FOTOGRAFIJE: https://picasaweb.google.com/101646177625474421427/CetrnaestaGodisnjicaImperijalistickeAgresijeNaSRJugoslaviju
Aktivisti Nove komunističke partije Jugoslavije i SKOJ-a su položili vence kod spomenika "Večne vatre" u Beogradu, u spomen i slavu žrtvama zločinačke NATO agresije koja je otpočela na današnji dan, 24. marta pre tačno 14 godina. Nova komunistička partija Jugoslavije (NKPJ) ističe da oružana agresija zapadnog imperijalizma, oličenog u njegovoj udarnoj pesnici NATO na Saveznu Republiku Jugoslaviju započeta 24. marta 1999. godine, predstavlja jedan od najvećih zločinačkih poduhvata u novijoj svetskoj istoriji.
Oružana agresija na SRJ bila je krvavi nastavak imperijalističke politike krupnog kapitala na prostorima Balkana. Cilj tog divljačkog čina bio je nametanje imperijalističke volje narodu SR Jugoslavije i okupacija Kosova i Metohije zarad instaliranja NATO vojne baze Bondstil na njegovoj teritoriji. Sasvim je jasno da je razvoj krize na Kosmetu 1998-99. godine bio podstaknuti spolja od strane imperijalističkih sila, prvenstveno Sjedinjenih Američkih Država i Nemačke u cilju ostvarenja njihovih ekspanzionističkih ciljeva na prostoru SRJ i Balkana. Ne zaboravimo da je agresija na SRJ, mimo svakog međunarodnog prava i povelje OUN-a, bila samo uvod u slične ratove koji su se vodili kasnije protiv Avganistana, Iraka i Libije, a danas protiv Sirije. Koliko je zaista reči bilo o zaštiti prava Albanaca na Kosovu i Metohiji jasno govori činjenica da je agresija na SRJ bila isplanirana još u leto1998. što potvrđuje izjava Džejmsa Rubina data 3. avgusta 1998: “Planovi su gotovi za agresiju. Potrebna je samo politička odluka i agresija može da počne.” , dok je bivši ambasador SAD u SRJ Vilijam Montgomeri, u specijalnoj emisiji RTS (11. marta 2007) nedvosmisleno je priznao: “Agresija na Srbiju imala je za cilj da Kosovo postane samostalna država”. Nekadašnji generalni sekretar NATO-a Džordž Robertson je u Strazburu, 19. oktobra 1999. godine, izjavio: “Naravno, osim što smo branili naše vrednosti, branili smo i naše strateške interese”.
Nikada u istoriji ratovanja u jednom ratu nije uspostavljen tako i toliko neravnopravan odnos vojnih i svih drugih snaga i moći kao što je to bio slučaj u agresiji NATO na Jugoslaviju. Slike razrušenih objekata i karte odabranih ciljeva jasno pokazuju da se išlo na brutalno razaranje i uništenje jedne suverene zemlje. Bio je to totalni rat sa trajnim geo-političkim i ekološkim posledicama.
NATO intervencija je sa svojih ognjišta proterala blizu 250.000 ljudi, razorila 986 civilnih objekata i upotrebila blizu 30.000 tona eksploziva u ubojnim sredstvima, uključujući i ona sa osiromašenim uranijumom, čime su izazvali najveću ekološku katastrofu u Evropi sa trajnim posledicama. SRJ je tih dana bila pretvorena i u svojevrstan poligon za probe dejstava novoproizvedenog oružja i onog čija je proizvodnja i upotreba, prema međunarodnim konvencijama, zabranjena. Imperijalističke snage NATO i terorističke bande pro-imperijalističke "Oslobodilačke vojske Kosova" ubile su više od hiljadu i ranile oko pet hiljada pripadnika vojske i policije, usmrtile dve hiljade civila, među kojima 88 dece, a desetak hiljada ranile i povredile. Kao nestali vodi se oko 2.000 stanovnika Kosova i Metohije.
