http://www.sps.org.yu/index-ne.htm
Kongresni referat predsednika Slobodana Miloševi?a na
Petom kongresu SPS
- 25. XI 2000. godine -
Drugarice i drugovi
U Osnovama za raspravu ?lanova SPS za pripremu
ovog Kongresa ukazano je na dramati?ne, za izbore
krajnje nepovoljne okolnosti, i spoljne i
unutrašnje, u
kojima su održani izbori 2000. Isto tako, bez
posebnog opisivanja, svako u ovoj sali zna kakvo je
nasilje i bezakonje nastupilo posle pu?a od 5. oktobra - paljevine
Saveznog parlamenta i nacionalne TV. O pozadini ovih doga?aja
i nastavljanju okupacije Jugoslavije koja je po?ela pre nekoliko
godina, a obelodanjena u Rambujeu i za vreme prošlogodišnjeg
rata, bavi?e se savremenici, ali, i generacije posle nas.
Protiv ove zemlje se rat sada vodi novcem. Na sceni je veliko
potkupljivanje. Deli se veliki novac i omogu?avaju visoke
privilegije onima koji bi trebalo da pristanu na sve što je protiv
ove zemlje - na gubitak nezavisnosti, na odvajanje Crne Gore,
Kosova i Vojvodine, na poniženje i poništavanje srpskog naroda,
na isporu?ivanje nacionalnih heroja novom Gestapou u Hagu.
Zahvaljuju?i novcu mediji su u rukama stranih obaveštajnih
službi.
Ali se rat protiv naše zemlje vodi i zastrašivanjem. Sedište SPS u
Beogradu je spaljeno, rukovodstvu se preti, prisluškuje se,
ucenjuje i lažno optužuje.
Najja?a snaga odbrane državnih i nacionalnih interesa je SPS i
zato je sada SPS glavni cilj napada. NJeno rasulo ili bar
destabilizacija je prioritetni zadatak neprijatelja naše države.
Taj se zadatak sprovodi perfidno, delovanjem iznutra i
nastojanjem da se što više ljudi, naro?ito iz rukovodstva,
me?usobno posva?a i bavi sobom. Ali i direktnim i brutalnim
pritiscima - otpuštanjem sa posla i ponižavanjem, funkcionerima
partije ?esto se preti da napuste partiju.
Istovremeno, na sceni je apsurd - oni koji su zemlju branili i u
zemlji bili za vreme rata, proglašavaju se za neprijatelje, a oni
koji su iz zemlje pobegli, podržavali bombardovanje i sara?ivali
sa agresorima, sada se pojavljuju u ulozi rodoljuba i spasilaca
zemlje. Lopovi proglašavaju lopovima poštene ljude.
Ovo teško vreme zahteva odgovornost svih koji mogu da je
ponesu. Zato SPS mora da u?vrsti jedinstvo, da sebe potvrdi kao
glavni faktor odbrane državnih i nacionalnih interesa.
Zato, SPS nema pre?eg zadatka od zadatka da zbije redove u
borbi za svoj program, odnosno za interese gra?ana i naroda. To
je zadatak ovog Kongresa.
Na 4. Kongresu ocenili smo da je zemlja u opasnosti. Naš
osnovni zaklju?ak ticao se jedinstva, odnosno nužnosti
povezivanja, citiram: "svih rodoljubivo orijentisanih partija i ljudi.
Naglašavaju?i da je, tako?e, citiram: " u ovom vremenu to za
našu zemlju primarni patriotski zadatak", ocenjeno je tada
doslovce:
"U ovim danima zemlja se brani od zla nadvijenog nad njom i
zajedno treba da su levica i desnica, vernici i ateisti,
visokoobrazovani i laici, stari i mladi, oni koji se nisu slagali i
voleli, oni koji nisu govorili, oni koji misle da su se zauvek i
definitivno razišli. Svi koji imaju jedno zajedni?ko svojstvo - da
vole svoju zemlju. I da se ose?aju obaveznim da je brane od
statusa kolonije kojom ?e marširati strane vojske, ?ija ?e
ekonomija biti u funkciji razvoja drugih zemalja, ?ija ?e kultura
biti ukinuta, ?ija ?e prošlost biti zbrisana i ?ija ?e vlast biti
sastavljena od onih potpla?enih ili ucenjenih ništarija koje svaki
narod ima i u dobra vremena, a, pogotovo, u zla".
Ideja o vladi narodnog jedinstva uspešno je realizovana punih 7
godina.
A tragi?na slabost celog patriotskog bloka, koja je
glavni razlog za sadašnju krizu je njegova
nesposobnost da sa?uva jedinstvo.
Do nejedinstva u patriotskom bloku, koji je godinama
uspešno sara?ivao u vladi narodnog jedinstva, došlo je samo
delom zbog uskogrudosti našeg partijskog rukovodstva, doduše
u manjoj meri, a u ve?oj meri zbog preteranih zahteva Radikalne
stranke. U svakom slu?aju slabost patriotskog bloka, koja se
izrazila kroz nesposobnost da sa?uva jedinstvo, je glavni razlog.
A tek onda pritisci koji se vrše na partiju da samo sebi traži
svoje mane, i koje ima i koje nema, a ima ih sigurno manje nego
sve druge.
Kada ve? pominjem uskogrudost, kao našu slabost koja se
ispoljila pred izbore, želim da kažem da se te slabosti nismo
oslobodili ni u pripremama za ovaj vanredni Kongres. Zbog te
slabosti na listi za partijsko rukovodstvo nema mladih, nema
seljaka, nema žena u meri koja je nužna u SPS, ?ak i uprkos
nekim našim statutarnim normama.
Drugarice i drugovi,
Samo pre devet meseci mi smo imali redovni 4. Kongres naše
partije. Na njemu je data koncepcija daljeg razvoja našeg
društva u celini, kao i u okviru pojedinih oblasti, naro?ito u sferi
ekonomskog života. Za tako shva?en Kongres naša partija se
detaljno pripremila jer je trebalo da iza?emo i pred partijsku i
pred najširu javnost sa odgovorima koji su se ticali perspektive
društva, koje skoro deceniju živi pod velikim spoljnim pritiscima
i bori se sa mnogim unutrašnjim nevoljama, kao posledicama tih
pritisaka. A, zatim, samo nekoliko meseci pre Kongresa,
okon?an je rat koji je NATO vodio protiv Jugoslavije, pre svega
na teritoriji Srbije.
Uzimaju?i sve to u obzir, Socijalisti?ka partija Srbije je sebi na
tom Kongresu dala zadatak da iza?e pred sve gra?ane, pred
?itav narod, sa odgovorima koji su se ticali slobode,
nezavisnosti, ekonomskog razvoja, socijalne stabilnosti,
me?unarodne saradnje, stanja u regionu, naše budu?nosti,
delimi?no i budu?nosti uopšte.
I sada, kao i onda, mislim da je taj Kongres bio jedan dragocen
doprinos budu?nosti naše zemlje, pre svega, ali da je dao i
izvesne odgovore koji su se ticali i drugih zemalja i naroda sa
kojima ulazimo u 21. vek. Uostalom, to nisu samo moje ocene ili
samo ocene naše partije o ?etvrtom Kongresu Socijalisti?ke
partije Srbije, ve? su sli?ne ili identi?ne ocene date i od strane
mnogih istaknutih svetskih politi?ara i gostiju koji su ovom
Kongresu prisustvovali, a bili su, kao što znate, predstavnici
preko 100 partija iz celog sveta. Afirmativne ocene tog
Kongresa mogle su se na?i u mnogim svetskim medijima,
mesecima, kasnije.
Bili smo, sa mnogo razloga, uvereni da, uprkos teško?a koje se
nastavljaju, pre svega u vidu spoljnih pritisaka, ulazimo u period
obnove, reformi i razvoja i u period nade da ?emo na?i
zajedni?ki jezik sa me?unarodnom zajednicom, pre svega, sa
onim demokratskim, progresivnim i humanim subjektima u
me?unarodnoj zajednici po?eti da se osloba?amo pritisaka,
ucena i pretnji koje su nam jednu deceniju život ?inili teškim i
vezivali nam ruke za razvoj, a pogotovo, za prosperitet.
