[Il seguente comunicato della SKOJ - organizzazione giovanile del Nuovo Partito Comunista di Jugoslavia (NKPJ) - racconta i fatti successi lo scorso 5 luglio in piazza a Belgrado, nel corso di una manifestazione anticapitalista convocata via Facebook. Elementi anarcoidi si sono avvicinati ai militanti di SKOJ e NKPJ esigendo che rimuovessero le bandiere con la falce e martello. Solo il sangue freddo dei militanti comunisti, che si sono rifiutati, ha impedito incidenti. Siamo effettivamente in una fase in cui, in ambito anticapitalista, l'area movimentista e anarchica cerca di acquistare spazio a discapito dell'area comunista, fino a limitare l'agibilità politica di quest'ultima. Con il rischio che l'opposizione di piazza sia ridotta all'agitazione individualista ed episodica degli "arrabbiati" senza partito, senza organizzazione, e quindi senza prospettive. (a cura di Italo Slavo)]

Aktivisti Nove komunističke partije Jugoslavije (NKPJ) i Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) učestvovali su 5.jula 2013. godine na antikapitalističkom protestu na Trgu Republike u Beogradu organizovanom preko društvene mreže Fejsbuk.

Na tom protestu komunisti su nosili crvene zastave NKPJ i SKOJ kao i zastave naše socijalističke domovine SFRJ i Socijalističke republike Srbije. Prisutnima na skupu je deljen list “Glasnik SKOJ-a” i letak protiv antinarodnih mera buržoaske pro-imperijalističke vlade Srbije. Komunisti i skojevci su skandirali “ Danas gori Španija, danas gori Grčka, goreće i Srbija samo nek se krčka”, “Neću vlast buržuja, nego radnog naroda”, “EU, napolje, napolje iz Srbije, “Bando buržujska” i druge.

U nekoliko navrata predstavnici organizatora skupa, koji dolaze iz redova raznih anarhističkih struja i lumpenproleterskih struktura, prilazili su aktivistima Partije i SKOJ-a tražeći od njih “da spuste zastave jer okupljeni narod ne želi da stane iza tih simbola”. S obzirom da iza takvog drskog zahteva nije stajala nikakva “volja većine prisutnih” već samovolja desetak anarhista i lumpenproletera, i da komunisti ne prihvataju bilo kakve ultimatume od drugih grupacija ili pojedinaca, članovi NKPJ i SKOJ su odbili da spuste svoje zastave koje su se ponosno i prkosno vijorile do samog kraja skupa. Tri puta su anarhisti i lumpenproleteri pokušali pretnjama da privole komuniste da sklone zastave tvrdeći “ nas je više i moraćete da spustite vaša obeležja”, vičući u pokušaju da zaplaše i govoreći da u slučaju da se njihova samovolja ne ispuni može doći do problema. S obzirom da komunisti, kako u svetu tako i u Srbiji, ne prihvataju anarho-fašističke metode pritiska, aktivisti NKPJ su mirno i staloženo, ali istovremeno borbeno i odlučno, objasnili onima koji su od njih to tražili da od ispunjenja drskih zahteva za spuštanjem zastava nema ništa niti da za to postoji racionalan razlog. Situacija je u pojedinim trenucima bila na ivici incidenta pa je redarska sekcija NKPJ i SKOJ bila u pripravnosti za samoodbranu ali srećom do toga nije došlo.

Razlozi zbog kojih NKPJ i SKOJ nisu želeli da sklone svoje zastave su sledeći:

1.

NKPJ i SKOJ su se odazvali pozivu za učešće na antikapitalističkom protestu. S obzirom da zastave i drugi transparenti NKPJ i SKOJ predstavljaju simbol borbe protiv kapitalističke eksploatacije njihovo isticanje na samoproklamovanom antikapitalističkom skupu je u potpunosti prihvatljivo, uobičajeno i normalno.

2.

