[Notizie sul prossimo Festival Internazionale della Gioventu' e degli
Studenti che si terra' in Venezuela dal 7 al 25 agosto 2005]
http://komunist.free.fr/arhiva/mar2005/festival.html
Arhiva : : Mart 2005.
XVI Svetski festival omladine i studenata
Venecuela, 7.-15. avgust 2005.
Za mir i solidarnsost - borimo se protiv rata i imperijalizma!
Svakih pet godina, desetine hiljada mladih iz čitavog sveta okupe se
pod zastavom mira, prijateljstva, međunarodne solidarnosti na Svetkom
festivalu omladine i studenata.
Na festivalu mladi učestvuju u forumima i diskusijama o svim pitanjima
koji se tiču svih generacija. Festival je mesto razmene ideja i
iskustava iz borbe protiv rata, rasizma, seksizma, privatizacije,
globalizacije, napada na pravo radničkog organizovanja i unitenja
ivotne sredine. Mi ćemo dokazati nae pravo na obrazovanje,
zaposlenje, rasnu, polnu i ekonomsku jednakost, agrarne reforme,
nezavisnost i samoopredeljenje.
Kao prostor za dijalog i razumevanje festival odraava različitost i
bogatstvo međunarodnih omladinskih i studenskih pokreta i njihovih
zahteva.
Festival je izrastao na temeljima Drugog svetskog rata kada se hiljade
mladih okupilo u Pragu, u Čehoslovačkoj, 1948. godine i izglasalo
zahtev mladih da svet vie nikad ne zadese strahote faizma. Od tada
festival je prerastao u forum koji je u toku ,za progresivne mlade iz
cijelog svijeta.
Delegati na festivalu učestvuju u velikom broju aktivnosti - panel
diskusijama, sportskim i umetničkim aktivnostima, itd.
Svaki Festival nudi priliku da se upozna istorija i borbe zemlje gosta
i regije. Ovog leta u Karakasu mi ćemo pokuati da upoznamo dostignuća
i pobede naroda Venecuele, koji je izloen otvorenim ekonomskim i
političkim napadima SAD i meanju u sosptvenu borbu za ostvarivanje
socijalnih i ekonomskih prava. Mi ćemo imati priliku da izrazimo nau
solidarnsot sa narodom i omladinom Venecuele u njihovoj borbi za svoje
opredeljenje.
Autor teksta:
YCLUSA
* * *
Organizator Festivala je Svetska federacija demokratske (komunističke)
omladine čije je svetsko sedite u Budimpeti, a Evropsko u Lisabonu.
Svetska federacija demokratske omladine naslednik je nekadanje
revolucionarne Komunističke omladinske internacionale (KOI). SFDO
okuplja veliki broj komunističkih i drugih progresivnih omladinskih
organizacija iz čitavog sveta. Jedini clan SFDO sa prostora nekadanje
SFRJ je podmladak NKPJ - Savez komunističke omaldine Jugoslavije (SKOJ).
----------
http://komunist.free.fr/arhiva/mar2005/herrera.html
Arhiva : : Mart 2005.
Solidarnost sa Revolucijom u Venecueli!
Veoma je lako odgovoriti na pitanje zato vladajuća tampa grmi protiv
Čavesa i njegove vlade : zadojeni idealima Simona Bolivara oni
predvode Revoluciju u Venecueli. Koliko je jako njeno uporite u
narodu mogli smo se uveriti i sami prilikom Internacionalnih Susreta
za Opstanak Čovečanstva, odranih početkom decembra 2004. u Karakasu.
Od 1998. narod nesmanjenim poletom istrajava na revolucionarnom putu.
Navedimo samo prelomne trenutke tog puta: izbor Čavesa za predsednika,
reforma Ustava, ponovno izglasavanje na referendumu avgusta 2004. kada
je osujećen pokuaj svrgavanja zakonito izabranog predsednika, pobeda
na oktobarskim lokalnim izborima iste godine... sredinom aprila 2002.
ustanak protiv pučisticke faisoidne oligarhije i stojičko prkoenje
optoj nestaici nastaloj decembra iste godine usled pokuaja
buroazije da izazove privredni kolaps. Reakciji su nosioci Revolucije
izbili iz ruku svaki argument, jer su detaljno razradili i pravno
osmislili u narodu duboko usađeno hrićansko poimanje pravde i
pravičnosti. Glavno geslo glasi da od Ustava nema odstupanjana. Jasno,
drutvena pravda ne postoji ako "se o svemu narod ne pita" .
