Wednesday, 20 March 2019.
14:00 Projection of lm “Experimentum in vivo”
Arrival of guests from abroad, registration and accommodation
Friday, 22 March 2019.
09.00 Opening of the International Conference: NATO aggression 20 years on – peace and progress instead of wars and poverty, Army House, Braće Jugovića 19
14.30 Continuation of the Conference
18.00 Opening of the International documentary film review on NATO aggression, Yugoslav Cinematheque, Uzun Mirkova 1
Saturday, 23 March 2019.
09.00 Continuation of the International Conference "NATO aggression 20 years on", Army House, Braće Jugovića 19
13.00 Lunch
14.30 Continuation of the Conference
Sunday, 24 March 2019
09:30 Start of International Memorial Marathon Belgrade - Athos (Hilandar), Plateau of St. Sava Temple, Krušedolska 2а
11:45 Departure by bus to Friendship Park, Novi Beograd
Afternoon and evening farewell and departure of foreign guests.
Organizers of the program are The Belgrade Forum for a World of Equals, the Club of Generals and Admirals of Serbia and the Serbian Hosts Society, under the auspices of The World Peace Council.
11.10 – Video „Aggressione e solidarieta“
11.30 – Intervengono:
- Rappresentante del Comune di Kragujevac
- Zoran Vujovic, segretario nazionale sindacato metalmeccanici
- Zoran Markovic, vicesegretario nazionale sindacato metalmeccanici e segretario sindacato FIAT
- Nena Rajevac, preside scuola elementare „19. Oktobar“
- Dragoljub Vidojevic, preside scuola elementare „Miloje Simovic“
- Sinisa Kojic, preside Scuola tecnica
- Bojan Dimitrijevic, segretario dell' Associazione „Sv. Vasilije Veliki“
- Samantha Mengarelli, „Jugocoord“
- Stefano Verzegnassi, „Non bombe ma solo caramelle“
- Riccardo Pilato, „Zastava Brescia“
- Mauro Castelli, „Mir sada“
12.30 – Aperitivo
Шаиновић је, између осталог, истакао да у Рамбујеу није било никаквих преговора српске и шиптарске делегације,да су се само једанпут видели ;да је све био голи диктат Сједињених америчких држава и да је на крају Мадлен Олбрајт ,тадашња државна секретарка, донела текст ултиматума који ни једна влада на свету ,која држи до свог интегритета, не би прихватила...
Затим је уследило злочиначко бомбардовање СРЈ,без одобрења Савета безбедности Уједињених нација од 18 најачих војних сила Запада.Генерал Смиљанић,је говорио о херојској одбрани војске СР Југославије у којем је РВ и ПВО одолевала стоструко надмоћнијем непријатељу.Планирали су да нас покоре за три или четири дана ,а ми смо одолели 78 дана . Нису смели да изврше копнену инвазију и на крају су били присиљени да се врате у оквире Уједињених нација ,где смо Резолуцијом 1244. обезбедили да Косово и Метохија остане у оквирима СРЈ-Србије,рекао је генерал Смиљанић...
SRBI NIKAD NEĆE ZABORAVITI KAPETANA RICUDISA, GRČKOG HEROJA KOJI JE 1999 ZAGRMEO: Vratite brod u luku, neću da ratujem protiv pravoslavne braće! (VIDEO)
14.03.2019.
Ricudis je odlikovan i ordenom Svetog cara Konstantina od Srpske pravoslavne crkve.
Građani Srbije su mu se još jednom zahvalili oslikavanjem murala sa njegovim likom i zastavama Grčke i Srbije u Dunavskoj ulici na Dorćolu i to upravo na njegov rođendan.
- Grafit u Beogradu. Moj rođendanski poklon. Predivan je. Hvala svim mojim srpskim prijateljima. Grčka - Srbija bliže nego ikada - napisao je Ricudis na svom Fejsbuk profilu.
....when I stayed for two days in Studenica monastery in Serbia as a guest.
"U toku prijatnog razgovora u manastiru Studenica gospodin Marinos Ricudis ispričao nam je da je taj njegov potez uzdrmao sve u grčkoj vojsci i da je počela da se sprema reakcija grčkog naroda, kao podrška svojoj pravoslavnoj braći Srbima. Grčka vlada je u tom trenutku imala veliki pritisak od Amerike da nastavi intezivno učešće u NATO agresiji, ali se vlada jednostavno uplašila javnog mnjenja, i da joj je to bilo opravdanje za odustajanje od daljeg vojnog delovanja. Treba pomenuti da nam je grčki narod dosta pomogao i tokom rata u Bosni i Hercegovini.
Prilikom susreta i u znak zahvalnosti na ukazanoj pažnji i gostoprimstvu kapetan Marinos je bratstvu manastira Studenice poklonio deo uniforme sa kojom je služio na vojnom brodu".
Thank you Abot Tychon for your kind hospitality.
Gründungsakt für Europa: Pančevo
Der deutsche Adler flog im Frühjahr 1941 über die Alpen und setzte seine Krallen in Pančevo an. Jugoslawien wurde überfallen. In Pančevo, damals ein kleines Handelsstädtchen nicht weit von Belgrad, blühten schon die Rosen, als die "Division Großdeutschland" in Pančevo einen "Sondereinsatz" absolvierte: Erst wurden im katholischen Friedhof 18 jugoslawische Zivilisten erhängt, dann an der Friedhofsmauer 14 weitere erschossen: Vergeltung für den Widerstand gegen die deutschen Besatzer.