Blizu 10 miliona stanovnika Srbije i Crne Gore živelo je 78 dana u svakodnevnom strahu od bombi i "pametnih" projektila koje su sejali avioni NATO-a sa bezbedne visine veće od 10.000 metara. Ogroman broj civila, ni krivih ni dužnih, pretrpeo je stres, šok, depresiju, sa trajnim duševnim poremećajem i posledicama. Nije mali broj ni onih sa postraumatskim sindromom.
NKPJ poručuje da nikada ne smemo zaboraviti zločinačka bombardovanja Niša, Surdulice, Novog Pazara, Ćuprije, Varvarina i Aleksinca, jer je tada ubijeno i ranjeno najviše civila, ali ni dejstvo po izbegličkim kolonama, vozovima, autobusima, bolnicama, školama, domovima kulture, televizijskim kućama i drugim civilnim objektima. Propagandisti NATO zgroženoj svetskoj javnosti nudili su priču o kolateralnoj šteti dok je civilno stanovništvo trpelo najveće posledice jednog besmislenog rata i vojne avanture.
Agresija na SRJ je neizbrisiva škola za sve narode, primer besmisla agresivne imperijalističke politike. U NATO agresiji na našu domovinu učestvovala je i imperijalistička tamnica naroda Evropska unija u koju protiivno njenim interesima Srbiju žele da uvedu pro-imperijalističke buržoaske vlasti u Beogradu. Kako je tada zdušno učestvovala u agresiji na SR Jugoslaviju, imperijalistička EU danas zdušno vrši pritiske na Srbiju da prizna "nezavisnost" Kosova. Bez obzira na bestidno bahanalno ponašanje imperijalističkih centara moći u Vašingtonu i Briselu NKPJ duboko veruje da će se bez obzira na zveckanje oružjem svetski imperijalizam uskoro naći na đubrištu istorije pobeđen od strane ujedinjenih naroda. Iskustva Kube i Vijetnama najbolje pokazuju da ma koliko delovao moćan imperijalizam je samo krik umirućeg kapitalizma.
Dole sa zapadnim imperijalizmom!
Slava žrtvama zločinačke NATO agresije na SR Jugoslaviju!
Živela borba jugoslovenskih naroda protiv imperijalizma i eksploatacije!
Sekretarijat NKPJ
Beograd, 24. mart 2013.god.
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ - 14 ГОДИНА ОД АГРЕСИЈЕ НАТО
Разноврсним активностима у земљи и иностранству наставља се обележавање 14. годишњице од агресије НАТО пакта на Србију и Црну Гору (СРЈ). Као и свих протеклих година, покретачи и организатори ових активности су независна, нестраначка удружења Београдски форум за свет равноправних, СУБНОР Србије и Клуб генерала и адмирала Србије, којима су се придружиле многе друге организације студената, спортиста, српског расејања и мировних покрета у Европи и свету. Све активности одвијају се под заједничким слоганом „Да се не заборави“.
У складу са програмом током марта месеца одржано је више промоција књига Београдског форума са темама о узроцима и последицама агресије НАТО, или издања сродне тематике. Тако су у Београду одржане промоције књига „Од агресије до сецесије“, „Од Нирнберга до Хага – поуке историје“, док је књига „Агресија НАТО – Сумрак Запада“ промовисана, како у Београду, тако у Сомбору, Чајетини, Суботици, Брислу и Сао Паолу. Наредних седмица одржаће се заказане промоције ове књиге у Зрењанину, Никозији и Линдау (Немачка).
На Правном факултету Универзитета у Београду, студентске организације су одржале свечану академију поводом девете годишњице погрома Срба са Косова и Метохије, којој је, поред осталих, присуствовао и Патријарх Српски Господин Иринеј. На овом факултету је отворена и вишенедељна изложба фотографија о агресији НАТО-а и њеним последицама. Идуће седмице одржаће се трибина под насловом „Кад оружје проговори - право заћути“.
