[ La guerra mondiale per l'acqua e' cominciata - in Kosmet! Lo sostiene
la prof. M. Andjelkovic Lukic nell'articolo che riportiamo di seguito,
e che speriamo di poter presto proporre anche in lingua italiana. ]
http://www.artel.co.yu/sr/izbor/jugoslavija/2004-11-10.html
SVETSKI RAT ZA VODU JE POCEO NA KOSMETU
OGLEDALO
20. oktobar 2004. god.
Dr Mirjana Andelkovic Lukic
Clan Beogradskog odbora
Srpskog narodnog pokreta SVETOZAR MILETIC
Proizvodnja vezana za hemijsku industriju spada u tzv. ''prljave''
tehnologije, jer se u otpadnim vodama cesto nalaze štetne i otrovne
hemikalije poput fenola, benzola, toluola, bifenila, teških metala,
olova, arsena žive, mangana, raznih kiselina, alkalija i drugih štetnih
jedinjenja.
S obzirom na sve strožije zahteve za kvalitet otpadnih voda koje se
ispuštaju u slobodne vodotokove-reke, ukazuje se potreba za delotvornim
i ekonomicnim odstranjivanjem rastvorenih ili emulgovanih otpalih
hemikalija. Suspendovane i emulgovane organske materije mogu se iz
otpadnih voda ukloniti taloženjem, flokulacijom, ili filtracijom, za
šta postoje razlicite tehnike bazirane na apsorpciji na aktivnom uglju,
oksidaciji ozonom, vodonikperoksidom, ekstrakciji tecnim rastvaracima
ili biološkom tretmanu. Ove prerade otpadnih voda su vrlo skupe cak i
za bogate zemlje, te otuda one plasiraju svoju prljavu tehnologiju u
siromašne zemlje, cime se zagaduje vazduh, voda i tle. Da li se i nama
sprema slicna sudbina?
U siromašnim zemljama, vode su mnogo ugroženije nego u bogatim, jer je
precišcavanje i kontrola otpadnih voda skup tehnološki postupak. Cena
postupka precišcavanja otpadnih voda u jednoj fabrici papira, napr., u
kojoj se papir proizvodi po sulfitnom postupku, skoro je jednaka ceni
cele fabrike.
Srbija je bogata vodama. Od 145 zemalja sveta, ona zauzima 45 mesto po
bogatsvu vode. Okružena je visokim planinama i poseduje na hiljade
potoka i reka sa cistom vodom. Izvorišta ciste vode se nalaze ispod
svih planina: Strešera, Kopaonika, Zlatibora, Tare, i mnogih drugih.
Nema planine u Srbiji na kojoj ne žubore potoci ciste planinske vode.
Kosmet je naša pokrajina koja je izuzetno bogata raznim rudnim
bogatstvima, pocev od procenjenih 17 milijardi tona kvalitetnog
lignita, pa preko rudnika Trepce, koji je na trecem mestu u svetu po
bogatstvu olovno-cinkane rude, koja sadrži zlato i srebro, a uz te
metale nalaze se i mnogi retki metali koji su neophodni za savremene
tehnologije. Najverovatnije da ispod ležišta uglja ima i nafte.
Amerikanci uglavnom znaju šta se sve krije u nedrima pitome
kosovsko-metohijske visoravni. Njihovi sateliti snimaju svaki pedalj
zemljine kugle posebnim tehnikama baziranim na infracrvenom zracenju,
tako da na osnovu IC spektra procenjuju eventualna nalazišta u svakoj
zemlji na svetu. Oni smatraju da je bogatstvo neke zemlje, posebno
ukoliko je ona mala i siromašna, njihovo, jer je to cista slucajnost
što se to bogatstvo našlo na baš toj teritoriji. Stoga nije slucajno
Madlen Olbrajt nešto slicno vec rekla Rusima aludirajuci na njihovo
siromaštvo i da je cista slucajnost da se neprocenjiva rudna nalazišta
Sibira, vode, šume, nalaze na njihovoj teritoriji.
Nesumnjivo je da uz sva ta bogatstva Kosmet ima i izuzetno znacajan i
povoljan strategijski položaj, a uz sve to poseduje izvore vode koji ce
u buducnosti biti resurs za ucene i trgovine. Kosmet je okružen
najvecim planinskim masivima Balkana, koje sacinjavaju Šar-Planina,
Prokletije, Golija, Kopaonik, Mokra Gora. Sa ovih se planina veliki
broj reka, recica i potoka sliva prema Lepencu, Drimu, Ibru, Labu,
Binickoj Moravi. Ovaj resurs na Kosmetu je veoma znacajan i fokusirao
je interes medunarodnog kapitala za ovo podrucje. Vec se uveliko
planira izgradnja velike termocentrale na Kosmetu, a kao energent ce se
koristiti ugalj. Nama dim i smog, njima cista energija.