Zu den Morden an unbeteiligten jugoslawischen Zivilisten leisteten Henker der deutschsprachigen Minderheit praktische Beihilfe. Das schwere deutsche Kriegsverbrechen wurde in Deutschland nie gesühnt. Die Mörder erhielten Pensionen...
Im Frühjahr 1999, vor genau zwanzig Jahren, flog der deutsche Adler erneut über die Alpen. Jugoslawien wurde ein zweites Mal überfallen (auch die Ortschaft Pančevo) – nicht von der "Division Großdeutschland", sondern von der Luftwaffe der Bundesrepublik Deutschland im Verein mit der Nato. Die schweren Bombardements auf Pančevo setzten giftige Chemikalien in solcher Menge frei, daß die Bevölkerung zeitweise evakuiert werden musste. Die Langzeitfolgen dauern bis heute an.
Bomben jeder Art, darunter Streumunition und Raketen, die nicht vollständig abgeworfen werden konnten, entlud die westliche Luftwaffe auf ihrem Rückflug in der Adria, dort, wo deutsche Urlauber in den Ferien das Sonnenbaden geniessen, vor den Küsten von Pula, Lošinj oder Susak.
Noch während des Bombenhagels auf Jugoslawien ließ der deutsche Bundeskanzler eine Regierungserklärung verbreiten: "Unser Engagement auf dem Balkan" gehöre zu einer "neuen deutschen Verantwortung", hieß es, und sei ein "Gründungsakt" für "Europa".
Nimmt man diese Aussage ernst und betrachtet sie wortgerecht, so trifft sie zu.
Dieser "Gründungsakt" war ein Krieg gegen das Völkerrecht, ein ordinärer Überfall auf einen souveränen Staat, ein Angriff auf die Grundsätze der Vereinten Nationen.
Nach dem Rechtsbegriff deutscher Rechtsprechung handelte es sich bei diesem "Gründungsakt" um ein Bandenverbrechen. Unzählige Zivilisten starben. Die Bandenverbrechen wurden nie gesühnt, sowenig wie die früheren deutschen Verbrechen in Pančevo...
Der "Gründungsakt" für Europa, nimmt man diese Aussage ernst, kündigte an, daß ein Europa der Expansion, der Gewalt, ein Europa der Armut und des Todes an seinen südlichen Peripherien im Entstehen war, ja daß es ein Europa imperialer "Weltpolitik" unter maßgeblicher deutscher Führung werden würde.
1999, vor zwanzig Jahren, blitzte am historischen Horizont, über dem nächtlichen Belgrad, nicht weit von Pančevo, die Perspektive künftiger Kriege um diese imperiale "Weltpolitik" auf – in der Nacht des 7.Mai, als der "Gründungsakt" für Europa die chinesische Botschaft in Belgrad traf.
Westliche Luft-Boden-Raketen schlugen in das diplomatisch geschützte Gebäude der VR China ein, töteten drei chinesische Zivilisten und verletzten Dutzende andere. Das angebliche Versehen war ein wohlbedachte Provokation, recherchierten der britische Observer und die dänische Zeitung Politiken.
In einem Proteststurm gingen zehntausende Chinesen gegen die Botschaften der Angreifer in der Volksrepublik China vor. Das deutsche Generalkonsulat in Guangzhou wurde in der richtigen Erkenntnis attackiert, dass der deutsche Staat als organisatorischer Beihelfer der Raketenangriffe voll verantwortlich war...
In dem Krieg gegen die Bundesrepublik Jugoslawien, im "Gründungsakt" für Europa, wendete sich das paneuropäische Wohlstands- und Friedensversprechen in sein Gegenteil: in deregulierte Gewaltkonkurrenz mit milliardenschweren Rüstungsgewinnen. Dem fallen die sozialen Grundrechte in Europa zum Opfer – das Recht auf Reichtumsteilhabe, das Recht auf Wohnung, auf Arbeit und ein würdigesLeben.
Dieses Europa, angeführt von Berlin, orientiert sich auf Krieg – auf Russland und China.
Founding Act for Europe: Pančevo
In the spring of 1941, the German eagle flew over the Alps and dug its talons into Pančevo. Yugoslavia was under attack. In Pančevo, a small trading town at the time, not far from Belgrade, the roses were already in blossom, when the "Division Großdeutschland" carried out its "special operation." First, 18 Yugoslav civilians were hanged in the Catholic cemetery, and then another 14 were executed at the cemetery wall – in retaliation for resistance to the German occupiers.
Executioners from the German-speaking minority gave practical assistance in murdering the innocent Yugoslav civilians. This serious German war crime has never been atoned for in Germany. The murderers received their pensions....
In the spring of 1999, exactly twenty years ago, the German eagle flew over the Alps again. Yugoslavia was attacked a second time (also the town of Pančevo) – this time, not by the "Division Großdeutschland" but by the Federal Republic of Germany's Air Force in concert with NATO. The heavy bombardment of Pančevo released toxic chemicals to such an extent that the population had to be evacuated for a while. The long-term effect can still be felt today.
On their return flights, the western air forces disposed of all kinds of bombs that they could not drop over the intended targets – including cluster bombs and missiles – in the Adriatic, off the coast of Pula, Lošinj or Susak, where German tourists enjoy sun bathing on vacation.
Even while the bombs were raining down on Yugoslavia, the German Chancellor published his government declaration: "Our engagement in the Balkans" is part of a "new German responsibility," and is a "founding act" for "Europe."
If this statement is taken seriously and considered word-for-word, it proves to be the truth.
