O stradanjima dvaju naroda, čije je zajedničko stratište bio i Jasenovac, mora da se govori, i to sve glasnije, zajednička je ocena učesnika
Akademski okrugli sto o srpsko-jevrejskim odnosima održan je u utorak u Jerusalimu, Organizatori skupa su Centar za kontraobaveštajne studije iz Tel Aviva, INIS – Centar za nacionalnu međunarodnu bezbednost, Centar za društvenu stabilnost iz Novog Sada i Arhiv Vojvodine su organizovali Akademski okrugli sto o srpsko izraelskim vezama, sa izlaganjima o stradanju Srba i Jevreja i razvoj kulture sećanja. Okupio je ugledne stručnjake iz dve države, ali i iz Italije, SAD i Nemačke, i premašio očekivanja, ali se na tome ne sme stati.
O stradanjima dvaju naroda, čije je zajedničko stratište bio i Jasenovac, mora da se govori, i to sve glasnije, zajednička je ocena učesnika okruglog stola koji je vodio istoričar Nemanja Starović. Izlaganja učesnika najviše su bila posvećena upravo Jasenovcu. Sumirajući domete ovog skupa, profesor dr Darko Tanasković rekao je da se ova konferencija, izvan svih očekivanja, pretvorila u vrlo spontan, živ i sadržajan razgovor stručnjaka iz nekoliko zemalja.
– Prisustvovali su i preživeli logoraši iz Jasenovca, ali i mladi koji širom sveta uočavaju da je skrivanje i relativizovanje jasenovačke istine, kao integralnog dela Holokausta, nešto što mora da bude sprečeno zarad zajedničke sadašnjosti i budućnosti. Učestvovali su izuzetno kompetentni i posvećeni stručnjaci, i zato mislim da je dobro što ovaj skup nije organizovan kao naučna konferencija, jer Jasenovac je tema iznad svake nauke, teorijskih i metodoloških razlika – kazao je prof. dr Tanasković.
Vodeći čovek Centra za kontraobaveštajne studije iz Herclija u blizini Tel Aviva, Šaul Šajn, ukazao je na značaj organizovanja ovakvih skupova, jer generacije koje dolaze ne znaju dovoljno o tome šta je Holokaust i da se uopšte desio u Hrvatskoj.
– Osim konferencija, na usađivanju u svest mladih potrebe za negovanjem sećanja treba koristiti i filmove, knjige i sve moguće platforme. Tako će učvrstiti potrebu za prenošenjem istine o zločinima u Jasenovcu s generacije na generaciju, ali tako da oni ta sećanja doživljavaju kao relevantna – zaključio je Šejn.
Profesor dr Lea Ganora iz Izraela osvrnula se na primer knjige Erika Milera, koji je opisao svoje stradanje u Jasenovcu, posvetivši tu knjigu svom sinu, da bi ga upoznao i obavezao da sačuva sećanje na te događaje. Pročitavši knjigu, Milerov sin je doživeo srčani udar, ali je preživeo, i spoznao koliko je važno negovati sećanje na stradalnike.
– Amerikanci gotovo ništa ne znaju o Jasenovcu ni danas, 80 godina od početka Drugog svetskog rata – rekao je istoričar Rob Mekormik. On je i profesor Univerziteta Južna Karolina i autor knjige Vatikan i pacovski kanali, u kojoj je opisao kako je Vatikan pomagao zločincu Andriji Artukoviću da pobegne u emigraciju preko Švajcarske i Irske u SAD, i kako je slučaj njegovog izručenja Jugoslaviji najduži u istoriji američkog pravosuđa.
Italijanska grofica Viskonti ispričala je da je, posećujući logor Dahau, videla mape na osnovu kojih je, kao i posetom obnovljenim barakama u kojima su bili logoraši, posetiocu pružena prilika da stekne kompletan utisak o tim užasnim događajima.
