E' arrivata la democrazia in Iraq! (3)
1. SKANDAL OKO “SADAMOVOG ORUZJA”
2. URAN, KOGA NIJE BILO
by ARTEL GEOPOLITIKA
=== 1 ===
SKANDAL OKO “SADAMOVOG ORUZJA”
http://www.artel.co.yu/sr/izbor/krizna_zarista/2003-06-06_3.html
Moskva, 04. juna 2003.godine
RIA “Novosti”
Specijalno za Artel-Geopolitiku
Vladimir SIMONOV, politicki komentator RIA “Novosti”
Vasington i London su zajednicki zapodenuli rat protiv Iraka. Danas su
oni prinudjeni da se zajednicki pravdaju pred javnoscu svojih zemalja,
koja trazi odgovor na jedno te isto, po mnogo cemu, najvaznije pitanje:
gde je to strassno oruzje za masovno unistavanje, kojim je Sadam
Husein, toboze, pretio celokupnom miroljubivom covecanstvu?
Skoro istovremeno dva senatska komiteta u SAD i dva parlamentarna u
Velikoj Britaniji pristupila su istrazi, koja bi trebalo da rasvetli da
li je bila falsifikovana, podmetnuta ili zlonamerno izvrnuta
obavestajna informacija o postojanju oruzja za masovno unistavanje u
Iraku. Zaista, ko se ne seca spektakla koji je priredio drzavni
sekretar SAD Kolin Pauel u Savetu bezbednosti OUN 5. februara. Drzavni
sekretar SAD tada je “bombardovao” prisutne dramaticnim multimedijalnim
ssouom u kome su se fotografije iz kosmosa smenjiale sa snimcima
uhvacenih telefonskih razgovora irackih vojnika i agenturnih izvestaja
CIA. Sa svoje strane, britanska MI6, “majka” Dzemsa Bonda i, kako kazu,
najbolja obavestajna sluzba sveta, satvorila je dosije sa jos
potpunijim kompleksom snimaka i analitickih upliva u djavolju sustinu
Sadama Huseina. Celokupni taj Everest, po prvi put iznetih u javnost na
obe strane Atlantika obavestajnih informacija imao je za cilj da
dokaze: eto to je ono oruzje irackog tiranina, to su one smrtonosne
rakete, gasovi i mikrobi. Tu strasnu opasnost po svet moze zaustaviti
jedino sila.
Danas je rat u proslosti, pobedjeni Irak je kao na dlanu, okupaciona
vojska vrslja po njegovim dvoristima i pesscanim dinama sa
mikroskopima, ali niceg sto bi makar liccilo na oruzje za masovno
unistavanje, sem dva razbijena teretnjaka vise nalik na pokretne
bravarske radionice nego na laboratorije, zasad ne mogu da otkriju. Cak
stavise, mnogi “korpus delikti” obavestajnih sluzbi SAD i Britanije su
razobliceni kao falsifikati.
Skandal ce postati predmet javnog razmatranja pred televizijskim
kamerama u komitetima Senata SAD za pitanja oruzanih snaga i
obavestajni rad krajem ovog meseca. Ton tih izlaganja vec je dalo pismo
koje je uputio poznati kalifornijski demokrata predsedniku SAD. “Ni do
dana danasnjeg, - pise kongresmen Henri Voksman, - vi niste predoccili
nikakva objasnjenja, zasto ste vi i vasi visokopostavljeni cinovnici
iznosili u vise navrata optuzbe (protiv Iraka), zasnovane na
falsifikovanim dokumentima.
Voksmen je malo u zabludi. Jedan visokopostavljeni savetnik ipak je
predoccio objasnjenja. U svom nedavnom intervjuu casopisu Vanity Fair
zamenik ministra odbrane Pol Vulfovic je sa njemu svojstvenom
poslovicnom otvorenoscu priznao: odluka americke administracije da
svoje pretenzije prema Bagdadu fokusira na oruzje za masovno
unistavanje doneta je delimicno i “iz birokratskih razloga”. U prevodu
na dostupni nam jezik to znaci, da je polazna obavestajna informacija
frizirana po ukusu neokonzervativnih birokrata u okruzenju Dzordza
Bussa, koji su bili zzedni Sadamove krvi.