This "founding act" was a war in violation of international law, a vulgar ambush on a sovereign country, an attack on the United Nations' fundamental principles.
According to the legal concepts of German jurisprudence, this "founding act" was a gangster crime. Countless civilians died. This crime of gangsters has never been atoned for, like the German crime committed in Pančevo...
The "founding act" for Europe – to take the statement seriously – heralded in a Europe of expansion, of brute force, a Europe of poverty and death at its southern periphery; indeed, an imperial Europe of "world politics," primarily under German leadership.
In 1999, twenty years ago, a flash of the catastrophe of future wars for this imperial "world politics" could be seen on the historical horizon not far from Pančevo in Belgrade as Europe's "founding act" hit the Chinese embassy in the night of May 7.
Western air-to-ground missiles struck that diplomatically protected building of the People's Republic of China, killing three Chinese civilians and wounding dozens. The alleged mistake was a well-planned provocation, according to research carried out by the British Observer and the Danish journal Politiken.
In a storm of protest, tens of thousands of Chinese took action against the embassies of the aggressors in the People's Republic of China. Germany's general consulate in Guangzhou was attacked with the correct realization that the German state was fully responsible, as the organizational accomplice to the missile attacks....
In the war against the Federal Republic of Yugoslavia, in the "founding act" for Europe, the pan-European promise of peace was turned into its opposite; into deregulated violent competition with billions in profits from arms sales. Fundamental social rights in Europe – the right to a share of the prosperity, the right to shelter, to work and to a decent living – have been sacrificed on this alter.
This Europe, under Berlin's leadership, has oriented itself toward war – toward Russia and China.
Američki NATO vojnici iz sаstаvа Nаcionаlne gаrde Ohаjа, održаli su 05. mаrtа "predаvаnje" u gimnаziji u Vrаnju tokom trаjаnjа redovne nаstаve. Umesto nа svojim čаsovimа učenici su bili u obаvezi dа prisustvuju izlаgаnju o "humаnitаrnom" kаrаkteru аmeričkih i NATO vojnih misijа. Američki vojnici su se obrаtili nа engleskom jeziku bez prevodiocа, uz obrаzloženje dа je to dobаr nаčin dа učenici vežbаju engleski!
Skup u gimnаziji u Vrаnju nije prošаo u bez oštre protestne reаkcije lokаlnih аktivistа Nove komunističke pаrtije Jugoslаvije (NKPJ). Nаš drug Nikolа Stojiljković, člаn CK NKPJ iz Vrаnjа umešаo se u izlаgаnje аmeričkih vojnikа, obrаtio se vrаnjаnskim gimnаzijаlcimа nа srpskom jeziku, i istаkаo dа je NATO pre 20 godinа u Vrаnju i okolini ubio 63 grаđаnа. Poručio je dа аmerički vojnici nisu dobrodošli i dа je to prvi put još od Drugog svetskog rаtа dа se okupаtorskа vojskа nesmetаno kreće i drži predаvаnjа. Drug Stojiljković se obrаtio i аmeričkim vojnicimа nа engleskom jeziku, porukom dа oni tu nemаju štа dа trаže, dа bi drugo bilo dа su došli kаo civili u grаd koji rаdo primа goste odаkle god dа su, аli ne i goste u uniformаmа onih koji su ubijаli nаšu decu.
Njegovo izlаgаnje je bilo proprаćeno gromoglаsnim аplаuzom učenikа, što je ujedno nаnelo i veliko poniženje аmeričkim vojnicimа i onimа koji su rešili dа im dozvole dа drže predаvаnje nаšoj deci.
Nа žаlost, u plаnu su sličnа "predаvаnjа" i u drugim grаdovimа Srbije.
NATO nаpolje, nаpolje iz Srbije!
Beogrаd,
06.03.2019.
STOP THE TIDE OF MADNESS
1. Twenty years after the NATO 1999 bombing on RFY, have revealed the real geopolitical and geostrategic reasons of the aggression, (military, political, economical). What is your opinion?
A. Now, 20 years after so called “humanitarian intervention“ or “merciful angel” it is clear that it was an illegal blatant aggression with geopolitical objectives. First, to get justification for the deployment of USA troops closer to Russian borders. Kosovo planes became land carrier of US troops. After “Bondstil” USA established a chain of basses in Bulgaria (4), Rumania (4), and so on up to the Baltic Sea. Second, objective was to create a precedent for the future illegal interventions all over the globe – Afghanistan 2001, Iraq 2003, Libya, “Arab spring” , Ukraine, Syria and so on. Using the same pattern, now they are openly threatening Venezuela, Nicaragua, Cuba, Iran... So, we can say that the bombs and missiles thrown in 1999 on Yugoslavia have thorn into pieces agreements of Potsdam, Teheran, Yalta, UN Charter, and Helsinki Final Document. Generally, their target has been the global world order based on the outcome of the Second World War. Is that sane?
2. What is the political, social, economic situation in Serbia?
A. In spite of the opposition presently boycotting the Parliament and weekly demonstrations, I would say that the Government is legitimate and still stable. Whether there will be early elections soon does not depend on the strength of the opposition but mainly on the tactical needs of the ruling SPP (SNS) party related to Kosovo negotiations. Economically Serbia is moderately recovering with about 4% GDP rise in 2018. However, unemployment of the youth, brain drain towards Germany, Austria and Switzerland, poverty, deepening of social differences, high corruption remain great problems which the present neo-liberal corporative system favoring the richest by all means, seems unable to resolve. Serbia democratized by NED standards is still behind of the living standard of the 80-es of the last century.