У препуној сали свечане дворане српског-културног друштва „Свети Сава“ у Суботици, одржана је (21. марта) промоција књиге „Агресија НАТО – Сумрак Запада“. Присутни су на почетку минутом ћутања одали пошту жртвама агресије. О књизи и поводом књиге говорили су Живадин Јовановић, Ген. Радован Радиновић, Ген. Јово Милановић, Сандра Давидовић и Ген. Слободан Петковић. Они су подсетили да је током агресије животе изгубило око 4.000, а рањено око 8.000 грађана од којих су две трећине били цивили. Указано је да је међу жртвама било и 78 деце, узраста од неколико месеци до 16 година. Није утврђен тачан број жртава од тешког рањавања, од заосталих касетних бомби, нити од одложеног дејства пројектила са осиромашеним уранијумом. Истакнуто је да су током агресије порушене десетине мостова, многа стратешки значајна индустријска постројења као што су рафинерије нафте у Панчеву и Новом Саду, фабрика аутомобила Црвена застава у Крагујевцу и многа друга. Указано је да директна економска штета од агресије износи преко 100 милијарди долара. Говорници су указали да је агресија имала освајачки карактер и да се њене тешке последице на економском, хуманитарном, политичком и безбедносном плану и данас осећају и да ће сезати далеко у будућност. Балкан задуго тешко може бити стабилизован. „То није био рат само против Србије (СРЈ), већ уједно и рат против Европе у коме је и сама Европа учествовала и чије ће последице задуго осећати“ – изнео је Живадин Јовановић, један од говорника на промоцији.Политика – што слабија Србија, то јача Југославија - карактеристична за период од краја Другог светског рата до пада Берлинског зида, трансформисана је у политику - што мања Србија, то јачи интереси Вашингтона, Лондона и Берлина на Балкану. Оружана агресија 1999. године представља кулминацију такве стратегије. Ма колико опасна, апсурдна и дугорочно неодржива, та стратегија се наставља и данас и представља основу прилаза ових центара такозваним преговорима Београда и Приштине у Брислу – изнели су учесници промоције у Суботици.
ФОТО ГАЛЕРИЈА / PHOTOS: https://www.facebook.com/media/set/?set=a.440562736024273.1073741825.237292086351340&type=3
У суботу, 23. марта, одржаће се у Сава центру у Београду, Округли сто са темом „Од агресије до сецесије“ на коме ће учествовати: Проф. др Миодраг Зечевић, председник СУБНОР-а; Адмирал Бошко Антић, члан Клуба генерала и адмирала Србије; Др Рудолф Хенсел, професор из Немачке; Др Момчило Вуксановић, председник Српског националног Савјета Црне Горе; Др Станислав Стојановић, члан Управног одбора Београдског форума; Генерал Видоје Пантелић, председник Извршног одбора Клуба генереала и адмирала; Др Мирјана Анђелковић-Лукић, публициста и научни истраживач; Генерал Спасоје Смињанић, бивши командант ратног ваздухопловства ПВО ВЈ и Живадин Јовановић, председник Београдског форума за свет равноправних.
У недељу, 24. марта, делегације удружења, студената, спортиста, као и страни пријатељи и грађани, положиће цвеће на споменик Деци жртвама агресије НАТО у парку Ташмајдан (у 10:30 часова). Потом је предвиђено полагање цвећа истих организација и појединаца код споменика „Вечна ватра“ у парку „Ушће“ (12:00 часова).
НЕ МОЖЕ СЕ ЗАБОРАВИТИ ЗЛОЧИН НАТО
Никад нико не може заборавити оно што је НАТО урадио пре 14 година народу и држави Србији. Немилосрдним бомбардовањем од 24. марта до 10. јуна 1999, у рату који није објављен.
