[ Il regime dei visti per i cittadini della Unione di Serbia e
Montenegro che si volessero recare nei paesi della Unione Europea
confligge clamorosamente con gli elementari principi della reciprocita'
e della liberta' di movimento ... ]
http://www.artel.co.yu/sr/reakcije_citalaca/2004-10-18.html
VIZNI REŽIM
Milan Tepavac,
Beograd, 17. oktobar 2004
VIZNI REŽIM MORA BITI ZASNOVAN NA PRINCIPIMA RECIPROCITETA I SLOBODE
PUTOVANJA
O tome da naši gradani prakticno ne mogu da dobiju vize za putovanje u
zemlje Evropske unije ne treba trošiti mnogo reci. Puni gorcine
protetuju po novinama...Svima nam je poznato da prakticno mi ne možemo
da putujemo u zemlje te organizacije, koja – uverevaju nas
savakodenevno njena birokratija i vlastodršci država clanica i naši
domaci – nas navodno poštuje i želi nam dobrodošlicu u njihovo društvo.
Oni, jednostavno receno, naprosto lažu. Jer, ono što cine je rasisticka
diskriminacija prema nama kada je rec o slobodi putovanja. Ustvari,
nakon iskustva sa pokušajem da dobijete vizu da biste videli lepote
Rim, Firence, Venecije, Beca ... dobijete potvrdu da se radi o jednoj
konstanti u politici te organizacije prema nama vec petnaestak godina,
politici koja je vodila ka razbijanju SFRJ, a zatim SRJ, razbijanju
nacionalnog korpusa srpskog naroda i krvoprolicu da bi se na prostoru
SFRJ stvorile mini državice koje objektivno ne mogu biti ništa drugo
nego marionete te organizacije odnosno njenih dominantnih clanica. Koje
nisu u stanju ni da se izbore za ravnopravnost kada je u pitanju
turizam, sloboda kretanja, sloboda putovanja...
Ako poželite da odete kao turista u jednu od tih zemalja bucete
izloženi maltretiranju, ponižavanju, nerviranju, gubljenju vremena i
novca i na kraju – oni ce vec naci razlog zbog cega vam ne daju vizu.
Nakon što ste pribavili i poneli sa sobom hrpu dokumenata, morate
pupuniti formular koji se zove "Zahtev za izdavanje vize". Ima oko
stotinu pitanja na koja morate odgovoriti, medu kojima su i da li ste
muško ili žensko, da li ste oženjeni/udati, razvedeni/razvedena,
udovac/udovica, dvojacko prezime majke, i tako dalje. Za utehu vam je
što licni maticni broj (JMBG) ne morate da upišete ako ne želite.
Zacudo, u formularu-zahtevu za šengensku vizu je napisano da svi podaci
koje ste dali idu u kompjutere svih drzava clanica Šengenskog
sporazuma. Tako da znate.
Iako na formularu nema one cuvene "Izgubite svaku nadu vi koji
ulazite..." brzo ce vam biti jasno da se to podrazumeva nakon što
cujete prve osorne reci cinovnika ambasade kod koga ste došli na
"intervju", kako to oni krste. A kada je trebalo oslabiti odbrambenu i
ekonomsku moc zemlje i izvršiti svojevrsni genocid nad srpskim narodom,
onda su šakom i kapom davali vize i na taj nacin odveli k sebi stotine
hiljada mladih, lepih, obrazovanih, talentovanih, primamljenih uglavnom
zlonamernom propagandom i lažnim obecanjima.
Nakon nekoliko bezuspešnih pokušaja, procitah ovih dana u štampi izjavu
ambasadora Italije o usponu odnosa izmedu naše zemlje i Italije (što me
posebno raduje), u kojoj je naznacio da mu je poznat problem viza, ali
da ce italijanska strana uciniti potrebno da se to stanje promeni na
bolje. Pun nade, krenuh u ambasadu. Medutim, i tu se ponovi prica
opisana napred u ovome tekstu. Izvinjavam se na izrazu, ali mislim da
je Šengen naprosto jedan tor u kome se njegovi stanovnici doduše
slobodno krecu unutar toga tora, ali izvana jedva da neko može da
prodre unutra osim bliskih prijatelja po nekakvoj politickoj i
ideološkoj opredeljenosti...