3. I know well the situation in Kosovo Methoija, directly and through continuous communication with our partners, such as SOS Kosovo Methoija and SOS YU. We are the only Italian Association operating in the Serbian Province. The situation there is very tense, with risk of new violence and conflicts. In your new book “1244 Key to Peace in Europe” (we introduced on www.civg.it), you advocate implementation of the UN Security Council’s resolution 1244 as the only base for peaceful and sustainable solution. What is real future of Kosovo and Metohija?
A. NATO 1999 aggression ended by UN SC resolution 1244 (June 10th, 1999) guarantying, among other, sovereignty and territorial integrity of Yugoslavia (Serbia) and wide autonomy of Kosovo and Metohija within Serbia. This is the legal universally binding document agreed upon by all permanent members of UN SC. To have lasting, sustainable peace it is necessary to fully implement this document. Not only parts binding Serbia but all. Not because of Serbia but because of global governance and peace in Europe. This resolution is consolidated compromise of interests of Serbian and Albanian peoples but at the same time compromise of interests of all relevant international factors. If in the meantime there has been a change of circumstances, it would be difficult to prove that such a change has favored privileges, or exceptionality of any particular power, or uni polar concept of domination. The opposite.
Offering Serbia “a deal” to recognize theft of the state territory in exchange for EU membership in quite gloomy perspective, would definitely lead to further accumulating conflict potential, regionally and globally. Have we already forgotten the example of how the leading western powers were “saving peace” in Munich 1938? Destruction of SFR of Yugoslavia 1992-1995 was the price of keeping the unity of EEC. Would Serbia with all experiences of the past decades accept now own dissolution for the sake of unity of EU? It is strange and worrisome indeed if anybody might believe Serbia can be persuaded to join NATO going to the Russian boarders, or accept USA made EU sanctions!
4) How do you see the future of Kosovo Metohija and the Serbian people living there?
A. In my opinion, Kosovo and Metohija should enjoy wide autonomy within Serbia, as envisaged by the UN SC resolution 1244. Albanians there should have the widest self governance in all spheres of their life from culture and education to the economy and finance. This excludes secession, recognition of independence or unification with any other state. All provisions of UN SC resolution have to be fully implemented, including the right of about 230.000 displaced Serbs and other non-Albanians to freely return to their homes and properties in safety and dignity. Together with about 130.000 Serbs who now live in the Province, they should enjoy self governance within Provincial autonomy. Community of Serbian districts within the Province may be the framework providing executive power.
5) What is the situation of the NATO and EU integration process in Serbia?
A. I believe that neutrality is in the best interest of Serbia. NATO is offensive military alliance intervening all over the world for the interests of multinational corporations and imperial domination. On the other side, Serbia is small, peace loving country with quite different tradition. It has never belonged to any blocks. Finally, Serbia cannot forget crimes of NATO aggression, human victims, use of depleted uranium and economic damages of over 100 bilion US dollars. What NATO did to Serbia in 1999 is historic mistake, unforgettable shame for Europe and the western democracy. They even bombed Chinese Embassy in Belgrade killing three Chinese citizens. Who would believe this was a mistake as Washington claimed?
After NATO aggression on Yugoslavia in 1999 Europe and the global governance have become militarized. At the recent Munich Security Conference nobody opposed opinion that the global mistrust and tensions have never after the end of the Cold War been so deep and worrisome as today? Having regard to all military arsenal on the planet, particularly nuclear one, to the spreading of disregard and annihilation of the basic norms and treaties question arises can the tide of madness be stopped, who and how?
Concerning Serbia’s EU integration, I think we should be cautious to see first what happens with EU itself. EU has demonstrated biased approach in negotiations about the future of the Province of Kosovo and Metohija persistently favoring secessionist aims of Prishtina and geopolitical interests of USA and NATO. This is dead-end way and very dangerous for the future of Europe. Catalonia is just one reminder. The whole process should be returned on the track of UN enabling active participation of Russia and China along the western powers. Only this framework can guarantee balanced and unbiased approach and sustainable solution.
6) After recent Putin’s visit to Belgrade, do you think that Serbia’s position in defending national independence and sovereignty is stronger?
A. President Putin’s visit to Serbia provided concrete substance to the long term strategic partnership and cooperation between the two countries. About 20 different agreements have been signed covering many fields of cooperation from gas supply and modernization of infrastructure to the transfer of nuclear technology for peaceful purposes and culture. President Putin has reaffirmed Russia’s steady principle position supporting sovereignty and integrity of Serbia and peaceful solution of Kosovo and Metohija issue based on international law and Serbia’s legal system. If Russia’s role was decisive to stop the NATO aggression in 1999 and to pass resolution 1244 in UN SC, who really can claim today 20 years on, that the lasting solution can be reached keeping Russia (and China) on distance! Was the Russia of the president Boris Yeltsin more relevant 1999 in shaping the world relation then the Russia of the president Vladimir Putin 2019?
7) What is your opinion about political situation in Serbia today? And what think about weekly protest in Belgrade, are they spontaneous or initiated by external interest?
