[L'AMICO AMERICANO / 4: Le lobby pan-albanesi hanno ricevuto dagli USA
aiuti per tre miliardi di dollari: piu' o meno 30 volte la somma
destinata alla RF di Jugoslavia... CNJ]
http://www.svedok.co.yu/
"Svedok", N°339, 21/1/2003
KOSMET
Zahvaljujuci hrpama siptarskih dolara u delu politickih krugova
SAD siri se ideja o nezavisnoj drzavi na podrucju Kosova i
Metohije, zvanicni Vasington, ipak, podrzava evropski koncept
nemenjanja granica
ALBANCI U LOBIRANJE ULOZILI
TRI MILIJARDE $, 30 PUTA VISE
OD AMERICKE POMOCI JUGOSLAVIJI
Gordana BULATOVIC
Da je direktor Balkanske inicijative u americkom Institutu za
mir, Danijel Server, dao pravu procenu kada je nedavno rekao da
pregovori o konacnom statusu Kosmeta nisu daleko, potvrdio je i
srpski premijer Zoran Djindjic koji je, potpuno nenadano, prosle
nedelje novinarima rekao: "Kosovo polako prerasta u drzavu.
Nemamo vise vremena da cekamo, vec moramo odmah da udjemo
u raspravu o statusu juzne pokrajine".
Lobiranje "za" i "protiv" nezavisnog Kosmeta pocelo je davno.
Mada, mora se priznati, Albanci, zagovornici ideje "Kosovo -
republika" u realizaciju svog cilja ulozili su mnogo vise godina i,
naravno, novca. Srbija, uljuljkana floskulama tipa "Kosovo je
nase", ozbiljnost siptarske ideje shvatila je, reklo bi se, prekasno.
Sa prvim bombama NATO avijacije bacenim na njenu teritoriju.
Prema izvestaju americke tajne sluzbe CIA, Albanci su, do
sada, za lobiranje u SAD ulozile preko tri milijarde dolara, s ciljem
da Kosovo postane nezavisno. Poredjenja radi, taj iznos je oko 30
puta veci od godisnje americke pomoci nasoj zemlji.
Zato i ne cudi sto je u americkim politickim krugovima
izuzetno rasprostanjena ideja o stvaranju nezavisne drzave na
podrucju juzne srpske pokrajine. Istina, zvanicni Vasington ovakvo
raspolozenje apsolutno negira. Portparol Stejt departmenta, Ricard
Baucer, tvrdi da ce Amerika insistirati na doslednoj primeni
Rezolucije SB UN 1244. Kako tvrde svetski vojno-politicki
analiticari, za ovakav stav zvanicne Amerike postoje dva razloga.
Prvo, prema izvestajima americke misije u Pristini lokalna uprava
jos nije zazivela, privreda ne funkcionise, planirana privatizacija se
ne odvija ocekivanim tempom, kosovskim drustvom vlada
korupcija, dok o povratku izbeglog srpskog i ostalog nealbanskog
zivlja nema ni govora.
Na dijalogu Pristine sa Beogradom, Amerikanci pocinju da
insistiraju, tvrde vojno-politicki analiticari i zbog sto
kvalitetnijeg priblizavanja evropskim partnerima. Njihova podrska
posle 11. septembra 2001. i aktuelnog plana intervencije na Irak,
Amerikancima je preko potrebna. Zato odustaju, bez mnogo
pompe, od nekadasnjeg "americkog plana za Kosovo", koji je
podrazumevao stvaranje multietnicke drzave. Istina, sa tako malim
brojem zitelja nealbanaca koji bi brojcano mogli da se podvedu pod
"izuzetak", a politicki, u poznato "pa, izuzetak potvrdjuje pravilo".
"Plan za Kosovo" podrazumevao je i odricanje od nekadasnjih
americkih miljenika, pripadnika OVK i davanje podrske umerenim
albanskim intelektualcima koji bi imali potencijal da pokrenu
privredu, vrate poverenje u institucije i povecaju bezbednost
radjana.
Medjutim, posle jasno iznetog stava Evropljana o Kosmetu, a
njihov koncept je dijametralno suprotan americkom, i stav Bele
kuce se menja. Od multietnicke drzave Kosovo, SAD dolaze do
toga da je, trenutno, najbolje zadrzati status kvo u pokrajini. Vrlo
je moguce da ovaj stav napreduje do ideje o Kosmetu kao delu jedne
federalne jedinice u okviru zajednice Srbije i Crne Gore. Jer,
Evropa, trenutno, gleda na Balkan iz malo drugacije perspektive
nego do 2000. godine.