– Kada sam posetila Jasenovac, koji je proglašen memorijalnim parkom, zatekla sam prelepu prirodu, ptice koje pevaju, cveće, i samo jednu malu ploču na kojoj piše da je reč o radnom logoru. Tekst nije preveden čak ni na engleski jezik. Osvrnuvši se naokolo, ugledala sam travom obrasla brdašca. Tek kasnije sam shvatila da su to masovne grobnice i zainteresovala sam se da istražim događaje u Jasenovcu – rekla je Viskontijeva, uz poruku da se nikako ne sme dozvoliti da se jasenovačke žrtve tim ignorisanjem dodatno povređuju.
Sličnu poruku uputio je i nemački istraživač Markus Goldbah. Na skupu su govorili i profesor dr Dragan Simeunović i Savo Manojlović iz beogradskog Instituta za uporedno pravo, nemački istoričar Vladimir Umeljić, kao i Beri Lituči iz SAD, autor knjige Jasenovac i Holokaust u Jugoslaviji.O stradanjima u Jasenovcu svedočili su preživeli logoraši Jelena Buhač Rafojčić, Smilja Tišma, Gojko Rončević i Antun Miletić. U kulturno-umetničkom programu učestvovale su operska diva Jadranka Jovanović i glumice Vjera Mujović i Ana Sofrenović.
GRAJF U BOLNICI
Većina učesnika okruglog stola isticala je značaj doprinosa vodećeg izraelskog istoričara prof. dr Gideona Grajfa, koji je svojom trilogijom o Jasenovcu mnogo doprineo tome da se ponovo pokrene pitanje utvrđivanja istine o Jasenovcu. Grajf je trebalo da predsedava ovom skupu, ali se razboleo i oporavlja se u bolnici. Njegovi saradnici očekuju da će se ubrzo vratiti svojim obavezama.
SARADNjA SA CENTROM „JAD VAŠEM“
Delegacija Srbije, koju su predvodili dr Nebojša Kuzmanović, direktor Arhiva Vojvodine, prof.. dr Dragan Stanić, predsednik Matice srpske, i ambasador Srbije u Tel Avivu Milutin Stanojević sa saradnicima, posetili su u utorak Memorijalno-dokumentacioni istraživački centar „Jad Vašem“ u Jerusalimu. Dogovorena je saradnja između Centra i srpskih institucija.
Jovanka Simić | 24. novembar 2019.
Džini Maracani Viskonti, direktorka američke fondacije "Geri i Franka Maligan": Stepinac je nadbiskup genocida, sramno je što on ima spomen-ploču
- Tito u posleratnom periodu nije uradio ništa da Hrvati priznaju svoj zločin. Kada je njegov period završen, odmotalo se ogromno klupko problema upravo zbog prećutanih zločina. Sada Srbija i Republika Srpska moraju da pokrenu to pitanje na nov način. Mnogo je učinio izraelski istraživač prof. dr Gideon Grajf objavljujući knjigu "Jasenovac - Aušvic Balkana", ali ima još ljudi koji mogu da vam pomognu. Mislim da treba da Sudu za ljudska prava u Strazburu uputite tužbu koja će sadržati svedočenja preživelih logoraša. To je početak.
- Predložila sam da Srbija i Republika Srpska jedan dan u godini posvete jasenovačkim žrtvama. To je jedan od načina da se svetu ukaže na istinu. Ali, ako ne govorite ništa, ako ne obeležavate taj neki dan, druga strana može da radi šta hoće - i da postavlja sramne ploče veličajući Stepinca, i da ignoriše genocid koji je počinila, i da piše knjige u kojima umanjuje broj žrtava. Vi, Srbi, za to vreme, snimajte filmove, pišite svoje knjige, priređujte izložbe. Samo nemojte da ćutite i da zaboravite.
- Bila sam zapanjena da je tako ogroman zločin ostao nepoznat. Zbog toga sam počela da ga izučavam. Uključila sam se, išla na obe strane fronta u Bosni i Krajini. Iz knjige Marka Rivelija saznala sam ponešto o jasenovačkom logoru, kao i tokom nekoliko dolazaka u Srbiju. Učestvujući na međunarodnoj konferenciji o Jasenovcu u Banjaluci 2008, prvi put sam posetila Jasenovac i Donju Gradinu. Bila sam šokirana! To je ličilo na teren za golf: fantastično odnegovana trava, jezerca, poj ptica, veliki spomenik, ali bez informacija. Samo jedna ploča sa šturim tekstom. A u logoru Dahau su mape, brojke, fotografije i obnovljene barake, kao upozorenje da se takav zločin nikada više ne dogodi.
