http://www.politika.co.yu/2003/1127/01_22.htm
POLITIKA (Beograd)
Četvrtak 27. novembar 2003.
Broj 32350 VEK PRVI
---
AVNOJ ŠEZDESET GODINA KASNIJE
Odbrana velikog nasleđa
Juče započela trodnevna rasprava o antifašističkom
narodnooslobodilačkom ratu u Jugoslaviji i savremenosti
U organizaciji Društva za istinu o antifašističkoj borbi u Jugoslaviji
1941-1945. godine, juče je u Beogradu počeo rad okrugli sto
povodom 60. godišnjice AVNOJ-a, jer su 29. novembra 1943.
godine, u Jajcu, postavljeni temelji "druge" Jugoslavije,
izrasle u velikoj antifašističkoj borbi tokom Drugog svetskog
rata.
Razlozi održavanja ovog skupa sadržani su u rečima akademika Branka
Pavićevića da se Društvo za istinu, odmah po osnivanju,
"susrelo sa činjenicom da su još od kraja osamdesetih godina
sad već prošlog stoleća, neke političke stranke i grupacije,
izgrađujući svoju političku ideologiju i program, počele da
čine pokušaje da iz narodnog pamćenja izbrišu istorijska fakta,
po kojima smo kao narodi i države mogli biti identifikovani na gotovo
svakom kutku zemaljske kugle".
Odnos prema nasleđu
Iz tih razloga je akademik Pavićević u svom izlaganju istakao neka od
osnovnih istorijskih obeležja antifašističke borbe
jugoslovenskih naroda i njihovo šire značenje, postavljajući
pitanje da li će neke od tih tekovina, ostavljenih u nasleđe,
biti preuzete, na način na koji to čini "čovečanstvo u svim
velikim prekretnicama".
Zato je potrebno, po rečima akademika Pavićevića, "da oni što će
doći posle nas znaju da pravično i meritorno prosuđuju o velikom
nasleđu koje mi danas pokušavamo da odbranimo od falsifikatora
istorije".
Jovo Ninković, general JNA u penziji govorio je juče o političkoj i
vojnoj strategiji narodnooslobodilačkog rata, dok je o
njegovom istorijskom karakteru i univerzalnoj vrednosti tog
rata izlaganje podneo Branko Mamula, admiral flote u penziji.
Ukazujući na činjenicu da je to bila sinteza narodnooslobodilačke i
revolucionarne borbe u kojoj su komunistička partija i Tito
okupili i ponovo ujedinili sve jugoslovenske narode, admiral
Mamula je naglasio da je rat dobijen vlastitim snagama, na
posebnom ratištu u Jugoslaviji, na frontu koji je spajao
sovjetske armije u Mađarskoj i angloameričke u Italiji, što nije
uspelo nijednoj drugoj porobljenoj zemlji u Evropi.
Pri tome je, po njegovim rečima, "borba na Jadranu u poslednjoj
i odlučujućoj fazi rata presudno uticala na sveukupan ishod NOB-a i
pobedu", jer bi bez uspešne borbe i ovladavanja našim delom
Jadrana, ishod bio drugačiji i na severnoj granici, gde su se
nalazili Sovjeti.
"U ovome je sadržan i odgovor na pitanje: da li je NOVJ bio potreban
Sremski front", naglasio je admiral Mamula, jer bi bez toga
Sovjetima bilo prepušteno da "svojim snagama obrazuju front u
našoj zemlji", čime bi "četvorogodišnji rat i ogromne žrtve
svih jugoslovenskih naroda bile izdane".
Strah i preventivno kažnjavanje
Dotičući se savremenih svetskih problema, admiral Mamula je konstatovao
da "globalne terorističke organizacije prete svim delovima
planete", te da je "stvoreno stanje opasnije od klasičnog
rata", što je doprinelo da "strah obuzme vođe i metropole
svjetske moći i da se izrodi u preventivno kažnjavanje čitavih
zemalja i regiona".