NKPJ i SKOJ su uvek spremni na zajedničku antikapitalističku akciju sa svima onima koji se iskreno bore protiv buržoaskog eksploatatorskog sistema, ali nijedna od tih antikapitalističkih grupacija, uključujući tu i anarhiste, niti može niti sme da određuje komunistima kakve zastave i transparente će da nose na skupovima. To je unutrašnja stvar NKPJ i SKOJ na koju bilo ko van njihovih organizacinih struktura niti treba niti može da utiče. Kada god anarhisti u Srbiji postupaju racionalno u klasnoj borbi, NKPJ i SKOJ su spremni na zajednički nastup u segmentima u kojima je to moguće. Međutim, kada god anarhisti u Srbiji pokušaju da nameću svoju samovolju komunistima, NKPJ i SKOJ će to tretirati kao anarho-fašistički atak kome će se beskompromisno suprotstaviti.

3.

Jedan od anarhističkih i lumpenproleterskih “argumenata” zašto komunisti treba da spuste zastave je bio da “je reč o protestu naroda, i da narod nije za komunističke zastave”. Međutim, sem desetak anarhista i lumpenproletera, niko od prisutnih na skupu, nije uputio reč kritike niti je izrazio bilo kakav revolt protiv komunističkih, jugoslovenskih i zastava SR Srbije. Takođe, komunisti su deo naroda, NKPJ i SKOJ su njegov neodvojiv deo, a zastave i drugi komunistički transparenti su simboli borbe radnog naroda za slobodu i pravdu, zbog čega crvene zastave većini prisutnih nisu smetale.

4.

Anarhistički i lumpenproleterski elementi koji su organizovali protest pokušali su da ga predstave kao “nepartijski” i “direktnodemokratski” pod firmom da se navodno protive svakoj političkoj manipulaciji. Međutim, upravo su oni bili ti koji su se ponašali politikantski pokušavajući svim prisutnima na skupu da nametnu utopistički i nenaučni anarhistički način borbe i ideologiju. Većina prisutnih na skupu nisu bili anarhisti, pa samim tim nemaju razloga da prihvate antidijalektičke anarhističke stavove o “autoritarnosti” organizacija koje se bore protiv kapitalizma i dogmatske tvrdnje da se “spontanom individualnom borbom” radni narod može izboriti za svoja prava. Dakle, istina je da su upravo anarhisti na skupu 5.jula nastupili sektaški razbijajući ujedinjeni front revolucionarne levice iz politikantskih razloga sprovođenja anarhističke demagogije o “direktnoj demokratiji”. NKPJ i SKOJ ističu da je reč o apsurdnom, nenaučnom i nedijalektičkom pristupu unapred osuđenom na propast jer je bilo kakav “direktno demokratski” oblik borbe nemoguće ostvariti u uslovima kapitalističkog okruženja. Direktno demokratski način odlučivanja moći će da se sprovede tek kada kapitalizam kao sistem bude iskorenjen u potpunosti, tek kada ceo svet postane socijalistički. Onog ternutka kada država bude odumirala, direktno demokratski oblici odlučivanja će zaživeti. Dakle, direktna demokratija je moguća, ali samo u komunističkom besklasnom društvu. U uslovima postojanja kapitalističkog okruženja nemoguće je ostvariti kako komunističko besklasno društvo tako i direktnu demokratiju. Zbog toga je, kako pravilno uči marksizam-lenjinizam, potrebna izgradnja socijalističkog društvenog uređenja kao tranzicionog puta ka komunizmu. To što anarhisti ne prihvataju socijalističku državu i proletersku političku partiju je deo njihove utopističke dogme ali to nije razlog da drugima nameću svoju demagošku antidijalektičku političku strategiju licemerno se još predstavljajući kao “antipolitikanti”. Na skupu 5.jula im to nije pošlo za rukom ni sa aktivistima NKPJ i SKOJ niti sa većinom prisutnih.

5.

