(francais / srpskohrvatski / italiano / english)

1. KOMISIJA EU FINANSIRA SIPTARSKE TERORISTE?
(S. Nikolic / ARTEL)

2. AKO U SAD POBEDE DEMOKRATE...
(Dmitrij KOSIREV / ARTEL)

3. Craignant les intentions de Kerry, l'opinion serbe préfère Bush (AFP)


VEDI ANCHE:

Albanesi per Kerry, Serbi per Bush
(Luka Zanoni / Osservatorio Balcani)

...Kerry si è spinto più avanti, inviando un messaggio, il 23 luglio
scorso, agli Albanesi d’America, con cui ha promesso che la sua
amministrazione, una volta insediatasi alla Casa Bianca, risolverà nel
minor tempo possibile lo status finale del Kosovo...

http://www.osservatoriobalcani.org/article/articleview/3572/1/51/


SEE ALSO:

Election 2004: Another "Demo Farce". Patriotic Dissent
(by Bob Djurdjevic / Truth in the Media)

http://karendjurdjevic.com/TruthinMedia/Bulletins2004/
Patriotic_Dissent.html

Documentary reveals Albanian arms dealer donated cash to the Kerry
campaign

http://scotlandonsunday.scotsman.com/international.cfm?id=1244732004

A parallel to Bosnia and Kosovo (Geoffrey Wasteneys)

http://www.artel.co.yu/en/reakcije_citalaca/2004-11-03.html


=== 1 ===

http://www.artel.co.yu/sr/izbor/jugoslavija/2004-10-28.html

KOMISIJA EU FINANSIRA SIPTARSKE TERORISTE?

Beograd, 28. oktobar 2004. god.
S. Nikolic

Italijanska poslanica u evropskom Parlamentu u Strazburu motivisana
dokumentarnim filmom "Brkulinska veza" u pokusaju da razotkrije
sokantne teme