У акцији цинично названој ”Милосрдни анђео”, без преседана у светској историји пошто је изведена мучки и без одобрења Савета безбедности, удружене чланице западне војне алијансе побиле су недужно цивилно становништво, разрушило привредне и сличне објекте, нанели несагледиву штету и здравствене последице трујући територију недозвољеним средствима ратне технике у земљи која је један од оснивача Уједињених нација и деценијама се налазила на челу покрета који је ширио разумевање, добру вољу и мир у свету.
Поводом почетка натовског крвавог похода на Србију, у београдском Сава центру одржан је округли сто у организацији СУБНОР-а Србије, Београдског форума за свет равноправних и Клуба генерала и адмирала, на коме су еминентни сручњаци говорили о поводима,мотивима и последицама агресије из 1999. године по нашу државу, али и на односе у Европу и по читаву међународну заједницу.
У ненајављеном рату под провидном маском да је у питању одбрана албанског живља на Косову и Метохији, после наметнутих наводних преговора у Рамбујеу, где и није ни једног тренутка дошло да састанка двеју делегација, у ултиматумима које је предводила Мадлен Олбрајт поверавајући касније да је, завршавајући пољупце са тада непорецивим терористом Хашимом Тачијем, подигла Београду ”лествицу на висину која се није могла прескочити”, користећи у исто време измишљени масакр у Рачку на основу лажног извештаја америчког обавештајца Вокера, НАТО се одлучио да казни ”непослушну” Србију стравичним ракетирањем користећи и дотад неиспитано оружје и муницију..
Учесници крволочног и незапамћеног злочина су: Белгија, Холандија, Данска, Чешка, Француска,Немачка (први пут после окончања Другог светског рата), Мађарска, Италија, Шпанија, Турска, Канада, Велика Британија, Норвешка, Пољска, Португал, Луксембург и, наравно, Америка.
У ненајављеном рату агресори су убили у Србији најмање 3.799 људи, међу њима 78 деце и 1.031 војника. Рањено је око шест хиљада цивила и 5.137 војника и полицајаца.
Не само што је уништена целокупна привредна инфраструктура, болнице, школе, дечји вртићи, стамбене зграде, живот је загорчан многим будућим генерацијама сејањем бомби са уранијумским пуњењем и осталим забрањеним отровима због којих је у наглом порасту број малигних и осталих тешких и неизлечивих болести.
На скупу у Сава центру, председник Београдског форума, Живадин Јовановић, шеф дипломатије негдашње Југославије, рекао је у крцатој дваорани да се агресија, која је донела толико зла, никад неће и не може заборавити.
Председник СУБНОР-а Србије, проф.др Миодраг Зечевић, је анализирао ситуацију пре мучког бомбардовања и стање у којем се сада Србија налази.
(Реч проф.др Миодрага Зечевића можете прочитати, као издвојени прилог, на овом порталу).
Говорили су, такође, и др Момчило Вуксановић из Црне Горе, др Рудолф Ханцел из Немачке, амбасадор др Станислав Стојановић, генерали Спасоје Смиљанић и Видоје Пантелић, адмирал Бошко Антић, а надахнута млада песникиња са Косова и Метохије, Милена Павлић, рецитовала је потресну баладу ”Зар да ћутимо”.
Учесници скупа су се, поред осталог, сагласили да никад нико, што се тиче Косова и Метохије, није прихватио, па ни Савет безбедности, такозвани Ахтисаријев план на коме се сада из Брисела толико, свим снагама, инсистира и тражи да читав процес разговора и преговора буде враћен у Уједињене нације и на основу Резолуције 1244 која гарантује суверенитет Србије и на територији покрајине.
Скупу у Сава центру присуствовали су и представници дипломатског кора акредитованог у Србији, међу њима представници амбасада Русије, Кине, Белорусије, као и чланови разних невладиних организација.
У оквиру обележавања натовске агресије, у недељу, 24.марта, у београдском парку Ташмајдан, у 10.30 часова, биће положено цвеће на споменик убијеној деци.
