(deutsch / italiano / francais / english / srpskohrvatski)

Osiromašen uranijum


1) KOSOVO - UN "PETIT" HIROSHIMA / Kosmet je mala Hirošima
Bilijana Radomirovic - Politika du 2 février 2009

2) Bivši ekspert Svetske zdravstvene organizacije podrobno je opisao cenzurisanje izveštajaiz 2001. o posledicama upotrebe osiromašenog uranijuma na ovom području / Višestruko povećana smrtnost / U mnogim državama Evrope u toku su istraživanja „balkanskog sindroma” što se ne može reći i za Srbiju
Slobodan Kljakić - Politika 2.2.2009. god.

3) Il segreto delle armi ad uranio impoverito / Tajne oružja sa osiromašenim uranijumom. Zašto miš iz Borovca ima rep sličan veverici
Slobodan Kljakić - Politika 2.2.2009. god.

4) Sumnje u izveštaj SZO o uranijumu na Kosmetu
T. Bojković - Politika 04/02/2009

5) Intervju Dr Kit Baverstok, britanski fizičar: Politički motivi prikrivanja istine o uranijumu na Kosovu
Tereza Bojković - Politika 05/02/2009

6) Uranio impoverito, governo condannato a pagare risarcimento di mezzo milione
www.corriere.it - 12 gennaio 2009

7) Präzedenzurteil zu "Balkan-Syndrom"Soldat, der nach Einsatz in Somalia an Tumor erkrankte, erhält 545.000 Euro
Der Standard - 13. Jänner 2009, 16:06


---

LINKS
(tra i moltissimi pervenuti, riportiamo in ordine sparso quelli che ci sono sembrati di maggiore rilevanza)


Uranio impoverito, un militare denuncia
"Moltissimi reduci operati alla tiroide"

Uranio impoverito, Parisi: 37 morti in 10 anni

Uranio impoverito, la strage continua
il numero delle vittime salito a quota 45

Un 46ème militaire italien est mort de contamination par l’uranium appauvri

URANIO, ANCORA UN DECESSO SIAMO ORA A 46 MILITARI MORTI!

Uranio, nuova inchiesta

Depleted Uranium (DU) Lists & Links

DU in Hawaii - an exploding issue

Soldier Health Scare Back in News

DU in Afghanistan - Hopeless

VIDEO: VICTIMS OF URANIUM MUNITIONS USED BY THE US FORCES IN AFGHANISTAN 
http://www.uruknet.de/?p=49183

The Doctor, the Depleted Uranium, and the Dying Children

Newsletter vom 18.12.2008 - Tod auf Raten
http://www.german-foreign-policy.com/de/fulltext/57423

Accame denuncia: "Armi all’uranio in Bosnia, Italia informata dal ’94"

URANIO: NASCE PORTALE VITTIME ED ESPERTI DEL SETTORE

Uranium appauvri : la Défense italienne reconnaît enfin. Et la France ?

Le gouvernement allemand, lobby des armes à l’uranium. Toutes les recherches et prises de position critiques à propos des armes à l’uranium sont négligées

http://www.voltairenet.org/article157080.html


VIDEO. Depleted Uranium: Poisoning Our Planet

http://www.truthout.org/docs_2006/042007B.shtml


Intesa Sanpaolo e le armi a uranio  impoverito. Ma non solo

Ministro Difesa istituisce comitato per salute militari
(...) Esso è così composto:
tenente generale Michele Donvito;
Robin Foà;
Antonietta Gatti;
Valerio Gennaro;
Renato Lauro;
Andrea Lenzi;
ammiragli ispettore capo Vincenzo Martines;
Paola Muti;
Guido Rasi;
Stefania Salmaso;
Massimo Zucchetti.

URANIO: PARISI INSEDIA COMITATO PREVENZIONE E CONTROLLO MALATTIE


LIBRI:

Massimo Zucchetti - L’atomo militare e le sue vittime (UTET – Torino – Aprile 2008)

=== 1 ===

KOSOVO - UN "PETIT" HIROSHIMA

l'Agence internationale pour Energie Atomique ( AIEA ) va ouvrir 
une enquête sur les accusations selon lesquelles Israel a employé des 
munitions à l'uranium appauvri (OU) lors de son offensive sur Gaza.La 
radio "Europe libre" a annoncé" que la plainte au nom des pays arabes a 
été déposée par l'Arabie Saoudite et qu'elle "a divisée les pays membres 
de l'AIEA ".

En même temps, les médias ont écrit que le Ministère de la Défense 
italien , sur la base d'un jugement d'un tribunal de Rome va payer des 
dédommagements d'un demi million d'euros un soldat italien qui après 
avoir participé pendant 8 mois à une mission militaire en Somalie,il y a 
15 ans, était tombé malade d'un cancer.

A la fin de l'année dernière,a été publié à Belgrade un livre, "les 
cadeaux de l'ange de la Miséricorde" du Dr Mirjana Andeljkovic- Lukic, 
expert en explosifs,travailla nt à l'Institut technique militaire de 
Belgrade et au Centre technique de l'Armée yougoslave, qui est en 
retraite depuis 7 ans. Aujourd'hui elle est expert judiciaire pour les 
matériaux explosifs. Déjà sur la page de garde, on note des faits 
inquiétants : son époux, le colonel Dr Mirko Lukic, le colonel Mr.Dragan 
Vasiljevic, directeur de l'Institut de l'Aviation, et Mr Milos Vujacic, 
chef du Service de Pyrotechnie de l'institut technique militaire de 
Belgrade _*sont morts*_ après avoir effectués ensemble une mission , 
car sur le terrain, ils avaient trouvés et observés une quantité de 
matériaux contaminés par l_*es bombardements de l'OTAN en 1999*_. Les 
trois avaient travaillés sur la recherche de conséquences, notamment 
celles résultant de l'utilisation de munitions avec_* OU*_. Le colonel 
Mirko Lukic est arrivé à VMA (Institut médical militaire) pendant l'été 
2002 avec pour diagnostic un cancer des poumons. Il est mort le 9 avril 
de l'année suivante.