Ocekuje se, da ce u senat biti pozvani u svojstvu svedoka Kolin Pauel i
ministar odbrane Donald Ramsfeld. Poslednji vec priprema odstupnicu,
stavljajuci na znanje u svojim govorima da je, kao, i bez oruzja za
masovno unistavanje bagdadski rezim kriv zbog tolikog broja tajnih
masovnih grobnica i da je zasluzio kaznjavanje ratom. Problem oruzja se
na taj nacin raskossno zamenjuje covekovim pravima.
Jos se burniji skandal oko irackog oruzja za masovno unistavanje
rasplamsava u Velikoj Britaniji. Preko 70 parlamentaraca vladajuce
Laburisticke partije potpisalo je zahtev da se objavi celokupna
informacija o irackom naoruzanju, kojom raspolaze vlada. Toni Bler i
dalje “stoprocentno” veruje u autenticnost tih podataka. To ipak nije
smetalo ministru za drustveni razvoj Kler Ssort da optuzi premijera za
“uvlacenje zemlje u rat obmanom”, a ministru inostranih poslova u senci
Majklu Ankramu da izjavi, da skandal oko oruzja za masovno unistavanje
“nanosi udarac poverenju kako prema vladi, tako i prema obavestajnim
sluzbama”.
Da li je rezim Sadama Huseina imao oruzje ili nije krajnje je vazno
znati makar iz dva razloga. Prvi, pretpostavljano postojanje oruzja za
masovno unistavanje, koje je Bagdad, toboze, mogao upotrebiti, prema
nezaboravnim recima Tonija Blera “u roku od 45 minuta”, koricseno je
kao impresionirajuci argument u korist rata.
Na taj nacin, opasnost koju je predstavljao Irak, bila je, izgleda,
namerno i grubo preuvelicana. Iraccani, Amerikanci i Englezi su ginuli
za datu ideju.
Drugo, vreme je da se najzad razjasni koliko su postene same pred sobom
i pred drustvom zapadne specijalne sluzbe. Drugim recima, u kojoj meri
se njihove metode prikupljanja informacija i analize determinisu
teznjama da se sazna tajna, a u kojoj meri da se saopsti vrhussci ono
sto ona zeli da ccuje.
Obavestajnim sluzbama danas se daje izuzetno vazna uloga u borbi protiv
medjunarodnog terorizma koja se nastavlja i u naporima svetske
zajednice da ojaca rezim nesirenja nuklearnog oruzja. Ne bismo zeleli
da dzejms bondovi saopste “patku” ratobornim birokratama iz okruzenja
predsednika i premijera, samo zato sto bi oni to zeleli da cuju.
=== 2 ===
URAN, KOGA NIJE BILO
http://www.artel.co.yu/sr/izbor/krizna_zarista/2003-07-09_2.html
Moskva, 09. jula 2003.godine
RIA “Novosti”
Specijalno za Artel-Geopoliitku
Vladimir SIMONOV, politiccki komentator RIA “Novosti”
Motiv rata protiv Iraka, koji su upotrebili Vasington i London,
umnogome je bio zasnovan na nespretnom, bezobzirnom falsifikatu
Zvaniccno priznanje Bele kuce s tim u vezi sustiglo je Dzordza Bussa u
toku njegove posete Africi. Zanimljivo pitanje sada se sastoji u
sledecem: da li je to novost za americckog predsednika, ili je on to
znao duzze od jedne godine i svesno ukljuccio evidentnu lazz u svoju
januarsku poruku “O situaciji u zemlji”?
U utorak su dvojica predstavnika administracije SAD slozzno priznala:
ccuvena Bussova izjava da je Irak, tobozze, pokussavao da kupi uran u
Nigeru, kako bi stvorio nuklearno oruzzje, zasnovana je na
falsifikovanim dokumentima, koje su dobile americcka i britanska
obavesstajna sluzzba.