Kristina Muskardini, italijanski poslanik evropskog Parlamenta u
Strazburu i potpredsednik poslanicke grupe "Unija za Evropu naroda",
postavila je u pisanoj formi parlamentarno pitanje, u kojem je
zatrazila da se obelodani, da li je Komisija EU odobrila svote novca
namenjene tzv. Oslobodilackoj vojsci Kosova (OVK) i da li su te pare
iskoriscene za nabavku oruzja ili finansijsku podrsku izbornoj kampanji
kandidata Demokratske partije Dzona Kerija u izbornoj trci za Belu kucu
u Vasingtonu? Na ideju da postavi ovakvo pitanje Muskardijeva je dosla
nakon gledanja dokumentarnog filma "Bruklinska veza" (ovaj dokumentarni
film mozete pogledati ako klinete na link) sa cijmo tematikom su
citaoci biltena ARTEL-a mogli da se se upoznaju pre par dana u analizi
- Siptarska sargarepa i batina u najavi, koja se bavi finansiranjem
predsednickih kampanja u SAD od strane sponzora siptarskog terorizma,
problemom "legalnog" sverca oruzja na KiM i pretnjama da ce Siptari
upotrebiti terorizam ako medjunarodna zajednica ne dozvoli stvaranje
"Nezavisnog Kosova".
"Sef OVK, Hasim Taci, poznat i pod nadimkom Zmija - podvlaci u svom
pitanju Kristina Muskardini sef evroparlamentaraca italijanske partije
"Nacionalni savez" - bio je na konvenciji Demokratske partije u
Bostonu. Po svom povratku je izjavio novinskoj agenciji na albanskom
jeziku KosovaLive, da je bio pozvan kao gost. To jos jednom potvrdjuje
da bi demokrate ukoliko dodju na vlast u SAD, priznale i postovale
volju albanskog stanovnistva na Kosovu za otcepljenje od Srbije".
Italijanska poslanica dalje kaze da su vodeci ljudi OVK prisustvovali i
jednoj donatorskoj veceri u Njujorku, za izbornu kampanju Dzona Kerija
i dodaje: U dokumentarnom filmu holandske televizije VPRO nazavanom
Bruklinska veza, jasno se vidi terorista Fljorin Krasnici, inace
pripadnik OVK, kako ucestvuje na jednoj donatorskoj veceri demokrata. i
u sledecem kadru kako svercuje oruzje na Kosovo za teroristicke akcije
protiv americkih trupa i vojnika ostalih nacija koje su angazovale UN
na Kosovu.
Kristina Mukardini, koja je istaknuti clan partije potpredsednika
italijanske vlade Djanfranka Finija i vec 15 godina poslanik u
Strazburu, posebno je naglasila da se na video zapisu takodje veoma
dobro uocava kako Krasnici i jos nekoliko pripadnika OVK potpisuju
pozamasne cifre u dolarima i na cekovima namenjenim za finansiranje
izborne trke demokratskog kandidata Kerija - prema informacijama
"Instituta za izvestavanje o ratu i miru - analiza "Americki albanci se
uzdaju u Kerija" na toj donatorskoj veceri odrzanoj maja u Njujorku,
prikupljeno je 510.000 dolara za potrebe Kerijeve predsednicke
kampanje. Fotos sa pomenute donatorks vecere na kojoj se sponzori
siptarskog terorizma mogu videti sa Ricardom Holbrukom.
U svom poslanickom pitanju Muskardijeva je navela da je svima poznato
da je OVK teroristicka organizacija, povezana kako sa Al Kidom tako i
sa Iranskom vladom.
"Onovni cilj OVK je da odvoji Kosovo, koje vec vekovima cini integralni
deo Srbije. Podsecam vas i da su u februaru 1996. godine bande OVK
napale brojne kampove na Kosovu, gde su bili smesteni Srbi izbeglice iz
BiH i Hrvatske" napisala je Muskardini, postavljajuci pitanje da li
Komisija EU finansirajuci OVK daje novac teroristima za akcije protiv
medjunarodnih snaga ili za kampanju Demokratske partije za predsednika
SAD Dzona Kerija?
Nazalost, "Bruklinska veza" kao da ne postoji za nasu drzavu iako se
informacije iz ovog dokumentarnog filma kombinovane sa drugim (recimo
da je na pomenutoj konvenciji Demokratske stranke u Bostonu Taci bio
bas u vreme martovskog progoma Srba i da su mu demokrate tada pruzile
zastitu od Bele kuce, jer je bilo sasvim dovoljno informacija da je
organizator martovskog progoma upravo on, a uz pomoc "ekstremnog
islamskog faktora" i samih demokrata. Busova administracija iz njoj
znanih razloga nije htela da "talasa" po pitanju umesanosti demokrata i
ekstremnog islamskog faktora u nasilje nad Srbima od 17 i 18. marta
iako su brojne indicje ukazivale na tu vezu.) mogu fantasticno
eksploatisati u medijskoj, propagandnoj i politickoj borbi protiv
siptarskih terorista i secesionista, i njihovih pomagaca, a u cilju
zaustavljanja secesije KiM koja je na pomolu.

Istina u politici retko dolazi sama

Holandska televizija VPRO je na svom Internet sajtu postavila forum u
vezi sa dokumentarnim filmom "Bruklinska veza", tako da i Vi mozete
davati svoje komentare. Nije bitno da li znate holandski ili neki drugi
strani jezik. Svi komentari i informacije vezane sa teoriste OVK,
njihovu trgovinu narkoticima, nasilje, veze sa stranim politicarima su
dobro dosle. Dajte i Vi doprinos da istina najzad izbije na videlo i da
ovakvih emisija stranih televizija bude jos vise.
Nemojte misliti da je tako nesto nemoguce. Zivimo u 21. veku a
savremena tehnologija nam daje skoro neogranicene mogucnosti
interaktivnih komunikacija. Mozda Vam tekst "Karla evo dokaza" bude
motivacija i pokazatelj da se protiv terorizma i za svoju zemlju mozete
boriti iako niste super tajni agent ili vrhunski specijalac.


=== 2 ===

http://www.artel.co.yu/sr/izbor/us_ca_au_nz/2004-11-01.html

AKO U SAD POBEDE DEMOKRATE…

Moskva, 0l. 11. 2004. godine
RIA “Novosti”
Specijalno za Artel-Geopolitiku

Dmitrij KOSIREV, politicki komentator RIA “Novosti”

