=== 1 ===

Преносимо – Објављено под Актуелно |  26. јануара 2016.

Из дневног листа ”Данас” преносимо текст Драгослава Димитријевића Белог, учесника Народноослободилачког рата и активног прегаоца у СУБНОР-у Србије, у жељи и да ширу јавност упознамо са темом која заслужује пажњу због упорног настојања појединаца да истину о збивањима у Другом светском рату преиначе.

”У текстовима објављеним у „Данасу“ 8. и 10. децембра и касније о поступку рехабилитације Милана Недића није се могло сазнати ко је и зашто поставио ђенерала Недића за председника српске владе за време немачке окупације Србије 1941-1944. године, због чега је та администрација названа влада када није имала шира овлашћења од дотадашње комесарске управе Милана Аћимовића, зашто се Недић одметнуо од краља и југословенске владе и није реаговао на распарчавање Југославије, зашто се прихватио да служи окупатору, чиме је укаљао част српског и југословенског оружја, што га је коштало и чина који му је одузео краљ Петар Други итд.

Да би се саслушала и друга страна, овде се наводи телеграм упућен из Београда Министарству спољних послова немачке владе у Берлину, 29. августа 1941. године од стране Феликса Бенцлера, опуномоћеника тог министарства при Војноуправном команданту Србије, у Београду, који гласи:

„Телеграм (поверљиво). Београд, 29. август 1941. – 16,55 часова. Приспеће 29. августа 1941. – 17,40 часова.

Бр. 562 од 29.8. Н а ј х и т н и ј е!

Пошто се све јасније показивало да овдашње немачке војне и полицијске снаге и поред најјачег ангажовања и незнатног губитка, нису довољне за уништење нарастајућег комунистичког покрета, а, са друге стране, одбијено је тражено појачање, то се морао учинити покушај да сами Срби униште комунистички покрет и да се тиме спречи уједињење комунистичког и националног елемента – чему се тежи. Досадашња комесарска влада, као што је све извесно, није за то више била у стању.

Војноуправни командант се због тога одлучио да за образовање владе задужи популарог ранијег министра рата генерала Милана Недића који је познат као непријатељ комунизма. При том му је оставио слободне руке у избору својих сарадника и учинио га лично одговорним за то да у кратком року разбије устанички покрет у земљи. Данас је Недић поднео листу својих сарадника. Према њој, Аћимовић задржава министарство унутрашњих послова. Љотићева група је заступљена са три министра. Иначе листа садржи већином безбројне личности, са изузетком министра Поште и саобраћаја, генерала Јосипа Костића, познатог као способног. Мада сва имена не задовољавају, Недићев предлог је прихваћен да би се могло одмах енергично почети са борбом против комунистичког терора. Образовање владе ће бити објављено рано у суботу.

Да би се подигао ауторитет генерала Недића пред његовим министарским колегама и у земљи, он ће носити титулу министра – председника а његови сарадници титулу министра.

Међутим, утврђено је да де факто нови владин гремијум не добија никакве нове стварне надлежности које сада није имала комесарска влада. Осим тога, ново регулисање значи ударац против тобожње владе Симовића у Лондону, којој се извлачи тло испод ногу.

Војноуправни командант није генералу Недићу давао никаква обећања као противкандидату за уништење комунистичког устанка. Само је стављено у изглед повећање жандармерије од 5.000 на 10.000 људи и образовање локалних помоћних борбених јединица. Овим се Недић нада да створи ред, зашто је свакако услов да га следи компактно становништво. Пошто влада у целини није јача од претходне све зависи од тога да ли ће Недић као личност испољити очекивану покретачку снагу. Уколико то пропадне, онда преостаје само да командант без српске помоћи управља земљом и да преузме војничко уништење устанка само немачким трупама.

Препоручујем да се образовање владе у немачкој штампи третира као унутрашња српска ствар и само кратко,  при чему би се могло напоменути да се овим српском народу даје још једна могућност да се сопственим снагама ослободи од комунистичког поробљавања земље. Бенцлер“.(Снимак телеграма (писаног на машини) у АVII, Бон-2, с.747/8).

Дакле, војноуправни командант је поставио Недића као осведоченог антикомунисту за председника српске владе да би помогао окупатору да угуши устанак у Србији који су организовали комунисти.

