Goran Matic: Teret dokazivanja
http://www.artel.co.yu/sr/reakcije_citalaca/2003-10-16.html
Beograd, 15. oktobar 2003. godine
Karla del Ponte priznala da nema dokaze.
Glavni tužilac Haškog tribunala Karla del Ponte optužila je u Savetu
bezbednosti UN vlasti u Beogradu da nedovoljno saraduju sa Tribunalom i
da zadržavaju važna dokazna dokumenta'' - prenosi Fonet 10. oktobra
2003. godine.
U intervjuu za BBC ona je izjavila da su je poslednji razgovori u
Beogradu naveli da ne da pozitivniju ocenu saradnji Srbije i Crne Gore
s Hagom. Na pitanje šta se to u Beogradu desilo što je toliko promenilo
njeno mišljenje, odgovorila je da je rec o "raznim stvarima''. ''Ono na
šta se odnosila moja recenica u izveštaju tice se dokumenata iz perioda
rata u Bosni. Oni su odbili da mi daju ta dokumenta koja su mi potrebna
za sudski postupak protiv Miloševica. Zvanicno obrazloženje bilo je da
bi time bila ugrožena nacionalna bezbednost, ali u suštini, i to mi je
receno nezvanicno, radi se o postupku pred Medunarodnim sudom pravde i
strahom vlasti da bi ta dokumenta mogla biti iskorišcena u tužbi BiH i
Hrvatske protiv Beograda", rekla je ona. "Moram vam reci da je takvo
obrazloženje za mene neprihvatljivo", naglasila je Karla del Ponte,
dodajuci da ce od sudskog veca Haškog tribunala tražiti da se Beogradu
naloži da preda ta dokumenta.
U vezi s hapšenjem Ratka Mladica, Karla del Ponte je ponovila da joj je
iz razlicitih izvora potvrdeno da je on u Srbiji, što je ona "još
jednom predocila i vlastima u Begradu i zatražila njegovo hapšenje".
"Oni to nisu porekli, ali cini se da je, po svemu sudeci, teško
utvrditi njegovu tacnu lokaciju i uhapsiti ga. No, videcemo. Mislim da
u tom slucaju medunarodna zajednica može odigrati važnu ulogu, cemu se
i nadam".
Poslednje istupanje Karle del Ponte u SB UN, kao i aktuelne javne
izjave još jednom su potvrdile politikantski (politicki je suviše
ozbiljna rec) karakter njene funkcije i uloge. Nastavljajuci antisrpsku
kampanju ''majke Haškog tribunala'' (Madlen Olbrajt), del Ponteova je u
svojim nastupima potvrdila neutemeljenost dosadašnjih politickih
optužnica. Panicni zahtevi za dokazima, upuceni srpskim vlastima,
ukazuju da je dosadašnji tok ''sudenja'' zasnovan na defileu svedoka
''iz druge ruke'' doživeo fijasko. Kako i ne bi kada su ''bosanski
svedoci'' pripremani na ideološko-propagandnoj matrici PR agencije
''Ruder Finn'', privatne obaveštajne korporacije ''Haklet'' ili Fonda
za humanitarno pravo.
Isto tako je poznato da su ''kosovski svedoci'' uglavnom regrutovani
policijskom audicijom koju je sproveo UNMIK po mestima i lokacijama
opisanim u štampanom OEBS-ovom izveštaju, pod nazivom ''Kako videno,
tako receno'', za koji je predgovor pisao jedan od organizatora
audicije Bernar Kušner. Na prvoj strani pomenutog izveštaja stoje reci
izvesnog Bila Klintona izrecene 23. novembra 1999. godine prilikom
posete tadašnjeg americkog predsednika Kosovu: ''Nikada necete moci da
zaboravite nepravdu koja vam je naneta. Niko ne može da vas natera da
oprostite ono što vam je ucinjeno. Ali, morate pokušati''.
Poruka je jasna. Pošto je prethodno dala znacajan doprinos naoružavanju
šiptarskih terorista, bombardovanju SR Jugoslavije i upalila zeleno
svetlo za etnicko cišcenje preko 200. 000 Srba sa Kosova, Klintonova
ekipa traži pokrice za svoje postupke i etnicki cisto Kosovo, koje je
rezultat njihove politike. Zato Klinton može da kaže da pokušaju da
poštuju medunarodne i civilizacijske standarde. Ako to i ne ucine,
nikom ništa. Nema pretnji, sankcija, nece padati bombe. Umesto toga
predstavnici bivše americke administracije im obecavaju ''nezavisno
Kosovo''.