To je ono čemu stremi Čaves, taj izvanredno nadareni revolucionarni
vođ. U ovim smutnim vremenima kada idejno izdajstvo i malodunost
uzimaju sve vie maha kod "levičarskih" vođa, kako u Latinskoj Americi
tako irom sveta, gotovo da iznenađuje njegov nepokolebljivi
antiimperijalizam. Cilja pravo u metu: Čovečanstvo je ugroeno i
neizostavno mora smoći snage da pronađe izlaz iz kapitalizma i utaba
puteve buduće socijalističke izgradnje. Nije slučajno to Sjedinjene
Američke Drave smatraju da u čitavoj carevini od Čavesa nemaju ljućeg
neprijatelja. Utoliko pre to je bliskost sa Kubom sve izraenija. No,
ma koliko Revolucija bila nenasilna, ne znači da je goloruka. Nedavno
je prilično oruja nabavljeno "jer je narod čvrsto reen da brani i
teritoriju i Revoluciju". Uzvieni su to politički ideali i zasad se
Čaves dri uprkos agresivnosti jo uvek moćne lokalne buroazije. Na
internacionalnom planu, uporno insistira na hitnom stvaranju
jedinstvenog antiimperijalističkog fronta Latino-Američkih drava.
Konkretno predlae udruivanje u ofanzivni kontinentalni front svih
nacionalnih petrolejskih kompanija i stvaranje jedinstvene mree
televizijskih kanala koja bi bila u slubi naroda. Dodajmo svemu tome
da su retki dravnici poput njega koji dre stranu herojskog i gordog
Iračkog naroda.
Venezuela obiluje prirodnim bogatstvima, naročito naftom, no, unatoč
tome dve trećine stanovnitva ivi u siromatvu a trećina čak u bedi.
Poslednjih nekoliko meseci stvari, međutim, počinju da se menjaju na
bolje zahvaljujući revolucionarnim programima započetim mahom u drugom
tromesečju 2003. Boljitak je zabeleen u kolstvu, zdravstvu, ishrani,
povećana je stopa zaposlenosti i uopte u smislu istinski neotuđivih
prava irokih drutvenih slojeva. U okviru revolucionarnog programa
100 000 to civilnih to vojnih učitelja opismenilo je za samo godinu
dana 2.2 miliona nepismenih. Oko 770.000 mladih je u okviru posebnog
programa steklo diplomu srednjeg kolskog obrazovanja. Svi ti programi
nose ifrovane nazive i veoma su prilagođeni potrebama. Programom
ifrovanim "ećer" omogućeno je da pola miliona mladih stekne
stipendije za univerzitsko obrazovanje. Zdravstvena zatita je osetno
poboljana blagodareći kubanskim lekarima. Njih 18.500 trenutno radi u
najzabitijim delovima Karakasa i unutranjosti zemlje, lečeći
sirotinju u selima Anda na Zapadu, u umama Amazonije na Jugu, i
ravničarskim predelima na Istoku. Ovim programom potpuno besplatnu
zdravstvenu zatitu lekara opte prakse i specijalista steklo je 17
miliona siromanih kojima su dostupne bolnice i zdravstveni narodni
dispanzeri sa stomatolozima i oftamolozima. Stopa smrtnosti kod dece
je bezmalo u čitavoj zemlji oborena ispod 20%. Napomenimo da u Brazilu
iznosi 35%. Zasluuje panju i revolucionarni program koji je omogućio
da preko 10.700 pacijenata potpuno besplatno bude izlečeno od
katarakte u bolnicama na Kubi. Programom borbe protiv gladi obuhvaćeno
je 10 miliona lica. Omogućeno im je snabdevanje osnovnim potreptinama
u nekih 11.000 subvencionisanih dravnih prodavnica po veoma povoljnim
cenama. Pored toga oko pola miliona dobija besplatan obrok u narodnim
menzama, i ne samo obrok već i svaku drugu pomoć u smislu lične
higijene, saveta, zabave i razonode, pa i krov nad glavom, kad
zatreba. Za samo nekoliko meseci prepolovljen je broj onih kojima ni
pitka voda nije bila dostupna. I to je jedna od tekovina Revolucije. U
Karakasu polako reavaju i problem kriminala. Veoma je mnogo programa
za otvaranje novih radnih mesta, otvaraju se banke za sirotinju,
podiu zadruge. Revolucija polako prodire u sve privredne sektore.
