BEOGRADSKI FORUM: Saopstenje o Haskom tribunalu

http://www.artel.co.yu/sr/reakcije_citalaca/2004-06-21_1.html

BEOGRADSKI FORUM ZA SVET RAVNOPRAVNIH
Beograd, 19.06. 2004.


- Stavovi sa javne tribine održane 19. juna 2004.
na Pravnom fakultetu u Beogradu -

Na široko posecenoj Javnoj tribini o Medjunarodnom krivicnom sudu za
bivšu Jugoslaviju u Hagu (Haški tribunal), održanoj 19. juna 2004. na
Pravnom fakultetu u Beogradu, u organizaciji Beogradskog foruma za svet
ravnopravnih, govorili su istaknuti profesori univerziteta, drugi
afirmisani pravni strucnjaci, i javne licnosti medu kojima i: akademik
prof. Dr Kosta Cavoški, prof. Dr Jelena Guskova, direktor Balkanološkog
instituta u Moskvi; prof. Dr Ljubiša Lazarevic, prof. Dr Oliver Antic,
Vladislav Jovanovic, advokat mr Goran Cvetic, prof. Dr Mirko Zurovac,
Dr Milan Bulajic i drugi.
U autorskim saopštenjima i diskusiji iznete su ocene o prirodi,
karakteru, mestu i ulozi ad hoc Haškog tribunala. Konstatovano je da je
Haški tribunal osnovan odlukom Saveta bezbednosti UN 25. maja 1993.
godine, u vreme produbljivanja jugoslovenske krize, izazvane
jednostranim nasilnim secesijama Slovenije, Hrvatske i Bosne i
Hercegovine. Povelja UN, medjutim, ne ovlašcuje Savet bezbednosti, kao
izvršni organ, da osniva bilo kakav, pa ni medjunarodni krivicni sud.
Uz to, Savet bezbednosti nije mogao da prenosi na drugo telo više
ovlašcenja nego što sam po Povelji ima. Jezik Povelje je sasvim jasan.
Da je, kojim slucajem, 1945. bilo ucena da se takvo ovlašcenje stavi u
tekst Povelje, onda zasigurno danas ne bi ni bilo Ujedinjenih nacija.
Zbog toga osnivanje Haškog tribunala odlukom Saveta bezbednosti
predstavlja prekoracenje nadležnosti, kršenje Povelje i pokušaj njene
revizije.
Haški tribunal, prema tome, nije legalan. Po medjunarodnom pravu,
medjunarodni krivicni sud može se osnovati na osnovu konvencija,
multilateralnih ugovora suverenih država. To potvrduje i postupak
osnivanja stalnog Medjunarodnog krivicnog suda na medunarodnoj
konferenciji 17. jula 1998. godine u Rimu. Sam sud je postao pravno
operativan 1. jula 2002. godine kada je završena ratifikacija Statuta
od strane predvidjenog broja zemalja.
Finansiranje Haškog tribunala takodje je nelegalno. Predvidjeno je da
Tribunal finansiraju UN. Medjutim, UN obezbedjuju samo deo sredstava,
dok veliki deo direktno Tribunalu placaju odredjene zemlje i mocne
nevladine organizacije ciji ciljevi, a narocito praksa, nisu u skladu
sa principima Povelje UN. Tu su zemlje direktno ili indirektno
odgovorne za izazivanje i produbljivanje jugoslovenske krize, za
svrstavanje iza nosilaca nasilne secesije, za sankcije i izolaciju, kao
i za agresiju NATO na SR Jugoslaviju. Najvažniji finansijeri Tribunala
su SAD, Saudi Arabija i neke druge zemlje, zatim, fondacije Džordža
Soroša i drugi. Postavlja se pitanje zašto ti finansijeri zaobilaze UN,
zašto ne poštuju predviden nacin finansiranja i nije li to nacin da se
utice na rad Tribunala. Najveci deo eksperata Tribunala i zaposlenih u
njemu regrutovan je iz zemalja koje su izvršile agresiju na SR
Jugoslaviju i njihovih obaveštajnih službi. Iako je osnovan 25. maja
1993, nadležnost Haškog tribunala je ustanovljena retroaktivno od 1.
januara 1991. godine. Haški tribunal, dakle, sudi za period pre
njegovog osnivanja, što je suprotno osnovnim nacelima krivicnog prava.
Sadržina podignutih optužnica pokazuje da se Tribunal oslanja na
poznati izveštaj CIA s pocetka 90-ih godina o navodnoj krivici Srba za
u izazivanje jugoslovenske krize, a posebno za gradanske sukobe u
Hrvatskoj i BiH. U tim procenama CIA je odmerila da Srbi nose 70 odsto
krivice, Hrvati 20, a muslimani 10 odsto. Ta montirana "procena" je
iskorišcena u pripremi optužbi Haškog tribunala protiv najviših
predstavnika Srba. Preko dve trecine ukupnog broja Haških pritvorenika
cine Srbi. Jedino su najviši lideri srpskog naroda optuženi i
zatvoreni- Lideri drugih naroda su poštedeni. Pojedinci iz drugih
naroda su tamo samo da se ublaži, kad vec ne može da se sakrije, više
nego jasan antisrpski karakter Tribunala.
Osnivanje Haškog tribunala, suprotno Povelji UN i medunarodnom pravu
uopšte, ocigledna pristrasnost i njegova usmerenost prvenstveno protiv