* Hoće li doći trenutak da Hrvatska pod pritiskom međunarodne zajednice prizna stravičan zločin NDH?
- Ako pripadnici jednog naroda ne priznaju svoje greške, oni nikada neće imati mira u duši. Ako imate nešto na savesti i ne želite to da priznate, bićete sve agresivniji jer želite da prikrijete svoj zločin. Nama treba mir na Balkanu. U budućnosti će nas očekivati veliki međunarodni problemi ako se to u Hrvatskoj ne uradi.
- Trenutno, mislim da nema rešenja. KiM je veoma komplikovana regija koja se koristi samo za prljave poslove krijumčarenja narkotika i cigareta. Tamo se obučavaju islamski borci. Sve dok Americi bude bilo potrebno Kosovo i Metohija, bojim se da se ništa ne može učiniti. Ali, nikada se ne zna šta će se desiti u budućnosti. Istorija se odvija velikom brzinom, menja se. U ovom trenutku je veoma važno i da u Unesku i UN zaštitite vaše veličanstvene hramove. I nikada, baš nikada, ne odustajte od Kosova i Metohije.
KLINTONOVA KAPIJA ISLAMA
* VAŠE knjige o građanskom ratu i SFRJ dokumentaciona su građa, uključujući i "Kapiju islama". Zašto takav naslov?
- Naslov je uzet iz izjave generala Pjera Marija Galoa koji mi je 1997. godine u Parizu govorio o američkoj politici rekavši da su Sjedinjene Američke Države otvorile u Bosni, usred Evrope, kapiju islamu. Od 1994. Klinton je dozvolio uvoz iranskog oružja u BiH, a zajedno sa oružjem, iranska tajna služba je stigla i mislim da nikada nije otišla. Sarajevo je bilo jedno od najlepših i najneobičnijih mesta. To je danas mesto gde su Turska, Saudijska Arabija i Iran u prijateljskom odnosu. To je jedino mesto na svetu gde se šiiti i suniti jako lepo slažu..
Na skupu u Izraelu grofica Džin Viskonti označila je Alojzija Stepinca kao „nadbiskupa genocida”
Od našeg specijalnog izveštača
Jerusalim – Odnose između Srba i Jevreja i država Izraela i Srbije uvek treba razumeti uzimajući u obzir transistorijsku vertikalu koja ima uporište u sistemu vrednosti bliskom i jednom i drugom narodu – od najranije istorije Jevreji i Srbi naročito drže do vrednosti pravde i slobode. Te dve vertikale stvaraju realnu bliskost na nivou jedne dubinske strukture njihovih odnosa, rekao je prof. dr Darko Tanasković juče u Jerusalimu, na skupu o srpsko-izraelskim odnosima.
Na okruglom stolu koji su organizovali Institut za studije antiterorizma iz Izraela, Centar za društvenu stabilnost iz Novog Sada i Institut za nacionalnu i međunarodnu bezbednost iz Beograda, prof. dr Dragan Simeunović govorio je o sličnosti srpskog i jevrejskog naroda po kolektivnoj „krivici”. Navodeći da kolektivna krivica ne postoji ni u jednom pravnom sistemu, Simeunović ukazuje da su Srbi ušli u krug kolektivnih „krivaca” usled intenzivne neprijateljske propagande počev od devedesetih godina.
Prof. dr Mina Zirojević, iz beogradskog Instituta za uporedno pravo, rekla je da „smo zajedno i stradali i učili jedni od drugih”. „Pozdrav ’Vidimo se sledeće godine u Jerusalimu’ i čitava borba za povratak u Izrael i nama je sada lekcija i metod šta možemo, pozdravom ’Vidimo se u Prizrenu’”, rekla je ona.