У 12 часова, у парку Ушће, на споменик Вечни пламан, симболу отпора непријатељској агресији удружених чланова натовске алијансе, положиће венце СУБНОР Србије, Београдски форум, Клуб генерала и адмирала, представници разних организација и грађани.
Позивамо и овом приликом све људе добре воље да се придруже обележавању пред споменицима на Ташмајдану и Ушћу.
Од агресије до сецесије - Видео излагања
СВА ПОСТАВЉЕНА ВИДЕО ИЗЛАГАЊА МОЖЕТЕ ПРАТИТИ И НА ПЛЕЈ ЛИСТИ ЈУТЈУБА:
http://www.youtube.com/playlist?list=PLNUCvycbSX3x_7tZwY_BULqBDWaGPTcfe
ЖИВАДИН ЈОВАНОВИЋ, председник Београдског форума за свет равноправних - Уводно излагање и завршна реч:
ДР МИРЈАНА АНЂЕЛКОВИЋ-ЛУКИЋ, публициста, научни истраживач:
ДР РУДОЛФ ХАНСЕЛ, професор, Немачка:
http://www.beoforum.rs/saopstenja-beogradskog-foruma-za-svet-ravnopravnih/468-srbija-pamti.html
СРБИЈА ПАМТИ - 14 година од почетка агресије НАТО против Србије и Црне Горе
Проф. Др Рудолф Хансел: „Молим за извињење у име већине мог народа“
У Београдском Сава центру одржан је Округли сто „Од агресије до сецесије“. Повод је 14. годишњица од почетка агресије НАТО на Србију и Црну Гору (СРЈ). Присутни, међу којима су били представници Срба из Црне Горе и Републике Српске и више страних дипломата акредитованих у Београду, минутом ћутања одали су пошту жртвама 78-деневне агресије НАТО. Потом су о агресији НАТО, једностраној сецесији Приштине, проблемима на Балкану, Европи и свету говорили Живадин Јовановић, председник Београедског форума, Проф. Миодраг Зечевић, председник СУБНОР-а Србије, генерали Љубиша Станимировић, председник, др Видоје Пантелић и Спасоје Смиљанић, чланови Клуба генерала и адмирала Србије, адмирал Бошко Антић, др Момчило Вуксановић, председник Српског националног вијећа Црне Горе, Др Рудолф Хансел, професор из Немачке, Др Станислав Стојановић, амбасадор у пензији и Др Мирјана Анђелковић Лукић, научни истраживач и публициста.
У излагањима учесника, поред осталог, истакнуто је да су владе агресорских земаља одговорне за смрт око 4.000 и рањавање око 8.000 грађана, за ратну штету од 130 милијарди америчких долара, за коришћење пројектила са осиромашеним уранијумом, хемијског оружја и касетних бомби од чега је за протеклих 14 година страдао далеко већи број грађана Србије и Црне Горе. Оцењено је да је агресија заснована на лажним премисама, да је имала освајачки, окупаторски карактер, да је представљала важан корак у остваривању стратегије продирања САД и НАТО на Исток, према границама Русије, Каспијском басену, Блиском Истоку и Централној Азији. „Ако је рат настављање политике другим средствима, онда је мир после агресије НАТО настављање циљева рата другим средствима“, речено је. Агресија НАТО против Србије и Црне Горе представља почетак серије других ратова без сагласности Савета безбедности УН – од Авганистана, преко Ирака и Либије, до Малија и Сирије. Сви ти ратови имају исту стратешку основу – успостављање апсолутне контроле над изворима енергије и стратешких минерала, над великим тржиштима и стратешким комуникацијама. Зато се може рећи да је у току трећи светски рат „ниског интензитета“ чији је циљ прерасподела природних и економских ресурса на Планети – речено је на Округлом столу.