L'uranium appauvri avec lequel les forces de l'OTAN ont bombardés le 
Kosovo pendant 78 jours en 1999, est la principale raison de 
l'augmentation alarmante du nombre des tumeurs malignes et les 
controles de la radioactivité menés depuis 2000 jusqu'à présent dans 112 
endroits qui ont été soumis aux effets "des déchets nucléaires" montrent 
que le niveau des radiations gammas et betas sont deux fois plus élevé 
que celles permises.La plus grande quantité d'uranium a été jetée dans 
les régions de Pec, Djakovica, Prizren puis Urosevac, Podujevo et bien 
que les cartes de l'oTAN affirment qu'au nord du Kosovo,il n'y a pas un 
seul endroit qui ait été touché par des projectiles à l'uranium 
appauvri,il a été trouvé que là aussi des cibles ont été visées autour 
de Bajgore et de Mokra Gora.

Selon les conclusions de l'enquête de l'équipe d'enquêteurs du Centre 
médical de Kosovska Mitrovica commencée en 2000 avec à sa tête le Dr 
Nebojsa Srbljak interniste-cardiolo gue et de plus président de l'ONG 
"L'ange de Miséricorde" , sur le territoire de la région de Kosovka 
Mitrovica,, on a constaté " une énorme augmentation des cancers allant 
jusqu'à 200% par rapport à la période d'avant guerre". Les derniers 
renseignements de 2007 montrent que dans la région de Kosovska Mitrovica 
il y a une épidémie de carcinomes.Sur la base des recherches éffectuées 
de 1998 à 2002, on a noté une augmentation de trois.Jusqu'à la 
guerre,pour 300.000 habitants,on trouvait 10 malades du cancer alors que 
maintenant sur 60.000 habitants, on en trouve 20.Des contacts ont été 
pris avec l'OMS ,car ils réclamaient des résultats.Nous leur avons tout 
communiqué, mais nous n'avons eu aucune aide ni d'eux ni de personne 
,ni même de notre état a déclaré le Dr Srbljak qui juge que les 
autorités de Belgrade ne prennent pas au sérieux cet énorme probléme qui 
traine derriére lui de nombreux problémes sociaux.Il a ajouté que les 
hommes sont plus atteints et particuliéremnt ceux qui ont été en 
contact avec ces produits et plus particuliérement ceux qui étaient à la 
frontiére avec l'Albanie.

Depuis la guerre et jusqu'à maintenant,12 membres des forces armées de 
l'Armée yougoslave sur le territoire de Kosovska Mitrovica et tous les 
membres du poste frontiére de Kosare, sont morts.Nous n'avons pas des 
données de base en ce qui concerne tout le territoire du Kosovo, mais ce 
qui est sur, c'est que depuis la guerre partout le nombre des cas de 
cancer a augmenté d'une façon drastique , et notamment chez les 
enfants.Mais, ce qui est le plus difficile a vivre,c' est 
l'irresponsabilité du gouvernement envers les gens qui ont défendu le 
pays dit le Dr Strbljak qui indique que selon les derniéres 
statistiques, durant les 6 premiers mois de l'an dernier, plus de 2.000 
cas ont été diagnostiqués. Il est amer de constater qu'ils n'ont aucun 
contact avec VMA à Belgrade qui est le seul institut de référence qui 
pourait travailler sur l'uranium appauvri et n'a aucune illusion sur la 
possibilité que les pays occidentaux s'intéressent au probléme.En juin, 
il doit faire des conférences en Suisse sur la question, mais ajoute que 
la Serbie doit s'y intéresser et faire un programme national qui 
pourrait agir préventivement.

Le nord du Kosovo n'a pas été une exception quant aux projectiles jetés 
des avions A-1O de l'OTAN quand on pense que plus de 9 tonnes de telles 
munitions ( s'il est question seulement du calibre 30mm) ont été 
utilisées affirme le radiologue Dr Vlastimir Cvetkovic ,qui constate 
avoir chaque jour, au moins un patient atteint de cancer. Comme il le 
dit, la frontiére entre tumeur benigne et maligne change et surtout chez 
les jeunes."Auparavant, nous avions une tumeur tous les trois mois et 
maintenant, chaque jour. Récemment j'ai eu un enfant de 12 ans avec une 
tumeur à la glande tyroidienne .Il n'y a pas de jour où je ne découvre 
pas cette malade terrible.Nous sommes un petit Hiroshima dit le Dr 
Cvetkovic radiologue-diagnost icien chef du service de Radiologie à la 
Polyclinique de Zvecan qui chaque jour rencontre de tels malades qui 
viennent de tout le territoire du Kosovo. Il constate que les 
conséquences de ces irradiations à l'uranium appauvri concernent surtout 
les glandes et chez les femmes et chez les hommes, mais aussi les 
organes internes .