U svakom slucaju onaj ko upravlja ovim prostorom, može u buduce da
racuna na veliki profit. Usled promene klime, globalnog zagrevanja i
topljenja lednika na polovima, dolazi do promene klime. Naš klimatski
kontinentalni pojas polako postaje suptropski, što više nije samo
statisticki podatak klimatologa, vec ocigledno povecanje dnevne
temperature u toku proleca i leta, koje sve više osecamo. Polako
ulazimo u klimu sa samo dva godišnja doba: vrelim letom i hladnom zimom.
Svetska Konferencija za ocuvanje prirodnih resursa u organizaciji
Rojters fondacije u Londonu 1994 god. je proglasila predeo Plitvickih
jezera i delove Kosmeta za važne regije u snabdevanju Evrope cistom
pijacom vodom.
Do 2020 godine temperatura na zemlji ce porasti u proseku za 6 do 10°S
što ce ugroziti opstanak dela covecanstva, ali i nekih životinjskih i
biljnih vrsta. Predvida se da ce u severnim delovima Evrope i na
Britanskim ostrvima doci do pojacanog ledenog efekta, nešto kao mini
ledeno doba, južni i istocni deo Evrope bice predeli sa pustinjama i
tropskom klimom, dok ce izuzetak biti severni delovi Makedonije,
centralne Bugarske i cela teritorija SCG, koje ce imati suptropsku
klimu. I ono što je u ovoj katastroficnoj prici veoma znacajno, taj deo
Evrope ce jedini imati dovoljno izvora sveže i pijace vode.
Za ovo stanje nedostatka vode u svetu, vec se prave strategije
delovanja. Tako je 1992 godine u Rio de Žaneiru održan ''Samit o
Zemlji''u organizaciji UNCED-a (Konferencija UN o životnoj sredini i
razvoju). Na završnoj sednici donet je dokument 21 juna pod nazivom
''Agenda 21'' i u njemu se prvi put zvanicno najavljuje globalno
integrisani menadment vodnih resursa. Zakljucci doneti na toj
Konferenciji sadrže pravce delovanja i proglašeni su zadatkom od
izuzetne važnosti. Dva znacajna zakljucka, koji se ticu i nas, su:
1. za ocuvanje cistoce vode, potrebno je obezbediti multidisciplinarne
timove, koji ce prevladati ogranicenja lokalnih struktura vlasti i
prevazici koncept suverenosti države,
2. voda ima ekonomsku vrednost, samim tim treba da dobije i
odgovarajucu cenu, bez obzira na oblik ili svrhu korišcenja.
U ovim dvema izdvojenim tackama iz ''Agende 21'' naslucuje se da se
siromašnim zemljama onemogucuje raspolaganje vlastitim resursima i da
se govori o prevazilaženju koncepta suverenosti, što se u govorima
svetskih mocnika sve više cuje. Sve rede se govori o državi i njenim
suverenim pravima, a sve više se pominju teritorije, odnosno regioni. I
naša zemlja spada u ''regione'', ali bogate vodom, te je zato potrebno
da se odvoji od svojih izvorišta.
Voda je opšte dobro svih ljudi na ovoj planeti. Bez vode nema života na
zemlji. Nafta može da se zameni drugim energentima, ali voda se nicim
ne može da zameni.
Sveža nezagadena voda je ogranicena i lako ranjiva prirodna sirovina,
neophodna za život ljudi, životinja i biljaka, za ocuvanje sredine, za
industrijsku i poljoprivrednu proizvodnju. U novoj podeli finansijske
moci i snaga, kada je suverenost neke države ''prevaziden koncept'',
njena teritorija, izvorišta vode, ili rudna bogatstva, proglašavaju se
resursima od nacionalnog interesa velikih sila. Teritorija, na kojoj se
nalaze izvorišta kvalitetne vode i velika rudna bogatstva, nafta,
brutalno se destabilizuje i osvaja ratom. Rat za vodu je u svojoj
vojnoj fazi poceo bombardovanjem naših prostora osiromašenim uranom.,
koji zagaduje podzemne vode za period od 4 milijarde godina, koliko
traje period poluraspada urana 238.