A. Present Serbian opposition is mainly composed of the remnants of the former DOS (Democratic Opposition of Serbia) which in October 2000 overturned the President Slobodan Milosevic and in 2001 unconstitutionally handed him to the Hague Tribunal with the decisive help of western secret services. Serbian opposition today is fragmented, devoid of any serious ideas about socio economic progress, just and sustainable solution for Kosovo and Metohija issue, or for independent foreign policy. All pressures on the Serbian government now, be they from within or outside of the country, are designed to weaken negotiating position on Kosovo and Metohija, to compel the Government to accept “a deal” – recognize independence of Kosovo and Metohija immediately for the vague promise of EU membership! Outgoing neoliberal EU elite, confronted with the tide of nationalist and so called populist forces badly needs at least some success. So, they want Serbia to pay for their futile policy by surrendering part of state territory and national identity in order to falsely say – Kosovo issue is resolved, peace preserved! For this they are even seeking collaborators inside Serbia.
8. You established in Serbia think tank Silk Road Connectivity Research Center and supported establishment of Italian branch known as the Belt and Road Observatory. How would you assess progress of this global Project?
A. In the present day divisions, global tensions and rising protectionism positive impact of the China’s Belt and Road Initiative (BRI) is growing and promissing. Only five years after this Initiative was announced by the President Xi Jinping in Astana, Kazakhstan, BRI has attracted about 100 countries from Asia, Europe, Africa and other continents directly involved in practical implementation. Major regional economic integrations and groupings of countries are seeking ways how to coordinate own infrastructure and other projects with BRI in order to provide synergy for more efficient development. Close to 100 industrial parks have been established along the Belt and Road providing over one million of new working places. The BRI has contributed immensely for people to people connectivity bringing close civilizations, cultures, youths thus strengthening mutual understanding and trust. China+16 CEEC cooperation under BRI has become important bridge for Euro-Asia and especially between China and European union. Win win spirit has become a trade-mark of BRI cooperation.
Slowing down of the growth of global economy, instability of the financial markets, globalization of poverty, protectionism, weakening of multilateral institutions such as WTO, power politics and geopolitical approaches to economic cooperation are some of the challenges ahead. The general answer to all of them is doubling the efforts to creating new global governance based on partnership, multi-polarity and equality, reforms and strengthening of the international institutions, better coordination. The Second BRI Forum Summit in China in April this year will summarize great achievements of the Initiative and open new perspectives for strengthening of cooperation which is strategically important for stability and growth of the global economy. Serbia is actively participating in the BRI cooperation, especially within the China+16CEE countries. Chinese investments in Serbia have reached about 6 billion US dollars mainly in modern infrastructure, industry and energy sector. Serbian section of the high speed railway Belgrade – Budapest is progressing as one of the largest investment project.
9. The NATO aggression of 20 years ago has been “justified by Kosovo humanitarian situation. Every time when I visit Kosovo and Metohija Serbs living there keep complaining about their dramatic security situation and fearing of terror in the future. Having regard of your knowledge and experience what would you have to say to Italian and international public?
A. The real problems in the Provence of Kosovo and Metohija have been provoked by Albanian separatism and terrorism continuously supported by some western powers. This support was motivated by their geopolitical interests: weakening and fragmenting Serbia has always meant for them weakening Russia’s presence and influence in the Balkans. In the late 90-es of the last century, as confirmed by the British sources, Clinton’s administration decided to topple President Slobodan Milosevic by encouraging terrorist UCK to provoke wide scale terrorism. In the summer of 1998 Serbian Government reacted with legitimate anti terrorist actions which NATO orchestrated propaganda presented as “massive violation of human rights” as a prelude to premeditated military aggression. Many lies had been launched such as apparent “horse shoe plan”, “the Rachak massacre” etc. In fact, the real humanitarian catastrophe and exodus of refugees started only after first NATO bombes fell in Kosovo and Metohija and Yugoslavia.
10.As SOS Kosovo and Methoija Association many years ago we have decided to concentrate our solidarity concept and information work on Serbian enclaves in Kosmet, because we think that this is the nodal point of the contradictions that will involve the entire Balkan in future. And the resistance of the people in Kosmet is fundamental also for the future in Serbia. What is your opinion?
A. First of all, we are grateful to your associations for their continuous support and help to Serbs in Kosovo and Metohija over the past decades. Your contacts, humanitarian assistance and especially your role in exchange of children visits are extremely important for feelings of Serbs there that they are not forgotten, or let alone, that they have friends who understand their problems. And those are really unbelievable problems. Serbs in enclaves live today like in ghettos, sometimes fenced by barbed wires. Their movement is not secure, their households have been constantly robbed, their churches, graveyards, religious symbols destroyed. They live in the state of uncertainty and fear of the new ethnic cleansing and pogroms similar to previous ones which led to exodus of 230.000 Serbs and other non-Albanians, destruction of 150 Christian medieval monasteries and churches. EU, USA, UNMIK, KFOR, EULEX have done little or nothing to punish perpetrators of the crimes against Serbs, to investigate human organs trafficking, generally, to guarantee eaqual human rights of Serbs in Kosovo and Metohija.
Thank you. Good bye in Belgrade at 22 mart, for the International Meeting for 20° Anniversary of NATO aggression, organized by Belgrade Forum.
By Enrico Vigna, speaker of Belgrade Forum Italy.