Na toj platformi nastupa i otpušteni clan Klintonove ekipe, antisrpski
lobista Ricard Holbruk, koji još zahteva i da se SDS u Bosni proglasi
za nacisticku stranku. Po njemu je odbrana srpskih nacionalnih prava
nacizam, a ista takva odbrana hrvatskih ili muslimanskih prava
predstavlja legitimno pravo i civilizacijsku tekovinu. Nije naveo sa
koliko nula se piše lobiranje za to legitimno pravo i te tekovine. Tek
na ovako radikalnim istupanjima može da se potpuno sagleda ''moralna
beda'' antisrpskih lobista. Nažalost, ta ''moralna beda'' ima i svoju
realnu dimenziju i konkretne tvorevine na medunarodnom planu. Jedna od
njih je svakako i Tribunal u Hagu.
Ukoliko Glavni tužilac nekoliko godina po podizanju optužnice, na
sednici SB UN ''kuka'' za dokazima o državnom lancu komande u SR
Jugoslaviji, za pocinjene ''srpske zlocine'' (samo srpske) u gradanskom
ratu u Bosni, na cemu je onda bilo utemeljeno podizanje optužnice,
odnosno njeno proširenje na jugoslovenske zvanicnike. Ako tužilac, u
trenutku podizanja ili proširenja optužnice, nije posedovao
odgovarajuce dokaze, nego ih nekoliko godina kasnije panicno traži, na
cemu je onda zapravo zasnovana optužnica.
Zna se, na geopolitickim interesima velikih i regionalnih sila da
otklone prepreke u atomiziranju Balkana i stvore uslove za komadanje
Srbije. Medijski demonizovanim Srbima se mora ''medunarodnom presudom''
uskratiti pravo na suverenu i jedinstvenu državu.
U tome zajedno sa Haškim tribunalom ucestvuje i vlast u Srbiji dovedena
spolja režiranim pucem. ''Majka Haškog tribunala'' sa svojom
medunarodnom familijom ih je proglasila za vlast, i to na zgarištu
zapaljenih glasackih listica i zgrade Parlamenta. Sve to su zajednicki
nazvali istorijskom pobedom demokratije u Srbiji. Ta ''majka'' je inace
obezbedila sredstva za njihov dolazak na vlast. Pre toga je pozvala
NATO da bombarduje civilne ciljeve u SR Jugoslaviji kako bi se
transformisala volja naroda u pravcu prihvatanja njenih politickih
favorita. Njene dece.
Del Ponteova dobro zna od koga traži da dokaže odgovornost prethodne
vlasti u Jugoslaviji i Srbiji za zlocine u Bosni. Od svoje brace i
sestara ''po majci''.
Pošto su do sada izrucili sve optužene, osim Ratka Mladica (tvrdi se da
njega Širak ne želi da vidi u Hagu iz veoma licnih razloga), dobili su
zadatak da dostave i dokaze. Kada budu izrucili i poslednjeg od naredne
tridesetorice, kako najavljuje del Ponteova, srpske vlasti ce dobiti
zahtev da dokažu optužnice, kad vec ne može ona. Scenario je poznat.
Integracija u organizacije medunarodne zajednice i evroatlantske
strukture podrazumeva punu saradnju sa medunarodnom zajednicom. Ako je
preduslov uspešne saradnje dokazivanje ''srpskih zlocina'', to ce vlast
u Srbiji rutinski preuzeti kao ''tehnicki zadatak'' na otklanjanju bilo
kakve eventualne ''svade sa svetom''.
Ne treba sumnjati da ce vredno prionuti na ovaj zadatak jer ni oni nisu
zadovoljni dosadašnjim tokom sudenja. Priželjkuju preokret. Kako je to
lepo objasnio jedan od malobrojnih potpredsednika srpske vlade (poznati
ekspert za telekomunikacije, informacije, duvan, likvidacije,
bezbednost, decije sveznanje i sve ostalo) u cuvenoj izjavi: ''Ako se
sudenje ovako nastavi, mi cemo morati da bežimo iz zemlje''. Ne znam
samo u koju zemlju.