Preko 10.000 oskudnih seoskih domaćinstava dobilo je do tada
neobrađivane zemljine posede. U urbanim sredinama siromani su dobili
parcele za ličnu stambenu izgradnju. Posebnim programom obuhvaćeno je
stanovnitvo starosedelaca Indiosa. Preko 20%, preciznije preko 5
miliona Venecuelanaca, steklo je dravljanstvo, odnosno lične isprave
koje im pruaju pravo do tada uskraćenog glasa na izborima.
Jasno, svako bi mogao da kae da ostvareni rezultati nisu dovoljni i
da bi valjalo sve to ubrzati. Svakako je ostalo mnogo toga jo da se
uradi da bi Venecuela bila zemlja dostojna ivota. Moraju se međutim
uvaiti postojeće okolnosti, neizvesni odnosi snaga u zemlji i izvan
zemlje. Svakog dana svaka od navedenih tekovina predstavlja veliko
ohrabrenje za sve napredne ljude irom sveta. Dalji napredak
Revolucije zavisiće u prvom redu od unutranjih faktora i borbenog
elana bez koga nosioci Revolucije neće moći da osvoje institucije,
sredstva informisanja, strukture koje raspolau sredstvima za
proizvodnju. Zavisiće od obuke kadrova, stepena opte mobilisanosti.
Zavisiće takođe i od presudne uloge Armije u odnosu na narod sa kojim
je sklopila savez. Lokalna buroazija je krajnje reakcionarna i
izvesno se neće tek tako predati. Spremna je za obračun kao i njene
gazde u Vaingtonu.
U nedostatku pouzdanih izvora, Marx nije raspolagao elementima na
osnovu kojih bi mogao da sagleda veličinu Simona Bolivara i njegovog
sutinski revolucionarnog dela. Međutim, nama, savremenim marksistima
XXI veka ona ne moe promaći. Borac za slobodu i jedinstvo naroda,
Simon Bolivar, oličenje je optevaećeg revolucionarnog obrasca. Za
svakoga od nas solidarnost sa narodom Venecuele i njegovom vladom
sveta je dunost, bezuslovna i neodlona.
Rémy HERRERA
(Remi Erera)
Studenti che si terra' in Venezuela dal 7 al 25 agosto 2005]
http://komunist.free.fr/arhiva/mar2005/festival.html
Arhiva : : Mart 2005.
XVI Svetski festival omladine i studenata
Venecuela, 7.-15. avgust 2005.
Za mir i solidarnsost - borimo se protiv rata i imperijalizma!
Svakih pet godina, desetine hiljada mladih iz čitavog sveta okupe se
pod zastavom mira, prijateljstva, međunarodne solidarnosti na Svetkom
festivalu omladine i studenata.
Na festivalu mladi učestvuju u forumima i diskusijama o svim pitanjima
koji se tiču svih generacija. Festival je mesto razmene ideja i
iskustava iz borbe protiv rata, rasizma, seksizma, privatizacije,
globalizacije, napada na pravo radničkog organizovanja i unitenja
ivotne sredine. Mi ćemo dokazati nae pravo na obrazovanje,
zaposlenje, rasnu, polnu i ekonomsku jednakost, agrarne reforme,
nezavisnost i samoopredeljenje.
Kao prostor za dijalog i razumevanje festival odraava različitost i
bogatstvo međunarodnih omladinskih i studenskih pokreta i njihovih
zahteva.
Festival je izrastao na temeljima Drugog svetskog rata kada se hiljade
mladih okupilo u Pragu, u Čehoslovačkoj, 1948. godine i izglasalo
zahtev mladih da svet vie nikad ne zadese strahote faizma. Od tada
festival je prerastao u forum koji je u toku ,za progresivne mlade iz
cijelog svijeta.
Delegati na festivalu učestvuju u velikom broju aktivnosti - panel
diskusijama, sportskim i umetničkim aktivnostima, itd.
Svaki Festival nudi priliku da se upozna istorija i borbe zemlje gosta
i regije. Ovog leta u Karakasu mi ćemo pokuati da upoznamo dostignuća
i pobede naroda Venecuele, koji je izloen otvorenim ekonomskim i
političkim napadima SAD i meanju u sosptvenu borbu za ostvarivanje
socijalnih i ekonomskih prava. Mi ćemo imati priliku da izrazimo nau
solidarnsot sa narodom i omladinom Venecuele u njihovoj borbi za svoje
opredeljenje.
