlji i inostranstvu. Od mnogih sam ucila, takode, i oni od
mene. Vecina je bila na visokom profesionalnom nivou.
Mlade smo negovali a starije postovali. Trudili smo se da
svako ima svoje mesto, onako kakvo zaslu?uju njegove
sposobnosti.
Bicu zadovoljna ako ovaj moj zapis shvatite i prihvatite
kao napor da vam koliko-toliko pribli?im jedno vreme i
profesiju.
Profesija bankara na jugoslovenskim finansijskim
prostorima ispripovedana je i kroz ovu ?ivotnu pricu.
Imala sam prilike da decenijama ucestvujem u postavljanju
stubova na kojima je pocivala zgrada domaceg bankarstva,
a sada u ovo "vreme promena" do?ivljavam njeno rusenje,
krah ili transformacju. Ali, ja sam iz drugog vremena.
Onog u kojoj je nase bankarstvo bele?ilo svetlije dane.
UMESTO PREDGOVORA
Secanja gospode Borke Vucic izneta u ovoj knjizi prakticno
predstavljaju hronologiju razvoja naseg bankarstva u
poslednjih 50 godina. Ova knjiga nije samo znacajna sto
govori o jednoj uspesnoj karijeri vec i vrlo korisna
literatura za sve one koji se bave istorijom i razvojem naseg
bankarstva. U svojstvu predsednika Upravnog odbora
Beogradske banke a.d. sa gospodom Vucic neposredno sam
saradivao najvecim delom u vreme njenog obavljanja
du?nosti Generalnog direktora banke. To je bilo vreme
ekonomskih sankcija i politickih pritisaka koje su pocetkom
1999. godine kulminirale brutalnom agresijom NATO
snaga na nasu zemlju. Znajuci ulogu bankarskog sistema u
nasoj privredi banka je sve svoje aktivnosti usmerila na
preduzimanje mera i akcija primerenih tom vremenu u
kome smo ?iveli i radili.
Gospoda Vucic je izabrana za Generalnog direktora
Beogradske banke pocetkom 1997. godine. Imajuci u vidu
poodmakle godine gospode Vucic, predlog za njeno
imenovanje za Generalnog direktora primio sam sa
odredenom rezervom. U svakom slucaju ocekivao sam
znatno mladu osobu. Medutim, posle prvih dana njenog
rada u Banci uverio sam se da godine nisu uvek merilo
uspesnog rada. Za vrlo kratko vreme Beogradska banka je
presla iz jedne pasivne pozicije u nosioca razvoja svih
znacajnih bankarskih aktivnosti u zemlji. Ceo kadrovski
potencijal banke je aktiviran preko noci, a radno vreme
stavljeno u zavisnost od izvrsenja programa i rokova.
Savesnost, profesionalnost i odgovornost gospode Vucic
kao generalnog direktora veoma brzo su se odrazila na
poslovanju banke.
Osecam potrebu da navedem samo neke od postignutih
rezultata koji su u knjizi detaljnije napisani.
Nelikvidnost banaka je u to vreme bila vrlo izra?ena sto je
sa svoje strane privredi stvaralo dodatne teskoce ne samo u
procesu odr?avanja reprodukcije vec je indirektno
prouzrokovalo i mnoge socijalne probleme. Na zadovoljstvo
svih akcionara ovaj problem je brzo i trajno resen.
Obezbedena je sigurnost svih komitenata da po svojoj volji
mogu koristiti sredstva na svojim racunima. Prestalo je
ula?enje u minusna stanja a prosecno dnevno stanje na ?iro
racunima je visestruko povecano.
Formiranje Beogradske bankarske grupe je doprinelo
daljem povecanju dinarske likvidnosti i znatnim deviznim
ustedama. Stvorena je, za nase prilike, jedna znacajna
bankarska institucija koja je mogla i trebala da preuzme
kreditne i devizne aran?mane sa inostranstvom. Sklopljeni
su, i prvi krediti koji su za nasu privredu bili veoma
znacajni.
Povecanjem depozita i reprogramiranjem dugova vrlo brzo
je sanirano sedam banaka clanica sistema Beogradske
bankarske grupe. Koliki je bio znacaj ovog sistema govori i
cinjenica da je Banka imala preko pet hiljada akcionara
koji su sacinjavali vise od 50% privrede Srbije.
Agencija za sanaciju, konsolidaciju i dokapitalizaciju u
okviru Beogradske bankarske grupe imala je zadatak da u
saradnji sa poveriocima, komitentima, Narodnom bankom i
drugim institucijama u zemlji preuzme poslove sanacije
velikih du?nika za koje se znalo da nisu u mogucnosti da
otplacuju svoje dugove. U tom smislu vodeni su i
preliminarni razgovori sa Pariskim i Londonskim klubom.