Mozze se dopustiti razmisljanje o situaciji da ce se nakon
predsednickih izbora 2. novembra u SAD na vlast vratiti demokrate. Na
kraju krajeva, ssanse za to su jednake – 50 naspram 50 procenata – ako
se sumiraju sve krivulje u anketama javnog mnenja u Americi. Da li ce,
zbilja, zbog toga biti ogorcene ruske strukture vlasti, ruski politicki
krugovi, rusko drustvo u celini? A ako nece, zasto je onda predsedniku
Rusije Vladimiru Putinu trebalo da pre par nedelja izrekne nesto sto bi
se moglo protumaciti kao podrska Dzordza Bussa protiv kandidata Dzona
Kerija? “Ukoliko mi dodjemo na vlast mi treba da budemo sa vama
prijatelji i partneri – i da li je onda trebalo govoriti da je poraz
Dzordza Bussa – pobeda terorista?” – sa smeskom je ruskim kolegama
izjavio jedan od najssarmantnijih predstavnika demokratske partije,
koji je ovih dana posetio Moskvu. Mozda bi bilo dobro, polazeci upravo
od mogucnosti takve perspektive, uputiti demokratama jasan signal: da,
Moskva moze prijateljovati i sa demokratama. Nije iskljuceno, cak, da
ce oni biti i bolji prijatelji od republikanaca. Ali je za to obema
stranama – i ruskoj, i demokratskoj americkoj – potrebno da se
unekoliko promene. Rusi bi trebalo da odbace prilicno ustaljene i,
verovatno, pogressne predstave o tome da se demokrate razlikuju od
republikanaca. A demokrate bi trebalo da shvate, da u inostranstvu
odbojnost prema njima izaziva stil njihovog ponasanja. Na kraju
krajeva, spisak zemalja u kojima vladajuce strukture gaje simpatije
prema republikancima kudikamo je duzi od obicno navodjenih Japana,
Italije i Rusije. I samo ta svetska odbojnost prema republikananskom
stilu ponasanja oko rata u Iraku ne moze se vecito eksploatisati.
Dakle, misljenje Rusa povodom americkih demokrata, mozda pogresno i
uprossceno, skopcano je pre svega s time sto su demokrate, toboze, vise
skloni uplivu u unutrasnje politicke i drustvene strukture stranih
zemalja. Tu misionarsku ofanzivu neki racunaju od Dzona Kenedija i
njegovog “Korpusa mira”, a drugi jos i od ranijih vremena. Do dana
dansanjeg Rusi se sa uzasom secaju polovine 90-ih godina koje se
asociraju u umovima vecine sa bujicom savetnika, fondova, medijskih
projekata, ciji tvorci u Rusiji nisu bili samo Amerikanci, vec
vladajuci tokom 90-ih godina u SAD demokrate. Jedino su formirajuce
tada u Rusiji centristicke i nacionalisticke politicke partije sa
uzasom dozivljavale novu generaciju mladih gradjana, koji su vise
licili na elektorat americke demokratske partije nego na bilo sta
drugo. “Ko je izgubio Rusiju?” – pitali su republikanski konkurenti
Bila Klintona krajem 90-ih godina. I oni su, verovatno, bili u pravu:
“Izgubili” su je upravo demokrate. I aktuelna “putinska vecina” biraca,
koja kategoricki ne prihvata cak ni sam pojam “reforme” primenjiv na
90-te godine koje nisu pusstale u Drzavnu dumu liberalne ruske
politicare u koje se svojevremeno uzdao ne samo Vasington, nego i
“Zapad uopste” – takodje je rezultat delovanja demokrata. Delovanja sa
dobrim ili losim namerama – to je vec drugo pitanje, ali je rezultat
ocigledan. Prekorima na racun americkih demokrata – i ne samo u Rusiji
– mnogi dodaju jos i previse idealisticki prilaz realnostima naseg
sveta, previse ohrabrujucu propagandu liberalnog ekonomskog modela,
ideje globalizma kao sveta bez granica i suvereniteta. Sve to u nasem
veku na prvi pogled i zaista izgleda zastarelim. Covekova prava kao
batina za postizanje ciljeva, koji su daleko od prava coveka - i ta se
novina takodje smatra vise demokratskom (uzgred receno, i evropskom)
nego republikanskom. Problem je u tome sto su tu elegantnu ideologiju u
90-im godinama preccesto koristili neki delovi poslovnih krugova
Amerike iz sopstvenih interesa, ne fermajuci pri tom interese ovih ili
onih stranih poslovnih krugova ili, sto je jos gore, vlada. U celini
uzev, moze se kazati da aktuelna politicka elita Rusije, koja se