Bilijana Radomirovic
Politika du 2 février 2009

---


Tajne oružja sa osiromašenim uranijumom

Kosmet je mala Hirošima

U Kosovskomirovičkom okrugu 200 odsto povećan broj obolelih od malignih bolesti

Kosovska Mitrovica – Osiromašeni uranijum, kojim su NATO snage bombardovale Kosovo i Metohiju tokom 78 dana 1999. godine, glavni su uzročnik alarmantnog porasta broja obolelih od malignih bolesti a merenja radioaktivnosti koja se od 2000. godine do sada rade na 112 lokacija koje su bile izložene dejstvima „nuklearnog otpada” pokazala su da je nivo gama i beta radijacije dva puta viši od dozvoljenog.
Najviše uranijuma bačeno je u Metohiji – u Peći, Đakovici, Prizrenu zatim Uroševcu, Podujevu, a iako se doskora tvrdilo, prema NATO karti, da na severu Kosmeta nema nijednog mesta koje je pogođeno projektilima sa osiromašenim uranijumom, ustanovilo se da su i tu gađani ciljevi u delu oko Bajgore i na Mokroj gori.
Prema istraživanju tima Kosovskomitrovičkog zdravstvenog centra započetog 2000. godine, na čijem je čelu bio dr Nebojša Srbljak, internista-kardiolog a inače i predsednik nevladine organizacije „Milosrdni anđeo”, na teritoriji Kosovskomitrovičkog okruga došlo je „do strahovitog porasta malignih oboljenja i to čak za 200 odsto u odnosu na period od pre rata”.
– Poslednji podaci iz 2007. godine pokazuju da u Kosovskomitrovičkom regionu imamo epidemiju karcinoma. Na osnovu istraživanja urađenog u periodu od 1998. do 2002. pokazalo se da se porast obolelih povećao čak tri puta. Do rata smo na 300.000 stanovnika imali deset obolelih od ove teške bolesti dok sada na 60.000 dolazi 20. Stupili smo u kontakti i sa Svetskom zdravstvenom organizacijom jer su oni tražili rezultate. Sve smo im predočili ali izostala je bilo kakva pomoć ne samo od njih već i od naše države – kaže za „Politiku” dr Srbljak navodeći da vlasti u Beogradu ne shvataju ozbiljno ovaj i te kako veliki problem koji za sobom povlači i mnogo drugih socijalnih problema. Naš sagovornik kaže da su posledicama osiromašenog uranijuma više pogođeni muškarci i to oni koji su direktno bili izloženi njegovom dejstvu, a posebno oni koji su bili za vreme rata u jedinicama Vojske Jugoslavije u graničnom pojasu sa Albanijom.
– Od rata do sada je umrlo 12 pripadnika oružanih snaga Vojske Jugoslavije s područje Kosovske Mitrovice i svi iz jedinice koja je bila u karauli Košare. Nemamo jedinstvenu bazu podataka na teritoriji celog Kosmeta ali činjenica je da se od rata svuda u pokrajini drastično povećao broj obolelih od karcinoma, s tim što je sve više obolele i dece. Međutim, u svemu ovome najviše boli neodgovornost države prema ljudima koji su stali u njenu odbranu – govori dr Srbljak, iznoseći i podatak da je samo prošle godine u prvih šest meseci dijagnostikovano više od 2.000 obolelih. Ogorčenje ne krije kada kaže i da nemaju nikakvih kontakata s VMA u Beogradu koja je jedina referentna ustanova koja bi se bavila posledicama osiromašenog uranijuma, ali i veli da malo nade u priču oko uranijuma unosi činjenica da se zapadne zemlje već pomno zanimaju za ovu problematiku. On u junu odlazi u Švajcarsku gde će držati predavanje o ovom pitanju, ali ponavlja da država Srbija mora da se pozabavi ovim problemom, da napravi nacionalni program kako bi se moglo preventivno delovati.
Bombe su pogodile i most u Grdeličkoj klisuri
Da ni sever Kosova nije bio izuzet od projektila ispaljenih iz aviona A-10 NATO-a, a pretpostavlja se da je izručeno devet tona ovakve municije (ako je reč samo o kalibru 30 milimetara), potvrđuje i dr Vlastimir Cvetković, radiolog, naglašavajući da svakodnevno ima bar po jednog pacijenta s malignim oboljenjem. Kako navodi, pomera se granica s benignih ka zloćudnim tumorima i to posebno ka mlađoj populaciji.
– Ranije smo imali jedan tumor na tri meseca a sada svaki dan. Nedavno sam imao dete od 12 godina kome je odstranjen tumor na štitastoj žlezdi. Nema dana da ne otkrijem ovu opaku bolest. Mi smo mala Hirošima – govori dr Cvetković, radiolog-dijagnostičar, načelnik Radiološke službe u Domu zdravlja Zvečan, koji se svakodnevno susreće s pacijentima od ove teške bolesti s cele teritorije Kosmeta. Navodi da su od posledica zračenja osiromašenim uranijumom najosetljiviji štitasta žlezda i kod žena i kod muškaraca, ali i unutrašnji reproduktivni organi, što, kako kaže, na žalost, ima prilike svakodnevno da ustanovi.