Del Ponteova je u istupanju na SB UN potvrdila da je u toku istraga u
13 prioritetnih slucajeva, koja bi mogla da dovede do 9 sudskih procesa
i 30 novih optužnica. Time se još jednom pokušala da izvrši pritisak na
lica koja za sada imaju tretman osumnjicenih. Poslala im je jasnu
poruku da, ukoliko ne budu ''kooperativni'' i ne pruže dokaze o
''srpskim zlocinima'' rizikuju da budu optuženi.
Zastrašivanje ''osumnjicenih'' joj je uzaludan posao.
Prvo, zato što je ''zlocinacko udruženje'' iz optužnice, fikcija Haškog
tribunala, i cele plejade organizacija placenih za demonizaciju Srba.
Cak i miljenici sadašnjih vlasti, pretekli u policijskim strukturama iz
''bivšeg režima'' su nedvosmisleno pokazali da ne žele da iznose
neistine. (na primer o Racku i slicnim tackama optužnice).
Drugo, ''strah od Haga'' sve više postaje relativna kategorija. Velika
vecina ''osumnjicenih'' ima jasnu predstavu o tome. Jer, nije danas
strašno biti u Hagu, bez obzira što je rec o zatvoru. Strašno je biti u
DOS-ovoj Srbiji.
To bar nije teško dokazati.
A majka Haškog tribunala se odmara u zasluženoj penziji. Bilo je zaista
teško realizovati koncepte ''humanitarne intervencije'', ''diplomatije
sile'' i ''vladavine opozicije''. Ali, nije ona kriva za sve to.
Za sve je kriv Džozef Olbrajt, koji je osamdesetih godina prošlog veka
došao kuci i saopštio svojoj supruzi: ''Gotovo je, ženim se sa
Maršom''. Tako je Madlen bila prinudena da nade novu porodicu. I novu
decu. A deca - vršljaju li, vršljaju...
To bar nije teško dokazati.
http://www.artel.co.yu/sr/reakcije_citalaca/2003-10-16.html
Beograd, 15. oktobar 2003. godine
Karla del Ponte priznala da nema dokaze.
Glavni tužilac Haškog tribunala Karla del Ponte optužila je u Savetu
bezbednosti UN vlasti u Beogradu da nedovoljno saraduju sa Tribunalom i
da zadržavaju važna dokazna dokumenta'' - prenosi Fonet 10. oktobra
2003. godine.
U intervjuu za BBC ona je izjavila da su je poslednji razgovori u
Beogradu naveli da ne da pozitivniju ocenu saradnji Srbije i Crne Gore
s Hagom. Na pitanje šta se to u Beogradu desilo što je toliko promenilo
njeno mišljenje, odgovorila je da je rec o "raznim stvarima''. ''Ono na
šta se odnosila moja recenica u izveštaju tice se dokumenata iz perioda
rata u Bosni. Oni su odbili da mi daju ta dokumenta koja su mi potrebna
za sudski postupak protiv Miloševica. Zvanicno obrazloženje bilo je da
bi time bila ugrožena nacionalna bezbednost, ali u suštini, i to mi je
receno nezvanicno, radi se o postupku pred Medunarodnim sudom pravde i
strahom vlasti da bi ta dokumenta mogla biti iskorišcena u tužbi BiH i
Hrvatske protiv Beograda", rekla je ona. "Moram vam reci da je takvo
obrazloženje za mene neprihvatljivo", naglasila je Karla del Ponte,
dodajuci da ce od sudskog veca Haškog tribunala tražiti da se Beogradu
naloži da preda ta dokumenta.
U vezi s hapšenjem Ratka Mladica, Karla del Ponte je ponovila da joj je
iz razlicitih izvora potvrdeno da je on u Srbiji, što je ona "još
jednom predocila i vlastima u Begradu i zatražila njegovo hapšenje".
"Oni to nisu porekli, ali cini se da je, po svemu sudeci, teško
utvrditi njegovu tacnu lokaciju i uhapsiti ga. No, videcemo. Mislim da
u tom slucaju medunarodna zajednica može odigrati važnu ulogu, cemu se
i nadam".