Uostalom, odmah posle rata, mi smo sa velikim entuzijazmom i
sa velikim rezultatima ušli u period obnove zemlje, odnosno
obnove svega što je u ratu porušeno i tu obnovu smo gotovo
okon?ali pred izbore u septembru mesecu. Naša javnost je tu
obnovu, odnosno njene rezultate primila dobro, svetska javnost
je tu obnovu pratila i tamo gde je komentarisala, komentarisala
je veoma pozitivno. A i kako bi, druga?ije bila komentarisana
brza, uspešna i samostalna obnova zemlje nastradale u ratu bez
pomo?i sa strane i bez napla?ene ratne štete.
Na saveznim izborima septembra meseca, Socijalisti?ka partija
Srbije je sa svojim koalicionim partnerima - JUL i SNP mogla da
ima ve?inu u parlamentu. Ali, bez svojih koalicionih partnera,
nije mogla da ima tu ve?inu u parlamentu i nije ušla u Saveznu
vladu. Voljom SNP Crne Gore. Time se na nivou savezne države,
Socijalisti?ka partija Srbije našla u opozicionoj ulozi. Mi ovaj
Kongres održavamo, izme?u ostalog, i zato da bismo se
pripremili za ulogu opozicione partije u saveznoj državi i da
bismo ocenili stanje u saveznoj državi u kojoj smo opozicija. Ali i
da bismo u?vrstili partiju pred izbore u Srbiji.
Partija koja je deset godina bila vladaju?a, sama ili sa drugim
partijama, na nivou savezne države i na nivou Republike, razume
se, da ne može brzo, a pogotovo, ne može lako, da se prebaci iz
uloge vladaju?eg u ulogu opozicionog politi?kog subjekta.
Mnoge partije u svetu, a naro?ito u Evropi su posle dugog, ili
dužeg perioda vršenja vlasti imale period prilago?avanja na
status opozicije. U tom periodu su gubile ?lanstvo, zatim sticale
novo, nekad su im se, posle izvesnog vremena, vra?ali stari
?lanovi, imale su tenzije u rukovodstvu, koje su se
manifestovale kao traženje opravdane, a ?esto i kao traženje
sasvim neopravdane odgovornosti, menjale su ili su samo
smatrale da treba da menjaju nešto, bilo šta - program, ime,
rukovodstvo, organizacionu strukturu, medijski nastup,
simbole.... veruju?i da te promene le?e rane koje su partiju
snašle situiranjem u ulogu opozicije.
Sva ta iskustva, zemlje sa dužim višepartijskim stažom imaju
odavno, dobro su poznata, ali nisu bila dovoljno pra?ena u našoj
partiji, mada mislim da nisu naro?ito pra?ena ni u drugim
partijama i u našem društvu u celini, jer smo od Drugog svetskog
rata pa do 1990. živeli u druga?ijem, jednopartijskom sistemu.
Sada smo u prilici da treba da se upoznamo sa iskustvima
drugih partija u svetu, koje su imale sli?nu situaciju sa našom i
da ih koristimo, u meri, u kojoj nam odgovaraju.
Po svemu, u takvim okolnostima najvažniji zadatak svake partije
je da utvrdi svoj identitet, ?uvaju?i dosadašnji, koriguju?i ga
malo ili mnogo, ali insistiranje na identitetu partije je njen glavni
zadatak. Mislim da, u tom pogledu, naša partija treba da ostane
pri onoj koncepciji razvoja društva sa kojom je bila prisutna na
?etvrtom Kongresu februara meseca i da, sa aspekta te
koncepcije, bude opozicija svemu što se u jugoslovenskom
društvu sada doga?a, u onoj meri u kojoj je to suprotno našem
vi?enju interesa jugoslovenskog društva.
Kao i na prethodnom Kongresu mi ?emo se i dalje zalagati za
Saveznu Republiku Jugoslaviju kao zajedni?ku državu dve
ravnopravne republike - Srbije i Crne Gore. Zato ?emo biti protiv
tzv."zajednice" Srbije i Crne Gore kao državnog rešenja za ove
dve republike.
Kao i na prethodnom Kongresu zalaga?emo se za naše stavove
o Kosovu, ?vrsto uvereni u njihovu principijelnost, istinitost i
pravednost.
Od svih rana koje su nas našle, najteže je Kosovo.
Nekadašnja Jugoslavija po?ela je da umire na Kosovu.
Po?etkom osamdesetih, možda sedamdesetih pa i šezdesetih,
ali nesumnjivo na Kosovu.
NJegovo osamostaljenje i otcepljenje, podsticanje mržnje
izme?u srpskog i albanskog naroda, zlonamerni pokušaji
dominacije jednog nad drugim, investiranje sa strane, izvan
Jugoslavije, u me?usobne sukobe - tako je po?ela da ulazi u
tragi?nu krizu nekadašnja Jugoslavija.
Ali ta ista Kosovska pri?a najve?a je rana i ove Jugoslavije. Da
ta rana nikad ne pro?e, u?injeno je sve sa strane. Rezultati tih
napora sa strane su strah u kome žive godinama svi na Kosovu -
i Srbi i Albanci, siromaštvo u koje tonu svi na Kosovu - i Srbi i
Albanci, bombardovanja od kojih su stradali svi na Kosovu - i
Srbi i Albanci, zlo koje je nadvijeno nad glavama sve dece - i
srpske i albanske.
Deo me?unarodne zajednice je okrivio Srbe i vlast u Srbiji za
genocid nad Albancima. Genocid je zahvaljuju?i njima, tom delu
me?unarodne zajednice, izvršen me?utim, nad Srbima. Oni su u
najve?em delu napustili Kosovo. Lutaju kao najve?i evropski
o?ajnici rubovima teritorije na kojoj su se do nedavno nalazile i
danas se nalaze njihove ku?e, teritorije koja je bila njihova uža
ali vekovna domovina. Oni koji su tamo ostali su najve?i
mu?enici i najve?i heroji kraja ovog veka, možda, u ovom
trenutku, najve?i mu?enici i najve?i heroji na celom svetu. U
svakom slu?aju, najve?i rodoljubi.
Više od deset godina vlast u Srbiji ?ini nad?ove?anske napore
da dokaže svetu, obesnom i nedokazanom, da je Kosovo deo
Srbije. Za njih ne mora da bude ni sveti ni najvažniji deo. Ali, mi
Srbi, imamo pravo da ga tako doživljavamo, ako ga tako
doživljavamo. To je naša stvar. I ni?ija više. Francuzi imaju Notr
Dam i Trijumfalnu kapiju, Rusi Kremlj i Borodinsku bitku,
Amerikanci Empajr Stejt bilding, Grci Akropolj, Srbi imaju
Gra?anicu, Gazimestan i Pe?ku patrijaršiju.
Zato je nasilje nad Kosovom nasilje nad Srbijom. Nasilje nad
Srbima sa Kosova je nasilje nad svim Srbima. To znaju svi Srbi,
?ak i oni koji su pla?eni da to zaborave. Znaju kad do?u ku?i,
kad ostanu sami, kad ih niko ne vidi.
Ali, ni Albanci na Kosovu, ?ak i oni koji u ovom trenutku imaju
podršku sila zahvaljuju?i kojima su Srbi proterani sa Kosova, ni
oni ne žive kao sre?ni ljudi. Pa ?ak i oni koji su ispunjeni
mržnjom i potrebom za nasiljem ne mogu da žive sa tom
mržnjom i nasiljem kao životnim izborom. Pogotovo onda i tamo
kad taj izbor i gde taj izbor nije došao iz njihovih glava i srca, ve?
iz tu?ih interesa. Tim interesima Albanci služe kao sredstvo da
rasture još jednu zemlju, da okupiraju još jednu teritoriju.
SPS je za slobodno Kosovo u slobodnoj Srbiji, za slobodnu Srbiju
u slobodnoj Jugoslaviji, za slobodnu Jugoslaviju na slobodnom
Balkanu, na kome u miru treba da žive sve balkanske zemlje i
njihovi narodi. SPS je za slobodu svake zemlje i svih ljudi na
svetu.
Ako je ta politi?ka platforma nedemokratska i nehumana, onda
?lanstvo ove partije traži da pro?ita tekst demokratske i
humane platforme.