U našoj zemlji je aktuelna privatizacija svega što je isplativo i što
dobro posluje. Tako se privatizuju (a zapravo prodaju za po 10 ili 15
puta jeftinije) dobra profitabilna preduzeca. Velika je buka podignuta
oko prodaje vode ''Knjaz Miloš'', ali nikako da se sa prodajom svi
usaglase. Svako bi hteo da profitira: oni koji kupuju da kupe jeftino,
a oni koji prodaju, da prodaju što skuplje. Država se tu pojavljuje
samo kao strana koja jedva ceka da sve to lepo raskrcmi, da nešto stavi
u budžet, i da se neki procenat slije u neciji džep (jer i to je u
skladu sa zapadnim nacinom poslovanja). O dugorocnim interesima zemlje
i njenog stanovništva, sa aspekta zdravlja ljudi, ovde niko ne vodi
racuna. Prodavanje vlastitih izvorišta zdrave vode je nepopraviva
šteta. Kad je u pitanju voda, država bi morala da zaštiti svoje izvore,
jer to je u njenom interesu, ali i u interesu njenog stanovništva.
Država bi morala da nade nacina da ostane vecinski vlasnik preduzeca od
nacionalnog interesa, posebno kad su u pitanju rudna bogatstva i izvori
ciste pitke vode. Da ne dodemo u situaciju kad cemo pored naše vode da
budemo žedni, ili da pijemo skupu, a našu vodu, ili što je najgore, da
pijemo lošu, hemijski i biološki neispravnu vodu.
U tacki 1 gornje Agende se pominju multidisciplinarni timovi za
ocuvanje cistoce vode, ali na medunarodnom nivou. To znaci da ce
siromašne zemlje, poput naše, zbog nedostatka novca, dozvoljavati da
njenim vodenim izvorima komanduju neke multinacionalne kompanije koje
ce svaki izvor zdrave vode proglasiti svojim interesom.
Voda je ranjiv i osetljiv biološki sistem. Lako se zagaduje, a teško i
mukotrpno oporavlja. Voda nije dobro koje je neuništivo i koje može da
traje u beskraj. Voda je život.
Rat za vodu je vec poceo u Evropi, i to nažalost na našim prostorima,
na Kosmetu.
la prof. M. Andjelkovic Lukic nell'articolo che riportiamo di seguito,
e che speriamo di poter presto proporre anche in lingua italiana. ]
http://www.artel.co.yu/sr/izbor/jugoslavija/2004-11-10.html
SVETSKI RAT ZA VODU JE POCEO NA KOSMETU
OGLEDALO
20. oktobar 2004. god.
Dr Mirjana Andelkovic Lukic
Clan Beogradskog odbora
Srpskog narodnog pokreta SVETOZAR MILETIC
Proizvodnja vezana za hemijsku industriju spada u tzv. ''prljave''
tehnologije, jer se u otpadnim vodama cesto nalaze štetne i otrovne
hemikalije poput fenola, benzola, toluola, bifenila, teških metala,
olova, arsena žive, mangana, raznih kiselina, alkalija i drugih štetnih
jedinjenja.
S obzirom na sve strožije zahteve za kvalitet otpadnih voda koje se
ispuštaju u slobodne vodotokove-reke, ukazuje se potreba za delotvornim
i ekonomicnim odstranjivanjem rastvorenih ili emulgovanih otpalih
hemikalija. Suspendovane i emulgovane organske materije mogu se iz
otpadnih voda ukloniti taloženjem, flokulacijom, ili filtracijom, za
šta postoje razlicite tehnike bazirane na apsorpciji na aktivnom uglju,
oksidaciji ozonom, vodonikperoksidom, ekstrakciji tecnim rastvaracima
ili biološkom tretmanu. Ove prerade otpadnih voda su vrlo skupe cak i
za bogate zemlje, te otuda one plasiraju svoju prljavu tehnologiju u
siromašne zemlje, cime se zagaduje vazduh, voda i tle. Da li se i nama
sprema slicna sudbina?
U siromašnim zemljama, vode su mnogo ugroženije nego u bogatim, jer je
precišcavanje i kontrola otpadnih voda skup tehnološki postupak. Cena
postupka precišcavanja otpadnih voda u jednoj fabrici papira, napr., u
kojoj se papir proizvodi po sulfitnom postupku, skoro je jednaka ceni
cele fabrike.