У телеграму упућеном 15.11.1941. Команданту оружаних снага на Југоистоку, опуномоћени командујући генерал у Србији Беме је написао је и ово:

„Армијски генерал Недић, у свом досадашњем руковођењу, што се тиче коректности био је лојалан и својим средствима против устаника, упркос многим тешкоћама, постигао је видне успехе против комуниста. Недић је понављао молбе да се устаничка места бомбардују… (Подвукао приређивач овог текста).

Ја сам дошао до убеђења да је даље вођење послова председника владе од стране армијског генерала Недића било правилно и да по циљу служи немачким интересима…“(Снимак оригинала (писаног на машини) у AVII, НАВ – Т – 501, р4.251. с263 – 7).

Документи непобитно потврђују да је војноуправни командант поставио Недића као осведоченог антикомунисту за председника српске владе да би помогао окупатору да угуши устанак у Србији који су организовали комунисти”.        

=== 2 ===

Преносимо – Објављено под Актуелно |  5. фебруара 2016.

Из дневног листа „Политика“ преносимо текст о актуелној теми која има шири значај. Новинар Никола Белић је аутор.

„Јесте радио с Хитлером, али…“ На овај начин Милана Недића правдају они који за њега траже рехабилитацију пред судом демократске, а не више комунистичке Србије. Можда ни не знају да хоће да рехабилитују човека који између та два система није правио велику разлику и чији је режим на лецима тврдио да је „демократија претходница комунизма“.

Десница у Србији све гласније тврди да је Милан Недић био само „жртва“ несрећних историјских околности, да је био приморан на срадњу с Адолфом Хитлером, у мисији спасавања српског народа. Њега је „задесило“ да предводи режим који је помогао Немцима да убијају и муче Јевреје, Роме, али и нелојалне Србе – комунисте и четнике који су се борили против окупатора. Он је био „принуђен“ да помаже Немцима и на Бањици и да храном снабдева Старо сајмиште. Потом је био „приморан“ да шири антисемитску пропаганду преко свог „Новог времена“, да измишљају јудео-масонске завере и да мање или више допринесе да Немци 1942. Београд прогласе за „јуденфрај“, што је био један од најјезивијих израза у историји човечанства.

Истина је да је Недићева Србија пружила уточиште стотинама хиљада Срба који би највероватније скончали у логорима НДХ. Да ли га то заиста ослобађа терета издаје и колаборације са једним од најчудовишнијих режима у истрорији? Није ли он био Хитлеров сарадник док су Немци убијали у Крагујевцу, и не само у Крагујевцу? Историчари се не слажу око тога да ли је он знао да се спрема стрељање ђака у Шумарицама. Можда и није знао. Но да ли они који верују Недићу на реч да није знао ништа о овом зверству, верују и милионима Немаца који нису хтели да знају ништа о Аушвицу и Дахауу?

Многи за Недића траже неки посебан статус, приписују му племените побуде, кажу да није био „обичан квислинг“. У Норвешкој нико не тражи рехабилитацију за Видкуна Квислинга, чије је име постало синоним за издају. Можда је Недић необичан највише по томе што би могао да постане први рехабилитовани злочинац те врсте у Европи.

Посебно запањује цинизам са којим неки десничари Недића пореде са савременим српским политичарима: све лидере од 2000. оптужују за колаборацију са Западом, као да су данашњи Вашингтон и Брисел настављачи Трећег рајха, а тврде да је Недић деловао из племенитих побуда, док ови бирани на демократским изборима то чине због власти.

Коначно, ако су већ заиста комунисти толико искривили слику о Недићу, па је домаћа јавност тобоже остала ускраћена за истину, тешко да је Титова пропаганда могла да обмане Слободана Јовановића. Један од највећих српских умова и историчара 20. века имао је најмање разлога да верује комунистима, због којих је до смрти остао у Лондону. А његов суд био је јасан – Милан Недић је међу највећим ратним злочинцима“.

=== 3 ===

Оштар протест – Објављено под Актуелно |  5. фебруара 2016.

Савез удружења бораца Народноослободилачког рата, СУБНОР Београда, најенергичније протествује против намере да се судским путем рехабилитује Милан Недић који је током Другог светског рата био председник српске владе намештене одлуком хитлеровске окупационе власти.