Da apsurd i osecaj našeg ponižavanja bude veci, prvo, gradani tih
zemalja mogu, kao što je poznato, da u našu zemlju ulaze bez viza!
Drugo, cak u vreme postojanja berlinskog zida jugoslovenski državljani
su mogli da putuju bez viza u 54 zemlje sveta, ukljušujuci i u gotovo
sve evropske! A vlastodršci EU svakodnevno nas uveravaju da je pad toga
zida obezbedio nove prostore slobode. Za njih da, a za nas, vidimo,
suprotno od toga. Nama su razbili državu, izazvali krvoprolice, uveli
genocidene sankcije, pocinili genocid nad srpskim narodom a sada,
uporedo sa ocigledno neiskrenim pozivima da udemo u njihovo društvo,
nas dave viznim režimom kao zmija žabu.
Kada govorimo o viznom režimu nemoguce je ne spomenuti famozni KEBS
(OEBS) zato što je to pitanje u njegovom mandatu prema njegovim
konstitutivnim dokumentima. Finalni akt KEBS iz 1975. i Pariska povelja
iz 1990. godine šefova država i vlada te neverovatne organizacije kažu
da su slobodna turisticka i druga putovanja gradana država OEBS jedan
od principa na kojima pociva ta organizacija. A celnik Misije te
organizacije u Beogradu Mauricio Masari, umesto da se bavi pitanjima iz
oblasti mandata te organizacije u koje dakle spada i sloboda putovanja,
van svakog konteksta gotovo svakodenevno nam drži iritirajuca
predavanja iz demokratije i civilizovanosti, posecuje sela i osnovne
škole po Srbiji, drži predavanja policajcima kako da se kulturno
ponašaju, skokne do Podgorice da tamo nešto obavi i slicno. Naprosto
neverovatno šta taj covek i ta organizacija rade u ovoj zemlji! Zašto
bar ne zaviri u konstitutivne dokumente svoje organizacije pa bi našao
da mu u mandat spada i unapredenje slobode kretanja ljudi i ideja,
problem povratka proteranih sa svojih ognjišta i iz svojih stanova, a
ne pitanje da li srpski policajci znaju svoj posao (ja mislim da znaju).
(Izdaja mandata – medu kojima su najvažniji nepovredivost granica i
teritorijalnne celovitosti država u Evropi - i zlocini ove organizacije
protiv SFRJ i SRJ i srpskog naroda, posebno prema onom delu srpskog
naroda koji je "ostatak zaklanog naroda", su posebna tema i time se
necemo baviti ovom prilikom. Nakon što je "obavila posao" sa SFRJ i SRJ
sada je ta organizacija okrenula plocu pa prica da se vraca na te
principe kako bi sacuvala teritorijlni integritet svojih ilegalnih
tvorevina!).
Ni po kojim kriterijumima, pa ni po nacinu na koji tretiraju problem
viza i slobode kretanja svojih gradana, u našoj diplomatiji ima malo
normalni ljudi. Ko normalan može da donese odluku da svi stranci mogu
kod nas dolaziti bez viza, a istovremeno praviti se slep i glup i ne
videti godinama te redove svojih gradana pred EU ambasadama po cicoj
zimi i po paklenoj vrucini koji su, k tome, izloženi ponižavanju od
strane primitivnih i bahatih konzularnih cinovnika (koji su, usput
receno, uglavnom ovdašnji, "naši", domaci). Pa zar njima nije jasna
najprostija stvar kada je rec o viznom režimu: tu mora da važi princip
reciprociteta. Pa, zar njima nije jasno da euovci i oebsovci nikada
nece menjati svoj režim dok njihovi gradani mogu u našu zemlju da ulaze
bez viza bez da zahtevamo reciprocitet? Da li su ti ljudi ikada igde
ucili da je osnovni princip ne samo medunarodnog prava i osnovnih
politickih dogovora o evropskoj bezbednosti i saradnji princip da su i
države i ljudi ravnopravni, da nema rvnopravnijih i manje ravnopravnih?