Medjutim, priznajuci samu ccinjenicu falsifikata, Ari Flejsser,
portparol Bele kuce, i Majkl Anton, portparol Saveta za nacionalnu
bezbednost SAD, pokussali su stvoriti utisak da Buss sa tim nema
nikakve veze. Predsednik je, kao, bio zzrtva gresske dve obavesstajne
sluzzbe, koje su, opet, sa svoje strane, bile zzrtve nekog tamo
nedobronamernog izvora.
Flejsser je delovao narocito fatalisticcki: “Izjava predsednika
bazirala se na tvrdnji o “zzutom kolaccu” (uranu) iz Nigera, - kazao je
on. – Posto se saopstenje o “zzutom kolaccu” ispostavilo netaccnim, ta
ccinjenica se odrazila na ssirem planu na izjavu predsednika”.
Tojest, Bussa su prevarili. A to sto se ta ccinjenica – ako je ona i
zaista to – odrazila na ssirem planu na sudbinu 18-milionskog
stanovnisstva suverene drzave, zasute bombama i lissene muzejskih
vrednosti, na kraju krajeva, okupirane od strane tragaoca za
nepostojecim uranom, Flejsser je precutao.
Majkl Anton je bio jos precizniji. “Da smo mi tada znali ono sto sada
znamo, - priznao je on, - onda pominjanja o pokussajima Iraka da kupi
uran u Africi ne bi bilo u poruci “O situaciji u zemlji”.
Nije nego! Tek isplivala na povrsinu u americckoj i britanskoj stampi
otkrica omogucavaju ne samo da se posumnja u stvarnu neinformisanost
americcke administracije, nego bacaju tamnu senku podozrenja na Dzordza
Bussa licno. Sudeci po svemu, predsednik je morao znati da se obraca
zemlji, a u ssirem smislu celom svetu, koji je zamro u issccekivanju
ishoda iraccke krize sa obiccnom, banalnom i zato tako nezamislivom u
tom presudnom trenutku lazzi.
Reprodukujmo hronolosski sled dogadjaja. 28. januar 2003. godine.
Dzordz Buss u svoju poruku naciji stavlja sledecu frazu: “Britanska
vlada je saznala, da je Sadam Husein nedavno hteo da kupi u Africi
znaccajnu koliccinu urana”.
Trebalo je da bude jasno kao dan: djavolski rezzim pravi atomsku bombu.
Postavlja se pitanje: kakvi su joss potrebni dokazi o celishodnosti
hitnog preventivnog udara po Bagdadu, pre nego sto on udari po
ccoveccanstvu svojom nukleaernom rukotovorinom od africcke sirovine?
Medjutim, 7. marta 2003. godine direktor MAGATE Mohamed El Baradej
kategoriccki je demantovao glavnu pretpostavku te teze u svom
izvesstaju Savetu bezbdnosti OUN. “Oslanjajuci se na detaljnu analizu,
MAGATE se slozzila sa misljenjem nezavisnih eksperata u zakljuccku da
ti dokumenti, koji ccine osnovu saopstenja o nedavnoj isporuci urana iz
Nigera u Irak, u stvarnosti nisu autenticcni, - zakljuccuje Baradej.
Medjutim, Savet bezbednosti za Vasington u tom trenutku vec nije
merodavan. Sa vassingtonskog aspekta, recci koje stizzu iz nebodera na
njujorsskom Ist-riveru nisu nista visse od bespomocno brbljanje
medjunarodne zajednice, kojoj je doslo vreme da se podccini volji
visseg razuma u liku Sjedinjenih Drzzava. Vojna massinerija koalicije
se pokrece. Nezavisna zemlja postaje meta na mapama Pentagona.
Sada, u julu 2003. godine, mozze se i priznati da su ti nevessti
obavesstajci pomutili mozak predsedniku pa je on tako i dopustio da u
obracanju zemlji upotrebi frazu koja je sluccajno odigrala ulogu
temeljnog razloga za rat. Pobednicima se ne sudi, zar ne?