B. Radomirović


=== 2 ===


Tamna zona politike i novca

Bivši ekspert Svetske zdravstvene organizacije podrobno je opisao cenzurisanje izveštajaiz 2001. o posledicama upotrebe osiromašenog uranijuma na ovom području

Rasplitanje klupka zvanog balkanski sindrom, svakog zainteresovanog suočava s gotovo neverovatnim klupkom u kome se, kao u najboljim detektivskim i špijunskim romanima, prepliću niti politike i ideologije, novca i medicinske mafije, korporacijske besprizornosti i gaženja elementarnih moralnih načela, koja se cinično uzdižu na vrh te opskurne piramide, u čijim temeljima stoji trgovina životima i smrću desetina i stotina hiljada ljudi širom sveta.
Krajem 2006. Bi-Bi-Si je dao da se nasluti ponešto od toga, pozivajući se na svedočenje bivšeg savetnika za radijaciju Svetske zdravstvene organizacije (SZO), britanskog fizičara Kejta Baverštoka.
Ovaj stručnjak je rekao da su nedvosmisleno utvrđeni podaci o kancerogenosti OUmunicije cenzurisani iz obimnog izveštaja Svetske zdravstvene organizacije 2001. godine.
Uranijumske čestice su opasne zbog radiokativnosti i svoje hemijske toksičnosti, a kada ih čovek udahne one se šire kroz krvotok, ugrožavaju kičmenu moždinu, limfni sistem i bubrege. Još važnije, oštećuju genetski materijal i otvaraju put raku.
Svetska zdravstvena organizacija je odbacila ove zaključke pod izgovorom da za njih nema dovoljno dokaza, a zapravo je izvršen politički pritisak, prevashodno SAD, izjavio je Baverštok za Bi-Bi-Si.
Tri godine ranije (2003) za Glas Amerike je o potencijalnim opasnostima od OU svedočio veteran američke mornarice Den Fehi, koji tvrdi da su proučavanja, koja je finansirao američki Sekretarijat za odbranu, pokazala da izloženost OU povećava rizik od obolevanja.
,,Utvrđeno je da osiromašeni uranijum izaziva rak, da izaziva oštećenje DNK i smrt ćelija, te da može da izazove i neurološke i reproduktivne poremećaje”, rekao je Fehi.
Od onda do danas mnogo toga se promenilo. Glasovi protiv upotrebe OUmunicije sve su glasniji, naučnicima su se pridružili mnogi borci za ljudska prava, nevladine organizacije, udruženja veterana i nebrojeni pojedinci.
Kolege iz frankufurtskih ,,Vesti” su lansirale pre godinu dana neku vrstu projektila, objavljujući obimni intervju s dr Kejtom Baverštokom, koji je sada profesorom na Univerzitetu u finskom gradu Kuopio.
On je podrobno opisao blato cenzure s kojim je morao da se suoči 2001. i nonšalanciju moćnika SZO koji su u trgovini s moćnim kapitalom SAD pristali da se o pogubnom dejstvu OU ništa javno ne saopštava, a da za uzvrat SZO pokrene moćnu antinikotinsku kampanju.
Posebno je zanimljivo to što se dr Baverštok u svojim istraživanjima oslonio na rezultate istraživanja dr Aleksandre Miler iz Radiološke laboratorije ministarstva odbrane SAD, koja je nedvosmisleno pokazala genotoksičnost OU. Svetska zdravstvena organizacija je dr Baverštoku 2001. zabranila da svoje zaključke objavi, a on sumnja da je zabrana stigla sa samog vrha SZO, od strane tadašnje generalne direktorke dr Harlem Bruntland, bivše predsednice vlade Norveške.
Pošto je cenzurisani i lažni izveštaj SZO o neškodljivosti OU objavljen 2001. izbegnut je pritisak javnosti, otvoren je put za bombardovanje Avganistana 2002. i Iraka 2003. godine.
,,Neverovatno je kolika misterija obavija pitanje OU. Možete na Internetu da nađete obilje podatka. Video sam podatke. Međutim, potrebni su zvanični podaci. Nisam video nikakve zvanične podatke za Srbiju, a u SZO sam radio do maja 2003. Da je do tada Srbija prenela podatke ja bih ih verovatno video”, izjavio je dr Baverštok.
,,Osiromašeni uranijum je samo primer kako su političari na perverzan način skrenuli nauku s normalnog puta njenog razvoja”, konstatovao je ovaj ekspert, podsećajući da je Eurobarometar pre pet godina objavio podatke istraživanja koje pokazuje da ljudi mnogo više veruju naučnicima nego političarima.
,,Ako naučnik kaže da je nešto istina skoro svi ljudi mu veruju. Svi veruju izveštaju SZO jer se kaže da iza njega stoje naučnici. Zato sam u Evropskom parlamentu rekao da su političari otrovali bunar iz koga demokratije moraju da piju”, upozorava dr Baverštok.

Sl. Kljakić

--------------------------------------------------------

Višestruko povećana smrtnost

Parlament Bosne i Hercegovine je 2005, deset godina posle bombardovanja, konstatovao da je u zagađenim zonama uvišestručena smrtnost od kancerogenih oboljenja, genetske mutacije i patološke trudnoće, a od 11.000 ispaljenih projektila sa OU pronađeno je samo stotinak.
Prema rezultatima medicinskih i genetskih ispitivanja Instituta za genetska istraživanja u Sarajevu i još neke naučnih ustanova u BiH, među bombardovanim stanovništvom je utvrđeno 75 odsto genetskih promena iznad granice normale, a u populaciji koja nije bila izložena bombardovanju municijom sa OU, te promene iznose 4,4 odsto.

Sl. K.