”Преко 17 хиљада чланова само у главном граду наше државе ће се – наглашено је у саопштењу – свим расположивим демократским средствима супротставити покушајима којих нигде у свету нема”.

Београдска организација скреће пажњу јавности на срамно мењање имена улица и тргова, школа, ревидирање уџбеника, прекрајање укупне историјске истине и тиме одузимање части коју је достојном борбом и слободарством наша отаџбина извојевала заједно са антихитлеровском коалицијом у сламању фашистичких армада у Другом светском рату.

Низ месних организација СУБНОР-а, заједно са Републичким одбором и Председништвом, већ годинама указују на повампирење идеолошке заслепљености десничарских кругова и ретроградних појединачних и групних жеља да се у Србији поништи славна Народноослободилачка борба и на сцену врате и оправдају силом на срамоту колаборанти које је, после победе у тешком рату, читава поштена планета изопштила означавајући их као непријатеље човечанства и измећаре фашиста освајача.

Како се сада могу, после деценија и настојања да будемо део ЕУ засноване на цивилизацијским тековинама антифашизма, прихватити исфорсирани и неутемељени судски процеси (многи покренути од наследника да би вратили ко зна на који начин стечену имовину) коју часну Србију и током Другог светског рата покушавају да свале у каљугу издајништва.

Слободарски Београд и поносна антифашистичка Србија то неће допустити. Судови јесу независни, али има демократских могућности да се укаже на поступке који нису у општем интересу и темељно угрожавају бољитак коме тежимо и непорецив углед у свету.

=== 4 ==

PHOTOS / SLIKE: http://www.nkpj.org.rs/clanci-la/clanak_id=269.php

---

Београд – Објављено под Актуелно |  8. фебруара 2016.

Срамотно је да се у 21.веку на улицама Београда, граду хероју и страдалнику у Другом светском рату, појављују аветињски симболи нацистичких окупаторских армада и туђинске заставе и фотоси колабораната који су, постављени да верно служе хитлеровцима, завили у црно хиљаде породица Срба, Јевреја, Рома и других грађана.
Осуђених на смрт само због тога што не припадају ”аријевском соју” и нису по искривљеном идеолошком укусу твораца тадашњег погромашког поретка и покорних егзекутора.
Ново рочиште у судници на београдском Црвеном крсту окупило је предлагаче рехабилитације Милана Недића, председника владе у поробљеној Србији претходно и генерала краљевске војске, затим више десетина аплаудера таквом чину.
Али и, у исто време, велики број антифашиста, посебно чланова респектабилног СУБНОР-а који су се окупили на позив Градског одбора, да јавно и оштро изразе протест што се још једном у задње време грубо фалсификује историјска истина и, на основу недоказивих накнадно ширених ”сазнања”, осведочени сарадници окупатора желе да силом на срамоту прогласе доброчинитељима и тобожњим спасиоцима поробљеног народа.
Изабраник хитлеровске солдатеске, смештен у фотељу председника наметнуте владе, побегао је главом без обзира са својим газдама пред ослобођење Београда 1944. Дотерао је до Аустрије, одакле су га припадници британске армије, у оквиру антифашистичке коалиције којој су све време Другог светског рата били поуздан ослонац Народноослободилачка војска и партизанске јединице, вратиле победничким властима. У нашем главном граду спремано је суђење за разнолика недела колаборације, а током истражног поступка Недић је извршио самоубиство.
Рочиште одржано овог 8.фебруара забринуло је широку јавност не само Србије што су се у Београду, пред судском зградом, појавили појединци са уздигнутим хитлеровским поздравом, сликама не само Недића него и озлоглашеног челника окупацијске ”зборашке” дружине Љотића, а чуле су се и песме и повици карактеристични за мрачне дане Другог светског рата.
То није и не могу бити ни Београд ни Србија који су дали немерљив допринос сламању фашизма у поробљеној Европи. Слободарски народ ове земље није, без обзира на колаборанте, никад сарађивао са окупаторима и горд је на антифашизaм којим се поноси сав поштен свет. И удружене државе нашег континента којима тежимо и због тога што борбу против фашизма и нацизма прихватају и шире као цивилизацијску тековину.
СУБНОР је баштиник славне традиције и свим демократским средствима ће се, верујући у резум правне државе, одупирати враћању рецидива издаје, прогона, реваншизма, ретроградних идеја за које се веровало да их никад више нико неће ни помињати.
Градска организација Београда ће у том смислу, посебно због локација судова којима су у надлежности ”предмети” накнадне памети извесних политичких групација и појединачних интереса, наставити окупљања и, на захтев многобројног чланства, јавно се супротстављати наметнутим неодрживим покушајима рехабилитације колабораната у Другом светском рату.
Протествоваће и сви којима је Србија на срцу. Извитоперивањем прошлости нема бољитка у будућности.