Србија се не може придобити стратегијом у чијем су „пакету“: признавање отимања, окупације и одрицање од права на Косово и Метохију, укидање Републике Српске, одрицање од пријатељства и најшире сарадње с Русијом и Кином, прихватање чланства у НАТО-у
«Мали косовски рат», како је називана агресија најмоћније војне алијансе у историји против једне мале европске земље, или «Милосрдни анђео» како јој је тепао штаб НАТО-а, био је први практични корак у припремама за рат против Русије, потом и Кине. Данас, 20 година после, може се констатовати да се настављају и агресија против Србије и припреме за рат против Русије и Кине. И то како мерама војног тако економског, политичког, технолошког, психолошко-политичког, субверзивног, пропагандног и другог карактера. Када је реч о Србији, која се не може изузети из тог глобалног геополитичког оквира, комбинација уцена и понуда «бољег живота» усмерена је да Србија коначно потпише капитулацију у виду «свеобухватног правно обавезујућег документа», да призна да је силом отето добило и «правно» покриће. Стратегија глобалне доминације и њени главни правци представљени су на прослави 50-те годишњице НАТО-а у Вашингтону априла 1999. НАТО је и званично од одбрамбеног постао офанзивни, агресивни савез. Овог априла НАТО прославља 70-ту годишњицу. Шта очекивати од те прославе? Потврду експанзионистичке, агресивне стратегије, или њено преиспитивање? Има ли у Европи и свету данас више стабилности, безбедности, сарадње и међусобног поверења него што их је било пре агресије 1999. на Србију (СРЈ)? Да ли стање у Европи и ЕУ данас, да ли стање односа на евро-атлантској осовини, поготову стање односа Брисел-Москва-Вашингтон-Пекинг , да ли стање на Балкану говоре да је цена плаћена агресијом НАТО-а 1999 била вредна достигнутих циљева? Или ће се и данас наћи појединци којима је удобније да климају, клањају и врте причу о «хуманитарној интервенцији»? Збиља, како ће главешине НАТО-а за 70-ту годишњицу оценити укупни учинак своје стратегије у Србији (СРЈ), Авганистану, Ираку, Либији, Малију?... Размимоилажења и поделе око Косова и Метохије, Ирана, Сирије, Русије, Кине, Северног тока, доприноса финансирању НАТО-а, миграцији, мултилатерализму и другим стратешким питањима се шире и продубљују. Чини се да, по својој прилици, за реализам неће имати храбрости. Ствари се у свету мењају много брже него свест о тим променама. Ни НАТО, дефинитивно, није више оно што беше 90-тих година прошлог столећа.
Политичке елите водећих земаља Запада постале су «извођачи радова» војно-индустријског и финансијског крупног капитала. Упрегнуте су у хазардерско разарање система који је више од шест деценија обезбеђивао равнотежу, омогућио деколонизацију, брзи научни и технолошки напредак.
Агресија НАТО-а на Југославију 1999. године била је демонстрација: НАТО је кренуо да оправда своје постојање, војно-индустријски и финансијски корпоративни капитал да осигурао стални раст профита, стратегија експанзије на Исток из фазе доктрине прешла у фазу спровођења. Принципи као што су суверена равноправност држава , територијални интегритет и непроменљивост међународно признатих граница, суверенитет над природним богатствимаи други, гурнути су у страну. Институције као што су Савет безбедности УН, ОЕБС су понижени заобилажењем и злоупотребама. Поклазало се да не постоје снаге које би се ефикасно супротставиле најгрубљем мешању водећих земаља Запада у унутрашње послове мањих и средњих земаља. Русија и Кина су разумеле куда воде такви трендови. Са највиших места у Вашингтону ишле су поруке нескривених претензија као она Олбрајтове да је Сибир превише простран и богат да би цео припадао једној земљи. На другој страни, ко још верује да је Кинеска амбасада у Београду била бомбардована због «старих мапа», да су и три кинеска новинара «грешком»изгубила животе?!
Да ли је онда неко изненађен што и врхунски западни аналитичари данас тврде да «косовски рат није био мали рат» јер је «у основи био покретач нове глобалне политике»? Сада је широко познато да је НАТО на свом Самиту априла 2000. године у Братислави и формално потврдио да је агресије на СРЈ постала преседан за глобализацију војног интервенционизма
Трендови мултиполаризма, међутим, тешко се могу зауставити нити се униполарни поредак може претоворити у перпетум мобиле. Претње да ће своје привилегије и доманицију бранити чак и нуклеарним оружјем су велика опасност по сами опстанак цивилизације. Оне потврђују да се империјална свест кроз историју увек мењала спорије од промена у реалним односима моћи.
Колико су дубоке и корените промене на свој начин сведоче реакције управо најмноћнијих сила Запада – САД, ВБ, Немачке. Оне које су силом започеле промене међународно-признатих граница, која су увек кад им је одговарало користиле сепаратизам и тероризам за ширење својих егоистичних интереса, за грабеж и отимање природних богатстава, тржишта и најатрактивнијих геостратешких региона, које су отворено ишле, не само на ревизију, већ и на разарање светског поретка заснованог на исходу Другог светског рата, од недавно, све чешће и безобзирније јавно оптужују Русију и Кину за наводни ревизионизам, кршење међународних норми, «малигни утицај», «дужничко ропство». Такве критике циркулишу док те исте силе отказују универзалне споразуме, билатералне уговоре, напуштају једне међународне форуме, друге разграђују, треће багателишу (Париски уговор о заустављању загреревања планете, Уговор са Ираном о нуклеарном програму, УНЕСКО, СТО, Комисију УН за људска права, ИНФ ).