U novim okolnostima, posle terorističkih masakara u Istambulu, Balkan,
po Mamulinom mišljenju, "lako može postati područje novih
unutrašnjih sukoba i spoljnih intervencija", jer je "opterećen
ekstremizmima, ratovima i kriminalom".
Otuda su, zbog osiguranja mira i u zemlji i regionu, potrebne
odgovarajuće dimenzionirane oružane snage svake države. Takve
snage bi, "udružene u koalicije po užim regionima preuzimale
obaveze prema izazovima koji prete, a istovremeno davale
podršku najrazličitijim humanitarnim i ekološkim akcijama
zemalja koje su se udružile", dok bi u "globalnim opasnostima
davale podršku zajedničkim snagama UN ili NATO snagama, u operacijama
pod kontrolom Saveta bezbednosti UN, prema njihovim normama i
doktrinarnim načelima".
Nedorečenost nacionalne politike
Iz tih razloga, zaključuje admiral Branko Mamula, "neodlučnost da
se utvrdi koncept bezbednosti države i strategija odbrane zemlje
ukazuje na nedorečenost celine nacionalne politike, bez koje
se ne može govoriti o stabilnosti i perspektivi državne
zajednice". Pri tome, "pre svih drugih odluka, najvažnije je
utvrditi na kojem historijskom iskustvu treba praviti temelje
nove zajednice", upozorava Mamula, izražavajući uverenje da će
"objektivno vrednovanje ukupnog iskustva pokazati da
narodnoslobodilački antifašistički rat mora dobiti prioritet",
uostalom i zato što je i "Evropa antifašizam ugradila u temelje odnosa
svog modernog ustrojstva i razvitka".
Do trenutka kada ovaj tekst ide u štampu, na okruglom stolu govorili
su i dr Dragoljub Petrović, dr Vukašin Stambolić, a pročitano je
i izlaganje Bogdana Osolnika koji je bio sprečen da
prisustvuje samom skupu, o kome će na ovim stranicama biti još
reči.
Sl. Kljakić
(Foto: A. Vasiljević - Branko Mamula: Objektivno vrednovati iskustvo
narodnoslobodilačkog antifašističkog rata )
POLITIKA (Beograd)
Četvrtak 27. novembar 2003.
Broj 32350 VEK PRVI
---
AVNOJ ŠEZDESET GODINA KASNIJE
Odbrana velikog nasleđa
Juče započela trodnevna rasprava o antifašističkom
narodnooslobodilačkom ratu u Jugoslaviji i savremenosti
U organizaciji Društva za istinu o antifašističkoj borbi u Jugoslaviji
1941-1945. godine, juče je u Beogradu počeo rad okrugli sto
povodom 60. godišnjice AVNOJ-a, jer su 29. novembra 1943.
godine, u Jajcu, postavljeni temelji "druge" Jugoslavije,
izrasle u velikoj antifašističkoj borbi tokom Drugog svetskog
rata.
Razlozi održavanja ovog skupa sadržani su u rečima akademika Branka
Pavićevića da se Društvo za istinu, odmah po osnivanju,
"susrelo sa činjenicom da su još od kraja osamdesetih godina
sad već prošlog stoleća, neke političke stranke i grupacije,
izgrađujući svoju političku ideologiju i program, počele da
čine pokušaje da iz narodnog pamćenja izbrišu istorijska fakta,
po kojima smo kao narodi i države mogli biti identifikovani na gotovo
svakom kutku zemaljske kugle".
Odnos prema nasleđu
Iz tih razloga je akademik Pavićević u svom izlaganju istakao neka od
osnovnih istorijskih obeležja antifašističke borbe
jugoslovenskih naroda i njihovo šire značenje, postavljajući
pitanje da li će neke od tih tekovina, ostavljenih u nasleđe,
biti preuzete, na način na koji to čini "čovečanstvo u svim
velikim prekretnicama".
Zato je potrebno, po rečima akademika Pavićevića, "da oni što će
doći posle nas znaju da pravično i meritorno prosuđuju o velikom
nasleđu koje mi danas pokušavamo da odbranimo od falsifikatora
istorije".