Srbija je bogata vodama. Od 145 zemalja sveta, ona zauzima 45 mesto po
bogatsvu vode. Okružena je visokim planinama i poseduje na hiljade
potoka i reka sa cistom vodom. Izvorišta ciste vode se nalaze ispod
svih planina: Strešera, Kopaonika, Zlatibora, Tare, i mnogih drugih.
Nema planine u Srbiji na kojoj ne žubore potoci ciste planinske vode.
Kosmet je naša pokrajina koja je izuzetno bogata raznim rudnim
bogatstvima, pocev od procenjenih 17 milijardi tona kvalitetnog
lignita, pa preko rudnika Trepce, koji je na trecem mestu u svetu po
bogatstvu olovno-cinkane rude, koja sadrži zlato i srebro, a uz te
metale nalaze se i mnogi retki metali koji su neophodni za savremene
tehnologije. Najverovatnije da ispod ležišta uglja ima i nafte.
Amerikanci uglavnom znaju šta se sve krije u nedrima pitome
kosovsko-metohijske visoravni. Njihovi sateliti snimaju svaki pedalj
zemljine kugle posebnim tehnikama baziranim na infracrvenom zracenju,
tako da na osnovu IC spektra procenjuju eventualna nalazišta u svakoj
zemlji na svetu. Oni smatraju da je bogatstvo neke zemlje, posebno
ukoliko je ona mala i siromašna, njihovo, jer je to cista slucajnost
što se to bogatstvo našlo na baš toj teritoriji. Stoga nije slucajno
Madlen Olbrajt nešto slicno vec rekla Rusima aludirajuci na njihovo
siromaštvo i da je cista slucajnost da se neprocenjiva rudna nalazišta
Sibira, vode, šume, nalaze na njihovoj teritoriji.
Nesumnjivo je da uz sva ta bogatstva Kosmet ima i izuzetno znacajan i
povoljan strategijski položaj, a uz sve to poseduje izvore vode koji ce
u buducnosti biti resurs za ucene i trgovine. Kosmet je okružen
najvecim planinskim masivima Balkana, koje sacinjavaju Šar-Planina,
Prokletije, Golija, Kopaonik, Mokra Gora. Sa ovih se planina veliki
broj reka, recica i potoka sliva prema Lepencu, Drimu, Ibru, Labu,
Binickoj Moravi. Ovaj resurs na Kosmetu je veoma znacajan i fokusirao
je interes medunarodnog kapitala za ovo podrucje. Vec se uveliko
planira izgradnja velike termocentrale na Kosmetu, a kao energent ce se
koristiti ugalj. Nama dim i smog, njima cista energija.
U svakom slucaju onaj ko upravlja ovim prostorom, može u buduce da
racuna na veliki profit. Usled promene klime, globalnog zagrevanja i
topljenja lednika na polovima, dolazi do promene klime. Naš klimatski
kontinentalni pojas polako postaje suptropski, što više nije samo
statisticki podatak klimatologa, vec ocigledno povecanje dnevne
temperature u toku proleca i leta, koje sve više osecamo. Polako
ulazimo u klimu sa samo dva godišnja doba: vrelim letom i hladnom zimom.
Svetska Konferencija za ocuvanje prirodnih resursa u organizaciji
Rojters fondacije u Londonu 1994 god. je proglasila predeo Plitvickih
jezera i delove Kosmeta za važne regije u snabdevanju Evrope cistom
pijacom vodom.
Do 2020 godine temperatura na zemlji ce porasti u proseku za 6 do 10°S
što ce ugroziti opstanak dela covecanstva, ali i nekih životinjskih i
biljnih vrsta. Predvida se da ce u severnim delovima Evrope i na
Britanskim ostrvima doci do pojacanog ledenog efekta, nešto kao mini
ledeno doba, južni i istocni deo Evrope bice predeli sa pustinjama i
tropskom klimom, dok ce izuzetak biti severni delovi Makedonije,
centralne Bugarske i cela teritorija SCG, koje ce imati suptropsku
klimu. I ono što je u ovoj katastroficnoj prici veoma znacajno, taj deo
Evrope ce jedini imati dovoljno izvora sveže i pijace vode.
