[ The original text - in english:
We bombed the wrong side? (by Lewis MacKenzie)
http://www.canada.com/national/nationalpost/news/comment/
story.html?id=46d92
5b4-8d36-470a-accd-34642b09c5bf ]
Objavljeno u dnevnim novinama Nasenal Post (The National Post), Kanada
- 6. aprila, 2004. godine
BOMBARDOVALI SMO POGRESNU STRANU ?
Luis Mekenzi
Nasim televizijskim ekranima su tokom proteklih pet godina dominirale
slike albanskih izbeglica sa Kosova koji su bezali u sklonista preko
granice u Makedoniju i Albaniju. Izvestaji su govorili da su
bezbednosne snage Slobodana Milosevica sprovodile genocid i da je
najmanje 100.000 Albanaca sa Kosova poubijano i pokopano u masovnim
grobnicama po Srbiji. NATO se odlucio za akciju mada nijedna clanica
NATO alijanse nije bila u opasnosti. Odluceno je da se bombarduje ne
samo Kosovo vec i infrstruktura i narod Srbije - i to bez rezolucije
Ujedinjenih Nacija, suprotno od onog na cemu kanadske vodje, prosle i
sadasnje, uvek insistiraju.
Mi koji smo opominjali da se Zapad stavlja na stranu eksrtremista,
nezavisnog militantnog pokreta Albanaca sa Kosova, smo bili odgurnuti
na stranu kao pristrasni. Ignorisano je da je Oslobodilacka vojska
Kosova (OVK) koja se predstavljala da se bori za nezavisnost Kosova,
oznacena kao teroristicka organizacija za koju se znalo da je dobijala
pomoc od Al Kaide Osama bin Ladena.
Nedostatak vesti u medijima Severne Amerike o povecanom nasilju na
Kosovu, u poredjenju sa obimnim javljanjima evropskih medijskih kuca
jasno pokazuje da mi, Kanadjani ne volimo da priznamo da nismo u pravu.
Uprkos tome, vodeca medija na ovoj strani Atlantika nastavljaju sa
predstavljanjem slike o "uzasnim" Srbima i njihovim nedelima.
U zizi interesovanja je bio slucaj koji se peretvorio u krizu koja je
eksplodirala 15. marta. Medije su javljale da su dva Srbina uz pomoc
psa (cija etnicka pripadnost nije navedena) nagnala cetiri albanaska
decaka u reku Ibar kod Mitrovice. Trojica decaka su se udavila a jedan
je uspeo da prebegne na drugu stranu. U tren oka hiljade Albanaca je
krenulo prema centru podeljenog grada. Poceli su napadi na Srbe u celoj
pokrajini.
Rezultat tih napada se procenjuje na 30 ubijenih i 600 povredjenih.
Trideset srpskih pravoslavnih crkava i manastira je unisteno, vise od
300 kuca popaljeno i sest srpskih sela ocisceno od svojih stanovnika.
Sto pedeset medjunarodnih mirovnjaka je povredjeno. Severna Amerika je
ignorisala vesti
iz nezavisnih izvora da se nije desio incident izmedju Srba, psa i
albanskih decaka.
Derek Cepel, port-parol NATO policije je izjavio 16.marta da "nije
istina" da su Srbi naterali decu u reku. Cepel je izjavio da je
preziveli decak rekao svojim roditeljima da su usli sami u reku i da je
vodena struja odnela njegova tri druga. Admiral Gregori Dzonson,
komandant NATO snaga na Kosovu, je izjavio da su sukobi koji su
usledili predstavljali "unapred organizovanu akciju etnickog ciscenja"
od strane Albanaca sa Kosova. Od pocetka "humanitarne akcije" NATO-a
1999. godine [Albanci su] sa Kosova sa proterali vise od 200.000 Srba
. "Isterni" su postali vrlo efikasni "isterivaci".
Iste nedelje nekoliko osoba, pozirajuci kao Srbi, su sacekali u zamki i
ubili jednog pripadnika UN i njegovog lokalnog policijskog kolegu. U
toku borbe jedan od napadaca je bio ranjen zbog cega su odmah presli sa
srpskog na albanski - pogodjeni je na albanskom viknuo : "Pogodjen
sam!". Traganje za napadacima je dovelo UN do jedne albanske farme gde
su pronasli oruzije i ranjenog Albanca, koji je umro od zadobijenih
rana. Cetiri Albanca je uhapseno.
Ovoga puta Amerika je obavestavala o napadu ali ne i o detaljima, sto
jos jednom ukazuje na organizovanu provokaciju od strane albanskih
terorista.
Ujedinjene Nacije vladaju Kosovom. Ista ona organizacija za koju mnogi
Kanadjani milse da bi bila najadekvatnija da vlada Irakom umesto
Sjedinjenih Americkih Drzava. Cinjenica da UN ne mogu da narede svojim
zaposlenima da bilo kuda idu ili ostanu -- oni sami moraju da
volontiraju -- kombinovano sa
nedavnim napustanjem Iraka posle samo prvog brutalnog napada na njihov
centar u Bagdadu i realnosti na terenu u Kosovu, pod rukovodstvom
administracije ove organizacije , diskvalifikuje je za takvu ulogu.