SLIKE / PHOTOS: http://www.subnor.org.rs/beograd-73

=== 5 ===

Зрењанин – Објављено под Актуелно |  8. фебруара 2016.

У Зрењанину и низу места одржаће се протести због покушаја рехабилитације Милана Недића.
Желимо да искажемо неслагање и критику због погубног чина, а за који сматрамо да је у служби нацистичке идеологије којом се покушава манипулисати јавност и прекрајање историје. Тиме се урушава темељ антифашизма и антифашистичке борбе како у Зрењанину, Војводини тако и у Србији – каже се у прогласу Антифашистичке акције.
Улога Недића није само у расним депешама, говорима, уредбама за хапшење, одузимању имовине и обезбеђивању логора у тадашњој Србији, као и у Недићевом „доприносу“ холокаусту Јевреја, Рома и масовним затварањима и стрељањима антифашиста/киња.
Милан Недић и његова квислиншка влада пристали су на споразум о четворогодишњој експлоатацији уже Србије бесплатне радне снаге за принудне радове за Трећи рајх и безусловно давање пољопривредних добара и производа. На мети експолатације су посебно били пољопривредни крајеви као што је Зрељанин и Банат, који су били и под индиректном контролом Милана Недића.

=== 6 ===

Шумадија – Објављено под Актуелно |  8. фебруара 2016.

Они што траже да се лажни пријатељ српског народа Милан Недић рехабилитује не желе да прихвате доказе на основу којих народ Шумадије слободарске и Крагујевца града страдалника и непокора подсећају још једном антифашисте и целокупну домаћу и страну јавност.
Још у јесен 1941. године у Смедеревској Паланци су Милан Недић и његов министар Велибор Јонић формирали Завод за принудно васпитавање омладине,  концентрациони логор јединствен у овом делу Балкана јер је у њему српска младост психичким и физичким методама приморавана да се одрекне антифашизма и НОП и прихвати Недићев програм стварања „Велике Србије“ у оквиру Хитлерове такозване нове Европе. Из тог логора је на Јајинце, Бањицу, на стрелиште, послато 318 лица уз благослов Недића и његових помагача злочинаца Бошка Бећаревића и Драгог Јовановића.
У центру Шумадије, у Крагујевцу, на Метином брду, по налогу Недића и осведоченог крвника  са шумаричког стратишта Марисава Петровића формиран је конценрациони логор где су из Шумадије (Тополе, Раче, Аранђеловца, Свилајнца и Крагујевца) затворени припадници НОП и недићевци стрељали њих 69 а у логоре на Бањицу и у Немачку интернирали 267 родољуба.
Баш због тога и таквих „заслуга“ квислинг Милан Недић био је гост Адолфа Хитлера и његовог министра Рибентропа.
Крагујевачке Шумарице памте по злу Недићеве припаднике „српске државне страже“ који су се утркивали ко ће пред немачке митраљезе извести више грађана Крагујевца. То се не може и никад неће заборавити. Зар  и то, а није на жaлост све, опомена да се не сме ћутати?
Патриоте, антифашисти, борци НОР-а, њихови потомци и симпатизери, резервне војне старешине и сви којима на срцу и души лежи љубав према слободи и Србији оштро дижу глас против покушаја срамне рехабилитације.
И сложно поручују да неће дозволити прекрајање историје и величање оних које су Србија и њен народ упамтили по злу.
Срби, Јевреји, Роми и сви други којима је нанео зло Милан Недић, један од водећих квислинга Србије, поново су у истом строју који одлучно каже НЕ повампирењу фашизма – стоји у саопштењу СУБНОР-а Шумадије и Крагујевца.