E, nije tako, smatra sve ssiri krug americckih demokrata i poneko od
uticajnih republikanaca.
Danas je isplivalo na povrssinu i joss nessto: ispostavilo se da je
joss prossle godine CIA tajno uputila u Niger bivseg americckog
ambasadora u Gabonu Dzozefa Vilsona, kako bi se on na licu mesta uverio
da li je zaista Irak pokussavao da dobije, ili je makar ssetkao okolo i
oblizivao se na ovdassnji uran. Vilson je imao na desetine razgovora sa
visokopostavljenim ccinovnicima Nigera, pustili su ga da poseti
zatvorene rudnike i skladissta, i on je nedvosmisleno zakljuccio: ma
nema tu mesta ni za ssta slicno.
Diplomata je svoj zakljuccak saopstio CIA. A dalje se dessava nessto
izuzetno znacajno za celokupnu tu uransku storiju. Kako je ovih dana
izjavio anonimni visokopostavljeni saradnik CIA dopisniku Bi-bi-si,
izvesstaj koji je pripremio Vilson bio je upuccen u Belu kucu jos marta
2002. godine.
E, sad, danas se mozze koliko hocete priccati, kako to ccine spasioci
imidza americcke administracije, da taj papir Vilsona “mozzda i nije ni
stigao” do predsednika. U to je tessko poverovati. Kada se ressavalo
pitanje rata ili mira, ssef SAD i njihovih oruzzanih snaga nije mogao
da ignorisse direktno obavesstajno saopsstenje o glavnom kriminalu,
koji je pripisivan Iraku: tezzi li on da nabavi oruzzje za masovno
unisstavanje.
Ne tezzi – saopstila je obavesstajna sluzzba i to prenela Beloj kuci.
Da, izjavio je predsdenik, koji je godinu dana pre svoje poruke naciji
“O situaciji u zemlji” bio informisan, dokumenti o uranskim isporukama
Iraku iz Nigera su stoprocentni falsifikat.
1. SKANDAL OKO “SADAMOVOG ORUZJA”
2. URAN, KOGA NIJE BILO
by ARTEL GEOPOLITIKA
=== 1 ===
SKANDAL OKO “SADAMOVOG ORUZJA”
http://www.artel.co.yu/sr/izbor/krizna_zarista/2003-06-06_3.html
Moskva, 04. juna 2003.godine
RIA “Novosti”
Specijalno za Artel-Geopolitiku
Vladimir SIMONOV, politicki komentator RIA “Novosti”
Vasington i London su zajednicki zapodenuli rat protiv Iraka. Danas su
oni prinudjeni da se zajednicki pravdaju pred javnoscu svojih zemalja,
koja trazi odgovor na jedno te isto, po mnogo cemu, najvaznije pitanje:
gde je to strassno oruzje za masovno unistavanje, kojim je Sadam
Husein, toboze, pretio celokupnom miroljubivom covecanstvu?
Skoro istovremeno dva senatska komiteta u SAD i dva parlamentarna u
Velikoj Britaniji pristupila su istrazi, koja bi trebalo da rasvetli da
li je bila falsifikovana, podmetnuta ili zlonamerno izvrnuta
obavestajna informacija o postojanju oruzja za masovno unistavanje u
Iraku. Zaista, ko se ne seca spektakla koji je priredio drzavni
sekretar SAD Kolin Pauel u Savetu bezbednosti OUN 5. februara. Drzavni
sekretar SAD tada je “bombardovao” prisutne dramaticnim multimedijalnim
ssouom u kome su se fotografije iz kosmosa smenjiale sa snimcima
uhvacenih telefonskih razgovora irackih vojnika i agenturnih izvestaja
CIA. Sa svoje strane, britanska MI6, “majka” Dzemsa Bonda i, kako kazu,
najbolja obavestajna sluzba sveta, satvorila je dosije sa jos
potpunijim kompleksom snimaka i analitickih upliva u djavolju sustinu
Sadama Huseina. Celokupni taj Everest, po prvi put iznetih u javnost na
obe strane Atlantika obavestajnih informacija imao je za cilj da
dokaze: eto to je ono oruzje irackog tiranina, to su one smrtonosne
rakete, gasovi i mikrobi. Tu strasnu opasnost po svet moze zaustaviti
jedino sila.