Poslednje istupanje Karle del Ponte u SB UN, kao i aktuelne javne
izjave još jednom su potvrdile politikantski (politicki je suviše
ozbiljna rec) karakter njene funkcije i uloge. Nastavljajuci antisrpsku
kampanju ''majke Haškog tribunala'' (Madlen Olbrajt), del Ponteova je u
svojim nastupima potvrdila neutemeljenost dosadašnjih politickih
optužnica. Panicni zahtevi za dokazima, upuceni srpskim vlastima,
ukazuju da je dosadašnji tok ''sudenja'' zasnovan na defileu svedoka
''iz druge ruke'' doživeo fijasko. Kako i ne bi kada su ''bosanski
svedoci'' pripremani na ideološko-propagandnoj matrici PR agencije
''Ruder Finn'', privatne obaveštajne korporacije ''Haklet'' ili Fonda
za humanitarno pravo.
Isto tako je poznato da su ''kosovski svedoci'' uglavnom regrutovani
policijskom audicijom koju je sproveo UNMIK po mestima i lokacijama
opisanim u štampanom OEBS-ovom izveštaju, pod nazivom ''Kako videno,
tako receno'', za koji je predgovor pisao jedan od organizatora
audicije Bernar Kušner. Na prvoj strani pomenutog izveštaja stoje reci
izvesnog Bila Klintona izrecene 23. novembra 1999. godine prilikom
posete tadašnjeg americkog predsednika Kosovu: ''Nikada necete moci da
zaboravite nepravdu koja vam je naneta. Niko ne može da vas natera da
oprostite ono što vam je ucinjeno. Ali, morate pokušati''.
Poruka je jasna. Pošto je prethodno dala znacajan doprinos naoružavanju
šiptarskih terorista, bombardovanju SR Jugoslavije i upalila zeleno
svetlo za etnicko cišcenje preko 200. 000 Srba sa Kosova, Klintonova
ekipa traži pokrice za svoje postupke i etnicki cisto Kosovo, koje je
rezultat njihove politike. Zato Klinton može da kaže da pokušaju da
poštuju medunarodne i civilizacijske standarde. Ako to i ne ucine,
nikom ništa. Nema pretnji, sankcija, nece padati bombe. Umesto toga
predstavnici bivše americke administracije im obecavaju ''nezavisno
Kosovo''.
Na toj platformi nastupa i otpušteni clan Klintonove ekipe, antisrpski
lobista Ricard Holbruk, koji još zahteva i da se SDS u Bosni proglasi
za nacisticku stranku. Po njemu je odbrana srpskih nacionalnih prava
nacizam, a ista takva odbrana hrvatskih ili muslimanskih prava
predstavlja legitimno pravo i civilizacijsku tekovinu. Nije naveo sa
koliko nula se piše lobiranje za to legitimno pravo i te tekovine. Tek
na ovako radikalnim istupanjima može da se potpuno sagleda ''moralna
beda'' antisrpskih lobista. Nažalost, ta ''moralna beda'' ima i svoju
realnu dimenziju i konkretne tvorevine na medunarodnom planu. Jedna od
njih je svakako i Tribunal u Hagu.
Ukoliko Glavni tužilac nekoliko godina po podizanju optužnice, na
sednici SB UN ''kuka'' za dokazima o državnom lancu komande u SR
Jugoslaviji, za pocinjene ''srpske zlocine'' (samo srpske) u gradanskom
ratu u Bosni, na cemu je onda bilo utemeljeno podizanje optužnice,
odnosno njeno proširenje na jugoslovenske zvanicnike. Ako tužilac, u
trenutku podizanja ili proširenja optužnice, nije posedovao
odgovarajuce dokaze, nego ih nekoliko godina kasnije panicno traži, na
cemu je onda zapravo zasnovana optužnica.
Zna se, na geopolitickim interesima velikih i regionalnih sila da
otklone prepreke u atomiziranju Balkana i stvore uslove za komadanje
Srbije. Medijski demonizovanim Srbima se mora ''medunarodnom presudom''
uskratiti pravo na suverenu i jedinstvenu državu.