Licemerje i dvostruki aršini anarhista i lumpenproletera su još jedan razlog zbog kojih NKPJ i SKOJ nisu sklonili svoje zastave i još jedan dokaz perfidnosti koje sprovode prvenstveno razne anarhističke frakcije koje deluju u Srbiji. Naime, dok su lumpenproletrski organizatori skupa bezuspešno pokušavali da uklone crvene komunističke zastave licemerno su “tolerisali” vojorenje jedne crne anarhističke zastave. Dakle, iz toga se sasvim jasno vidi da su lumpenproleterima i anarhistima smetale samo crvene zastave na protestu.

Iako su NKPJ i SKOJ očekivali provokacije anarhista, nadajući se iskreno ipak da do njih neće doći, iako su očekivali jalovost i bezidejnost na skupu, s obzirom na to ko ga zakazuje, doneta je odluka da se uzme učešće na protestu kako bi se podržala antikapitalistička manifestacija. Time su NKPJ i SKOJ pokazali svoje anti-sektaštvo i principijelnu težnju za stvaranje ujedinjenog fronta radnog naroda kao jedinog rešenja za suprotstavljanje samovolji međunarodne i srpske buržoazije. Aktivisti Partije i SKOJ niti su delovali samoreklamerski niti su pokušavali da preuzmu skup, već su skandirajući opšteprihvaćene antikapitalističke parole demonstrirali potrebu za ujedinjenu akciju svih onih koji se bore za prava radnog naroda. NKPJ i SKOJ poručuju da se radni narod ne može izboriti za svoja prava niti može suprotstaviti kapitalističkoj eksploataciji “spontanom”, “individualnom” i “direktnodemoratskom borbom”. Takva taktika nigde u svetu niti daje bilo kakve rezultate niti postiže bilo kakav uspeh. Istorija pokazuje da je anarhistička praksa suprotstavljanja kapitalizmu utopistička, bezidejna i unapred osuđena na propast.

S obzirom da je buržoazija ujedinjena i pozicionirana u svojim reakcinarnim organizacijama za odbranu eksploatatorskog sistema, po istom principu mora biti ujedinjen i pozicioniran u svojoj borbenoj organizaciji radni narod kako bi se izborio za slobodu i pravdu. Samo organizovanom borbom, samo stvaranjem borbene organizacije koja će biti alternativa kapitalističkom izrabljivanju može se sprovesti samooslobođenje radničke klase od diktature kapitala. Takođe, organizovanje antikapitalističkog protesta nije stvar volje nekolicine pojedinaca već je potreban konkretan razlog za protest i odgovarajuća organizaciona forma. U Srbiji konkretno to znači, da radni ljudi treba da se ujedine, odnosno okupe oko ideje odbrane aktuelnog zakona o radu od izmena koje planira vladajuća buržaozija koje će za radnog čoveka biti još lošije jer će omogućiti veći stepen eksploatacije i olakšati kapitalističkim poslodavcima otpuštanje radnika. Zbog toga radni narod Srbije treba da se usprotivi antinarodnim merama “za borbu protiv krize” koje je donela buržoaska pro-imperijalistička vlada Srbije a naročito reakcionarnim izmenama zakona o radu. Sve istinske levičarske organizacije i pojedinci, sve klasno svesne sindikalne organizacije treba da se ujedine u jedinstveni narodni radnički front koji će se koordiniranom akcijom i delovanjem suprotstaviti reakcionarnoj politici kapitalističkih vlastodržaca. U cilju agitovanja za stvaranje takvog ujedinjenog narodnog radničkog fronta, u cilju stvaranja takve opštenarodne antikapitalističke organizacije. u cilju sprečavanja reakcionarnih izmena zakona o radu, su delovali aktivisti NKPJ i SKOJ na antikapitalističkom protestu 5.jula na Trgu Republike u Beogradu. Samo organizovanim otporom buržaziji, samo stvaranjem borbenog fronta, radni narod može ostvariti pobedu u borbi za svoju egzistenciju i prava.

Sekretarijat SKOJ-a
Beograd, 5. jul 2013.god.