Srbije i srpskog naroda, pokazuju da je taj sud instrument pravnog
nasilja. Njegova praksa jasno pokazuje da Tribunal ima zadati cilj - da
krivicu za sva zla - od razbijanja SFRJ, preko izazivanja gradanskih
ratova, do agresije 1999. pripiše Srbima. Optužbe i sudenja najvišim
državnim, vojnim i policijskim rukovodiocima srpskog naroda, uvodenje
komandne odgovornosti, manipulacije srpskim nacionalizmom, navodnim
konceptom Velike Srbije koji se pripisuje, kako državnom rukovodstvu
tako i najvišim naucnim, kulturnim i duhovnim institucijama (SANU, SPC)
vode ka nametanju kolektivne odgovornosti srpskom narodu. U svetlosti
takvog prilaza i dosadašnji proces Tribunala - retorika o
individualizaciji krivice služi samo odvracanju pažnje javnosti od
suštine. Kazne nisu samo dugorocni zatvori za srpske lidere - vec se
preko toga traži osnova i opravdanje za reviziju Dejtona i rezolucije
SB 1244 (1999), za ukidanje Republike Srpske, za otcepljnje Kosova i
Metohije, za nastavljanje fragmentacije Srbije.
Osnovni uzroci jugoslovenske krize su nasilna secesija Slovenije,
Hrvatske, i Bosne i Hercegovine, kao i nasilno oduzimanje srpskom
narodu u Hrvatskoj i BiH prava konstitutivnog naroda. To je dovelo do
gradjanskog rata. Dokumenta UN takode svedoce da nije bilo agresije.
Srbi na Kosovu i Metohiji su najvece žrtve zlocina i višedecenisjkog
etnickog cišcenja od strane albanskih separatista i teroristicke OVK.
Tribunal to ignoriše. Lideri teroristicke OVK nisu na optužnicama
Haškog tribunala. Bivši lideri SAD i NATO zemalja, koji su odgovorni za
agresiju na SR Jugoslaviju i zlocine protiv mira i covecnosti, umesto
da odgovaraju, postali su svedoci tužbe.
Tribunal nije pokazao interesovanje da utvrduje odgovornost onih koji
su grubo prekršili Povelju UN, primenjujuci silu bez odluke SB UN, onih
koji su naredivali razaranje civilnih ciljeva, koji su obucavali,
naoružavali i tako ohrabrivali teroristicku "OVK" na zlocine protiv
Srba i drugih nealbanaca.
Nigde u demokratiji sudije ne donose niti menjaju zakone, ni pravila
procedure. Haški tribunal, medjutim, sam, po svom nahodjenju, donosi i
menja pravila procedure, od prilike do prilike. Uglavnom da bi dalje
olakšao poziciju tužilaštva. Tako je do sad, Tribunal po svom nahodenju
preko 30 puta menjao procedure. Tribunal ima sedište na Evropskom
kontinentu, optuženi i dela koja im se pripisuju vezani su za
kontinent, ali procedura, pravila, organizacija nisu uredeni po
kontinentalnom, vec po anglosaksonskom precedentnom pravu. Sama ta
cinjenica stavlja optužene i njihovu odbranu u podredeni položaj u
odnosu na zastupnike tužbe. U tim uslovima postavljaju se mnoga
pitanja, kao na primer: šta je sa pravnom sigurnošcu, sa pravilom -
nula pena, nula crimen, sine lege - sa neprihvatljivošcu svedocenja iz
druge ruke, sa pravilom o jednakosti strana, sa ljudskim pravima Srba u
Ševeningenu? Nigde u demokratiji optuženi ne ostaju neograniceno u
pritvoru. Bivši predsednik Republike Srpske , Momcilo Krajišnik, nalazi
se u pritvoru Haškog tribunala više od cetiri godine!
Tribunal je sredstvo odmazde protiv srpskog naroda zbog otpora
razbijanju prethodne Jugoslavije i odbrane od agresije 1999. godine.
Cilj Tribunala je preusmeravanje odgovornosti za agresiju NATO i
terorizam OVK sa vinovnika na žrtvu.
Optužba protiv bivšeg predsednika Srbije i SR Jugoslavije Slobodana
Miloševica za navodne zlocine na Kosovu i Metohiji podignuta je 24.
maja 1999, u jeku agresije NATO-a na Jugoslaviju. To je usledilo nakon
tužbe koju je Vlada SRJ podnela Medunarodnom sudu pravde protiv zemalja
clanica NATO zbog agresije i zlocina protiv mira i covecnosti. Tužba za
navodne zlocine u Hrvatskoj i BiH podignuta je tek posle njegovog
izrucivanja Tribunalu, na zahtev tadašnje administracije SAD.
Tokom hapšenja i izrucenja Slobodana Miloševica Haškom tribunalu,
prekršeni su Ustav SRJ i Ustav Srbije. I jedan i drugi Ustav izricito
zabranjuju ekstradiciju naših državljana. Slobodan Miloševic je uhapšen
i izrucen Haškom tribunalu, bez odluke nadležnog suda. Savezni Ustavni
sud i Ustavni sud Srbije proglasili su neustavnim uredbe Savezne i
Republicke vlade o izrucivanju naših državljana Tribunalu. Zakon o