Zar ti ljudi nemaju toliko pameti da ne vide da je posredi politika
rasisticke diskriminacije Srba, inkriminisana medunarodnim i
nacionalnim pravom kao medunarodno krivicno delo?
Ocigledno, petooktobarske vlastodršce nije briga za svoje gradane. Kada
oni treba da putuju njihove sekretarice nemaju nikakvog problema da za
njih pribave vize od naklonjenih im ambasada EU.
Imajuci u vidu napred izneto, predlažem najnormalniju stvar: da se pod
najhitnije vizni režim postavi na striktni princip reciprociteta iz
pravih, moralnih, politickih, civilizacijskih i zdravorazumskih
razloga. Verujem da bi se ubrzo pokazalo da bi EU vlastodršci bili
prisiljeni od svojih gradana da menjaju vizni režim prema našoj zemlji.
Pozivam ovom prilikom gradane naše zemlje da na neki nacin bojkotuju
putovanja u zemlje EU, da se, u znak solidarnosti sa svojim
sugradanima, uzdrže od traženja viza za privatna i službena putovanja
od onih zemalja koje tako protivpravno, necivilizacijski ponižavaju
gradane naše zemlje sve dok se ne dogovori i ne primeni potpuni
reciprocitet u duhu medunarodnog prava i dokumenata OEBS, a to znaci
puna sloboda putovanja "iz licnih i profesionalnih razloga", kako se to
garantuje Finalnim aktom OEBS i demokratskim i civilizacijskim
standardima. Ne dozvolimo da nam ambasade clanica EU u našoj vlastitoj
zemlji rade to što nam rade. Bojkot podnošenja zahteva za putovanje u
te zemlje vidim kao za sada najprikladniji nacinda da dode do promene
nabolje za naše gradane.
Montenegro che si volessero recare nei paesi della Unione Europea
confligge clamorosamente con gli elementari principi della reciprocita'
e della liberta' di movimento ... ]
http://www.artel.co.yu/sr/reakcije_citalaca/2004-10-18.html
VIZNI REŽIM
Milan Tepavac,
Beograd, 17. oktobar 2004
VIZNI REŽIM MORA BITI ZASNOVAN NA PRINCIPIMA RECIPROCITETA I SLOBODE
PUTOVANJA
O tome da naši gradani prakticno ne mogu da dobiju vize za putovanje u
zemlje Evropske unije ne treba trošiti mnogo reci. Puni gorcine
protetuju po novinama...Svima nam je poznato da prakticno mi ne možemo
da putujemo u zemlje te organizacije, koja – uverevaju nas
savakodenevno njena birokratija i vlastodršci država clanica i naši
domaci – nas navodno poštuje i želi nam dobrodošlicu u njihovo društvo.
Oni, jednostavno receno, naprosto lažu. Jer, ono što cine je rasisticka
diskriminacija prema nama kada je rec o slobodi putovanja. Ustvari,
nakon iskustva sa pokušajem da dobijete vizu da biste videli lepote
Rim, Firence, Venecije, Beca ... dobijete potvrdu da se radi o jednoj
konstanti u politici te organizacije prema nama vec petnaestak godina,
politici koja je vodila ka razbijanju SFRJ, a zatim SRJ, razbijanju
nacionalnog korpusa srpskog naroda i krvoprolicu da bi se na prostoru
SFRJ stvorile mini državice koje objektivno ne mogu biti ništa drugo
nego marionete te organizacije odnosno njenih dominantnih clanica. Koje
nisu u stanju ni da se izbore za ravnopravnost kada je u pitanju
turizam, sloboda kretanja, sloboda putovanja...