U tome zajedno sa Haškim tribunalom ucestvuje i vlast u Srbiji dovedena
spolja režiranim pucem. ''Majka Haškog tribunala'' sa svojom
medunarodnom familijom ih je proglasila za vlast, i to na zgarištu
zapaljenih glasackih listica i zgrade Parlamenta. Sve to su zajednicki
nazvali istorijskom pobedom demokratije u Srbiji. Ta ''majka'' je inace
obezbedila sredstva za njihov dolazak na vlast. Pre toga je pozvala
NATO da bombarduje civilne ciljeve u SR Jugoslaviji kako bi se
transformisala volja naroda u pravcu prihvatanja njenih politickih
favorita. Njene dece.
Del Ponteova dobro zna od koga traži da dokaže odgovornost prethodne
vlasti u Jugoslaviji i Srbiji za zlocine u Bosni. Od svoje brace i
sestara ''po majci''.
Pošto su do sada izrucili sve optužene, osim Ratka Mladica (tvrdi se da
njega Širak ne želi da vidi u Hagu iz veoma licnih razloga), dobili su
zadatak da dostave i dokaze. Kada budu izrucili i poslednjeg od naredne
tridesetorice, kako najavljuje del Ponteova, srpske vlasti ce dobiti
zahtev da dokažu optužnice, kad vec ne može ona. Scenario je poznat.
Integracija u organizacije medunarodne zajednice i evroatlantske
strukture podrazumeva punu saradnju sa medunarodnom zajednicom. Ako je
preduslov uspešne saradnje dokazivanje ''srpskih zlocina'', to ce vlast
u Srbiji rutinski preuzeti kao ''tehnicki zadatak'' na otklanjanju bilo
kakve eventualne ''svade sa svetom''.
Ne treba sumnjati da ce vredno prionuti na ovaj zadatak jer ni oni nisu
zadovoljni dosadašnjim tokom sudenja. Priželjkuju preokret. Kako je to
lepo objasnio jedan od malobrojnih potpredsednika srpske vlade (poznati
ekspert za telekomunikacije, informacije, duvan, likvidacije,
bezbednost, decije sveznanje i sve ostalo) u cuvenoj izjavi: ''Ako se
sudenje ovako nastavi, mi cemo morati da bežimo iz zemlje''. Ne znam
samo u koju zemlju.
Del Ponteova je u istupanju na SB UN potvrdila da je u toku istraga u
13 prioritetnih slucajeva, koja bi mogla da dovede do 9 sudskih procesa
i 30 novih optužnica. Time se još jednom pokušala da izvrši pritisak na
lica koja za sada imaju tretman osumnjicenih. Poslala im je jasnu
poruku da, ukoliko ne budu ''kooperativni'' i ne pruže dokaze o
''srpskim zlocinima'' rizikuju da budu optuženi.
Zastrašivanje ''osumnjicenih'' joj je uzaludan posao.
Prvo, zato što je ''zlocinacko udruženje'' iz optužnice, fikcija Haškog
tribunala, i cele plejade organizacija placenih za demonizaciju Srba.
Cak i miljenici sadašnjih vlasti, pretekli u policijskim strukturama iz
''bivšeg režima'' su nedvosmisleno pokazali da ne žele da iznose
neistine. (na primer o Racku i slicnim tackama optužnice).
Drugo, ''strah od Haga'' sve više postaje relativna kategorija. Velika
vecina ''osumnjicenih'' ima jasnu predstavu o tome. Jer, nije danas
strašno biti u Hagu, bez obzira što je rec o zatvoru. Strašno je biti u
DOS-ovoj Srbiji.
To bar nije teško dokazati.
A majka Haškog tribunala se odmara u zasluženoj penziji. Bilo je zaista
teško realizovati koncepte ''humanitarne intervencije'', ''diplomatije
sile'' i ''vladavine opozicije''. Ali, nije ona kriva za sve to.
Za sve je kriv Džozef Olbrajt, koji je osamdesetih godina prošlog veka
došao kuci i saopštio svojoj supruzi: ''Gotovo je, ženim se sa
Maršom''. Tako je Madlen bila prinudena da nade novu porodicu. I novu
decu. A deca - vršljaju li, vršljaju...
To bar nije teško dokazati.