---------------------------------------------------

Širi se mreža istraga

U mnogim državama Evrope u toku su istraživanja „balkanskog sindroma” što se ne može reći i za Srbiju

Izložene različitim vidovima građanskog pritiska i zahteva javnosti, vlasti Italije su formirale 2004. parlamentarnu komisiju za istragu OU, a onda je vlada počela i da podstiče neka istraživanja štetnog uticaja OU na prirodnu okolinu i žive organizme. Čak je prihvatila i finansijski kompromis obavezujući se da u prošloj godini isplati odštetu vojnim i civilnim žrtvama u visini od 30.000.000 evra, ali se pritisci i dalje nastavljaju.
Prva komisija za razoružanje i međunarodnu bezbednost u UN donela je početkom novembra 2007, većinom od 122 glasa, rezoluciju kojom se potvrđuje velika opasnost od korišćenja OU u vojne svrhe, a države članice UN pozvane su da utvrde u kojim se vojnim strategijama koristi ovo opasno sredstvo.
Možda je i to uticalo da se u ovom trenutku u Belgiji ispituje 12.000 vojnika, u Nemačkoj se ponovo pregledaju svi oboleli od leukemije, u Norveškoj bi trebalo da bude pregledano 20.000 ljudi, a u Portugaliji 10.000 veterana koji su služili na Balkanu. Nezavisna vladina istraga pokrenuta je i u Rusiji, a vlada Velike Britanije spremna je da testira veterane s Balkana i iz Zalivskog rata.
Na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu jednom godišnje se pregledaju zaposleni u Vojsci Srbije i sistematski pregledaju vojnici koji su bili na KiM, među njima i pripadnici jedinica za radiološka izviđanja kontaminiranog područja na jugu Srbije. Do 2005. rezultati sistematskih pregleda nisu bili zabrinjavajući, ali je za 200 lica (17 odsto) odlučeno da ona budu nastavljena, zbog moguće kontaminacije.
Ne treba zaboraviti da se u vreme NATO agresije mobilizaciji odazvalo više od 120.000 vojnih obveznika. Naravno, u rizične grupe ne spadaju samo vojnici i pripadnici jedinica MUP-a Srbije, već i civili.
Posebno su ugrožena deca, što potvrđuje primer juga Srbije, gde je višestruko povećan broj veoma složenih urođenih srčanih mana, o čemu je svojevremeno javnost obavestila dr Ljiljana Pejčić iz Niša, dečiji kardiolog, koja tvrdi da je to direktna posledica bombardovanja 1999. godine. Povećan je i broj dece obolele od dijabetesa i malignih oboljenja, naročito od leukemije.

Sl. K.

[objavljeno: 02/02/2009]


=== 3 ===


Il segreto delle armi ad uranio impoverito

Perché il topo dal Borovac ha una coda che assomiglia a quella di uno scoiattolo

Si vedano i grafici che accompagnano l'articolo originale, alla pagina: 
http://www.politika .rs/rubrike/ tema-dana/ Zashto-mish- iz-Borovca- ima-rep-slichan- veverici. lt.html 

La consapevolezza delle conseguenze dell’utilizzo di munizioni ad uranio impoverito, confermerà la maturità della società serba, nonché il rinforzamento delle istituzioni democratiche della Serbia

Kosovo e Metohija - punti di maggiore contaminazione

[…] Verso la fine dell’anno scorso a Belgrado è stato pubblicato il libro “I doni dell’angelo misericordioso” di Dott. Mirjana Anđelković-Lukić,  esperta per gli esplosivi, impiegata presso Istituto tecnico-militare a  Belgrado, in pensione da tre anni.

Già dalla copertina emergono i fatti tragici: il suo marito, colonnello  Mirko Lukić, colonnello mr Dragan Vasiljević, direttore dell’Istituto  tecnico-militare a Belgrado, e mr Miloš Vujačić , direttori del reparto esplosivi presso lo stesso Istituto, sono deceduti dopo aver realizzato il compito comune di rilevare e valutare la quantità e  tipologia di inquinamento provocati da bombardamento della NATO nel 1999. Tutti lavoravano all’eliminazione delle conseguenze e dell’impiego delle munizioni con DU.

[…] L’opinione pubblica mondiale ed europea, riguardo alle munizioni con DU, ormai da tempo si trovano in burrascose discussioni. Grazie allo sforzo di Mirjana Anđelković-Lukić ed al suo libro sconcertante, è  probabile che anche in Serbia si avvierà un confronto con questo problema.

[…] Nuovi casi di tumori rilevati nelle contee della Serbia

Nella Serbia, dopo dieci anni trascorsi dal bombardamento, non è  ancora stata realizzata alcuna completa e pubblica ricerca a riguardo delle conseguenze degli effetti del DU sull’ambiente, sulla popolazione, sulle forze militari e di polizia dispiegate nel Kosovo e Metohija e nella Serbia del sud, durante l’aggressione NATO.

La pressione della cittadinanza sul governo e tutte le istituzioni competenti, affinché un’analisi di questo genere venisse definitivamente alla luce del sole, confermerebbe, a tutti gli effetti, la maturità democratica della società serba, nonché delle istituzioni democratiche della Serbia.

Solo dopo una tale ricerca, alla cittadinanza si sarebbe reso noto che nei dintorni di Vladičin Han distate di incirca 40 chilometri da 
Bujanovac, le mandrie nascono con le modifiche degenerative, che innanzitutto le pecore sono anemiche, perché il topo dal villaggio di Borovaca ha la coda assomigliante a quella di uno scoiattolo, perché a Preševo una pecora ha dato alla luce, con taglio cesareo, un agnello di otto gambe e due paia delle orecchie, oppure che è nato il vitellino con due teste.