Ako poželite da odete kao turista u jednu od tih zemalja bucete
izloženi maltretiranju, ponižavanju, nerviranju, gubljenju vremena i
novca i na kraju – oni ce vec naci razlog zbog cega vam ne daju vizu.
Nakon što ste pribavili i poneli sa sobom hrpu dokumenata, morate
pupuniti formular koji se zove "Zahtev za izdavanje vize". Ima oko
stotinu pitanja na koja morate odgovoriti, medu kojima su i da li ste
muško ili žensko, da li ste oženjeni/udati, razvedeni/razvedena,
udovac/udovica, dvojacko prezime majke, i tako dalje. Za utehu vam je
što licni maticni broj (JMBG) ne morate da upišete ako ne želite.
Zacudo, u formularu-zahtevu za šengensku vizu je napisano da svi podaci
koje ste dali idu u kompjutere svih drzava clanica Šengenskog
sporazuma. Tako da znate.
Iako na formularu nema one cuvene "Izgubite svaku nadu vi koji
ulazite..." brzo ce vam biti jasno da se to podrazumeva nakon što
cujete prve osorne reci cinovnika ambasade kod koga ste došli na
"intervju", kako to oni krste. A kada je trebalo oslabiti odbrambenu i
ekonomsku moc zemlje i izvršiti svojevrsni genocid nad srpskim narodom,
onda su šakom i kapom davali vize i na taj nacin odveli k sebi stotine
hiljada mladih, lepih, obrazovanih, talentovanih, primamljenih uglavnom
zlonamernom propagandom i lažnim obecanjima.
Nakon nekoliko bezuspešnih pokušaja, procitah ovih dana u štampi izjavu
ambasadora Italije o usponu odnosa izmedu naše zemlje i Italije (što me
posebno raduje), u kojoj je naznacio da mu je poznat problem viza, ali
da ce italijanska strana uciniti potrebno da se to stanje promeni na
bolje. Pun nade, krenuh u ambasadu. Medutim, i tu se ponovi prica
opisana napred u ovome tekstu. Izvinjavam se na izrazu, ali mislim da
je Šengen naprosto jedan tor u kome se njegovi stanovnici doduše
slobodno krecu unutar toga tora, ali izvana jedva da neko može da
prodre unutra osim bliskih prijatelja po nekakvoj politickoj i
ideološkoj opredeljenosti...
Da apsurd i osecaj našeg ponižavanja bude veci, prvo, gradani tih
zemalja mogu, kao što je poznato, da u našu zemlju ulaze bez viza!
Drugo, cak u vreme postojanja berlinskog zida jugoslovenski državljani
su mogli da putuju bez viza u 54 zemlje sveta, ukljušujuci i u gotovo
sve evropske! A vlastodršci EU svakodnevno nas uveravaju da je pad toga
zida obezbedio nove prostore slobode. Za njih da, a za nas, vidimo,
suprotno od toga. Nama su razbili državu, izazvali krvoprolice, uveli
genocidene sankcije, pocinili genocid nad srpskim narodom a sada,
uporedo sa ocigledno neiskrenim pozivima da udemo u njihovo društvo,
nas dave viznim režimom kao zmija žabu.
Kada govorimo o viznom režimu nemoguce je ne spomenuti famozni KEBS
(OEBS) zato što je to pitanje u njegovom mandatu prema njegovim
konstitutivnim dokumentima. Finalni akt KEBS iz 1975. i Pariska povelja
iz 1990. godine šefova država i vlada te neverovatne organizacije kažu
da su slobodna turisticka i druga putovanja gradana država OEBS jedan
od principa na kojima pociva ta organizacija. A celnik Misije te
organizacije u Beogradu Mauricio Masari, umesto da se bavi pitanjima iz
oblasti mandata te organizacije u koje dakle spada i sloboda putovanja,
van svakog konteksta gotovo svakodenevno nam drži iritirajuca
predavanja iz demokratije i civilizovanosti, posecuje sela i osnovne
škole po Srbiji, drži predavanja policajcima kako da se kulturno
ponašaju, skokne do Podgorice da tamo nešto obavi i slicno. Naprosto
neverovatno šta taj covek i ta organizacija rade u ovoj zemlji! Zašto
bar ne zaviri u konstitutivne dokumente svoje organizacije pa bi našao
da mu u mandat spada i unapredenje slobode kretanja ljudi i ideja,
problem povratka proteranih sa svojih ognjišta i iz svojih stanova, a
ne pitanje da li srpski policajci znaju svoj posao (ja mislim da znaju).