Испоставило се да чак и западни волунтаризам има лимите. Пет чланица ЕУ које нису признале илегално отцепљење Косова и Метохије су велика опомена. У жељи да смање, ако већ не могу да елиминишу, нејединство и све дубље поделе унутар ЕУ, па и поделу око Косова и Метохије, водеће чланице, посебно Немачка, покушавају да Србији наметну да призна отимање и отцепљење Косова и Метохије не би ли противљење Румуније, Словачке, Шпаније, Грчке и Кипра учиниле беспредметним. Европа, посебно ЕУ, је подељена и нестабилна, поделе и противуречности се продубљују, делом, и услед тога што се узроци и решења траже на рачун земаља изван ЕУ, као што су Србија, БиХ, Македонија. Не може Србија, па ни цео Балкан, плаћати цену успостављања јединства у подељеној ЕУ. За тако нешто није било довољно ни разбијање СРФРЈ. касније и СРЈ, ни агресија НАТО 1999. Криза ЕУ и продубљивање неповерења између кључних чинилаца светских односа само су даље ескалирали.
На Србију се из Лондона, Берлина, Брисла и Вашингтона могу вршити па и даље појачавати притисци, могу се комбиновати грубе претње са испразним ласкањима, понудама инвестиција, «бољег живота», све то слушамо у варијантама од 2000. до данас, могу се правити упутства за промену свести српског народа и «смањивање очекивања» српског народа у вези са Косовом и Метохијом. Од свега – мало користи. Оно што Запад у својој «изузетности» тешко може да разуме, јесте историјска, дубоко укорењена, самосвесна и независна Србија код које не пролазе ни лукавства бивших колонијалиста, ни душебрижништво савреминих глобалиста, поготову, «дилови» или ултиматуми како год били упаковани. Србија се не може придобити стратегијом у чијем су «пакету»: признавање отимања, окупације и одрицање од права на Косово и Метохију, укидање Републике Српске, одрицање од пријатељства и најшире сарадње са Русијом и Кином, прихватање чланства у НАТО и директне конфронтације са Русијом и Кином.
Расте број земаља које повалче признања «Републике Косово». Постоје услови да се тренд настави, тим пре што се све шире и боље разумеју опасности од преседана насилног отимања, војне окупације и једностранопг проглашавања отцепљења. Креатори и извођачи трговинских намета према Србији и БиХ, «Велике Албаније», антисрпских «осовина», нове војске, узурпације «Трепче» несвесно помажу тај тренд чиме шире простор принципијелној српској политици и дипломатији. Био би грех не користити то.
Одавно је пала маска која је прикривала прљаву улогу ОЕБС-а, Косовске мисије за верификацију (КВМ), као и улогу Вилија Вокера чија је једина порука сарадницима била да трајно распоређивање америчких војника на Косову и Метохији не зна за цену. Припреме за почетак оружане агресије био је једини, не објављени мандат КВМ. Немачки генерал Хајнц Локваи функционер КВМ, са седиштем у Бечу, записао је да мирна, политичка и дипломатска средства решавања проблема на Косову нису била исцрпљена пре покретања војне интервенције. Други немачки дипломата Дитмар Хартвиг, шеф мисије ЕУ на Косову и Метохији (ЕЦММ) у исто време када је Вокер био шеф КВМ, у свом писму канцеларки Ангели Меркел од 26. октобра 2007. тврди да до 20. марта 1999. када је по инструкцији заједно са свим међународним мисијама, напустио Косово и Метохију, није постојао ни један оправдан разлог за напад НАТО-а, да су извештаји ЕЦММ о стању на Косову и Метохији које је слао седишту ЕЕЗ (ЕУ) и престоницама земаља чланица, намерно скривани а јавности пласиране нетачне информације и да је ЕУ, сходно томе, имала срамну улогу у припремама напада НАТО-а 1999. на Србију, односно, СРЈ.
Ко данас спори да у Рамбујеу није било никаквих преговора нити споразуима, јер ни једно ни друго није било у интересу администрацији Клинтон- Олбрајт. У свим уџбеницима дипломатије Рамбује ће остати записан као школски пример тзв. алиби-дипломатије. Такозвани «масакр албанских цивила у Рачку» био је такође производ Виљама Вокера, прослављеног координатора «контраша» у Латинској Америци (Никарагви). То је потврдила својом обимном документацијом, богатим извештајем др. Хелен Ранта, финска форензичарка и шефица међународног тима форензичара. Њен извештај на стотине страница текста и налаза, са хиљадама фотографија нестао је у коридорима ЕУ тако да ни данас, 20 година после, није допуштено да угледа светлост дана! Зашто? Каква је то организација, какви су њени стандарди и њен демократски капацитет ако извештаји њених тимова нестају без трага, одговора и уверљивих објашњења? О чему говори чињеница да је оптужба за масакар «цивила» у Рачку била међу првим тачкама Хашке оптужнице против председника Слободна Милошевића, али је потом волшебно изостављена и није више помињана?