Drugarice i drugovi,
Zadržao sam se na pitanju Kosova i Metohije jer sam smatrao da
je dramati?na situacija na Kosovu to zahtevala.
A sada mi dozvolite da nastavim dalje obrazloženje plaforme
SPS i politike koju ona na toj plaformi u sadašnjim prilikama
treba da vodi.
Dakle, kao i na prethodnom Kongresu zalaga?emo se za
nezavisnost Jugoslavije jer je to bio istorijski princip na kome je
funkcionisao narod Srbije i Crne Gore, kroz ?itavu svoju istoriju.
Zalaga?emo se i za suverenitet Savezne Republike Jugoslavije,
ne dovode?i u pitanje, pritom, potrebu za saradnjom svake vrste
(ekonomskom, kulturnom, nau?nom, tehnološkom, politi?kom)
sa celim svetom, sa svim zemljama, sa svim ljudima, na
ravnopravnim osnovama. O?uvanje suvereniteta jedne zemlje i
njena saradnja sa drugim zemljama su, zaista, mogu?i samo ako
izme?u tih zemalja postoje odnosi ravnopravnosti i elementarno
me?usobno poštovanje. Zato ?e Socijalisti?ka partija Srbije biti
protiv svih onih politi?kih, ekonomskih, nacionalnih, kulturnih,
tehnoloških i drugih ustupaka koje vlast u SRJ bude ?inila pod
formom saradnje sa svetom, a na štetu nezavisnosti i
suvereniteta zemlje.
Kad ti ustupci po?nu da se ?ine (kao što je to ve? sada po?elo
da se ?ini) obi?no se odmah ne vide, odnosno obi?no se odmah
ne vidi da se radi o ustupcima, o dovo?enju u pitanje interesa
države i gra?ana. Suo?avanje sa posledicama tih ustupaka stiže
kasnije, ?esto kada je te posledice, zaista teško otkloniti.
Socijalisti?ka partija Srbije je na to upozoravala ?itavu deceniju.
Sastav Savezne vlade je SPS lišio mogu?nosti da iz pozicije
vlasti zaštiti državu i gra?ane od opasnosti za njihov život, koji ti
ustupci sa sobom nose, ali ?e kao opoziciona politi?ka stranka
u Jugoslaviji u?initi sve da široka javnost, ?itav narod, upozori
na opasnost za opstanak, a pogotovo za zdrav i uspešan razvoj
društva u slu?aju da se zapo?eta praksa ograni?avanja
suvereniteta i dovo?enja u pitanje nezavisnosti zemlje nastavi.
Kao i na prethodnom Kongresu Socijalisti?ka partija Srbije ?e se
zalagati za ekonomski razvoj na principima tržišne ekonomije i
mnoštva svojinskih odnosa kombinovanim tako da i društvo i
gra?ani zahvaljuju?i toj kombinaciji imaju bolji standard. Za nas,
dakle, nije sporno privatno vlasništvo. Ali su sporni svi oni oblici
vlasništva koji se manifestuju kao otima?ina nacionalnih i
individualnih dobara, kao rasprodaja države i siromašenje
naroda i materijalno i moralno degradiranje gra?ana koji su
svoju imovinu sticali dugo i legalno. U ovom trenutku taj proces
(tobožnje) svojinske transformacije preti da se izvrgne u ono
?ega se Socijalisti?ka partija Srbije plašila da može da se desi i
na šta je upozoravala da može da se desi - prodavanje društvene
i državne imovine u bescenje stranim ili doma?im kupcima,
pojava raznih sumnjivih stranih investiranja koja bi bila izvan
mogu?nosti kontrole i procene koliko su ta investiranja u
nacionalnom interesu a koliko su mu, možda, suprotstavljena.
Otuda su prve posledice politike koju, u ovoj sferi, vodi nova
vlast ogroman rast cena, naro?ito elementarnih proizvoda,
životnih namirnica, nedostatak elektri?ne energije, (koju smo
imali u najtežim periodima sankcija, ?ak i za vreme rata kada su
tokom no?i bacane bombe na elektroenergetska postrojenja, a
ve? sutradan je bilo, uglavnom, dovoljno struje na teritoriji cele
Republike kao i ?itavo vreme posle rata, sve do preuzimanja tih
poslova u ruke nove vlasti), ali i poskupljenje elektri?ne
energije, uve?anje cena lekova koje ih ?ine nedostupnim
velikom broju bolesnih ljudi, velika i nagla nezaposlenost.
Jednom re?ju, pad standarda.
Pritom, nezaposlenost nije samo posledica vo?enja pogrešne
ekonomske politike, ve? ima i svoju politi?ku dimenziju. Jedan
veliki broj ljudi je otpušten sa posla isklju?ivo iz politi?kih
razloga. U 21 veku i u Evropi bi trebalo da je nedopustivo
profesionalno degradiranje politi?kih neistomišljenika od strane
vlasti, a otpuštanje sa posla politi?kih neistomišljenika je
praksa vezana za najmra?nija iskustva terora nad ljudima u 20
veku.
Ali, kad je ve? o nasilju re?, ono se ne manifestuje samo kao
otpuštanje sa posla i profesionalna i ljudska degradacija na
poslu, ve? se manifestuje i kao nasilno fizi?ko uklanjanje ljudi sa
rukovode?ih funkcija na koje su ih postavile vlade, skupštine,
izabrali upravni odbori, kao otimanje imovine politi?kih
neistomišljenika i imovine stranaka i najzad, kao fizi?ko nasilje
nad pojedincima politi?kim neistomišljenicima.
Na prvi pogled je suvišno, ali u stvari, je neophodno da naglasim
da je Socijalisti?ka partija u ovih deset dugih i teških godina
svih zala ovog sveta nadvijenih nad našom malom zemljom i nad
našim malim narodom uspela da sa?uva ne samo zemlju i ne
samo da obezbedi prili?no solidan život za sve gra?ane, ve? je
uspela i da obezbedi funkcionisanje svih institucija na kojima
država po?iva i koje gra?anima garantuju li?nu i imovinsku
sigurnost. Danas je funkcionisanje institucija ugroženo. One se
nalaze u rukama volje koja ne uvažava ni Ustav, ni zakone,
?esto ni elementarne moralne norme. Stotine direktora, dekana
fakulteta, rektora univerziteta, direktora bolnica, predsednika
upravnih odbora izba?eni su iz svojih kancelarija i sa svojih
funkcija na koje su ih postavile skupštine i vlade, pod pretnjama
raznih grupa ili dovoljno gnevnih ljudi pred kojima su legalno
izabrani ili legalno postavljeni, morali da se sklone - na
bolovanje bez bolesti, u preranu penziju, na odmor do koga im
nije stalo u stvarnu bolest... Ogromna ve?ina tih ljudi su ugledni
stru?njaci, ?asni gra?ani, ?esto sa dugim profesionalnim i
životnim iskustvom i stažom.
Opredeljena za demokratsko funkcionisanje države i
demokratski ure?eno društvo, Socijalisti?ka partija Srbije ne
samo što izražava duboku zabrinutost za sudbinu svojih
opredeljenja, ve? izražava i najdublju zabrinutost za poštovanje
elementarnih prava gra?ana i ?oveka u okolnostima kada ta
prava ne štite, za njih nadležne institucije, ve? neidentifikovana
volja, koja ?ini sve da te institucije suspenduje.
Kao i na ?etvrtom Kongresu Socijalisti?ka partija Srbije ostaje
pri svom opredeljenju za višepartijski sistem i slobodno
izražavanje razli?itih politi?kih mišljenja. Uostalom, SPS je i
inicijator uvo?enja višepartijskog sistema u Srbiji. U tom smislu,
SPS ?e biti protivnik praksi koja u ovom trenutku preti da po?ne
svoj neobi?an, nastrani život. Da se zabrane i diskriminišu
politi?ke partije koje su opozicija vlasti samo zato što su
opozicija. SPS je u svim svojim dokumentima, a naro?ito na
?etvrtom Kongresu, istakla nužnost slobodnog, istinitog i
odgovornost ure?ivanja sredstava informisanja. Socijalisti?ka
partija Srbije je vodila višegodišnji rat sa medijima koji su
finansirani iz inostranstva i imali zadatak da dezinformišu
gra?ane Srbije i Jugoslavije, da ih demorališu, da kompromituju i
lažno optužuju sve za koje se proceni da nisu dovoljno lojalni
interesima van Jugoslavije da njen suverenitet bude ograni?en.