Преговори – да, Ахтисари – не. Не удаљавати се од резолуције СБ 1244, јер она има трајни значај као правни основ за одбрану интереса Србије. Одбрана Косова и Метохије, је одбрана Србије од других територијалних апетита. Листа захтева Србији није, нити ће бити откривена. Устав није добар. Уставне промене при садашњим трендовима, биле би горе. Од Србије се очекује само да распакује свој Устав. Нови би спаковали комесари и изасланици ЕУ. Ово су само неки од акцената из врло садржајних саопштења и дискусија на Округлом столу „Од агресије до сецесије“
Гост из Мемачке, Др Рудолф Хенсел је рекао да је агресија НАТО против Југославије била незаконита а да је тадашња немачка влада паролама о „хуманитарној интервенцији“ и „никад више Аушвиц“, обманула немачку јавност и прекршила свој Устав. Он је рекао: „Као Немац рођен пред крај Другог светског рата, данас желим да искористим прилику и замолим – такође и у име велике већине мога народа – да прихватите моје дубоко жаљење и моје извињење за патње које су немачки војници, по налогу влада у прошлом веку , причинили вашем народу – у Првом и Другом светском рату и за време агресије НАТО-а 1999. године“.
Учесници су се заложили за поименични попис свих цивилних жртава агресије, за формирање државне комисије за утврђивање последица употребе оружја са осиромашеним уранијумом, за легализацију и реновирање споменика „Вечна ватра“ у парку „Ушће“ на Новом Београду и за подизање Меморијала „Слобода“ у знак сећања на жртве свих ратова за слободу. Тај меморијал би требало да буде сличан Музеју „Јад Вашем“ у Израелу и „Арарат“ у Јерменији.
Договорено је да се интензивирају припрема за Међународну конференцију и друге тачке програма обележавања 15. годишњице од агресије идуће године.
Сутра, у недељу, 24. марта, у 10.30 ч. у парку Ташмајдан, удружења, учесници данашњег Округлог стола и други грађани, положиће цвеће код споменика деци жртвама агресије НАТО, а у 12 ч. код споменика „Вечна ватра“ у парку „Ушће“, Нови Београд.
БЕОГРАДСКИ ФОРУМ ЗА СВЕТ РАВНОПРАВНИХ
СУБНОР СРБИЈЕ
КЛУБ ГЕНЕРАЛА И АДМИРАЛА СРБИЈЕ
ТАЈ ПЛАМЕН НИКО НЕ МОЖЕ УТУЛИТИ
Тачно у подне, 24.марта 2013, у београдском Парку пријатељства, непосредно код ушћа Саве у Дунав, положени су венци и букети разнобојног цвећа на споменик ВЕЧНИ ПЛАМЕН у знак сећања на све жртве злочиначке агресије НАТО пре четрнаест година.
Више стотина грађана опкупило се да ода пошту недужним цивилима и храбрим браниоцима који су 78 дана одолевали мучком ракетирању само технички надмоћно јачег нападача из 19 земаља учлањених у северно-атлантску војну организацију предвођену Америком и Европском унијом.
Бели споменик висок 30 метара, на врху са бакљом тешком пет тона, подигнут је у јуну 2000, на годишњицу завршетка натовске агресије, а пламен су, непосредно по октобарском преврату, угасиле новопостављене досовске власти и чак запретиле да ће обелиск порушити.
Крајње вандалски обећање није, ипак, остварено, мада се споменик – трајна тужна успомена на нецивилизацијски акт НАТО – одржао у девастираном стању до данашњих дана, мада сада делује у визуелном спољном смислу нешто пристојније захваљујући акцији неких органа и Клуба генерала и адмирала.
На споменику још стоји табла са речима великог песника Бранка Миљковића:
”ДОМОВИНИ
И кад би ме убили,
волим те”!
Кризним штабовима досовског конгломерата, присталицама и аплаудерима натовске алијансе, такви и слични стихови, патриотизам и истинско родољубље, правда и слободан човек, очигледно су боли очи у развијању њиховог поимањања демократије.