oslanja na mocnu podrsku biraca, zapravo i jeste ruski analog
republikanaca. Tojest, ljudi za koje su na prvom mestu nacionalni
interesi i jacanje sopstvene zemlje. Ne radi se tu o tome da ruski
“republikanci” uvek prihvataju akcije njihove americke sabrace –
narocito u slucaju sa Irakom, vec se radi o tome da je za njih u
krajnjoj liniji takav prilaz razumljiv i unutrasnje prijemcciv. Niko u
nasem svetu ne voli velike i jake drzave. Ali se tu postavlja pitanje
stila njihovog ponasanja. U mnogim zemljama tigar je manje opasan od
zmije, ali se prema njemu gaje simpatije makar zato sto je
transparentan u namerama. Da li bi Putinova Rusija, na primer, ponudila
americkim demokratama saradnju u takvim bliskim njenim granicama
regionima kao sto su Gruzija ili Srednja Azija? Verovatno, da. Ali bi
ispalo tako da su ti predlozi upuceni upravo republikancima. A zna se
dobro da je podosta kriza u odnosima izmedju Moskve i Vasingtona
nastajalo onda, kada su, po misljenju mnogih u Moskvi, republikanci
pocinjali da rade nekako “previse po demokratski”. Uzmimo, primera
radi, Gruziju. Vecina Rusa ni do danas ne moze da shvati ko je
pripremio mrezu nevladinih organizacija i tamo organizovao predaju
vlasti koja se nikako ne uklapa u okvire izborne demokratije? Bussovi
republikanci ili demokrate preko aktivno funkcionisuceg u republici
Dzordza Sorossa? Ovde je neophodno primetiti da pokusaji Moskve da
pruzi Americi ruku saradnje, pored ostalog i na postsovjetskom
prostoru, imaju i jos jedno objasnjenje. Obim ekonomskih veza izmedju
Rusije i SAD – jadnih nekoliko milijardi dolara, manji je ne samo od
obima trgovine Rusije sa tesno integrisanom sa njom Ukrajinom, pa i od
obima, recimo, sa Italijom. Zato nema niceg cudnog u tome sto
rusko-americki odnosi imaju stratesko-ideoloski karakter. Da je 90-ih
godina americki biznis investirao onoliko para u rusku ekonomiku koliko
je ulozeno u poliitcko-ideolosku infrastrukturu, slika odnosa verovatno
bi bila drugacija. Poznato je da bi u svojoj ruskoj politici eventualni
predsednik Dzon Keri hteo da premesti akcente po pitanju Cecenije i
nesirenja oruzja za masovno unistavanje. U vezi sa oba ova pitanja
Moskva bi sa zadovoljstvom bila uvuccena i u dijalog, i u saradnju. Sto
se Cecenije tice, ne samo Rusija, vec i Amerika bili bi na dobitku
zahvaljujuci zajednickom iskustvu obnavljanja struktura normalnog
zivota u bivsem carstvu bezakonja i ekstremalnog kriminala, kakvim je
donedavno bila Cecenoija. Rusiji su, naravno, tu neophodni pomoc i
iskustvo, ali bi i Americi koristilo takvo iskustvo, imajuci u vidu
nemoc aktuelne administracije u njenom pokusaju da stvori mir Iraku
nakon dobijenog rata. Unistavanje starih nuklearnih komponenata takodje
je Moskvi neophodni posao. I uopste, u saradnji sa SAD i drugim
zemljama vreme je da se preispita celokupni rezim nesirenja oruzja za
masovno unistavanje i problematika skopcana s time. Izmedju ostalog, u
tom cilju potrebno je da u svetu nestane sumnjicavosti da neko pod
izgovorom nesirenja oruzja za masovno unistavanje zeli da lisi druge
nacije prava na nuklearnu energetiku I da se neke nacije unapred unose
na spiskove zemalja koje cine “osovinu zla”, nezavinso od njihovih
realnih namera da saradjuju u nuklearnoj sferi. Ne moze se dva puta
stati u istu reku, posto se i voda i dno u njoj menjaju svakog trena.
Moze se pretpostaviti da ce u slucaju pobede republikanaca na izborima
2. novembra to biti vec drugi republikanci, koji ce imati i nesto
drugaciju ideologiju, i drugaciji stil. Oni ekstremisti koji su tako
neuspesno pokusavali da realizuju panamericki globalni projekat, tiho
ce otici, ako ih vec nije trebalo uklanjati uoci izbora. Ali ni
demokrate, u slucaju njihovog dolaska na vlast, nece nas vratiti u
90-te godine. Neizbezzni za njih nakon neuspeha Bussove evropske
politike izbor u korist saradnje i velike paznje prema saveznicima i
partnerima omogucava da se nadamo i u saradnju, i u prijateljstvo.