Dosledna takvom svom stavu danas, Socijalisti?ka partija Srbije
mora da izrazi najdublju zabrinutost za sudbinu društva u kome
su iz sredstava informisanja isklju?ene razlike u mišljenjima
prilog jednog jedinog mišljenja. ?ak i kad bi to jedno jedino
mišljenje bilo izraz apsolutne dominacije jedne politi?ke partije u
skupštini, sredstva informisanja koja drže do principa istine,
slobode i odgovornosti, ne bi smela da liše javnost drugih
mišljenja, pa makar se ticala malih stranaka, neparlamentarnih
stranaka, pa ?ak i individualnih politi?kih i intelektualnih vi?enja
stvarnosti i kretanja u budu?nosti.
Kada sam, dakle, rekao da je najvažniji zadatak naše partije u
ovom vremenu da utvrdi svoj identitet, mislio sam, da ponovim
još jednom, da SPS treba da ostane pri svim onim vrednostima
za koje je opredeljena od svog nastanka, kroz ?itavu ovu burnu
deceniju - sloboda, nezavisnost, ekonomski prosperitet,
slobodan kulturni razvoj, neprekidno poboljšanje standarda
gra?ana, povezivanje sa svetom, saradnja na ravnopravnoj
osnovi sa svim narodima i zemljama. SPS, tako?e, treba da
ostane pri viziji razvoja društva saopštenoj na ?etvrtom
Kongresu. Ali, i da priklju?i svom identitetu obavezu analiti?ne,
principijelne, javne i argumentovane kritike stvarnosti, koja je u
suprotnosti, a danas u krajnjoj suprotnosti, sa opredeljenjima
SPS i sa dokumentima ?etvrtog Kongresa stranke.
Drugi krupan zadatak SPS u sadašnjim okolnostima je ne samo
o?uvanje partijske mreže, ve? i širenje njene strukture i,
naravno, ta?an uvid u ?lanstvo. Posle izbornih rezultata, kao i
posle formiranja skupštinske ve?ine suprotne zalaganjima u
izbornoj kampanji, posle formiranja Savezne vlade u kojoj se
nalaze jedna leva partija i jedna koalicija od 18 politi?kih
grupacija razli?itih politi?kih orijentacija, u ?lanstvu
Socijalisti?ke partije Srbije je došlo do traumati?nih reagovanja,
izvesne pometnje, opravdane zbunjenosti, razo?arenja... Sve to
spada u normalno reagovanje, i u politi?kom i u ljudskom smislu.
Mislim da je prvi nalet takvih reakcija okon?an i da se ?lanstvo u
svim mesnim i opštinskim organizacijama ili u velikoj ve?ini
okupilo oko svog Programa i svojih obaveza koje iz tog
Programa proizilaze. Pripremaju?i se, pritom, za republi?ke
izbore, koji su zakazani godinu dana ranije na opravdano
iznena?enje ?lanstva a i na, verovatno, opravdano
nezadovoljstvo ?lanstva. Naravno, kada je do zakazivanja tih
izbora došlo, SPS se za njih mora pripremiti. U uslovima
medijske blokade, to ?e biti teško. Ali, i da nema tih izbora, naša
partija ima za svoju drugu i veliku obavezu konsolidaciju
?lanstva i aktiviranje i širenje mreže sa ciljem da se stvarnost
prikaže onakvom kakva jeste i po hiljaditi put, na stari i novi i na
svaki na?in, kaže kuda ta stvarnost vodi društvo i gra?ane.
Ukoliko se ne bude menjala.
Kad je ve? re? o ?lanstvu, našu partiju napuštaju neki njeni
?lanovi, pre svega iz rukovodstva. Za njima, naravno, ne treba
žaliti. Sada je jasno da su u partiju ušli jer je bila na vlasti, da su
u njoj bili dok je bila na vlasti. Prvi put kada to nije, oni je
napuštaju. Pa bar kad bi je napustili tiho, samo kao
koristoljubive kukavice... Napuštaju je, me?utim, burno,
manifestuju?i svoj razlaz sa strankom u kojoj su bili u njenom
vrhu i razlaz sa politikom koju su zastupali re?ima koje su
izgovarali do pre mesec dana i koje još zvu?e u ušima svih koji
su ih slušali na desetinama TV i radio stanica. Ali, ne samo
re?ima. Zastupali su politiku sa kojom se sada razilaze i delima,
koja su, tako?e, pred o?ima svih ?lanova SPS i svih gra?ana, jer
se nisu doga?ala pre tri decenije, ve? pre tri meseca. NJihov
burni razlaz sa našom partijom je samo kupovina ulaznice u
neku drugu sredinu u kojoj o?ekuju korist, pre svega
materijalnu, zatim, statusni ugled i benificije, a, možda, i da
zaštite dobra koja su nelegalno i nezakonito stekli.
Sadašnji analiti?ari politi?kih prilika u ovoj zemlji ne?e imati
težak posao ako budu želeli da identifikuju kopernikanske obrte
politi?ke elite u ovoj zemlji. Pre jednu deceniju nije bilo baš
najlakše na?i materijal koji pokazuje kako je ?lan Krunskog
saveta iz 1992. eufori?no pisao o socijalisti?kom
samoupravljanju kao nužnom ishodu ?ove?anstva 1976. godine.
Sada je taj istraživa?ki napor sasvim lak. U toku samo jedne
jedine jeseni ove, jedne iste li?nosti su u nebeske visine
uznosile otpor NATO agresiji, a samo nekoliko dana posle pu?a,
pružale podršku evropskoj socijaldemokratiji ?ije su vlade, kao
što je poznato, bile nosioci te NATO agresije. A da ne govorim o
onim ljutim borcima za nacionalnu slobodu srpskog naroda sa
po?etka devedestih godina koji se svog u?eš?a u toj borbi sada
odri?u, tvrde da je nacionalna pri?a prevazi?ena i sebe
doživljavaju isklju?ivo kao gra?ane Evrope.
Teška vremena, izme?u ostalog, postoje i zato da ?ovek pokaže
koliko vredi, - da li ?e u tom teškom vremenu ostati sa onima sa
kojima je bio zajedno kada je bilo lako i lepo ili ?e oti?i drugima,
sa kojima opet može da mu bude lako i lepo. Kao i u životu, tako
i u politici, postoje ljudi koji su spremni na neprekidnu selidbu ka
mestu na kome je lako i lepo, a pogotovo, ka mestu na kome se
nalazi vlast. Ali, kao i u životu, tako i u politici, postoje i oni
drugi, koji to vide i koji o tome treba da govore, ne zbog tih,
sklonih da se sele ka vlasti, ve? zbog vlasti. Jer svaka vlast koja
želi dobro svom narodu, mora da se ?uva kandidata za
predstavnike naroda, koji se kandiduju da narod zastupaju u
svakoj vlasti, a, u stvari, su u svakoj vlasti zainteresovani jedino
da zastupaju sami sebe.
Obra?am se svim delegatima ovog Kongresa, svim ?lanovima
SPS, svima koji mogu da ?uju ili pro?itaju moje re?i: interes naše
zemlje je da bude slobodna, nezavisna, razvijena i povezana sa
celim svetom. Interes naših gra?ana je da žive u miru i slobodi,
sigurni za svoj život i svoju imovinu, da svi rade i da od svog
rada žive dobro i sve bolje, da cene svoju istoriju i imaju bolju
budu?nost.
Socijalisti?ka partija Srbije ima za zadatak da štiti, zastupa i
ostvaruje ovako shva?ene interese zemlje i naroda.
Zato nije važno kolika ?e biti, ve? kakva ?e biti.
Najve?a je ona partija koja je najbolja.
Socijalisti?ka partija Srbije je to bila deset godina, neka to bude
i dalje.
Copyright © Socijalisti?ka partija Srbije 1997-2000.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Vuoi sapere proprio tutto su eCircle?
Chi siamo, cosa facciamo e a cosa serviamo?