Posle intervencije NATO/UN 1999. godine Kosovo je postalo centar
kriminala u Evropi. Cveta trgovina belim robljem. Pokrajina je postala
centar za kriumcarenje droge na putu ka [Zapadnoj] Evropi i Severnoj
Americi. Ironija je da najvece kolicine droge dolaze iz druge zemlje
koju je Zapad "oslobodio", Avganistana. Clanovi demobilisane, ali ne i
eliminisane OVK su u vladi a i licno su umasani u organizovani
kriminal. Policija UN uhapsi mali procenat onih koji su umesani u
kriminalne aktivnosti i preda ih sudskim organima, koji su podmitljivi
i skloni prinudi.
Cilj Albanaca je da iz Kosova isteraju sve ne Albance, zajedno sa
predstavnicima medjunarodne zajednice. Da Kosovo povezu sa majkom
Albanijom i time ostavre cilj - "Veliku Albaniju". Kampanja je pocela
sa napadima na srpske bezbednosne snage ranih 90-tih godina.
Milosevicev ostar odgovor na te napade Albanci su uspeli da iskoriste
da pridobiju simpatije sveta za svoje ciljeve. Suprotno tvrdnji Zapada,
genocid se nije desio - od navodno 100.000 sahranjenih u masovne
grobnice pronadjeno je oko 2.000, pripadnika svih etnickih grupa
ukljucujuci i one koji su poginuli u ratu.
Albanci sa Kosova su se poigravali sa nama kao maestro sa violinom. Mi
smo pomogli i indirektno podrzavali njihovu nasilnicku kampanju za
etnicki cisto i nezavisno Kosovo. Nikada ih nismo okrivili za nasilje
iz devedestih godina. I dalje ih predstavljamo kao zrtve iako cinjenice
govore suprotno.
Zamislite kakva ce to biti poruka ohrabrenja drugim teroristickim
pokretima u svetu koji traze nezavisnost, ako [Albanci] postignu
nezavisnost [Kosova] uz pomoc nasih poreskih dolara i onih od Bin
Ladenove Al-Kaide.
Prosto je smesno kako sami sebi kopamo rupu ispod nogu!
General-major Luis Mekenzi, u penziji. Komandant UN trupa za vreme
gradjanskog rata u Bosni 1992. godine.
Prevela: Boba Borojevic
We bombed the wrong side? (by Lewis MacKenzie)
http://www.canada.com/national/nationalpost/news/comment/
story.html?id=46d92
5b4-8d36-470a-accd-34642b09c5bf ]
Objavljeno u dnevnim novinama Nasenal Post (The National Post), Kanada
- 6. aprila, 2004. godine
BOMBARDOVALI SMO POGRESNU STRANU ?
Luis Mekenzi
Nasim televizijskim ekranima su tokom proteklih pet godina dominirale
slike albanskih izbeglica sa Kosova koji su bezali u sklonista preko
granice u Makedoniju i Albaniju. Izvestaji su govorili da su
bezbednosne snage Slobodana Milosevica sprovodile genocid i da je
najmanje 100.000 Albanaca sa Kosova poubijano i pokopano u masovnim
grobnicama po Srbiji. NATO se odlucio za akciju mada nijedna clanica
NATO alijanse nije bila u opasnosti. Odluceno je da se bombarduje ne
samo Kosovo vec i infrstruktura i narod Srbije - i to bez rezolucije
Ujedinjenih Nacija, suprotno od onog na cemu kanadske vodje, prosle i
sadasnje, uvek insistiraju.
Mi koji smo opominjali da se Zapad stavlja na stranu eksrtremista,
nezavisnog militantnog pokreta Albanaca sa Kosova, smo bili odgurnuti
na stranu kao pristrasni. Ignorisano je da je Oslobodilacka vojska
Kosova (OVK) koja se predstavljala da se bori za nezavisnost Kosova,
oznacena kao teroristicka organizacija za koju se znalo da je dobijala
pomoc od Al Kaide Osama bin Ladena.
Nedostatak vesti u medijima Severne Amerike o povecanom nasilju na
Kosovu, u poredjenju sa obimnim javljanjima evropskih medijskih kuca
jasno pokazuje da mi, Kanadjani ne volimo da priznamo da nismo u pravu.
Uprkos tome, vodeca medija na ovoj strani Atlantika nastavljaju sa
predstavljanjem slike o "uzasnim" Srbima i njihovim nedelima.
U zizi interesovanja je bio slucaj koji se peretvorio u krizu koja je
eksplodirala 15. marta. Medije su javljale da su dva Srbina uz pomoc
psa (cija etnicka pripadnost nije navedena) nagnala cetiri albanaska
decaka u reku Ibar kod Mitrovice. Trojica decaka su se udavila a jedan
je uspeo da prebegne na drugu stranu. U tren oka hiljade Albanaca je
krenulo prema centru podeljenog grada. Poceli su napadi na Srbe u celoj
pokrajini.