Danas je rat u proslosti, pobedjeni Irak je kao na dlanu, okupaciona
vojska vrslja po njegovim dvoristima i pesscanim dinama sa
mikroskopima, ali niceg sto bi makar liccilo na oruzje za masovno
unistavanje, sem dva razbijena teretnjaka vise nalik na pokretne
bravarske radionice nego na laboratorije, zasad ne mogu da otkriju. Cak
stavise, mnogi “korpus delikti” obavestajnih sluzbi SAD i Britanije su
razobliceni kao falsifikati.
Skandal ce postati predmet javnog razmatranja pred televizijskim
kamerama u komitetima Senata SAD za pitanja oruzanih snaga i
obavestajni rad krajem ovog meseca. Ton tih izlaganja vec je dalo pismo
koje je uputio poznati kalifornijski demokrata predsedniku SAD. “Ni do
dana danasnjeg, - pise kongresmen Henri Voksman, - vi niste predoccili
nikakva objasnjenja, zasto ste vi i vasi visokopostavljeni cinovnici
iznosili u vise navrata optuzbe (protiv Iraka), zasnovane na
falsifikovanim dokumentima.
Voksmen je malo u zabludi. Jedan visokopostavljeni savetnik ipak je
predoccio objasnjenja. U svom nedavnom intervjuu casopisu Vanity Fair
zamenik ministra odbrane Pol Vulfovic je sa njemu svojstvenom
poslovicnom otvorenoscu priznao: odluka americke administracije da
svoje pretenzije prema Bagdadu fokusira na oruzje za masovno
unistavanje doneta je delimicno i “iz birokratskih razloga”. U prevodu
na dostupni nam jezik to znaci, da je polazna obavestajna informacija
frizirana po ukusu neokonzervativnih birokrata u okruzenju Dzordza
Bussa, koji su bili zzedni Sadamove krvi.
Ocekuje se, da ce u senat biti pozvani u svojstvu svedoka Kolin Pauel i
ministar odbrane Donald Ramsfeld. Poslednji vec priprema odstupnicu,
stavljajuci na znanje u svojim govorima da je, kao, i bez oruzja za
masovno unistavanje bagdadski rezim kriv zbog tolikog broja tajnih
masovnih grobnica i da je zasluzio kaznjavanje ratom. Problem oruzja se
na taj nacin raskossno zamenjuje covekovim pravima.
Jos se burniji skandal oko irackog oruzja za masovno unistavanje
rasplamsava u Velikoj Britaniji. Preko 70 parlamentaraca vladajuce
Laburisticke partije potpisalo je zahtev da se objavi celokupna
informacija o irackom naoruzanju, kojom raspolaze vlada. Toni Bler i
dalje “stoprocentno” veruje u autenticnost tih podataka. To ipak nije
smetalo ministru za drustveni razvoj Kler Ssort da optuzi premijera za
“uvlacenje zemlje u rat obmanom”, a ministru inostranih poslova u senci
Majklu Ankramu da izjavi, da skandal oko oruzja za masovno unistavanje
“nanosi udarac poverenju kako prema vladi, tako i prema obavestajnim
sluzbama”.
Da li je rezim Sadama Huseina imao oruzje ili nije krajnje je vazno
znati makar iz dva razloga. Prvi, pretpostavljano postojanje oruzja za
masovno unistavanje, koje je Bagdad, toboze, mogao upotrebiti, prema
nezaboravnim recima Tonija Blera “u roku od 45 minuta”, koricseno je
kao impresionirajuci argument u korist rata.
Na taj nacin, opasnost koju je predstavljao Irak, bila je, izgleda,
namerno i grubo preuvelicana. Iraccani, Amerikanci i Englezi su ginuli
za datu ideju.