Autor teksta:
YCLUSA
* * *
Organizator Festivala je Svetska federacija demokratske (komunističke)
omladine čije je svetsko sedite u Budimpeti, a Evropsko u Lisabonu.
Svetska federacija demokratske omladine naslednik je nekadanje
revolucionarne Komunističke omladinske internacionale (KOI). SFDO
okuplja veliki broj komunističkih i drugih progresivnih omladinskih
organizacija iz čitavog sveta. Jedini clan SFDO sa prostora nekadanje
SFRJ je podmladak NKPJ - Savez komunističke omaldine Jugoslavije (SKOJ).
----------
http://komunist.free.fr/arhiva/mar2005/herrera.html
Arhiva : : Mart 2005.
Solidarnost sa Revolucijom u Venecueli!
Veoma je lako odgovoriti na pitanje zato vladajuća tampa grmi protiv
Čavesa i njegove vlade : zadojeni idealima Simona Bolivara oni
predvode Revoluciju u Venecueli. Koliko je jako njeno uporite u
narodu mogli smo se uveriti i sami prilikom Internacionalnih Susreta
za Opstanak Čovečanstva, odranih početkom decembra 2004. u Karakasu.
Od 1998. narod nesmanjenim poletom istrajava na revolucionarnom putu.
Navedimo samo prelomne trenutke tog puta: izbor Čavesa za predsednika,
reforma Ustava, ponovno izglasavanje na referendumu avgusta 2004. kada
je osujećen pokuaj svrgavanja zakonito izabranog predsednika, pobeda
na oktobarskim lokalnim izborima iste godine... sredinom aprila 2002.
ustanak protiv pučisticke faisoidne oligarhije i stojičko prkoenje
optoj nestaici nastaloj decembra iste godine usled pokuaja
buroazije da izazove privredni kolaps. Reakciji su nosioci Revolucije
izbili iz ruku svaki argument, jer su detaljno razradili i pravno
osmislili u narodu duboko usađeno hrićansko poimanje pravde i
pravičnosti. Glavno geslo glasi da od Ustava nema odstupanjana. Jasno,
drutvena pravda ne postoji ako "se o svemu narod ne pita" .
To je ono čemu stremi Čaves, taj izvanredno nadareni revolucionarni
vođ. U ovim smutnim vremenima kada idejno izdajstvo i malodunost
uzimaju sve vie maha kod "levičarskih" vođa, kako u Latinskoj Americi
tako irom sveta, gotovo da iznenađuje njegov nepokolebljivi
antiimperijalizam. Cilja pravo u metu: Čovečanstvo je ugroeno i
neizostavno mora smoći snage da pronađe izlaz iz kapitalizma i utaba
puteve buduće socijalističke izgradnje. Nije slučajno to Sjedinjene
Američke Drave smatraju da u čitavoj carevini od Čavesa nemaju ljućeg
neprijatelja. Utoliko pre to je bliskost sa Kubom sve izraenija. No,
ma koliko Revolucija bila nenasilna, ne znači da je goloruka. Nedavno
je prilično oruja nabavljeno "jer je narod čvrsto reen da brani i
teritoriju i Revoluciju". Uzvieni su to politički ideali i zasad se
Čaves dri uprkos agresivnosti jo uvek moćne lokalne buroazije. Na
internacionalnom planu, uporno insistira na hitnom stvaranju
jedinstvenog antiimperijalističkog fronta Latino-Američkih drava.
Konkretno predlae udruivanje u ofanzivni kontinentalni front svih
nacionalnih petrolejskih kompanija i stvaranje jedinstvene mree
televizijskih kanala koja bi bila u slubi naroda. Dodajmo svemu tome
da su retki dravnici poput njega koji dre stranu herojskog i gordog
Iračkog naroda.
Venezuela obiluje prirodnim bogatstvima, naročito naftom, no, unatoč
tome dve trećine stanovnitva ivi u siromatvu a trećina čak u bedi.