Il Dott. Adnan Salihu, il medico dell’Azienda sanitaria di Bujanovac, di cui i rilevamenti sono citati da parte di Mirjana Anđelković-Lukić, afferma che tra 1999 e 2005, il numero dei pazienti ammalatisi dai tumori è cresciuto di 50 percento.

Gli ultimi dati verificabili si riferiscono all’anno 2005. Di 110 nuovi pazienti, sono morti in 59. Quattro anni prima (2001) c’erano stati 4 morti su 36 nuovi pazienti.

Slobodan Kljakić
[02/02/2009]

---


Tajne oružja sa osiromašenim uranijumom

Zašto miš iz Borovca ima rep sličan veverici

Saznanje o posledicama upotrebe municije sa osiromašenim uranijumom potvrdiće zrelost srpskog društva i jačanje demokratskih ustanova Srbije

Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) otvoriće istragu o tvrdnjama da je Izrael koristio municiju sa osiromašenim uranijumom (OU) tokom ofanzive u Gazi. Slobodna Evropa je u pretprošlu sredu javila da je zahtev u ime arapskih zemalja podnela Saudijska Arabija i da ga je IAEA ,,podelila svojim državama članicama”.
Istovremeno je u ovdašnjim medijima objavljeno da će Ministarstvo odbrane Italije, na osnovu presude rimskog suda, platiti odštetu od pola miliona evra jednom italijanskom vojniku koji je posle osam meseci učešća u vojnoj misiji u Somaliji, pre dalekih petnaest godina, oboleo od raka.
Krajem prošle godine objavljena je u Beogradu knjiga Darovi Milosrdnog anđela dr Mirjane Anđelković-Lukić, eksperta za eksplozive, više decenija zaposlene u Vojnotehničkom institutu u Beogradu, penzionisane pre tri godine.
Već na koricama knjige navedene su potresne činjenice: njen suprug, pukovnik Mirko Lukić, pukovnik mr Dragan Vasiljević, načelnik Vazduhoplovnog instituta u Beogradu, i mr Miloš Vujačić, načelnik Odseka za pirotehniku Vojnotehničkog instituta u Beogradu, preminuli su posle obavljanja zajedničkog zadatka jer su na terenu izviđali i procenjivali količinu i vrstu zagađenja izazvanog NATO bombardovanjem 1999. godine. Sva trojica su radila na otklanjanju posledica, pogotovo onih koje su nastale upotrebom municije sa OU.
Pukovnik Mirko Lukić je dospeo na VMA u leto 2002. s dijagnozom karcinoma pluća, a preminuo je 9. aprila sledeće godine. Njegova supruga, uprkos doživljenoj tragediji, smogla je snage da o svom mužu i njegovim prijateljima i saradnicima, tek šturo saopšti navedene podatke, baš kao što je svoj naučni i istraživački rezultat iznela bez mnogo emocija, pogotovo onih preteranih, puštajući da govore surove činjenice.
Evropska i svetska javnost odavno su uskovitlane raspravama o municiji sa OU. Zahvaljujući naporima Mirjane Anđelković-Lukić i njenoj uznemirujućoj knjizi, verovatno će i u Srbiji biti pokrenut talas javnog suočenja s tim problemom.
Najdramatičnije, za sada poznate, posledice ova municija je izazvala na ovdašnjim terenima. Zato je problem imenovan kao ,,balkanski sindrom”, ne samo u medijima nego i u naučnim krugovima.
Uprkos tome što naziv zvuči lokalno, problem je globalni jer je OU municija upotrebljena prvi put u ratu u Zalivu 1991, u Bosni i Hercegovini, odnosno Republici Srpskoj 1995, u agresiji na SR Jugoslaviju 1999, u Avganistanu 2001, u Iraku 2002. godine. Da li i u Gazi, pokazaće istraga.
Već krajem 2000. u Italiji i u Španiji formirana su udruženja veterana međunarodnih snaga raspoređenih na KiM, jer je broj pripadnika tih formacija, obolelih od raka i drugih teških bolesti, uveliko izlazio iz statističkih okvira.
Građanska inicijativa i druge vrste pritisaka na vlast najviše plodova su dali, po svemu sudeći, u Italiji.
Javnost je ustala na noge i u drugim državama čiji su građani, pre svega kao vojnici, neko vreme proveli na KiM ili u BiH.
Autorka upoznaje čitaoca s naročito dramatičnim iskazom italijanskog hematologa iz Nacionalnog instituta za rak u Milanu, dr Maksima Đanija: ,,Umobolni su vojni mozgovi koji i danas proizvode municiju sa OU i naređuju njeno korišćenje, a naučnike humaniste odavno su proglasili za ludake jer pokušavaju da ih spreče da zarade milione dolara i porobe male narode”.
Bes dr Đanija je razumljiv, jer je u Italiji 2007. konačno obelodanjeno da je od posledica trovanja OU umrlo 45 veterana s KiM, a da ih je još 515 obolelo od raka. Naročito je porastao broj obolelih od malignog oboljenja limfnih žlezda (Hočkin). Sličnim su podaci o obolelim veteranima u Belgiji, Španiji, Portugaliji, Holandiji i drugde.
U Srbiji, nažalost, ni deset godina posle bombardovanja, nije učinjena celovita, javno dostupna studija o posledicama dejstva OU na prirodno okruženje, na stanovništvo, na vojne i policijske snage koje su tokom NATO agresije angažovane na KiM i na jugu Srbije.
Pritisak javnosti na vlast, na sve nadležne ustanove, da takva analiza konačno izađe na videlo, svakako bi potvrdio demokratsku zrelost srpskog društva i demokratskih ustanova Srbije.
Onda bi javnost znala zašto se u okolini Vladičinog Hana, udaljenog oko 40 kilometara od Bujanovca, stoka rađa s degenerativnim promenama, zašto su pogotovo ovce anemične, zašto miš iz sela Borovca ima rep sličan veverici, zašto je u Preševu carskim rezom ovca ojagnjila jagnje sa osam nogu i dva para ušiju, ili krava otelila tele s dve glave.
O zdravstvenom stanju ljudi bolje da ne iznosimo činjenice, da ne uznemiravamo javnost. Lekar iz Doma zdravlja u Bujanovcu, dr Adnan Salihu, čije nalaze navodi Mirjana Anđelković-Lukić, tvrdi da je od 1999. do 2005. godine broj novih pacijenata obolelih od raka narastao do 50 odsto.
Poslednji proverljivi podaci tiču se 2005. godine. Od 110 novoprijavljenih pacijenata njih 59 je umrlo. Četiri godine ranije (2001) bilo je 36 novih pacijenata obolelih od raka, od kojih je umrlo četvoro.

