Il SUBNOR (Associazione Partigiani) della Serbia si ritrova da quindici anni in una condizione di marginalità, innanzitutto in quanto è sottoposto a un "embargo" che ne impedisce la penetrazione sui media e nelle principali sedi pubbliche di discussione e decisione.
Questi quindici anni sono quelli della cosiddetta "nuova Serbia democratica": si tratta cioè della fase storica che ha avuto inizio con il colpo di Stato delle forze nazionaliste, europeiste e atlantiste dell'ottobre 2000, che colsero l'occasione della vittoria di misura di Koštunica contro Milošević non solo per scalzare con la violenza ogni residuo della gestione socialista e progressista ex-jugoslava, ma anche per stravolgere i cardini della società in termini valoriali e culturali, a partire dalla cancellazione dello stesso nome della Jugoslavia dalle carte geografiche.
Al giro del boa del Settantesimo della Liberazione, il SUBNOR si ritrova dunque oggi pressoché da solo a condurre battaglie fondamentali, come quella antirevisionista, in un contesto altamente sfavorevole nel quale le più note figure di collaborazionisti del nazifascismo e criminali di guerra (Mihajlović, Nedić...) vengono o rischiano di essere "riabilitate" anche formalmente–giuridicamente, dopo la trionfale riammissione nel chiacchiericcio mediatico "democratico europeo".
Non diversamente che in altri paesi, come l'Italia, dove l'attacco ai valori resistenziali e costituzionali è stato sferrato fino in fondo, anche in Serbia il passaggio di testimone generazionale del Settantesimo assume dunque una quantità di implicazioni ed una rilevanza che la generazione dei partigiani qualche decennio fa non avrebbe mai potuto né voluto immaginare... (a cura di Italo Slavo)
Медији – Објављено под Актуелно | 10. децембра 2015.
КАКО ”ПОБЕДИТИ” БЛОКАДУ
Већ пуних 15 година масовна и у свету призната и позната организација СУБНОР Србије не може да продре, по правилу моћних уредника, у већину јавних гласила, оних такозваних централних, у Београду.
И Председништво и Републички одбор, уз честе протесте многобројних чланова организације, нису успели да одобровоље медије да објаве бар детаљ из свеобухватне и готово свакодневних активности које у основи имају велики значај и за бољитак нашег друштва и, према томе, свих генерација у држави.
Јасна блокада је кренула после петооктобарских промена, па је на недемократски начин одбијана и свака помисао да се простор у новинама, неки минут на радију или најкраћа секвенца на телевизији издвоји за учеснике антифашистичке борбе у Другом светском рату и преко 130 хиљада њихових потомака, поштовалаца слободара, следбеника историјске истине и поштења.
Београдске редакције се не либе да игноришу СУБНОР и кад је, са Владом Србије, коорганизатор масовних манифестација значајних за потомство које се на прошлости мора учити како ће ступати у будућност.
О начину како пребродити изразиту идеолошку заслепљеност и реваншистичке побуде одговорних појединаца који сматрају да све из ранијег периода треба урнисати, расправљано је на седници Комисије за информисање и издавачку делатност СУБНОР-а Србије.
Учесници су изразили непоколебљиву одлуку да упорним радом и у свом делокругу обезбеде нормалан и примеран цивилизованој средини проток вести јер је у питању широк општи интерес за бољитак наше државе. С тим у вези је истакнуто да у низу такозваних локалних средина медији показују изражену заинтересованост за акције борачке организације и професионално се одазивају сваком позиву схватајући да тиме одужују дуг и према својим суграђанима.
У дебати су Мара Кнежевић Керн, Слободан Лазаревић, Јовица Дојчиновић, Жељко Зиројевић, Мирољуб Васић, Душан Чукић нагласили значај потпунијег информисања у оквиру општинских, градских и окружних одбора и то не само путем месечника ”Борац” и сваким даном све ангажованијег и атрактивнијег портала на интернетској мрежи, који је у кратком року окупио близу 700 хиљада посетилаца са један милион и преко 600 хиљада прегледа текстова. То посебно радује јер је познато да су корисници интернета углавном млађи људи.
СУБНОР Србије јесте захваљујући наметнутим законским одлукама од пре неколико година сврстан у такозвани невладин сектор, али је јасно да је у питању масовна организација специфичног значаја и од користи, по циљевима и делатности, за државу која је управо ових дана одлучила и да уведе посебан празник, 4.децембар, као датум који симболизује ослободилачку борбу народа Србије од 1912, преко Првог и Другог светског рата и одбране од НАТО агресије 1999.
У том склопу СУБНОР очекује да се законским путем врати и репрезентативност која је, с разлогом и по потреби, остала синдикатима и нема, сигурни смо, сметње да се у прописима о удружењима дода и борачка ветеранска организација и на тај начин онемогући постојање садашњих око 850 углавном непотребних групација са истим циљем и без реалних услова.
И Председништво и Републички одбор, уз честе протесте многобројних чланова организације, нису успели да одобровоље медије да објаве бар детаљ из свеобухватне и готово свакодневних активности које у основи имају велики значај и за бољитак нашег друштва и, према томе, свих генерација у држави.
Јасна блокада је кренула после петооктобарских промена, па је на недемократски начин одбијана и свака помисао да се простор у новинама, неки минут на радију или најкраћа секвенца на телевизији издвоји за учеснике антифашистичке борбе у Другом светском рату и преко 130 хиљада њихових потомака, поштовалаца слободара, следбеника историјске истине и поштења.
Београдске редакције се не либе да игноришу СУБНОР и кад је, са Владом Србије, коорганизатор масовних манифестација значајних за потомство које се на прошлости мора учити како ће ступати у будућност.
О начину како пребродити изразиту идеолошку заслепљеност и реваншистичке побуде одговорних појединаца који сматрају да све из ранијег периода треба урнисати, расправљано је на седници Комисије за информисање и издавачку делатност СУБНОР-а Србије.
Учесници су изразили непоколебљиву одлуку да упорним радом и у свом делокругу обезбеде нормалан и примеран цивилизованој средини проток вести јер је у питању широк општи интерес за бољитак наше државе. С тим у вези је истакнуто да у низу такозваних локалних средина медији показују изражену заинтересованост за акције борачке организације и професионално се одазивају сваком позиву схватајући да тиме одужују дуг и према својим суграђанима.
У дебати су Мара Кнежевић Керн, Слободан Лазаревић, Јовица Дојчиновић, Жељко Зиројевић, Мирољуб Васић, Душан Чукић нагласили значај потпунијег информисања у оквиру општинских, градских и окружних одбора и то не само путем месечника ”Борац” и сваким даном све ангажованијег и атрактивнијег портала на интернетској мрежи, који је у кратком року окупио близу 700 хиљада посетилаца са један милион и преко 600 хиљада прегледа текстова. То посебно радује јер је познато да су корисници интернета углавном млађи људи.
СУБНОР Србије јесте захваљујући наметнутим законским одлукама од пре неколико година сврстан у такозвани невладин сектор, али је јасно да је у питању масовна организација специфичног значаја и од користи, по циљевима и делатности, за државу која је управо ових дана одлучила и да уведе посебан празник, 4.децембар, као датум који симболизује ослободилачку борбу народа Србије од 1912, преко Првог и Другог светског рата и одбране од НАТО агресије 1999.
У том склопу СУБНОР очекује да се законским путем врати и репрезентативност која је, с разлогом и по потреби, остала синдикатима и нема, сигурни смо, сметње да се у прописима о удружењима дода и борачка ветеранска организација и на тај начин онемогући постојање садашњих око 850 углавном непотребних групација са истим циљем и без реалних услова.