Conoscici meglio...
http://www.ecircle.it/ad474994/www.ecircle.it
Kongresni referat predsednika Slobodana Miloševi?a na
Petom kongresu SPS
- 25. XI 2000. godine -
Drugarice i drugovi
U Osnovama za raspravu ?lanova SPS za pripremu
ovog Kongresa ukazano je na dramati?ne, za izbore
krajnje nepovoljne okolnosti, i spoljne i
unutrašnje, u
kojima su održani izbori 2000. Isto tako, bez
posebnog opisivanja, svako u ovoj sali zna kakvo je
nasilje i bezakonje nastupilo posle pu?a od 5. oktobra - paljevine
Saveznog parlamenta i nacionalne TV. O pozadini ovih doga?aja
i nastavljanju okupacije Jugoslavije koja je po?ela pre nekoliko
godina, a obelodanjena u Rambujeu i za vreme prošlogodišnjeg
rata, bavi?e se savremenici, ali, i generacije posle nas.
Protiv ove zemlje se rat sada vodi novcem. Na sceni je veliko
potkupljivanje. Deli se veliki novac i omogu?avaju visoke
privilegije onima koji bi trebalo da pristanu na sve što je protiv
ove zemlje - na gubitak nezavisnosti, na odvajanje Crne Gore,
Kosova i Vojvodine, na poniženje i poništavanje srpskog naroda,
na isporu?ivanje nacionalnih heroja novom Gestapou u Hagu.
Zahvaljuju?i novcu mediji su u rukama stranih obaveštajnih
službi.
Ali se rat protiv naše zemlje vodi i zastrašivanjem. Sedište SPS u
Beogradu je spaljeno, rukovodstvu se preti, prisluškuje se,
ucenjuje i lažno optužuje.
Najja?a snaga odbrane državnih i nacionalnih interesa je SPS i
zato je sada SPS glavni cilj napada. NJeno rasulo ili bar
destabilizacija je prioritetni zadatak neprijatelja naše države.
Taj se zadatak sprovodi perfidno, delovanjem iznutra i
nastojanjem da se što više ljudi, naro?ito iz rukovodstva,
me?usobno posva?a i bavi sobom. Ali i direktnim i brutalnim
pritiscima - otpuštanjem sa posla i ponižavanjem, funkcionerima
partije ?esto se preti da napuste partiju.
Istovremeno, na sceni je apsurd - oni koji su zemlju branili i u
zemlji bili za vreme rata, proglašavaju se za neprijatelje, a oni
koji su iz zemlje pobegli, podržavali bombardovanje i sara?ivali
sa agresorima, sada se pojavljuju u ulozi rodoljuba i spasilaca
zemlje. Lopovi proglašavaju lopovima poštene ljude.
Ovo teško vreme zahteva odgovornost svih koji mogu da je
ponesu. Zato SPS mora da u?vrsti jedinstvo, da sebe potvrdi kao
glavni faktor odbrane državnih i nacionalnih interesa.
Zato, SPS nema pre?eg zadatka od zadatka da zbije redove u
borbi za svoj program, odnosno za interese gra?ana i naroda. To
je zadatak ovog Kongresa.
Na 4. Kongresu ocenili smo da je zemlja u opasnosti. Naš
osnovni zaklju?ak ticao se jedinstva, odnosno nužnosti
povezivanja, citiram: "svih rodoljubivo orijentisanih partija i ljudi.
Naglašavaju?i da je, tako?e, citiram: " u ovom vremenu to za
našu zemlju primarni patriotski zadatak", ocenjeno je tada
doslovce:
"U ovim danima zemlja se brani od zla nadvijenog nad njom i
zajedno treba da su levica i desnica, vernici i ateisti,
visokoobrazovani i laici, stari i mladi, oni koji se nisu slagali i
voleli, oni koji nisu govorili, oni koji misle da su se zauvek i
definitivno razišli. Svi koji imaju jedno zajedni?ko svojstvo - da
vole svoju zemlju. I da se ose?aju obaveznim da je brane od
statusa kolonije kojom ?e marširati strane vojske, ?ija ?e
ekonomija biti u funkciji razvoja drugih zemalja, ?ija ?e kultura
biti ukinuta, ?ija ?e prošlost biti zbrisana i ?ija ?e vlast biti
sastavljena od onih potpla?enih ili ucenjenih ništarija koje svaki
narod ima i u dobra vremena, a, pogotovo, u zla".
Ideja o vladi narodnog jedinstva uspešno je realizovana punih 7
godina.
A tragi?na slabost celog patriotskog bloka, koja je
glavni razlog za sadašnju krizu je njegova
nesposobnost da sa?uva jedinstvo.
Do nejedinstva u patriotskom bloku, koji je godinama
uspešno sara?ivao u vladi narodnog jedinstva, došlo je samo
delom zbog uskogrudosti našeg partijskog rukovodstva, doduše
u manjoj meri, a u ve?oj meri zbog preteranih zahteva Radikalne
stranke. U svakom slu?aju slabost patriotskog bloka, koja se
izrazila kroz nesposobnost da sa?uva jedinstvo, je glavni razlog.
A tek onda pritisci koji se vrše na partiju da samo sebi traži
svoje mane, i koje ima i koje nema, a ima ih sigurno manje nego
sve druge.
Kada ve? pominjem uskogrudost, kao našu slabost koja se
ispoljila pred izbore, želim da kažem da se te slabosti nismo
oslobodili ni u pripremama za ovaj vanredni Kongres. Zbog te
slabosti na listi za partijsko rukovodstvo nema mladih, nema
seljaka, nema žena u meri koja je nužna u SPS, ?ak i uprkos
nekim našim statutarnim normama.
Drugarice i drugovi,
Samo pre devet meseci mi smo imali redovni 4. Kongres naše
partije. Na njemu je data koncepcija daljeg razvoja našeg
društva u celini, kao i u okviru pojedinih oblasti, naro?ito u sferi
ekonomskog života. Za tako shva?en Kongres naša partija se
detaljno pripremila jer je trebalo da iza?emo i pred partijsku i
pred najširu javnost sa odgovorima koji su se ticali perspektive
društva, koje skoro deceniju živi pod velikim spoljnim pritiscima
i bori se sa mnogim unutrašnjim nevoljama, kao posledicama tih
pritisaka. A, zatim, samo nekoliko meseci pre Kongresa,
okon?an je rat koji je NATO vodio protiv Jugoslavije, pre svega
na teritoriji Srbije.
Uzimaju?i sve to u obzir, Socijalisti?ka partija Srbije je sebi na
tom Kongresu dala zadatak da iza?e pred sve gra?ane, pred
?itav narod, sa odgovorima koji su se ticali slobode,
nezavisnosti, ekonomskog razvoja, socijalne stabilnosti,
me?unarodne saradnje, stanja u regionu, naše budu?nosti,
delimi?no i budu?nosti uopšte.
I sada, kao i onda, mislim da je taj Kongres bio jedan dragocen
doprinos budu?nosti naše zemlje, pre svega, ali da je dao i
izvesne odgovore koji su se ticali i drugih zemalja i naroda sa
kojima ulazimo u 21. vek. Uostalom, to nisu samo moje ocene ili
samo ocene naše partije o ?etvrtom Kongresu Socijalisti?ke
partije Srbije, ve? su sli?ne ili identi?ne ocene date i od strane
mnogih istaknutih svetskih politi?ara i gostiju koji su ovom
Kongresu prisustvovali, a bili su, kao što znate, predstavnici
preko 100 partija iz celog sveta. Afirmativne ocene tog
Kongresa mogle su se na?i u mnogim svetskim medijima,
mesecima, kasnije.
Bili smo, sa mnogo razloga, uvereni da, uprkos teško?a koje se
nastavljaju, pre svega u vidu spoljnih pritisaka, ulazimo u period
obnove, reformi i razvoja i u period nade da ?emo na?i
zajedni?ki jezik sa me?unarodnom zajednicom, pre svega, sa
onim demokratskim, progresivnim i humanim subjektima u
me?unarodnoj zajednici po?eti da se osloba?amo pritisaka,
ucena i pretnji koje su nam jednu deceniju život ?inili teškim i
vezivali nam ruke za razvoj, a pogotovo, za prosperitet.