Jovo Ninković, general JNA u penziji govorio je juče o političkoj i
vojnoj strategiji narodnooslobodilačkog rata, dok je o
njegovom istorijskom karakteru i univerzalnoj vrednosti tog
rata izlaganje podneo Branko Mamula, admiral flote u penziji.
Ukazujući na činjenicu da je to bila sinteza narodnooslobodilačke i
revolucionarne borbe u kojoj su komunistička partija i Tito
okupili i ponovo ujedinili sve jugoslovenske narode, admiral
Mamula je naglasio da je rat dobijen vlastitim snagama, na
posebnom ratištu u Jugoslaviji, na frontu koji je spajao
sovjetske armije u Mađarskoj i angloameričke u Italiji, što nije
uspelo nijednoj drugoj porobljenoj zemlji u Evropi.
Pri tome je, po njegovim rečima, "borba na Jadranu u poslednjoj
i odlučujućoj fazi rata presudno uticala na sveukupan ishod NOB-a i
pobedu", jer bi bez uspešne borbe i ovladavanja našim delom
Jadrana, ishod bio drugačiji i na severnoj granici, gde su se
nalazili Sovjeti.
"U ovome je sadržan i odgovor na pitanje: da li je NOVJ bio potreban
Sremski front", naglasio je admiral Mamula, jer bi bez toga
Sovjetima bilo prepušteno da "svojim snagama obrazuju front u
našoj zemlji", čime bi "četvorogodišnji rat i ogromne žrtve
svih jugoslovenskih naroda bile izdane".
Strah i preventivno kažnjavanje
Dotičući se savremenih svetskih problema, admiral Mamula je konstatovao
da "globalne terorističke organizacije prete svim delovima
planete", te da je "stvoreno stanje opasnije od klasičnog
rata", što je doprinelo da "strah obuzme vođe i metropole
svjetske moći i da se izrodi u preventivno kažnjavanje čitavih
zemalja i regiona".
U novim okolnostima, posle terorističkih masakara u Istambulu, Balkan,
po Mamulinom mišljenju, "lako može postati područje novih
unutrašnjih sukoba i spoljnih intervencija", jer je "opterećen
ekstremizmima, ratovima i kriminalom".
Otuda su, zbog osiguranja mira i u zemlji i regionu, potrebne
odgovarajuće dimenzionirane oružane snage svake države. Takve
snage bi, "udružene u koalicije po užim regionima preuzimale
obaveze prema izazovima koji prete, a istovremeno davale
podršku najrazličitijim humanitarnim i ekološkim akcijama
zemalja koje su se udružile", dok bi u "globalnim opasnostima
davale podršku zajedničkim snagama UN ili NATO snagama, u operacijama
pod kontrolom Saveta bezbednosti UN, prema njihovim normama i
doktrinarnim načelima".
Nedorečenost nacionalne politike
Iz tih razloga, zaključuje admiral Branko Mamula, "neodlučnost da
se utvrdi koncept bezbednosti države i strategija odbrane zemlje
ukazuje na nedorečenost celine nacionalne politike, bez koje
se ne može govoriti o stabilnosti i perspektivi državne
zajednice". Pri tome, "pre svih drugih odluka, najvažnije je
utvrditi na kojem historijskom iskustvu treba praviti temelje
nove zajednice", upozorava Mamula, izražavajući uverenje da će
"objektivno vrednovanje ukupnog iskustva pokazati da
narodnoslobodilački antifašistički rat mora dobiti prioritet",
uostalom i zato što je i "Evropa antifašizam ugradila u temelje odnosa
svog modernog ustrojstva i razvitka".
Do trenutka kada ovaj tekst ide u štampu, na okruglom stolu govorili
su i dr Dragoljub Petrović, dr Vukašin Stambolić, a pročitano je
i izlaganje Bogdana Osolnika koji je bio sprečen da
prisustvuje samom skupu, o kome će na ovim stranicama biti još
reči.
Sl. Kljakić
(Foto: A. Vasiljević - Branko Mamula: Objektivno vrednovati iskustvo
narodnoslobodilačkog antifašističkog rata )