Коме сада и зашто смета споменик жртвама агресије на Ушћу у Београду?
Пламен који постоји, на врху белог поносног обелиска, у дугогодишњем Парку пријатељства, никад нико, па макар и силом, очигледно не може да утули.
На споменик су, иначе, положени венци десетина разних организација и удружења, породица убијених и настрадалих, појединаца, Скупштине општине Нови Београд, а делегацију СУБНОР-а Србије сачињавали су председник проф.др Миодраг Зечевић и чланови Председништва др Мирољуб Васић и Душан Чукић.
На Ушћу је цвеће положио и амбасадор Белорусије Чушев, као и на Ташмајдану где се налази споменик убијеној деци током бомбардовања. Ту су, поред осталих из разних удружења и дипломатског кора и потом одвојено ресорног Министарства, венац положили и чланови руководства СУБНОР-а Србије Јелисавета Миловановић, Драган Вучићевић и Милош Богићевић.
На оба споменика су дошли и многи млади људи, девојке и младићи, што посебно радује јер се прошлост не сме заборавити због будућности.
Serbia Marks 14th Anniversary Of NATO’s 79-Day Air War
Tanjug News Agency
March 24, 2013
Serbia marks 14th anniversary of NATO bombing
BELGRADE: Today marks the 14th anniversary since the start of the NATO bombing campaign against Serbia, i.e. the former Federal Republic of Yugoslavia (SRJ).
The bombing lasted 79 days and resulted in at least 2,500 deaths and more than 12,500 injuries.
The attacks on Serbia started on March 24, 1999, and the last one took place near Kosovska Kamenica on June 10 at 13:15 CET.
The death toll among the military and police forces reached 1,008, including 659 soldiers and 349 policemen. Around 6,000 civilians were injured, including 2,700 children.
The total damage was estimated at dozens of billions of dollars. NATO has never disclosed its losses.
“The NATO forces killed 631 members of the Serbian Armed Forces, while 28 went missing, which means that the total number is 659, including 72 officers, 41 noncommissioned officers, 18 contract soldiers, 191 conscripts, 245 reservists, 60 military volunteers and three civilians in the army,” Serbian Defense Minister Aleksandar Vučić stated in the Serbian parliament on February 11, 2013.
According to earlier data, 5,173 soldiers and policemen were injured.
The decision to attack Yugoslavia was the first in history to be made without the approval of the UN Security Council, and the order was given to U.S. General Wesley Clark, the allied commander at the time, by NATO Secretary General Javier Solana.
Later on, in his book “Waging Modern War”, Clark revealed that the plans for the air strikes against Yugoslavia were well under way in mid-June 1998 and completed in late August of that year.
Yugoslavia was attacked under the pretext of failure of the talks on the future status of the southern Serbian province of Kosovo, held in Rambouillet and Paris.
After the decision on non-acceptance of foreign troops was ratified by the Serbian parliament, which proposed the UN forces to monitor a peaceful resolution of conflicts in Kosovo, NATO launched air raids on March 24, 1999 at 19:45 CET.
The 19-member Alliance launched projectiles from ships in the Adriatic Sea and four military bases in Italy, all with the support of strategic operators who took off from bases in Western Europe and latter in the U.S. The first targets were barracks and air defense forces in Batajnica, Mladenovac, Priština and other locations.
There is practically no city in Yugoslavia which was not targeted on a number of occasions during the 11-week campaign.
The bombing caused damage to 25,000 houses and apartment buildings and destroyed 470 kilometers of roads and 595 kilometers of railway tracks. A total of 14 airports were damaged, as well as 19 hospitals, 20 healthcare centers, 18 kindergartens, 69 schools, 176 cultural monuments and 44 bridges, while 38 more were completely destroyed.
During the campaign,
(Message over 64 KB, truncated)