Za ovo stanje nedostatka vode u svetu, vec se prave strategije
delovanja. Tako je 1992 godine u Rio de Žaneiru održan ''Samit o
Zemlji''u organizaciji UNCED-a (Konferencija UN o životnoj sredini i
razvoju). Na završnoj sednici donet je dokument 21 juna pod nazivom
''Agenda 21'' i u njemu se prvi put zvanicno najavljuje globalno
integrisani menadment vodnih resursa. Zakljucci doneti na toj
Konferenciji sadrže pravce delovanja i proglašeni su zadatkom od
izuzetne važnosti. Dva znacajna zakljucka, koji se ticu i nas, su:
1. za ocuvanje cistoce vode, potrebno je obezbediti multidisciplinarne
timove, koji ce prevladati ogranicenja lokalnih struktura vlasti i
prevazici koncept suverenosti države,
2. voda ima ekonomsku vrednost, samim tim treba da dobije i
odgovarajucu cenu, bez obzira na oblik ili svrhu korišcenja.
U ovim dvema izdvojenim tackama iz ''Agende 21'' naslucuje se da se
siromašnim zemljama onemogucuje raspolaganje vlastitim resursima i da
se govori o prevazilaženju koncepta suverenosti, što se u govorima
svetskih mocnika sve više cuje. Sve rede se govori o državi i njenim
suverenim pravima, a sve više se pominju teritorije, odnosno regioni. I
naša zemlja spada u ''regione'', ali bogate vodom, te je zato potrebno
da se odvoji od svojih izvorišta.
Voda je opšte dobro svih ljudi na ovoj planeti. Bez vode nema života na
zemlji. Nafta može da se zameni drugim energentima, ali voda se nicim
ne može da zameni.
Sveža nezagadena voda je ogranicena i lako ranjiva prirodna sirovina,
neophodna za život ljudi, životinja i biljaka, za ocuvanje sredine, za
industrijsku i poljoprivrednu proizvodnju. U novoj podeli finansijske
moci i snaga, kada je suverenost neke države ''prevaziden koncept'',
njena teritorija, izvorišta vode, ili rudna bogatstva, proglašavaju se
resursima od nacionalnog interesa velikih sila. Teritorija, na kojoj se
nalaze izvorišta kvalitetne vode i velika rudna bogatstva, nafta,
brutalno se destabilizuje i osvaja ratom. Rat za vodu je u svojoj
vojnoj fazi poceo bombardovanjem naših prostora osiromašenim uranom.,
koji zagaduje podzemne vode za period od 4 milijarde godina, koliko
traje period poluraspada urana 238.
U našoj zemlji je aktuelna privatizacija svega što je isplativo i što
dobro posluje. Tako se privatizuju (a zapravo prodaju za po 10 ili 15
puta jeftinije) dobra profitabilna preduzeca. Velika je buka podignuta
oko prodaje vode ''Knjaz Miloš'', ali nikako da se sa prodajom svi
usaglase. Svako bi hteo da profitira: oni koji kupuju da kupe jeftino,
a oni koji prodaju, da prodaju što skuplje. Država se tu pojavljuje
samo kao strana koja jedva ceka da sve to lepo raskrcmi, da nešto stavi
u budžet, i da se neki procenat slije u neciji džep (jer i to je u
skladu sa zapadnim nacinom poslovanja). O dugorocnim interesima zemlje
i njenog stanovništva, sa aspekta zdravlja ljudi, ovde niko ne vodi
racuna. Prodavanje vlastitih izvorišta zdrave vode je nepopraviva
šteta. Kad je u pitanju voda, država bi morala da zaštiti svoje izvore,
jer to je u njenom interesu, ali i u interesu njenog stanovništva.
Država bi morala da nade nacina da ostane vecinski vlasnik preduzeca od
nacionalnog interesa, posebno kad su u pitanju rudna bogatstva i izvori
ciste pitke vode. Da ne dodemo u situaciju kad cemo pored naše vode da
budemo žedni, ili da pijemo skupu, a našu vodu, ili što je najgore, da
pijemo lošu, hemijski i biološki neispravnu vodu.
U tacki 1 gornje Agende se pominju multidisciplinarni timovi za
ocuvanje cistoce vode, ali na medunarodnom nivou. To znaci da ce
siromašne zemlje, poput naše, zbog nedostatka novca, dozvoljavati da
njenim vodenim izvorima komanduju neke multinacionalne kompanije koje
ce svaki izvor zdrave vode proglasiti svojim interesom.
Voda je ranjiv i osetljiv biološki sistem. Lako se zagaduje, a teško i
mukotrpno oporavlja. Voda nije dobro koje je neuništivo i koje može da
traje u beskraj. Voda je život.
Rat za vodu je vec poceo u Evropi, i to nažalost na našim prostorima,
na Kosmetu.