Medjutim, albanski, dobro placeni, lobisti ne odustaju. Iako je
jula prosle godine propao pokusaj dvojice americkih kongresmena,
republikanca Bendzamina Gilmana i demokrate Toma Lantosa,
obojice clanova Komiteta za medjunarodne odnose i podkomiteta
za nacionalnu bezbednost, koji su trazili podrsku nezavisnosti
Kosmeta, slican zahtev upucen je i ovih dana. Bendzamin Gilman,
obeshrabren proslogodisnjim odbijanjem, ovoga puta nije zeleo da
stavi svoje ime iza "kosovske rezolucije". Tom Lantos odlucio se,
ipak, za jos jedan pokusaj. Ovoga puta mu se, u inicijativi,
pridruzio partijski kolega, Henri Hajd.
Zahtev za podrsku Predstavnickog doma novoj "kosovskoj
rezoluciji" bice u toku sledece nedelje razmotreni u politickim
telima americkog kongresa.
Ali, kako kaze i portparol Stejt departmenta, Ricard Baucer -
"samo kao stav grupe kongresmena, bez ikakve snage i
obaveznosti".
KOSMET, PO AMERIKANCIMA, SUVEREN OD 1944.
Americki kongresmeni Lantos i Hajd, novom "kosovskom
rezolucijom" traze od Predstavnickog doma da proglasi
nezavisnost Kosmeta u skladu sa priznavanjem prava na
samoopredeljenje kao fundamentalno pravo svakog naroda.
- Kosovo je Ustavom definisano kao suverena teritorija jos
1944, a taj status potvrdjen je i jugoslovenskim Ustavom 1946.
Ustav SFRJ iz 1974. samo je sacuvao autonomni status Kosova
kao de facto republike - kazu u obrazlozenju zahteva americki
kongresmeni Lantos i Hajd.
REZOLUCIJA STITI TERITORIJU SRJ, ALI I AUTONOMIJU
Da podsetimo, tekst Rezolucije 1244, usvojen 10. juna 1999.
potvrdjuje "privrzenost svih clanica SB suverenitetu i
teritorijalnom integritetu SRJ i drugih drzava regiona", uz
pozivanje na medjunarodne propise, ali i "apel iz prethodnih
rezolucija za siroku autonomiju i sustinsku samoupravu na
Kosovu".
Definisanje statusa Kosmeta pominje se samo u jednoj
odredbi Rezolucije kojom se medju glavnim odgovornostima
civilne misije navodi "olaksanje politickog procesa, ciji je cilj
definisanje buduceg statusa Kosova uzimajuci u obzir sporazum
iz Rambujea".
aiuti per tre miliardi di dollari: piu' o meno 30 volte la somma
destinata alla RF di Jugoslavia... CNJ]
http://www.svedok.co.yu/
"Svedok", N°339, 21/1/2003
KOSMET
Zahvaljujuci hrpama siptarskih dolara u delu politickih krugova
SAD siri se ideja o nezavisnoj drzavi na podrucju Kosova i
Metohije, zvanicni Vasington, ipak, podrzava evropski koncept
nemenjanja granica
ALBANCI U LOBIRANJE ULOZILI
TRI MILIJARDE $, 30 PUTA VISE
OD AMERICKE POMOCI JUGOSLAVIJI
Gordana BULATOVIC
Da je direktor Balkanske inicijative u americkom Institutu za
mir, Danijel Server, dao pravu procenu kada je nedavno rekao da
pregovori o konacnom statusu Kosmeta nisu daleko, potvrdio je i
srpski premijer Zoran Djindjic koji je, potpuno nenadano, prosle
nedelje novinarima rekao: "Kosovo polako prerasta u drzavu.
Nemamo vise vremena da cekamo, vec moramo odmah da udjemo
u raspravu o statusu juzne pokrajine".
Lobiranje "za" i "protiv" nezavisnog Kosmeta pocelo je davno.
Mada, mora se priznati, Albanci, zagovornici ideje "Kosovo -
republika" u realizaciju svog cilja ulozili su mnogo vise godina i,
naravno, novca. Srbija, uljuljkana floskulama tipa "Kosovo je
nase", ozbiljnost siptarske ideje shvatila je, reklo bi se, prekasno.
Sa prvim bombama NATO avijacije bacenim na njenu teritoriju.
Prema izvestaju americke tajne sluzbe CIA, Albanci su, do
sada, za lobiranje u SAD ulozile preko tri milijarde dolara, s ciljem
da Kosovo postane nezavisno. Poredjenja radi, taj iznos je oko 30
puta veci od godisnje americke pomoci nasoj zemlji.
Zato i ne cudi sto je u americkim politickim krugovima
izuzetno rasprostanjena ideja o stvaranju nezavisne drzave na
podrucju juzne srpske pokrajine. Istina, zvanicni Vasington ovakvo
raspolozenje apsolutno negira. Portparol Stejt departmenta, Ricard
Baucer, tvrdi da ce Amerika insistirati na doslednoj primeni
Rezolucije SB UN 1244. Kako tvrde svetski vojno-politicki
analiticari, za ovakav stav zvanicne Amerike postoje dva razloga.