saradnji sa Haškim tribunalom, donet 1992, takode je protivustavan.
Druge zemlje menjale su svoje ustave da bi mogle da prihvate tu
srardnju (Hrvatska, Nemacka i dr.), vlasti u Beogradu su prekršili
svoje ustave.
Pre pet godina izvršena je agresija NATO na SR Jugoslaviju, nazvana
''Milosrdni andjeo''. Prekršena je Povelja UN, ženevske i druge
medunarodne konvencije ukljucujuci i osnivacki akt NATO. Ubijeno je
hiljade ljudi, korišceno zabranjeno oružje kao što su projektili sa
osiromašenim uranijumom, kasetne i grafitne bombe, sa posledicama koje
se ni prostorno, ni vremenski ne mogu kontrolisati. Razoreni su
mostovi, putevi, pruge, škole, bolnice, manastiri. Ciljane su kolone
izbeglica, ljudi u vozovima, na pijacama i putevima. Na delu je bila
saradnja NATO sa teroristickom OVK. To što je teroristicka OVK bila
tesno povezana sa mudžahedinima i Al Kaidom nije bilo nepoznato NATO,
ali tada im nije smetalo. Samo od dolaska UNMIK i KFOR-a, na Kosovu i
Metohiji je ubijeno ili nestalo više hiljada Srba, proterano 300.000
Srba i drugih nealbanaca, porušeno i spaljeno preko 150 srpskih crkava
i sredjevekovnih manastira, spaljeno desetine hiljada srpskih kuca,
izvršeno preko 4.000 zlocina protiv Srba. Niko za te zlocine nije
pozvan na odgovornost. Tribunal je, i pored svega navedenog, zakljucio
da NATO nije pocinio nikakve zlocine tokom agresije. Tribunal optužuje
najviše državne i vojne rukovodioce srpskog naroda po osnovu komandne
odgovornosti, što je suprotno osnovnom nacelu krivicnog prava -
subjektivne krivice. Posledica - zlocini albanskih terorista protiv
Srba i etnicko cišcenje nastavljaju se i danas u prisustvu NATO trupa
na Kosovu (KFOR).
Prekrajanje istorije Srbije i srpskog naroda, nametanje koletivne
odgovornosti je, takodje, cilj Haškog tribunala, što može da utice na
sudbinu srpskog naroda u buducnosti.
Državni i politicki rukovodioci srpskog naroda nikada nisu zagovarali
niti ucestvovali u vršenju zlocina na prostoru bivše Jugoslavije.
Naprotiv. Poznato je, na primer, da se predsednik Slobodan Miloševic se
zalagao za ocuvanje Jugoslavije kao multietnicke, multikulturne i
multikonfesionalne evropske države ravnopravnih naroda, za sprecavanje
gradanskog rata, za postizanje mirnog, politickog rešenja jugoslovenske
krize, za priznavanje otcepljenih bivših jugoslovenskih republika, za
normalizaciju odnosa, za mir i saradnju na Balkanu. Za takvu ulogu i
doprinos dobijao je priznanja Evrope, Amerike, Rusije.
Tokom gradanskih ratova koji su usledili nakon nasilnog razbijanja
prethodne Jugoslavije, pocinjeno je mnogo zlocina i to na svim
stzranama, ali najviše protiv srpskog naroda. Zato pred lice pravde
treba svakako izvesti sve stvarne zlocince, odnosno izvršioce zlocina,
ukljucujuci odgovorne za agresiju na SR Jugoslaviju 1999. i teroriste
OVK, njihove organizatore i podstrekace.
Tokom svog desetogodišnjeg postojanja, Haški tribunal se potvrdio kao
sredstvo ucena, kao politicka, a ne institucija pravde. Postao je
simbol selektivne pravde i diskriminacije i pravnog nasilja.
Ucesnici javne tribine isticu:
(1) Pravo i pravda imaju smisla samo ako se univerzalno primenjuju.
Institucije selektivne pravde, kakav je Haški tribunal, ne služe pravdi
i pravu, vec politici sile i dominacije.
(2) Optužbe, hapšenje i izrucenje najviših izabranih državnih lidera
srpskog naroda nemaju osnova, izvršeni su ilegalno i sa predubedenjem o
navodnoj krivici. To predstavlja presedan u Evropi, koji legitimiše
secesiju, terorizam, prekrajanje medunarodnih granica i upotrebu sile,
suprotno Povelji UN.
(3) sticu se uslovi da demokratske zemlje, koje su privržene Povelji UN
i medjunarodnom pravu, zatraže ukidanje Haškog tribunala i puštanje na
slobodu politickih zatvorenika srpskog naroda u Šavaningenu. Prilika za
to ukazuje se na ovogodišnjem jesenjem zasedanju Generalne skupštine UN.
(4) daje se podrška Stalnom medjunarodnom krivicnom sudu i osuduju
pokušaji umanjivanja njegove uloge i znacaja. Nedopustivo je izuzimanje
gradjana pojedinih zemalja iz jurisdikcije tog Suda;
(5) da se oslobodi bivši predsednik Srbije i SR Jugoslavije, Slobodan
Miloševic i da mu se omoguci hitno lecenje u specijalizovanoj
zdravstvenoj instituciji.