Остао је узан круг људи, углавном, ограничен на тзв. евроатлантисте, који повремено покушавају да све на Балкану, па и агресију НАТО-а на Србију (СРЈ) објасне и одговорност припишу Србији. Чак ни они више не говоре оно што су нашироко говорили пре, а нешто краће после 5.октобра 2000. године, наиме, да је узрок проблема на Косову и Метохији у «ауторитарном режиму Слободана Милошевића», а не у сепаратизму и тероризм, најмање у великоалбанском концепту. По сценарију Клинтон, Олбрајт, Холбрук, октобра 2000. Милошевић је збачен са власти, а касније срамно, превараом и грубим кршењем Устава, уз помоћ страних обавештајних служби, испоручен Хагу. Милошевић којег су лидери западних држава свакако третирали као свог непријатеља, кога су током агресије чак и лично циљали својим најмодернијим оружјем, је под бомбама НАТО издејствовао најпре споразум Милошевић, Ахтисари, Черномирдин (3. јуни 1999.), потом Кумановски споразум и коначно резолуцију СБ УН 1244. Свим овим документима која су у много одредаба садржавала ултиматум, ипак, је гарантован суверенитет и територијални интегритет СРЈ, односно, Србије као признате правне наследнице, слободан и безбедан повратак и око 250.000 Срба и других неалбанаца протераних из својих домова и са својих имања, повратак договорених контигената српске војске и полиције на Косово и Метохију, укључујући и на граничне прелазе према Албанији, економска обнова и много другог. Није свакако без значаја ни то што је Савет безбедности изричито поздравио сагласност СРЈ на присуство УНМИК и КФОР. У Србији је већ 20 година призната демократија. Нажалост, Запад који је сва средства користио да обори «ауторитарног» Милошевића и који је, коначно, у томе успео, српској демократској власти није у миру признао ни део онога што је Милошевићу признао док је њега и Србију и буквално засипао ракетама, касетним и графитним бомбама и тонама пројектила са осиромашеним уранијумом. И не само то. Од демократских власти се непрекидно захтева да се одрекну права и интереса признатих Милошевићу правним актом најшире обавезности и највеће правне снаге у међународном правном поретку.
Преговарачки оквир ЕУ је доживео неуспех. Србија је за то најмање одговорна. Зато, не треба размишљати о даљем узмицању или разговарати о укидању резолуције СБ 1244, о некаквом новом свеобухватном правно обавезујућем споразуму, односно, о признавању насилног отимања Косова и Метохије. За Србију, не постоје услови нити противчинидбе, под којима би прихватила преговоре о неоснованим и нелегитимним захтевима.
Размишљање о укидању, замени или ревизији резолуције СБ УН 1244, за Србију је безизгледан, безизлазан посао. И када би то било могуће, то би било искључиво на штету Србије. На страну што такви захтеви предпостављају одлучивање о нечему што је једном већ одлучено (10. јуна 1999.). Ако је питање статуса за Приштину и њене покровитеље завршен посао, подразумевајући да статус за њих значи независност, онда Србија не остаје друго него да афирмише свој став да је и за њу питање статуса решено резолуцијом СБ УН 1244 која гарантује њен суверенитет и територијални интегритет а за Покрајину широку аутономију у оквиру Србије. Преговори су могући и потребни о операционализацији таквог статуса, а не о статусу изван, или насупрот одлуци СБ УН. Имајући у виду аргументовану оцену да агресија НАТО 1999. није била никакав «мали рат», већ тачка глобалног преокрета која је деловала разарајуће на европски и светски поредак, водећи рачуна да је то узроковало дубоку и озбиљну забринутост других глобалних сила, добро разумевајући одразе садашњих глобалних трендова, било би врло ризично и тешко предвидети могућност промене, замене а поготово, укидања резолуције СБ УН 1244.
Треба свако више размишљати о сопственим иницијативама, о платформи, непрекидном и дугорочном јачању међународног положајау и посебно о јачању преговарачке позиције Србије. Без колебања треба наставити до сада успешне активности на повлачењу признања илегалног отцепљења. И простор за то сада је већи јер једнострани потези Приштине као што су таксе на риобу из Србије и БиХ, одлука о формирању тзв. војске Косова кршењем резолуције СБ УН, претње ширењем узурпације на Трепчу и Газиводе многим добронамерним владама у свету отварају очи о правој природи сепаратистичке власти у Приштини. Иницијативу треба изгрђивати и враћањем захтеву за пуно и доследно извршавање неизвршених одредаба резолуције СБ 1244, за слободно и безбедно враћање протераних са Косова и Метохије, за враћање преговоарачког процеса у оквире тог документа и под покровитељством СБ УН. Србија је легитимисана да то захтева утолико пре што је све своје правне обавезе правовремено извршила. На захтеве да се тај докуменат укине, ревидира или замени, одговор је да је за Србију то докуменат од трајног значаја. На истој линији треба да буде и инсистирање Србије да се доследно изврши обавеза о оснивању и извршним овлашћењима Заједнице српских општина, као и на поништавање одлука о формирању тзв. «војске Косова».
Када ће се све то остварити, може привремено бити нејасно. Али, све те ствари се и не решавају од данас до сутра. Неопходна је политичка воља, посвећеност и време. Зато се, у поредо треба одлучно супротставити сваком притиску за утврђивање рокова. Ни европски, ни амерички, ни било чији избори, или изборне кампање, не могу бити прихватљив критеријум за постављање рокова. Рокови нису у интересу Србије јер се постављају искључиво за изнуђивање нових одрицања српских права и интереса, а задовољавање геополитичких интереса водећих сила Запада. Таква брзина води гомилању конфликтног потенцијала а не праведном и одрживом решењу.
Европа је 1999. године учествовала у агресији против Европе! Нестабилност на Балкану и дубока превирања у целој Европи потврђују такву оцену. Данас ,20 година после агресије у којој су осим пар водећих, владе свих других земаља биле трабанти администрације САД, поједини европски лидери изјављују да је дошло време да се Европа окрене себи. Остаје нејасно да ли је то могуће док остају и даље заробљени настављањем пројекта Клинтона, Олбрајтове и Блера о независном Косову? Слично питање изазивају и потези садашњег америчког председника Трампа који, на једној страни, свакако нема разлога да неморал и шуровање Клинтона са терористима, криминалцима и сепаратистима, прихвата као баштину САД, а на другој страни српском председнику шаље честитку за Дан државности Србије уз несхватљиву поруку да треба да се одрекне дела те исте државе како би наводно, економски и политички била просперитетна!