Drugo, vreme je da se najzad razjasni koliko su postene same pred sobom
i pred drustvom zapadne specijalne sluzbe. Drugim recima, u kojoj meri
se njihove metode prikupljanja informacija i analize determinisu
teznjama da se sazna tajna, a u kojoj meri da se saopsti vrhussci ono
sto ona zeli da ccuje.
Obavestajnim sluzbama danas se daje izuzetno vazna uloga u borbi protiv
medjunarodnog terorizma koja se nastavlja i u naporima svetske
zajednice da ojaca rezim nesirenja nuklearnog oruzja. Ne bismo zeleli
da dzejms bondovi saopste “patku” ratobornim birokratama iz okruzenja
predsednika i premijera, samo zato sto bi oni to zeleli da cuju.
=== 2 ===
URAN, KOGA NIJE BILO
http://www.artel.co.yu/sr/izbor/krizna_zarista/2003-07-09_2.html
Moskva, 09. jula 2003.godine
RIA “Novosti”
Specijalno za Artel-Geopoliitku
Vladimir SIMONOV, politiccki komentator RIA “Novosti”
Motiv rata protiv Iraka, koji su upotrebili Vasington i London,
umnogome je bio zasnovan na nespretnom, bezobzirnom falsifikatu
Zvaniccno priznanje Bele kuce s tim u vezi sustiglo je Dzordza Bussa u
toku njegove posete Africi. Zanimljivo pitanje sada se sastoji u
sledecem: da li je to novost za americckog predsednika, ili je on to
znao duzze od jedne godine i svesno ukljuccio evidentnu lazz u svoju
januarsku poruku “O situaciji u zemlji”?
U utorak su dvojica predstavnika administracije SAD slozzno priznala:
ccuvena Bussova izjava da je Irak, tobozze, pokussavao da kupi uran u
Nigeru, kako bi stvorio nuklearno oruzzje, zasnovana je na
falsifikovanim dokumentima, koje su dobile americcka i britanska
obavesstajna sluzzba.
Medjutim, priznajuci samu ccinjenicu falsifikata, Ari Flejsser,
portparol Bele kuce, i Majkl Anton, portparol Saveta za nacionalnu
bezbednost SAD, pokussali su stvoriti utisak da Buss sa tim nema
nikakve veze. Predsednik je, kao, bio zzrtva gresske dve obavesstajne
sluzzbe, koje su, opet, sa svoje strane, bile zzrtve nekog tamo
nedobronamernog izvora.
Flejsser je delovao narocito fatalisticcki: “Izjava predsednika
bazirala se na tvrdnji o “zzutom kolaccu” (uranu) iz Nigera, - kazao je
on. – Posto se saopstenje o “zzutom kolaccu” ispostavilo netaccnim, ta
ccinjenica se odrazila na ssirem planu na izjavu predsednika”.
Tojest, Bussa su prevarili. A to sto se ta ccinjenica – ako je ona i
zaista to – odrazila na ssirem planu na sudbinu 18-milionskog
stanovnisstva suverene drzave, zasute bombama i lissene muzejskih
vrednosti, na kraju krajeva, okupirane od strane tragaoca za
nepostojecim uranom, Flejsser je precutao.
Majkl Anton je bio jos precizniji. “Da smo mi tada znali ono sto sada
znamo, - priznao je on, - onda pominjanja o pokussajima Iraka da kupi
uran u Africi ne bi bilo u poruci “O situaciji u zemlji”.
Nije nego! Tek isplivala na povrsinu u americckoj i britanskoj stampi
otkrica omogucavaju ne samo da se posumnja u stvarnu neinformisanost
americcke administracije, nego bacaju tamnu senku podozrenja na Dzordza
Bussa licno. Sudeci po svemu, predsednik je morao znati da se obraca
zemlji, a u ssirem smislu celom svetu, koji je zamro u issccekivanju
ishoda iraccke krize sa obiccnom, banalnom i zato tako nezamislivom u
tom presudnom trenutku lazzi.