Državnim organima Srbije i državne zajednice SCG, ucesnici tribine
porucuju:
(1) da poštuju i striktno primenjuju Ustav Srbije koji zabranjuje
ekstradiciju i da prekinu protivustavna izrucenja naših državljana;
(2) da se pri Ministarstvu za ljudska i manjinska prava SCG formira
telo koje ce se starati o pružanju organizovane pravne i druge pomoci
našim državljanima kojima se sudi pred Haškim tribunalom, na slican
nacin kako to cine druge države kada se njihovi državljani nadu u
stranim zatvorima, ili pred stranim sudovima;
(3) da pokrenu sudske procese protiv izvršilaca i lidera teroristicke
OVK za zlocine protiv srpskog naroda na Kosovu i Metohiji i obnove
poternice preko INTERPOL-a i EUROPOL -a;
(4) da zamole vlade zapadnih zemalja, posebno SAD, Nemacke i
Švajcarske, za pomoc i saradnju u kompletiranju raspoloživog dokaznog
materijala o teroristickoj tzv. OVK, finansiranju, naoružavanju i obuci
za terorizam, o vezama lidera OVK sa Al Kaidom i drugim ekstremistickim
islamskim organizacijama, o povezanosti sa organizovanim medunarodnim
kriminalom i, posebno, o zlocinima protiv Srba i drugih nealbanaca na
Kosovu i Metohiji od 10. juna 1999. do danas;
(5) da ne povlace tužbu protiv NATO zemalja za agresiju 1999. za
zlocine protiv mira i covecnosti i da otvore dijalog sa vladama zemalja
clanica o naknadi ratne štete ;
(6) da aktiviraju protivtužbe prema Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini,
koje su pred Medunarodnim sudom pravde neosnovano optužile SRJ (SCG) za
navodnu agresiju i druge zlocine;
(7) daje se podrška uglednim naucnicima i javnim licnostima iz zemlje i
inostranstva, spremnim da svojim znanjem i cinjenicama podrže odbranu
Slobodana Miloševica i drugih naših državljana optuženih od strane
Haškog tribunala.


Ucesnici javne tribine
o Haškom tribunalu


BEOGRADSKI FORUM ZA SVET RAVNOPRAVNIH
11000 Beograd, Mišarska 6/II, Srbija i Crna Gora
Tel./Fax: (++381 11) 3245601
E-Mail:beoforum@verat. net
www.belgrade-forum.org