Prvo, prema izvestajima americke misije u Pristini lokalna uprava
jos nije zazivela, privreda ne funkcionise, planirana privatizacija se
ne odvija ocekivanim tempom, kosovskim drustvom vlada
korupcija, dok o povratku izbeglog srpskog i ostalog nealbanskog
zivlja nema ni govora.
Na dijalogu Pristine sa Beogradom, Amerikanci pocinju da
insistiraju, tvrde vojno-politicki analiticari i zbog sto
kvalitetnijeg priblizavanja evropskim partnerima. Njihova podrska
posle 11. septembra 2001. i aktuelnog plana intervencije na Irak,
Amerikancima je preko potrebna. Zato odustaju, bez mnogo
pompe, od nekadasnjeg "americkog plana za Kosovo", koji je
podrazumevao stvaranje multietnicke drzave. Istina, sa tako malim
brojem zitelja nealbanaca koji bi brojcano mogli da se podvedu pod
"izuzetak", a politicki, u poznato "pa, izuzetak potvrdjuje pravilo".
"Plan za Kosovo" podrazumevao je i odricanje od nekadasnjih
americkih miljenika, pripadnika OVK i davanje podrske umerenim
albanskim intelektualcima koji bi imali potencijal da pokrenu
privredu, vrate poverenje u institucije i povecaju bezbednost
radjana.
Medjutim, posle jasno iznetog stava Evropljana o Kosmetu, a
njihov koncept je dijametralno suprotan americkom, i stav Bele
kuce se menja. Od multietnicke drzave Kosovo, SAD dolaze do
toga da je, trenutno, najbolje zadrzati status kvo u pokrajini. Vrlo
je moguce da ovaj stav napreduje do ideje o Kosmetu kao delu jedne
federalne jedinice u okviru zajednice Srbije i Crne Gore. Jer,
Evropa, trenutno, gleda na Balkan iz malo drugacije perspektive
nego do 2000. godine.
Medjutim, albanski, dobro placeni, lobisti ne odustaju. Iako je
jula prosle godine propao pokusaj dvojice americkih kongresmena,
republikanca Bendzamina Gilmana i demokrate Toma Lantosa,
obojice clanova Komiteta za medjunarodne odnose i podkomiteta
za nacionalnu bezbednost, koji su trazili podrsku nezavisnosti
Kosmeta, slican zahtev upucen je i ovih dana. Bendzamin Gilman,
obeshrabren proslogodisnjim odbijanjem, ovoga puta nije zeleo da
stavi svoje ime iza "kosovske rezolucije". Tom Lantos odlucio se,
ipak, za jos jedan pokusaj. Ovoga puta mu se, u inicijativi,
pridruzio partijski kolega, Henri Hajd.
Zahtev za podrsku Predstavnickog doma novoj "kosovskoj
rezoluciji" bice u toku sledece nedelje razmotreni u politickim
telima americkog kongresa.
Ali, kako kaze i portparol Stejt departmenta, Ricard Baucer -
"samo kao stav grupe kongresmena, bez ikakve snage i
obaveznosti".
KOSMET, PO AMERIKANCIMA, SUVEREN OD 1944.
Americki kongresmeni Lantos i Hajd, novom "kosovskom
rezolucijom" traze od Predstavnickog doma da proglasi
nezavisnost Kosmeta u skladu sa priznavanjem prava na
samoopredeljenje kao fundamentalno pravo svakog naroda.
- Kosovo je Ustavom definisano kao suverena teritorija jos
1944, a taj status potvrdjen je i jugoslovenskim Ustavom 1946.
Ustav SFRJ iz 1974. samo je sacuvao autonomni status Kosova
kao de facto republike - kazu u obrazlozenju zahteva americki
kongresmeni Lantos i Hajd.
REZOLUCIJA STITI TERITORIJU SRJ, ALI I AUTONOMIJU
Da podsetimo, tekst Rezolucije 1244, usvojen 10. juna 1999.
potvrdjuje "privrzenost svih clanica SB suverenitetu i
teritorijalnom integritetu SRJ i drugih drzava regiona", uz
pozivanje na medjunarodne propise, ali i "apel iz prethodnih
rezolucija za siroku autonomiju i sustinsku samoupravu na
Kosovu".
Definisanje statusa Kosmeta pominje se samo u jednoj
odredbi Rezolucije kojom se medju glavnim odgovornostima
civilne misije navodi "olaksanje politickog procesa, ciji je cilj
definisanje buduceg statusa Kosova uzimajuci u obzir sporazum
iz Rambujea".