Advokat iz Nemačke Markus Golbah ispričao je da je od profesora Gideona Grajfa, istraživača Holokausta, čuo priču i počeo da uči o Jasenovcu. Pred učesnicima skupa svedočila su deca-logoraši iz Jastrebarskog, Smilja Tišma, Gojko Rončević Mraović i Jelena Buhač Radojčić, koja još nije izgubila nadu da će pronaći svog brata, od koga su je razdvojili u tom dečjem logoru. Jelena Buhač Radojičić se zapitala i kako je moguće da se tako diskretno i u tišini u Jerusalimu postavi spomen-ploča Alojziju Stepincu.
Prof. dr Robert Mekormik sa Univerziteta Južna Karolina – Sever, autor knjige „Ante Pavelić i pacovski kanali”, govorio je o bekstvu dvojice ustaša, Krunoslava Draganovića, zvanog Dinamo, i Andrije Artukovića u SAD. Vladimir Umeljić, istoričar iz Nemačke, citirao je delove dnevnika Diane Budisavljević u kojima se govori o Alojziju Stepincu i parafrazirajući Šekspira poručio: „Svi smo svedoci da je zlo nacizma, ustaštva i fašizma još živo. Dajte da ga sahranimo već jednom”.
Jasenovac ne treba posmatrati kao poseban slučaj vezan samo za NDH, kazao je profesor Beri Lituči, direktor Instituta za istraživanje Jasenovca iz Njujorka, i istakao da je taj logor smrti veliki deo istorije Holokausta. Grofica Džin Viskonti, novinarka, ispričala je da je za Jasenovac čula 1993. intervjuišući Simona Vizentala, a potom je upoznavala i lik i delo „nadbiskupa genocida” Alojzija Stepinca.. Lia Ganor, direktorka Centra za Holokaust „Mashmaut” iz Izraela, istakla je da je uvek spremna da govori u ime žrtava i onih koji pate. Pukovnik Antun Miletić (89), koji je istraživao sistem logora Jasenovac, posebno Gradina, naveo je da se računa da je tu pokopano oko 350.000 logoraša. A dosad nije istraženo više od 20 odsto, pa se zbog toga spekuliše sa brojem ubijenih – od 43.000 do 1,5 miliona ljudi.
Starović: Duboke istorijske veze
Nemanja Starović iz Centra za društvenu stabilnost, koji je sa Šaumom Šelouom iz izraelskog Instituta za studije antiterorizma moderirao skupom, ocenio je da je ovaj događaj veoma uspešno prikazao koliko su za razvoj savremenih međudržavnih odnosa Srbije i Izraela važne duboke istorijske veze srpskog i jevrejskog naroda, zasnovane u vremenima najtežih patnji. O zajedničkim sudbinama i stradanju Srba i Jevreja, posebno u NDH, govorili su i novinari Slobodan Kljakić, Miroslav Karlica, Biljana Đorović i Marija Zarić.
Dogovorena saradnja Arhiva Vojvodine i Jad vašema
Direktor Arhiva Vojvodine dr Nebojša Kuzmanović dogovorio je juče sa direktorom Arhiva Jad vašema dr Haimom Gertnerom potpisivanje sporazuma o saradnji ove dve institucije na istraživanju arhivske građe vezane za stradanje Srba u Drugom svetskom ratu. Saradnja bi podrazumevala digitalizaciju građe, razmenu istraživača i organizaciju zajedničkih izložbi na temu kulture sećanja Srba i Jevreja. Susretu su prisustvovali ambasador Srbije u Izraelu Milutin Stanojević, počasni konzul Aleksandar Nikolić, predsednik Matice srpske dr Dragan Stanić i Nikola Banjac, generalni sekretar Skupštine Vojvodine.