Slobodan Kljakić
[objavljeno: 02/02/2009]


=== 4 ===


Sumnje u izveštaj SZO o uranijumu na Kosmetu


Pripadnici Vojske Jugoslavije su bili ti koji su udisali otrovmi element i njegove okside iz prašine i dima posle napada NATO-a

Istraživanje situacije na Kosovu i Metohiji o posledicama upotrebe municije sa osiromašenim uranijumom avijacije NATO-a 1999. godine Svetska zdravstvena organizacija sprovela je od 22. do 31. januara 2001. godine na zahtev specijalnog predstavnika generalnog sekretara Ujedinjenih nacija i šefa misije Unmika. Oni su generalnom direktoru SZO uputili direktivu da pošalje stručnjake za javno zdravlje kako bi pomogli da budu utvrđene moguće zdravstvene posledice korišćenja osiromašenog uranijuma na stanovništvo u slučaju 84 lokacije koje su tokom NATO agresije kontaminirane municijom sa osiromašenim uranijumom.
Na kraju publikacije, dostupne na sajtu SZO, zahvalnost za „podršku i uputstva prilikom uspostavljanja misije i neprestanu pomoć u cilju njenog uspešnog završetka” iskazuje se, između ostalih, i dr Kitu Baverstoku, koji je u aprilu prošle godine žestoko optužio SZO da je iz izveštaja izostavila poglavlja čiji je on autor, a koja su nedvosmisleno ukazivala na činjenicu da osiromašeni uranijum izaziva teške posledice po zdravlje živih bića. O posledicama upotrebe ove municije detaljno se govori i u nedavno objavljenoj knjizi „Darovi ’Milosrdnog anđela’” dr Mirjane Anđelković-Lukić, o kojoj je „Politika” opširnije pisala u ponedeljak. U kancelariji SZO u Beogradu ni posle dvodnevnih napora nije bilo moguće naći sagovornika na ovu temu.
U pomenutom izveštaju SZO stoji da je vreme raspada municije tog tipa oko 500 godina. Izlaganje alfa česticama iz ovakve municije dešava se isključivo kada se unese u telo, udisanjem, gutanjem ili kroz otvorene rane. Postoje mišljenja da osiromašeni uranijum može oštetiti ćelije pluća i povećati mogućnost javljanja raka pluća, navode eksperti SZO. Loše funkcionisanje bubrega takođe je jedna od posledica, mada postoje mišljenja da je to izlečivo, a kod veterana Zalivskog rata navodno nisu primećeni negativni efekti osiromašenog uranijuma na bubrege.
Istraživači su razgovarali s velikim brojem zaposlenih u raznim medicinskim ustanovama (vojne i druge bolnice, instituti za javno zdravlje, porodilišta, onkološke laboratorije), u više gradova širom Kosova. Utvrđeno je da statistika o uzrocima poseta lekarima, uzrocima smrti i bolestima nije vođena (osim kad se radilo o zaraznim bolestima), ili nije vođena na sistematičan način i uz korišćenje kompjutera. Opšte uzev, „podaci o raku su nepotpuni i nema mehanizama koji bi isključili dvostruko brojanje slučajeva”.
„Nijedan zaključak ne može se izvući iz tih podataka o promeni učestalosti raka među stanovništvom”, tvrdi se u izveštaju. Misija SZO je osudila nepotrebne spekulacije oko mogućih rizika po zdravlje, koji, „kako se do sada dalo zaključiti, nisu prisutni ili su minimalni”.
Glavni zaključci su sledeći: osiromašeni uranijum je za oko 40 odsto manje radioaktivan od običnog, a studije naučnika i lekara nisu utvrdile vezu između izlaganja dejstvu ovog uranijuma i nastanka raka, urođenih abnormalnosti ili ozbiljnih toksičnih hemijskih posledica na organe. Neki naučnici, kaže se u izveštaju, smatraju da postoji potreba za većim, nezavisnim istraživanjima, a ne onim koje je naručila vojska, kako bi se to gledište potvrdilo. Najverovatnije je da su vojnici, i to oni koji su se našli na mestu napada, odnosno pripadnici Vojske Jugoslavije, bili ti koji su udisali uranijum i njegove okside, iz prašine i dima. Misija „nije primila bilo kakve podatke da su civili bili podvrgnuti vazdušnim napadima municijom sa osiromašenim uranijumom” – opšta populacija „najverovatnije se nije susrela sa ovim načinom prenošenja osiromašenog uranijuma, ili, u najgorem slučaju, samo u veoma izolovanim situacijama”. Navodi se i da su „posledice po zdravlje, izlaganja osiromašenom uranijumu koje nisu verovatne i možda i ne postoje, mnogo manje u poređenju sa uzrocima smrti ili onesposobljenosti koje izazivaju drugi činioci, kao što su prisustvo olova ili saobraćajne nesreće”. 
T. Bojković