Poslednjih nekoliko meseci stvari, međutim, počinju da se menjaju na
bolje zahvaljujući revolucionarnim programima započetim mahom u drugom
tromesečju 2003. Boljitak je zabeleen u kolstvu, zdravstvu, ishrani,
povećana je stopa zaposlenosti i uopte u smislu istinski neotuđivih
prava irokih drutvenih slojeva. U okviru revolucionarnog programa
100 000 to civilnih to vojnih učitelja opismenilo je za samo godinu
dana 2.2 miliona nepismenih. Oko 770.000 mladih je u okviru posebnog
programa steklo diplomu srednjeg kolskog obrazovanja. Svi ti programi
nose ifrovane nazive i veoma su prilagođeni potrebama. Programom
ifrovanim "ećer" omogućeno je da pola miliona mladih stekne
stipendije za univerzitsko obrazovanje. Zdravstvena zatita je osetno
poboljana blagodareći kubanskim lekarima. Njih 18.500 trenutno radi u
najzabitijim delovima Karakasa i unutranjosti zemlje, lečeći
sirotinju u selima Anda na Zapadu, u umama Amazonije na Jugu, i
ravničarskim predelima na Istoku. Ovim programom potpuno besplatnu
zdravstvenu zatitu lekara opte prakse i specijalista steklo je 17
miliona siromanih kojima su dostupne bolnice i zdravstveni narodni
dispanzeri sa stomatolozima i oftamolozima. Stopa smrtnosti kod dece
je bezmalo u čitavoj zemlji oborena ispod 20%. Napomenimo da u Brazilu
iznosi 35%. Zasluuje panju i revolucionarni program koji je omogućio
da preko 10.700 pacijenata potpuno besplatno bude izlečeno od
katarakte u bolnicama na Kubi. Programom borbe protiv gladi obuhvaćeno
je 10 miliona lica. Omogućeno im je snabdevanje osnovnim potreptinama
u nekih 11.000 subvencionisanih dravnih prodavnica po veoma povoljnim
cenama. Pored toga oko pola miliona dobija besplatan obrok u narodnim
menzama, i ne samo obrok već i svaku drugu pomoć u smislu lične
higijene, saveta, zabave i razonode, pa i krov nad glavom, kad
zatreba. Za samo nekoliko meseci prepolovljen je broj onih kojima ni
pitka voda nije bila dostupna. I to je jedna od tekovina Revolucije. U
Karakasu polako reavaju i problem kriminala. Veoma je mnogo programa
za otvaranje novih radnih mesta, otvaraju se banke za sirotinju,
podiu zadruge. Revolucija polako prodire u sve privredne sektore.
Preko 10.000 oskudnih seoskih domaćinstava dobilo je do tada
neobrađivane zemljine posede. U urbanim sredinama siromani su dobili
parcele za ličnu stambenu izgradnju. Posebnim programom obuhvaćeno je
stanovnitvo starosedelaca Indiosa. Preko 20%, preciznije preko 5
miliona Venecuelanaca, steklo je dravljanstvo, odnosno lične isprave
koje im pruaju pravo do tada uskraćenog glasa na izborima.
Jasno, svako bi mogao da kae da ostvareni rezultati nisu dovoljni i
da bi valjalo sve to ubrzati. Svakako je ostalo mnogo toga jo da se
uradi da bi Venecuela bila zemlja dostojna ivota. Moraju se međutim
uvaiti postojeće okolnosti, neizvesni odnosi snaga u zemlji i izvan
zemlje. Svakog dana svaka od navedenih tekovina predstavlja veliko
ohrabrenje za sve napredne ljude irom sveta. Dalji napredak
Revolucije zavisiće u prvom redu od unutranjih faktora i borbenog
elana bez koga nosioci Revolucije neće moći da osvoje institucije,
sredstva informisanja, strukture koje raspolau sredstvima za
proizvodnju. Zavisiće od obuke kadrova, stepena opte mobilisanosti.
Zavisiće takođe i od presudne uloge Armije u odnosu na narod sa kojim
je sklopila savez. Lokalna buroazija je krajnje reakcionarna i
izvesno se neće tek tako predati. Spremna je za obračun kao i njene
gazde u Vaingtonu.
U nedostatku pouzdanih izvora, Marx nije raspolagao elementima na
osnovu kojih bi mogao da sagleda veličinu Simona Bolivara i njegovog
sutinski revolucionarnog dela. Međutim, nama, savremenim marksistima
XXI veka ona ne moe promaći. Borac za slobodu i jedinstvo naroda,
Simon Bolivar, oličenje je optevaećeg revolucionarnog obrasca. Za
svakoga od nas solidarnost sa narodom Venecuele i njegovom vladom
sveta je dunost, bezuslovna i neodlona.
Rémy HERRERA
(Remi Erera)