Uostalom, odmah posle rata, mi smo sa velikim entuzijazmom i
sa velikim rezultatima ušli u period obnove zemlje, odnosno
obnove svega što je u ratu porušeno i tu obnovu smo gotovo
okon?ali pred izbore u septembru mesecu. Naša javnost je tu
obnovu, odnosno njene rezultate primila dobro, svetska javnost
je tu obnovu pratila i tamo gde je komentarisala, komentarisala
je veoma pozitivno. A i kako bi, druga?ije bila komentarisana
brza, uspešna i samostalna obnova zemlje nastradale u ratu bez
pomo?i sa strane i bez napla?ene ratne štete.
Na saveznim izborima septembra meseca, Socijalisti?ka partija
Srbije je sa svojim koalicionim partnerima - JUL i SNP mogla da
ima ve?inu u parlamentu. Ali, bez svojih koalicionih partnera,
nije mogla da ima tu ve?inu u parlamentu i nije ušla u Saveznu
vladu. Voljom SNP Crne Gore. Time se na nivou savezne države,
Socijalisti?ka partija Srbije našla u opozicionoj ulozi. Mi ovaj
Kongres održavamo, izme?u ostalog, i zato da bismo se
pripremili za ulogu opozicione partije u saveznoj državi i da
bismo ocenili stanje u saveznoj državi u kojoj smo opozicija. Ali i
da bismo u?vrstili partiju pred izbore u Srbiji.
Partija koja je deset godina bila vladaju?a, sama ili sa drugim
partijama, na nivou savezne države i na nivou Republike, razume
se, da ne može brzo, a pogotovo, ne može lako, da se prebaci iz
uloge vladaju?eg u ulogu opozicionog politi?kog subjekta.
Mnoge partije u svetu, a naro?ito u Evropi su posle dugog, ili
dužeg perioda vršenja vlasti imale period prilago?avanja na
status opozicije. U tom periodu su gubile ?lanstvo, zatim sticale
novo, nekad su im se, posle izvesnog vremena, vra?ali stari
?lanovi, imale su tenzije u rukovodstvu, koje su se
manifestovale kao traženje opravdane, a ?esto i kao traženje
sasvim neopravdane odgovornosti, menjale su ili su samo
smatrale da treba da menjaju nešto, bilo šta - program, ime,
rukovodstvo, organizacionu strukturu, medijski nastup,
simbole.... veruju?i da te promene le?e rane koje su partiju
snašle situiranjem u ulogu opozicije.
Sva ta iskustva, zemlje sa dužim višepartijskim stažom imaju
odavno, dobro su poznata, ali nisu bila dovoljno pra?ena u našoj
partiji, mada mislim da nisu naro?ito pra?ena ni u drugim
partijama i u našem društvu u celini, jer smo od Drugog svetskog
rata pa do 1990. živeli u druga?ijem, jednopartijskom sistemu.
Sada smo u prilici da treba da se upoznamo sa iskustvima
drugih partija u svetu, koje su imale sli?nu situaciju sa našom i
da ih koristimo, u meri, u kojoj nam odgovaraju.
Po svemu, u takvim okolnostima najvažniji zadatak svake partije
je da utvrdi svoj identitet, ?uvaju?i dosadašnji, koriguju?i ga
malo ili mnogo, ali insistiranje na identitetu partije je njen glavni
zadatak. Mislim da, u tom pogledu, naša partija treba da ostane
pri onoj koncepciji razvoja društva sa kojom je bila prisutna na
?etvrtom Kongresu februara meseca i da, sa aspekta te
koncepcije, bude opozicija svemu što se u jugoslovenskom
društvu sada doga?a, u onoj meri u kojoj je to suprotno našem
vi?enju interesa jugoslovenskog društva.
Kao i na prethodnom Kongresu mi ?emo se i dalje zalagati za
Saveznu Republiku Jugoslaviju kao zajedni?ku državu dve
ravnopravne republike - Srbije i Crne Gore. Zato ?emo biti protiv
tzv."zajednice" Srbije i Crne Gore kao državnog rešenja za ove
dve republike.
Kao i na prethodnom Kongresu zalaga?emo se za naše stavove
o Kosovu, ?vrsto uvereni u njihovu principijelnost, istinitost i
pravednost.
Od svih rana koje su nas našle, najteže je Kosovo.
Nekadašnja Jugoslavija po?ela je da umire na Kosovu.
Po?etkom osamdesetih, možda sedamdesetih pa i šezdesetih,
ali nesumnjivo na Kosovu.
NJegovo osamostaljenje i otcepljenje, podsticanje mržnje
izme?u srpskog i albanskog naroda, zlonamerni pokušaji
dominacije jednog nad drugim, investiranje sa strane, izvan
Jugoslavije, u me?usobne sukobe - tako je po?ela da ulazi u
tragi?nu krizu nekadašnja Jugoslavija.
Ali ta ista Kosovska pri?a najve?a je rana i ove Jugoslavije. Da
ta rana nikad ne pro?e, u?injeno je sve sa strane. Rezultati tih
napora sa strane su strah u kome žive godinama svi na Kosovu -
i Srbi i Albanci, siromaštvo u koje tonu svi na Kosovu - i Srbi i
Albanci, bombardovanja od kojih su stradali svi na Kosovu - i
Srbi i Albanci, zlo koje je nadvijeno nad glavama sve dece - i
srpske i albanske.
Deo me?unarodne zajednice je okrivio Srbe i vlast u Srbiji za
genocid nad Albancima. Genocid je zahvaljuju?i njima, tom delu
me?unarodne zajednice, izvršen me?utim, nad Srbima. Oni su u
najve?em delu napustili Kosovo. Lutaju kao najve?i evropski
o?ajnici rubovima teritorije na kojoj su se do nedavno nalazile i
danas se nalaze njihove ku?e, teritorije koja je bila njihova uža
ali vekovna domovina. Oni koji su tamo ostali su najve?i
mu?enici i najve?i heroji kraja ovog veka, možda, u ovom
trenutku, najve?i mu?enici i najve?i heroji na celom svetu. U
svakom slu?aju, najve?i rodoljubi.
Više od deset godina vlast u Srbiji ?ini nad?ove?anske napore
da dokaže svetu, obesnom i nedokazanom, da je Kosovo deo
Srbije. Za njih ne mora da bude ni sveti ni najvažniji deo. Ali, mi
Srbi, imamo pravo da ga tako doživljavamo, ako ga tako
doživljavamo. To je naša stvar. I ni?ija više. Francuzi imaju Notr
Dam i Trijumfalnu kapiju, Rusi Kremlj i Borodinsku bitku,
Amerikanci Empajr Stejt bilding, Grci Akropolj, Srbi imaju
Gra?anicu, Gazimestan i Pe?ku patrijaršiju.
Zato je nasilje nad Kosovom nasilje nad Srbijom. Nasilje nad
Srbima sa Kosova je nasilje nad svim Srbima. To znaju svi Srbi,
?ak i oni koji su pla?eni da to zaborave. Znaju kad do?u ku?i,
kad ostanu sami, kad ih niko ne vidi.
Ali, ni Albanci na Kosovu, ?ak i oni koji u ovom trenutku imaju
podršku sila zahvaljuju?i kojima su Srbi proterani sa Kosova, ni
oni ne žive kao sre?ni ljudi. Pa ?ak i oni koji su ispunjeni
mržnjom i potrebom za nasiljem ne mogu da žive sa tom
mržnjom i nasiljem kao životnim izborom. Pogotovo onda i tamo
kad taj izbor i gde taj izbor nije došao iz njihovih glava i srca, ve?
iz tu?ih interesa. Tim interesima Albanci služe kao sredstvo da
rasture još jednu zemlju, da okupiraju još jednu teritoriju.
SPS je za slobodno Kosovo u slobodnoj Srbiji, za slobodnu Srbiju
u slobodnoj Jugoslaviji, za slobodnu Jugoslaviju na slobodnom
Balkanu, na kome u miru treba da žive sve balkanske zemlje i
njihovi narodi. SPS je za slobodu svake zemlje i svih ljudi na
svetu.
Ako je ta politi?ka platforma nedemokratska i nehumana, onda
?lanstvo ove partije traži da pro?ita tekst demokratske i
humane platforme.