[objavljeno: 04/02/2009]


=== 5 ===


Intervju Dr Kit Baverstok, britanski fizičar

Politički motivi prikrivanja istine o uranijumu na Kosovu

Izveštaj Svetske zdravstvene organizacije o dejstvu OU na zdravlje nije potpun, kaže dr Kit Baverstok čije tvrdnje SZO nije prihvatio


Britanski fizičar i radiolog dr Kit Baverstok, bivši direktor Službe za radiološku zaštitu u evropskoj kancelariji Svetske zdravstvene organizacije, upozorio je javnost da u stručnim krugovima postoje jake indicije da municija sa osiromašenim uranijumom (OU) izaziva rak i promene genetskog materijala. On smatra da su njegovi ključni nalazi izostavljeni iz izveštaja o opsežnom istraživanju koje je zbog tvrdnji o štetnosti OU u januaru 2001. na Kosovu i Metohiji sproveo četvoročlani tim SZO, što je potvrdio u intervjuu za naš list.
Smatrate li da je izveštaj SZO lažiran?
Zapravo nije reč toliko o tome da je izveštaj lažiran, već da u njega nisu uključeni neki podaci koji su bili dostupni SZO, a ja sam ih dostavio u vreme kada su pripremali izveštaj. To znači da taj izveštaj o uticaju osiromašenog uranijuma na zdravlje nije iscrpan i potpun, iako se tvrdi da jeste.
Šta tačno nedostaje u izveštaju, šta je sakriveno?
Praktično sve što ima veze sa zdravljem. Svako ko se razume u radiološku zaštitu reći će vam da uranijum jeste radioaktivan, ali nije snažno radioaktivan. Posledice radioaktivnosti su, opšte uzev, veoma male. Dakle, mora se raditi o velikim količinama, a rizik je relativno mali. Ali, reći će vam i to da se osiromašeni uranijum, ako je rastvorljiv, smatra hemijskim toksinom, što je onda štetnije od radioaktivnosti. Naravno, u izveštaju SZO se i pominje kao hemijski toksin, ali otrovan samo za bubrege. Ono što se ispostavilo, i što je, po mom mišljenju, postalo jasno, jeste da kod rastvorljivog osiromašenog uranijuma postoji „dodatna vrsta toksičnosti” – ili hemijske ili radioaktivne prirode. Dakle, ako je u pitanju nerastvorljivi uranijum, tu naučnike brine radioaktivnost koja je opasna za pluća. Kad je reč o rastvorljivom, brine nas u najmanju ruku činjenica da je otrovan za bubrege, ali, kao što je postalo jasno još u to vreme, i njegova genotoksičnost, što bi značilo potencijal za nastanak raka, deformiteta i sličnog.
Da li je upravo ta rastvorljiva vrsta OU korišćena na Kosovu?
Ne znam sve detalje o tome šta je upotrebljeno na Kosovu, ali ako se pojavi „crna prašina”, koja se stvara pri sagorevanju osiromašenog uranijuma, tu nastaje ta rastvorljiva komponenta. A ako udahnete osiromašeni uranijum dok je ta komponenta još tu, ona će se rastvoriti dok su čestice još u plućima, a onda one putem krvi mogu dospeti u bilo koje prokrvljeno tkivo. Uranijum tipično završava u kostima ili u koštanoj srži, pa se leukemija javlja kao posledica. Naravno, postoji i rizik od raka pluća. Ako uđe u germinativne (polne, ili reproduktivne) ćelije, poput spermatozoida, moguće je rađanje deformisanih beba. Inače, jednom kada ta komponenta „legne” na zemlju i tu ostane prilično vremena, pa na nju padne kiša i, generalno, utiču vremenski uslovi, onda, se, naravno, ta rastvorljiva komponenta spere u zemlju.
Zašto je SZO sakrio te podatke?
Ne znam. Mislim da se politički razlozi ne mogu isključiti.
Mislite li da je povlačenje vaših podataka deo neke zavere moćnih korporacija koje proizvode municiju sa osiromašenim uranijumom?
Zavisi iz koje perspektive posmatrate problem. Na primer, vojska na OU gleda kao na veoma moćno oružje i veruje da takva municija spasava život njihovih vojnika. Postoje i ljudi koji veruju u potrebu da se nastavi s ratovima kao načinom rešavanja nesuglasica. A ako na sve to gledate iz drugačije perspektive, reći ćete: „Kako se usuđujete da zagađujete životnu sredinu tom supstancom koja može da utiče na zdravlje civila?” Stoga mislim da treba očekivati da će države i vojske koje koriste OU biti defanzivne i pokušati da poreknu dokaze. A moj poziv na susret licem u lice i na debatu o ovome niko iz vojske ili vrha neke države nikada nije prihvatio, iako sam za takve susrete uvek bio otvoren. Sami zaključite zašto je to tako bilo.