Rezultat tih napada se procenjuje na 30 ubijenih i 600 povredjenih.
Trideset srpskih pravoslavnih crkava i manastira je unisteno, vise od
300 kuca popaljeno i sest srpskih sela ocisceno od svojih stanovnika.
Sto pedeset medjunarodnih mirovnjaka je povredjeno. Severna Amerika je
ignorisala vesti
iz nezavisnih izvora da se nije desio incident izmedju Srba, psa i
albanskih decaka.
Derek Cepel, port-parol NATO policije je izjavio 16.marta da "nije
istina" da su Srbi naterali decu u reku. Cepel je izjavio da je
preziveli decak rekao svojim roditeljima da su usli sami u reku i da je
vodena struja odnela njegova tri druga. Admiral Gregori Dzonson,
komandant NATO snaga na Kosovu, je izjavio da su sukobi koji su
usledili predstavljali "unapred organizovanu akciju etnickog ciscenja"
od strane Albanaca sa Kosova. Od pocetka "humanitarne akcije" NATO-a
1999. godine [Albanci su] sa Kosova sa proterali vise od 200.000 Srba
. "Isterni" su postali vrlo efikasni "isterivaci".
Iste nedelje nekoliko osoba, pozirajuci kao Srbi, su sacekali u zamki i
ubili jednog pripadnika UN i njegovog lokalnog policijskog kolegu. U
toku borbe jedan od napadaca je bio ranjen zbog cega su odmah presli sa
srpskog na albanski - pogodjeni je na albanskom viknuo : "Pogodjen
sam!". Traganje za napadacima je dovelo UN do jedne albanske farme gde
su pronasli oruzije i ranjenog Albanca, koji je umro od zadobijenih
rana. Cetiri Albanca je uhapseno.
Ovoga puta Amerika je obavestavala o napadu ali ne i o detaljima, sto
jos jednom ukazuje na organizovanu provokaciju od strane albanskih
terorista.
Ujedinjene Nacije vladaju Kosovom. Ista ona organizacija za koju mnogi
Kanadjani milse da bi bila najadekvatnija da vlada Irakom umesto
Sjedinjenih Americkih Drzava. Cinjenica da UN ne mogu da narede svojim
zaposlenima da bilo kuda idu ili ostanu -- oni sami moraju da
volontiraju -- kombinovano sa
nedavnim napustanjem Iraka posle samo prvog brutalnog napada na njihov
centar u Bagdadu i realnosti na terenu u Kosovu, pod rukovodstvom
administracije ove organizacije , diskvalifikuje je za takvu ulogu.
Posle intervencije NATO/UN 1999. godine Kosovo je postalo centar
kriminala u Evropi. Cveta trgovina belim robljem. Pokrajina je postala
centar za kriumcarenje droge na putu ka [Zapadnoj] Evropi i Severnoj
Americi. Ironija je da najvece kolicine droge dolaze iz druge zemlje
koju je Zapad "oslobodio", Avganistana. Clanovi demobilisane, ali ne i
eliminisane OVK su u vladi a i licno su umasani u organizovani
kriminal. Policija UN uhapsi mali procenat onih koji su umesani u
kriminalne aktivnosti i preda ih sudskim organima, koji su podmitljivi
i skloni prinudi.
Cilj Albanaca je da iz Kosova isteraju sve ne Albance, zajedno sa
predstavnicima medjunarodne zajednice. Da Kosovo povezu sa majkom
Albanijom i time ostavre cilj - "Veliku Albaniju". Kampanja je pocela
sa napadima na srpske bezbednosne snage ranih 90-tih godina.
Milosevicev ostar odgovor na te napade Albanci su uspeli da iskoriste
da pridobiju simpatije sveta za svoje ciljeve. Suprotno tvrdnji Zapada,
genocid se nije desio - od navodno 100.000 sahranjenih u masovne
grobnice pronadjeno je oko 2.000, pripadnika svih etnickih grupa
ukljucujuci i one koji su poginuli u ratu.
Albanci sa Kosova su se poigravali sa nama kao maestro sa violinom. Mi
smo pomogli i indirektno podrzavali njihovu nasilnicku kampanju za
etnicki cisto i nezavisno Kosovo. Nikada ih nismo okrivili za nasilje
iz devedestih godina. I dalje ih predstavljamo kao zrtve iako cinjenice
govore suprotno.
Zamislite kakva ce to biti poruka ohrabrenja drugim teroristickim
pokretima u svetu koji traze nezavisnost, ako [Albanci] postignu
nezavisnost [Kosova] uz pomoc nasih poreskih dolara i onih od Bin
Ladenove Al-Kaide.
Prosto je smesno kako sami sebi kopamo rupu ispod nogu!
General-major Luis Mekenzi, u penziji. Komandant UN trupa za vreme
gradjanskog rata u Bosni 1992. godine.
Prevela: Boba Borojevic