Banka je bila svesna da je za povracaj stare devizne stednje
preduslov obnavljanje poverenje gradana za ulaganje svojih
ustedevina na stednju kod banaka. U tom cilju Banka je u
zajednici sa dr?avnim institucijama bila inicijator brojnih
projekata kroz ponudu stanova, banja, poslovnog prostora, i
sl. koji bi se placali sredstvima stare devizne stednje. Naveo
sam samo ovih nekoliko aktivnosti banke koji govore da se
Banka nije bavila samo tekucim pitanjima vec je paralelno
stvarana osnova i politika Banke za neko postsankciono
vreme.
Dolazak gospode Borke Vucic na mesto predsednika
Beogradske banke doprineo je jednoj intenzivnijoj saradnji
izmedu Upravnog odbora i menad?menta banke. Postojalo
je uzajamno razumevanje i radna atmosfera koju bi svaki
upravni odbor mogao po?eleti. Posebno treba istaci da je
gospoda Vucic imala izra?en "sluh" za privredu bez obzira
sto je gotovo celokupno radno iskustvo imala u bankarstvu.
Svi potezi i predlozi Banke bili su pa?ljivo odmeravani sa
gledista posledica i efekata koje ce imati na privredu.
Uveren sam da je merama i aktivnoscu Banke u ovom
veoma teskom periodu privreda imala manje teskoca i
problema blagovremenog iznala?enja odgovora na teskoce
vremena u kome smo ?iveli.
Gospoda Vucic je poznato ime i u medunarodnom
bankarstvu. Nisam uveren da danas bilo koji bankar u
zemlji mo?e neposredno da ostvari kontakte sa vrhunskim
bankarima u svetu kao sto to mo?e gospoda Vucic. To je
izuzetno vredan "kapital" koji mi na?alost ne znamo da
cenimo.
Mr Radovan Pesikan
UVODNA REC
Bankarstvo, monetarna ekonomija i medunarodne finansije
su i zanat i nauka; i vestina i umetnost. Strucno znanje za
tu delatnost je potreban ali ne i dovoljan uslov. Svi koji su
u toj oblasti stvorili nesto imali su predispoziciju, talenat i
specificnu etiku. Novac je krvotok privrede; ko ucestvuje u
upravljanju njime, utice na ?ivot hiljada preduzeca i
miliona ljudi.
Mnogi guverneri centralnih banaka napisali su strucne,
naucne ili memoarske knjige. Znatno rede to cine poslovni
bankari. Njihovi klijenti su u stalnoj konkurentskoj borbi,
njihovi planovi i projekti su poslovna tajna. Bankar mora
da ih zna, ali i da ih cuva. I njihovi zapisi su vredna
svedocanstva. Bez obzira na zvanicno resenje, ona
pokazuju sta se u stvarnom ?ivotu desavalo, na sceni ili iza
nje.
Borka Vucic ovom svojom knjigom dokazuje i jedno i
drugo, i svoju predispoziciju i talenat za bankarstvo, ali i
cinjenicu da je u Jugoslaviji jos od 60-ih godina itekako
postojalo poslovno bankarstvo bez kojeg privredni uspon i
izlazak na svetsku scenu ne bi bili ostvareni.
Sve karakterne osobine, odnos prema ?ivotu, licna etika
formiraju se jos u ranom ?ivotnom dobu a Borka Vucic je
jos kao dete u naju?oj porodici, na primeru svog dede
Dragica, imala prilike da shvati smisao poslovnog
bankarstva. Deda Dragic ne samo da je uredno, papirima,
regulisao odnose sa ljudima kojima je davao usluge ili
novac na zajam vec je jos pre 100 godina filozofskom
mirnocom vrsio "reprogramiranje duga" kada su to
okolnosti nametnule, a danas jos ima bankara koji ne
shvataju da im od toga nema spasa.
Da ni bankar ni trgovac ne mogu da oplode svoj ni tudi
kapital ako on nije ukljucen u stvaranje nove vrednosti,
znao je i njen drugi deda Simeun, trgovac. Cvrsta pravila
poslovanja koja je on primenjivao slu?ila su za sticanje i
odr?avanje poverenja, kredibiliteta, bez kojeg bi svaki
poslovni bankar promasio profesiju.
Tok njene profesionalne karijere takode je Borku Vucic
osposobljavao za uspesnog bankara. Radila je u dr?avnim
institucijama visokog strucnog nivoa u vreme kada je u
Jugoslaviji postojala razvojna i tekuca ekonomska politika
koja se uspesno primenjivala. Mnogi dobri investicioni
projekti, nova, uspesna preduzeca stvarana su uz
nezamenljivu ulogu poslovnog bankarstva, domaceg i
inostranog kapitala.
Danas se o tom periodu proturaju la?i: da nije bilo tr?isne
privrede niti poslovnog bankarstva. O suprotnom svedoci
ozbiljna i velika studija Svetske banke Yugoslavia -
Development with Decentralization.* Ona pokazuje da je u
Jugoslaviji jos od 1955. razdvojeno cenralno od poslovnog
bankarstva i da je pored specijalizovanih banaka (za
spoljnu trgovinu, poljoprivredu, investicije, kao i postanske
stedionice) postojalo 220 komunalnih banaka za
kratkorocno komercijalno kreditiranje (str. 216). Vec od
1965. godine svako je mogao biti osnivac poslovne banke
ako je obezbedio osnivacki ulog, a ucesce pojedinacnog
osnivaca bilo je ograniceno na 10% glasova u Skupstini
(str. 49).