(Izdaja mandata – medu kojima su najvažniji nepovredivost granica i
teritorijalnne celovitosti država u Evropi - i zlocini ove organizacije
protiv SFRJ i SRJ i srpskog naroda, posebno prema onom delu srpskog
naroda koji je "ostatak zaklanog naroda", su posebna tema i time se
necemo baviti ovom prilikom. Nakon što je "obavila posao" sa SFRJ i SRJ
sada je ta organizacija okrenula plocu pa prica da se vraca na te
principe kako bi sacuvala teritorijlni integritet svojih ilegalnih
tvorevina!).
Ni po kojim kriterijumima, pa ni po nacinu na koji tretiraju problem
viza i slobode kretanja svojih gradana, u našoj diplomatiji ima malo
normalni ljudi. Ko normalan može da donese odluku da svi stranci mogu
kod nas dolaziti bez viza, a istovremeno praviti se slep i glup i ne
videti godinama te redove svojih gradana pred EU ambasadama po cicoj
zimi i po paklenoj vrucini koji su, k tome, izloženi ponižavanju od
strane primitivnih i bahatih konzularnih cinovnika (koji su, usput
receno, uglavnom ovdašnji, "naši", domaci). Pa zar njima nije jasna
najprostija stvar kada je rec o viznom režimu: tu mora da važi princip
reciprociteta. Pa, zar njima nije jasno da euovci i oebsovci nikada
nece menjati svoj režim dok njihovi gradani mogu u našu zemlju da ulaze
bez viza bez da zahtevamo reciprocitet? Da li su ti ljudi ikada igde
ucili da je osnovni princip ne samo medunarodnog prava i osnovnih
politickih dogovora o evropskoj bezbednosti i saradnji princip da su i
države i ljudi ravnopravni, da nema rvnopravnijih i manje ravnopravnih?
Zar ti ljudi nemaju toliko pameti da ne vide da je posredi politika
rasisticke diskriminacije Srba, inkriminisana medunarodnim i
nacionalnim pravom kao medunarodno krivicno delo?
Ocigledno, petooktobarske vlastodršce nije briga za svoje gradane. Kada
oni treba da putuju njihove sekretarice nemaju nikakvog problema da za
njih pribave vize od naklonjenih im ambasada EU.
Imajuci u vidu napred izneto, predlažem najnormalniju stvar: da se pod
najhitnije vizni režim postavi na striktni princip reciprociteta iz
pravih, moralnih, politickih, civilizacijskih i zdravorazumskih
razloga. Verujem da bi se ubrzo pokazalo da bi EU vlastodršci bili
prisiljeni od svojih gradana da menjaju vizni režim prema našoj zemlji.
Pozivam ovom prilikom gradane naše zemlje da na neki nacin bojkotuju
putovanja u zemlje EU, da se, u znak solidarnosti sa svojim
sugradanima, uzdrže od traženja viza za privatna i službena putovanja
od onih zemalja koje tako protivpravno, necivilizacijski ponižavaju
gradane naše zemlje sve dok se ne dogovori i ne primeni potpuni
reciprocitet u duhu medunarodnog prava i dokumenata OEBS, a to znaci
puna sloboda putovanja "iz licnih i profesionalnih razloga", kako se to
garantuje Finalnim aktom OEBS i demokratskim i civilizacijskim
standardima. Ne dozvolimo da nam ambasade clanica EU u našoj vlastitoj
zemlji rade to što nam rade. Bojkot podnošenja zahteva za putovanje u
te zemlje vidim kao za sada najprikladniji nacinda da dode do promene
nabolje za naše gradane.