=== 3 ===

BELGRADE, 28 oct (AFP)

Craignant les intentions de Kerry, l'opinion serbe préfère Bush

L'opinion publique serbe a marqué sa préférence pour George W. Bush à
moins d'une semaine de la présidentielle américaine, de crainte, si le
démocrate John Kerry l'emporte, d'une administration plus critique à
l'égard de la Serbie-Monténégro.
"Même s'il est impopulaire, les Serbes préfèrent Bush, surtout parce
qu'ils redoutent l'entourage de Kerry", explique Ljiljana Smajlovic,
une analyste de l'hebdomadaire NIN.
Ainsi, les médias serbes se sont largement fait l'écho d'informations,
publiées par le quotidien américain Washington Times, affirmant que
l'administration Bush allait s'efforcer de mettre fin aux travaux du
Tribunal pénal international (TPI) pour crimes de guerre en
ex-Yougoslavie, une institution que de nombreux Serbes jugent injuste
et anti-serbe.
"Je ferme le TPI!", a titré à la Une le quotidien de droite Nacional, à
côté d'un portrait de M. Bush.
Certains journaux comme Nacional publient depuis des mois des
publicités pour la campagne électorale Bush-Cheney, ainsi que des
citations d'un site des Serbes américains "Serbian Americans for
Bush-Cheney 2004", sur l'addresse www.serbsforbush.com.
"Remportons la victoire contre le terrorisme" ou "Donnez votre voix à
Bush", indiquent ces publicités. "L'ennemi (terroriste) contre lequel
les Serbes se sont battus (au Kosovo et en Bosnie) est le même que
celui que nous Américains combattons aujourd'hui", ajoutent-elles.
La question du Kosovo est un point particulièrement sensible et selon
certains analystes, une victoire de John Kerry favoriserait le retour
de responsables acquis aux idées indépendantistes de la majorité
albanaise de cette province, administrée depuis 1999 par l'Onu.
Belgrade et la minorité serbe du Kosovo les rejettent.
"Les Serbes pensent que les démocrates travailleront en faveur de
l'indépendance du Kosovo", souligne Mme Smajlovic.
D'une manière générale, estiment les analystes, l'opinion publique
serbe craint, en cas de victoire de John Kerry, une administration
démocrate semblable à celle de Bill Clinton qui avait décidé les
bombardements de l'Otan contre la Yougoslavie en 1999.
L'administration de l'ancien président américain Bill Clinton et le
pouvoir de Slobodan Milosevic ont entretenu de très mauvaises relations
avant la chute de M. Milosevic en 2001.
La chaîne de télévision B92 a réalisé une enquête auprès de huit
députés de divers partis au parlement serbe. Six d'entre eux se sont
prononcés pour M. Bush et deux ont estimé qu'indépendamment du
vainqueur, la politique des Etats-Unis dans les Balkans dépendait
uniquement de leurs intérêts.
MM. Bush et Kerry ont par ailleurs lancé de nombreux appels aux Serbes
vivant aux Etats-Unis, 1,2 million de personnes selon des estimations.
"Les Serbes sont particulièrement nombreux dans des Etats tels que
l'Ohio, considérés comme clés pour la victoire le 2 novembre", note Mme
Smajlovic.
Plusieurs quotidiens, tels que le journal populaire Vecernje Novosti,
ont analysé les appels M. Kerry.
Dans l'un d'entre eux, diffusé en serbe, M. Kerry indique vouloir
"trouver le plus rapidement possible" une solution pour le futur statut
du Kosovo, "dans le cadre de la résolution 1244" de l'ONU, selon
laquelle la province fait partie de la Serbie-Monténégro.
Cette proposition, selon divers analystes, est clairement destinée à
attirer les Serbes.

SOURCE: alerte_otan
http://fr.groups.yahoo.com/group/alerte_otan/messages