Svedocenje Borke Vucic podupire navedenu istinu.
Poslovno bankarstvo Jugoslavije se brzo razvijalo i
osposobljavalo za poslovanje sa inostranstvom. Svi krediti
medunarodnih finansijskih institucija, inostranih vlada i
onih sa slobodnog tr?ista kapitala, realizovali su se
posredstvom poslovnih banaka. Ona navodi brojne primere
koji pokazuju da je nakon pocetnog kolebanja, poslovno
bankarstvo Jugoslavije prihvaceno u svetu kao poslovno
samostalno i na tr?istima zasnovano.
Takvi su bili i kriterijumi za izbor investicionih projekata
koje je poslovno bankarstvo primenjivalo. Sa pravom je na
prvom mestu bio princip pozitivnog neto deviznog efekta.
Prioritet su imali projekti i preduzeca koja su svojim
izvozom mogla da otplacuju inostrani zajam i pokriju svoje
uvozne potrebe.
Uvodenjem sankcija prema narodu Jugoslavije 1991/1992.
godine poslovne banke su postepeno onemogucavane u
poslovanju sa inostranstvom, njihovi racuni i racuni
njihovih klijenata u inostranstvu su blokirani. U tim
uslovima su mnoga preduzeca osnovala sopstvena
preduzeca u inostranstvu, pa i na Kipru jer su ta preduzeca,
sem ogranicenja poslovanja sa Jugoslavijom, mogla
normalno da posluju. Druga takva preduzeca i banke su u
uslovima sankcija izuzetno pomogla poslovanju preduzeca
u Jugoslaviji. Borka Vucic sa bankom na Kipru, koja je
poslovala pod strogim nadzorom Centralne banke i vlasti
Kipra, u tom pogledu je dala izuzetan doprinos. Zajedno sa
celom tamosnjom jugoslovenskom zajednicom
organizovala je humanitarnu i medicinsku pomoc i
odr?avala veliko prijateljstvo kiparskog naroda prema
gradanima Jugoslavije pod sankcijama.
Sa svojom strucnom ekipom na Kipru, uz odredene
konsultacije drugih eksperata, pripremila je i koncept
ozdravljenja poslovnog bankarstva Jugoslavije, koji je susta
suprotnost sadasnjoj politici njegovog likvidiranja.
Na jednom mestu u knjizi Borke Vucic uporeduju se Kipar
i Jugoslavija. Kipar nema narocitih prirodnih uslova za
razvoj. Jugoslavija ima. Kipar ipak ima 10 puta veci
nacionani dohodak po stanovniku nego Jugoslavija. Jedino
sto im je zajednicko je to sto je vise od jedne trecine zemlje
pod okupacijom. Odakle, medutim, ostala razlika? Ona je
naravno u ljudskom faktoru.
Najvise revolta izaziva poglavlje u knjizi koje opisuje nacin
nasilnog preuzimanja Beogradske banke. Rec je o
naoru?anim nasilnicima "kriznog staba" i falsifikatima.
Kao u vreme prohibicije ili Makartizma u danasnjoj jedinoj
svetskoj supersili.
Danas je banka kojoj je na celu bila Borka Vucic u stecaju,
zajedno sa jos tri jugoslovenske banke. Jednog dana ce
nepristrasan sud pokazati da je to bio neopravdan potez,
odluka suprotna interesima dr?ave i naroda. To se vec i
pokazalo. Nedavno je Zakonom obezbedeno da se uslovi
otpisa i reprograma spoljnog duga ugovoreni izmedu
inostranih poverilaca i dr?ave SRJ kao garanta u svemu
"preslikaju" na doticne banke i preduzeca. Takvim
smanjenjem duga preduzeca postaju sposobna da u novim
uslovima otplacuju preostali dug, a banke time umesto
nenaplativih sticu kvalitetna potra?ivanja i popravljaju svoj
bilans. Na?alost, ovaj zakon se ne odnosi na cetiri banke
koje su 3. januara 2002. godine oterane u stecaj. Nekome je
ocito stalo da ih unisti. Treba pogledati ko je predlo?io
terminski plan za uvodenje stecaja.
Ovde nije moguce istaci sva vredna svedocenja Borke
Vucic o razvoju jugoslovenskog bankarstva, privrede i
dr?ave. Neka od njih su ipak nezaobilazna: o varvarskim
sankcijama, poslovanju banaka na Kipru i sadasnjem
sumraku u odnosu vlasti prema poslovnom bankarstvu.
Prof. dr Oskar Kovac
* The Johns Hopkins University Press, Baltimore and
London, 1975.