Drugarice i drugovi,
Zadržao sam se na pitanju Kosova i Metohije jer sam smatrao da
je dramati?na situacija na Kosovu to zahtevala.
A sada mi dozvolite da nastavim dalje obrazloženje plaforme
SPS i politike koju ona na toj plaformi u sadašnjim prilikama
treba da vodi.
Dakle, kao i na prethodnom Kongresu zalaga?emo se za
nezavisnost Jugoslavije jer je to bio istorijski princip na kome je
funkcionisao narod Srbije i Crne Gore, kroz ?itavu svoju istoriju.
Zalaga?emo se i za suverenitet Savezne Republike Jugoslavije,
ne dovode?i u pitanje, pritom, potrebu za saradnjom svake vrste
(ekonomskom, kulturnom, nau?nom, tehnološkom, politi?kom)
sa celim svetom, sa svim zemljama, sa svim ljudima, na
ravnopravnim osnovama. O?uvanje suvereniteta jedne zemlje i
njena saradnja sa drugim zemljama su, zaista, mogu?i samo ako
izme?u tih zemalja postoje odnosi ravnopravnosti i elementarno
me?usobno poštovanje. Zato ?e Socijalisti?ka partija Srbije biti
protiv svih onih politi?kih, ekonomskih, nacionalnih, kulturnih,
tehnoloških i drugih ustupaka koje vlast u SRJ bude ?inila pod
formom saradnje sa svetom, a na štetu nezavisnosti i
suvereniteta zemlje.
Kad ti ustupci po?nu da se ?ine (kao što je to ve? sada po?elo
da se ?ini) obi?no se odmah ne vide, odnosno obi?no se odmah
ne vidi da se radi o ustupcima, o dovo?enju u pitanje interesa
države i gra?ana. Suo?avanje sa posledicama tih ustupaka stiže
kasnije, ?esto kada je te posledice, zaista teško otkloniti.
Socijalisti?ka partija Srbije je na to upozoravala ?itavu deceniju.
Sastav Savezne vlade je SPS lišio mogu?nosti da iz pozicije
vlasti zaštiti državu i gra?ane od opasnosti za njihov život, koji ti
ustupci sa sobom nose, ali ?e kao opoziciona politi?ka stranka
u Jugoslaviji u?initi sve da široka javnost, ?itav narod, upozori
na opasnost za opstanak, a pogotovo za zdrav i uspešan razvoj
društva u slu?aju da se zapo?eta praksa ograni?avanja
suvereniteta i dovo?enja u pitanje nezavisnosti zemlje nastavi.
Kao i na prethodnom Kongresu Socijalisti?ka partija Srbije ?e se
zalagati za ekonomski razvoj na principima tržišne ekonomije i
mnoštva svojinskih odnosa kombinovanim tako da i društvo i
gra?ani zahvaljuju?i toj kombinaciji imaju bolji standard. Za nas,
dakle, nije sporno privatno vlasništvo. Ali su sporni svi oni oblici
vlasništva koji se manifestuju kao otima?ina nacionalnih i
individualnih dobara, kao rasprodaja države i siromašenje
naroda i materijalno i moralno degradiranje gra?ana koji su
svoju imovinu sticali dugo i legalno. U ovom trenutku taj proces
(tobožnje) svojinske transformacije preti da se izvrgne u ono
?ega se Socijalisti?ka partija Srbije plašila da može da se desi i
na šta je upozoravala da može da se desi - prodavanje društvene
i državne imovine u bescenje stranim ili doma?im kupcima,
pojava raznih sumnjivih stranih investiranja koja bi bila izvan
mogu?nosti kontrole i procene koliko su ta investiranja u
nacionalnom interesu a koliko su mu, možda, suprotstavljena.
Otuda su prve posledice politike koju, u ovoj sferi, vodi nova
vlast ogroman rast cena, naro?ito elementarnih proizvoda,
životnih namirnica, nedostatak elektri?ne energije, (koju smo
imali u najtežim periodima sankcija, ?ak i za vreme rata kada su
tokom no?i bacane bombe na elektroenergetska postrojenja, a
ve? sutradan je bilo, uglavnom, dovoljno struje na teritoriji cele
Republike kao i ?itavo vreme posle rata, sve do preuzimanja tih
poslova u ruke nove vlasti), ali i poskupljenje elektri?ne
energije, uve?anje cena lekova koje ih ?ine nedostupnim
velikom broju bolesnih ljudi, velika i nagla nezaposlenost.
Jednom re?ju, pad standarda.
Pritom, nezaposlenost nije samo posledica vo?enja pogrešne
ekonomske politike, ve? ima i svoju politi?ku dimenziju. Jedan
veliki broj ljudi je otpušten sa posla isklju?ivo iz politi?kih
razloga. U 21 veku i u Evropi bi trebalo da je nedopustivo
profesionalno degradiranje politi?kih neistomišljenika od strane
vlasti, a otpuštanje sa posla politi?kih neistomišljenika je
praksa vezana za najmra?nija iskustva terora nad ljudima u 20
veku.
Ali, kad je ve? o nasilju re?, ono se ne manifestuje samo kao
otpuštanje sa posla i profesionalna i ljudska degradacija na
poslu, ve? se manifestuje i kao nasilno fizi?ko uklanjanje ljudi sa
rukovode?ih funkcija na koje su ih postavile vlade, skupštine,
izabrali upravni odbori, kao otimanje imovine politi?kih
neistomišljenika i imovine stranaka i najzad, kao fizi?ko nasilje
nad pojedincima politi?kim neistomišljenicima.
Na prvi pogled je suvišno, ali u stvari, je neophodno da naglasim
da je Socijalisti?ka partija u ovih deset dugih i teških godina
svih zala ovog sveta nadvijenih nad našom malom zemljom i nad
našim malim narodom uspela da sa?uva ne samo zemlju i ne
samo da obezbedi prili?no solidan život za sve gra?ane, ve? je
uspela i da obezbedi funkcionisanje svih institucija na kojima
država po?iva i koje gra?anima garantuju li?nu i imovinsku
sigurnost. Danas je funkcionisanje institucija ugroženo. One se
nalaze u rukama volje koja ne uvažava ni Ustav, ni zakone,
?esto ni elementarne moralne norme. Stotine direktora, dekana
fakulteta, rektora univerziteta, direktora bolnica, predsednika
upravnih odbora izba?eni su iz svojih kancelarija i sa svojih
funkcija na koje su ih postavile skupštine i vlade, pod pretnjama
raznih grupa ili dovoljno gnevnih ljudi pred kojima su legalno
izabrani ili legalno postavljeni, morali da se sklone - na
bolovanje bez bolesti, u preranu penziju, na odmor do koga im
nije stalo u stvarnu bolest... Ogromna ve?ina tih ljudi su ugledni
stru?njaci, ?asni gra?ani, ?esto sa dugim profesionalnim i
životnim iskustvom i stažom.
Opredeljena za demokratsko funkcionisanje države i
demokratski ure?eno društvo, Socijalisti?ka partija Srbije ne
samo što izražava duboku zabrinutost za sudbinu svojih
opredeljenja, ve? izražava i najdublju zabrinutost za poštovanje
elementarnih prava gra?ana i ?oveka u okolnostima kada ta
prava ne štite, za njih nadležne institucije, ve? neidentifikovana
volja, koja ?ini sve da te institucije suspenduje.
Kao i na ?etvrtom Kongresu Socijalisti?ka partija Srbije ostaje
pri svom opredeljenju za višepartijski sistem i slobodno
izražavanje razli?itih politi?kih mišljenja. Uostalom, SPS je i
inicijator uvo?enja višepartijskog sistema u Srbiji. U tom smislu,
SPS ?e biti protivnik praksi koja u ovom trenutku preti da po?ne
svoj neobi?an, nastrani život. Da se zabrane i diskriminišu
politi?ke partije koje su opozicija vlasti samo zato što su
opozicija. SPS je u svim svojim dokumentima, a naro?ito na
?etvrtom Kongresu, istakla nužnost slobodnog, istinitog i
odgovornost ure?ivanja sredstava informisanja. Socijalisti?ka
partija Srbije je vodila višegodišnji rat sa medijima koji su
finansirani iz inostranstva i imali zadatak da dezinformišu
gra?ane Srbije i Jugoslavije, da ih demorališu, da kompromituju i
lažno optužuju sve za koje se proceni da nisu dovoljno lojalni
interesima van Jugoslavije da njen suverenitet bude ograni?en.