Reprodukujmo hronolosski sled dogadjaja. 28. januar 2003. godine.
Dzordz Buss u svoju poruku naciji stavlja sledecu frazu: “Britanska
vlada je saznala, da je Sadam Husein nedavno hteo da kupi u Africi
znaccajnu koliccinu urana”.
Trebalo je da bude jasno kao dan: djavolski rezzim pravi atomsku bombu.
Postavlja se pitanje: kakvi su joss potrebni dokazi o celishodnosti
hitnog preventivnog udara po Bagdadu, pre nego sto on udari po
ccoveccanstvu svojom nukleaernom rukotovorinom od africcke sirovine?
Medjutim, 7. marta 2003. godine direktor MAGATE Mohamed El Baradej
kategoriccki je demantovao glavnu pretpostavku te teze u svom
izvesstaju Savetu bezbdnosti OUN. “Oslanjajuci se na detaljnu analizu,
MAGATE se slozzila sa misljenjem nezavisnih eksperata u zakljuccku da
ti dokumenti, koji ccine osnovu saopstenja o nedavnoj isporuci urana iz
Nigera u Irak, u stvarnosti nisu autenticcni, - zakljuccuje Baradej.
Medjutim, Savet bezbednosti za Vasington u tom trenutku vec nije
merodavan. Sa vassingtonskog aspekta, recci koje stizzu iz nebodera na
njujorsskom Ist-riveru nisu nista visse od bespomocno brbljanje
medjunarodne zajednice, kojoj je doslo vreme da se podccini volji
visseg razuma u liku Sjedinjenih Drzzava. Vojna massinerija koalicije
se pokrece. Nezavisna zemlja postaje meta na mapama Pentagona.
Sada, u julu 2003. godine, mozze se i priznati da su ti nevessti
obavesstajci pomutili mozak predsedniku pa je on tako i dopustio da u
obracanju zemlji upotrebi frazu koja je sluccajno odigrala ulogu
temeljnog razloga za rat. Pobednicima se ne sudi, zar ne?
E, nije tako, smatra sve ssiri krug americckih demokrata i poneko od
uticajnih republikanaca.
Danas je isplivalo na povrssinu i joss nessto: ispostavilo se da je
joss prossle godine CIA tajno uputila u Niger bivseg americckog
ambasadora u Gabonu Dzozefa Vilsona, kako bi se on na licu mesta uverio
da li je zaista Irak pokussavao da dobije, ili je makar ssetkao okolo i
oblizivao se na ovdassnji uran. Vilson je imao na desetine razgovora sa
visokopostavljenim ccinovnicima Nigera, pustili su ga da poseti
zatvorene rudnike i skladissta, i on je nedvosmisleno zakljuccio: ma
nema tu mesta ni za ssta slicno.
Diplomata je svoj zakljuccak saopstio CIA. A dalje se dessava nessto
izuzetno znacajno za celokupnu tu uransku storiju. Kako je ovih dana
izjavio anonimni visokopostavljeni saradnik CIA dopisniku Bi-bi-si,
izvesstaj koji je pripremio Vilson bio je upuccen u Belu kucu jos marta
2002. godine.
E, sad, danas se mozze koliko hocete priccati, kako to ccine spasioci
imidza americcke administracije, da taj papir Vilsona “mozzda i nije ni
stigao” do predsednika. U to je tessko poverovati. Kada se ressavalo
pitanje rata ili mira, ssef SAD i njihovih oruzzanih snaga nije mogao
da ignorisse direktno obavesstajno saopsstenje o glavnom kriminalu,
koji je pripisivan Iraku: tezzi li on da nabavi oruzzje za masovno
unisstavanje.
Ne tezzi – saopstila je obavesstajna sluzzba i to prenela Beloj kuci.
Da, izjavio je predsdenik, koji je godinu dana pre svoje poruke naciji
“O situaciji u zemlji” bio informisan, dokumenti o uranskim isporukama
Iraku iz Nigera su stoprocentni falsifikat.