Dokaz da je Stepinac znao za zverstva u NDH
Pre jučerašnje promocije knjige prof. dr Gideona Grajfa u Matici srpskoj, u Arhivu Vojvodine je ovaj istoričar i istraživač Holokausta, sa dvojicom kolega sa ONO akademskog koledža iz Izraela, Davidom Sorockinom i Davidom Bitonom, imao uvid u Dosije 562, iz privatnog fonda Slavka Odića. Po odobrenju Vlade Vojvodine, izraelski istoričari su nastavili svoja istraživanja, a juče su imali priliku da vide i pismo koje je anonimni „časni katolik i Hrvat” napisao kardinalu Alojziju Stepincu, upoznajući ga sa najmonstruoznijim detaljima zverstava koje su hrvatske ustaše i pripadnici klera činili prema Srbima na teritoriji Nezavisne države Hrvatske. Pismo ukazuje da je Stepinac, bar od februara 1942, znao šta se dešava na teritoriji NDH, a posebno u logoru smrti Jasenovac.
Započevši rečima da mu pismo upućuje „kao čovek čoveku, kao hrišćanin hrišćaninu”, anonimni autor (za koga se misli da bi mogao biti Prvislav Grisogono, član Kraljevske vlade u egzilu) navodi da se „već celih 10 meseci Srbi na najužasniji način zlostavljaju i ubijaju, njihova dobra koja vrede milijarde se uništavaju”, a da su „stid, ogorčenost i srdžba na licu svakog časnog Hrvata”.
„Sa ubistvima Srba otpočelo se u prvom periodu osnivanja uboge Nezavisne Države Hrvatske (Gospić, Glina, Gudova, Bosanska Krajina, itd), koja bez ikakvog prekida traju i danas”, piše u ovom dopisu Stepincu.. Navode se načini mučenja („ekserima su prikivani na panjeve, vatreni jezici su obavijali njihove gole grudi, živi su pečeni i spaljeni u svojim domovima i crkvama, polivani su kipućom vodom, njihova koža je drana, a otvorene rane zatim posipane peskom i solju, oči su im kopane, uši, nosevi i jezici odsecani....”). Kaže i da su „zverstva ovih nečuvenih zlostavljanja užasnula čak i nemačke i italijanske vojne snage”. „U koncentracionom logoru u Jasenovcu i dan današnji nestaju hiljade i hiljade Srba, koji su u poluporušenim barakama bez dovoljno slame i pokrova izloženi gladi i oštroj zimi i tako nalaze svoju smrt”, navodi se, između ostalog, u ovom dokumentu.
Pored daljih detaljnih navoda, autor završava: „Zbog toga će na katoličku crkvu pasti najveća odgovornost, kako za kaznu Božiju tako i ljudsku. Ova poslednja će hrvatski narod sigurno pogoditi, ako se ne budemo blagovremeno još pokajali za svoje grehe. O ovome Vas obaveštavam kako bih spasio svoju dušu. Vama, međutim, ostavljam slobodu da pronađete put za spasenje Vaše duše! Jedan od mnogih koji je prvo čovek i katolik, a zatim jedan častan Hrvat. Zemun, 8. februar 1942.”
Profesor Grajf je ovom prilikom juče posebno ukazao na činjenicu da je tzv. ustaško „konačno rešenje” počelo odmah nakon proglašenja NDH, u aprilu 1941, masovnim pokoljem u Gudovcu, a da je nacističko „konačno rešenje” počelo 22. juna u Babinom jaru (Ukrajina), prilikom operacije „Barbarosa”.
Profesori Sorockin, Biton i Grajf najavili su da će Međunarodna ekspertska grupa prirediti knjigu pod naslovom „Ustaško konačno rešenje pre nacističkog” i ona će biti predstavljena u oktobru na Sajmu knjiga u Beogradu. Prema rečima ambasadora dr Ljiljane Nikšić iz Ministarstva spoljnih poslova, ova knjiga je trojezična (srpski, nemački i engleski), imaće oko 1.200 stranica i sadržaće oko 300 dokumenata na 562 stranice iz Fonda Slavka Odića.
U prisustvu predsednika Odbora za kulturu Narodne skupštine Mirka Krlića i dr Dragana Stanića, predsednika Matice srpske, juče je u Arhivu Vojvodine potpisan i Protokol o saradnji između Arhiva, Filološkog fakulteta Beogradskog univerziteta i Udruženja potomaka Mihaila Idvorskog Pupina, radi objavljivanja knjige „Kad se vijorila srpska zastava na Beloj kući” i saradnje na obeležavanju stogodišnjice Versajskog mira.