Dosledna takvom svom stavu danas, Socijalisti?ka partija Srbije
mora da izrazi najdublju zabrinutost za sudbinu društva u kome
su iz sredstava informisanja isklju?ene razlike u mišljenjima
prilog jednog jedinog mišljenja. ?ak i kad bi to jedno jedino
mišljenje bilo izraz apsolutne dominacije jedne politi?ke partije u
skupštini, sredstva informisanja koja drže do principa istine,
slobode i odgovornosti, ne bi smela da liše javnost drugih
mišljenja, pa makar se ticala malih stranaka, neparlamentarnih
stranaka, pa ?ak i individualnih politi?kih i intelektualnih vi?enja
stvarnosti i kretanja u budu?nosti.
Kada sam, dakle, rekao da je najvažniji zadatak naše partije u
ovom vremenu da utvrdi svoj identitet, mislio sam, da ponovim
još jednom, da SPS treba da ostane pri svim onim vrednostima
za koje je opredeljena od svog nastanka, kroz ?itavu ovu burnu
deceniju - sloboda, nezavisnost, ekonomski prosperitet,
slobodan kulturni razvoj, neprekidno poboljšanje standarda
gra?ana, povezivanje sa svetom, saradnja na ravnopravnoj
osnovi sa svim narodima i zemljama. SPS, tako?e, treba da
ostane pri viziji razvoja društva saopštenoj na ?etvrtom
Kongresu. Ali, i da priklju?i svom identitetu obavezu analiti?ne,
principijelne, javne i argumentovane kritike stvarnosti, koja je u
suprotnosti, a danas u krajnjoj suprotnosti, sa opredeljenjima
SPS i sa dokumentima ?etvrtog Kongresa stranke.
Drugi krupan zadatak SPS u sadašnjim okolnostima je ne samo
o?uvanje partijske mreže, ve? i širenje njene strukture i,
naravno, ta?an uvid u ?lanstvo. Posle izbornih rezultata, kao i
posle formiranja skupštinske ve?ine suprotne zalaganjima u
izbornoj kampanji, posle formiranja Savezne vlade u kojoj se
nalaze jedna leva partija i jedna koalicija od 18 politi?kih
grupacija razli?itih politi?kih orijentacija, u ?lanstvu
Socijalisti?ke partije Srbije je došlo do traumati?nih reagovanja,
izvesne pometnje, opravdane zbunjenosti, razo?arenja... Sve to
spada u normalno reagovanje, i u politi?kom i u ljudskom smislu.
Mislim da je prvi nalet takvih reakcija okon?an i da se ?lanstvo u
svim mesnim i opštinskim organizacijama ili u velikoj ve?ini
okupilo oko svog Programa i svojih obaveza koje iz tog
Programa proizilaze. Pripremaju?i se, pritom, za republi?ke
izbore, koji su zakazani godinu dana ranije na opravdano
iznena?enje ?lanstva a i na, verovatno, opravdano
nezadovoljstvo ?lanstva. Naravno, kada je do zakazivanja tih
izbora došlo, SPS se za njih mora pripremiti. U uslovima
medijske blokade, to ?e biti teško. Ali, i da nema tih izbora, naša
partija ima za svoju drugu i veliku obavezu konsolidaciju
?lanstva i aktiviranje i širenje mreže sa ciljem da se stvarnost
prikaže onakvom kakva jeste i po hiljaditi put, na stari i novi i na
svaki na?in, kaže kuda ta stvarnost vodi društvo i gra?ane.
Ukoliko se ne bude menjala.
Kad je ve? re? o ?lanstvu, našu partiju napuštaju neki njeni
?lanovi, pre svega iz rukovodstva. Za njima, naravno, ne treba
žaliti. Sada je jasno da su u partiju ušli jer je bila na vlasti, da su
u njoj bili dok je bila na vlasti. Prvi put kada to nije, oni je
napuštaju. Pa bar kad bi je napustili tiho, samo kao
koristoljubive kukavice... Napuštaju je, me?utim, burno,
manifestuju?i svoj razlaz sa strankom u kojoj su bili u njenom
vrhu i razlaz sa politikom koju su zastupali re?ima koje su
izgovarali do pre mesec dana i koje još zvu?e u ušima svih koji
su ih slušali na desetinama TV i radio stanica. Ali, ne samo
re?ima. Zastupali su politiku sa kojom se sada razilaze i delima,
koja su, tako?e, pred o?ima svih ?lanova SPS i svih gra?ana, jer
se nisu doga?ala pre tri decenije, ve? pre tri meseca. NJihov
burni razlaz sa našom partijom je samo kupovina ulaznice u
neku drugu sredinu u kojoj o?ekuju korist, pre svega
materijalnu, zatim, statusni ugled i benificije, a, možda, i da
zaštite dobra koja su nelegalno i nezakonito stekli.
Sadašnji analiti?ari politi?kih prilika u ovoj zemlji ne?e imati
težak posao ako budu želeli da identifikuju kopernikanske obrte
politi?ke elite u ovoj zemlji. Pre jednu deceniju nije bilo baš
najlakše na?i materijal koji pokazuje kako je ?lan Krunskog
saveta iz 1992. eufori?no pisao o socijalisti?kom
samoupravljanju kao nužnom ishodu ?ove?anstva 1976. godine.
Sada je taj istraživa?ki napor sasvim lak. U toku samo jedne
jedine jeseni ove, jedne iste li?nosti su u nebeske visine
uznosile otpor NATO agresiji, a samo nekoliko dana posle pu?a,
pružale podršku evropskoj socijaldemokratiji ?ije su vlade, kao
što je poznato, bile nosioci te NATO agresije. A da ne govorim o
onim ljutim borcima za nacionalnu slobodu srpskog naroda sa
po?etka devedestih godina koji se svog u?eš?a u toj borbi sada
odri?u, tvrde da je nacionalna pri?a prevazi?ena i sebe
doživljavaju isklju?ivo kao gra?ane Evrope.
Teška vremena, izme?u ostalog, postoje i zato da ?ovek pokaže
koliko vredi, - da li ?e u tom teškom vremenu ostati sa onima sa
kojima je bio zajedno kada je bilo lako i lepo ili ?e oti?i drugima,
sa kojima opet može da mu bude lako i lepo. Kao i u životu, tako
i u politici, postoje ljudi koji su spremni na neprekidnu selidbu ka
mestu na kome je lako i lepo, a pogotovo, ka mestu na kome se
nalazi vlast. Ali, kao i u životu, tako i u politici, postoje i oni
drugi, koji to vide i koji o tome treba da govore, ne zbog tih,
sklonih da se sele ka vlasti, ve? zbog vlasti. Jer svaka vlast koja
želi dobro svom narodu, mora da se ?uva kandidata za
predstavnike naroda, koji se kandiduju da narod zastupaju u
svakoj vlasti, a, u stvari, su u svakoj vlasti zainteresovani jedino
da zastupaju sami sebe.
Obra?am se svim delegatima ovog Kongresa, svim ?lanovima
SPS, svima koji mogu da ?uju ili pro?itaju moje re?i: interes naše
zemlje je da bude slobodna, nezavisna, razvijena i povezana sa
celim svetom. Interes naših gra?ana je da žive u miru i slobodi,
sigurni za svoj život i svoju imovinu, da svi rade i da od svog
rada žive dobro i sve bolje, da cene svoju istoriju i imaju bolju
budu?nost.
Socijalisti?ka partija Srbije ima za zadatak da štiti, zastupa i
ostvaruje ovako shva?ene interese zemlje i naroda.
Zato nije važno kolika ?e biti, ve? kakva ?e biti.
Najve?a je ona partija koja je najbolja.
Socijalisti?ka partija Srbije je to bila deset godina, neka to bude
i dalje.
Copyright © Socijalisti?ka partija Srbije 1997-2000.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Vuoi sapere proprio tutto su eCircle?
Chi siamo, cosa facciamo e a cosa serviamo?
Conoscici meglio...
http://www.ecircle.it/ad474994/www.ecircle.it