1. Savet Evrope: O ozbiljnim krsenjima prava u slucaju Slobodana
Milosevica
2. Ratni zlocinac kao svedok protiv Milosevica (M. Tepavac)
3. Haski corsokak (B. Milosevic)


===1===


SAVET EVROPE CE RASPRAVLJATI O NEREGULARNOSTIMA
U PROCESU PROTIV PREDSEDNIKA MILOSEVICA

Deset poslanika Saveta Evrope iz
Rusije, Ukrajine i drugih zemalja potpisalo je i
time uvelo u proceduru Parlamentarne skupstine u
Strazburu nacrt rezolucije "O ozbiljnim krsenjima
prava u slucaju Slobodana Milosevica". U tekstu
se navode primeri ozbiljnih krsenja ljudskih
prava i sudske procedure od strane haskog
"tribunala" i zahteva upucivanje posebne misije
Saveta Evrope u Hag, radi utvrdjivanja cinjenica
i predloga mera. Sledi tekst rezolucije:



Parlamentarna skupstina Saveta Evrope

Strazbur



Nacrt rezolucije

"O ozbiljnim krsenjima prava u slucaju
Slobodana Milosevica"



1. Skupstina izrazava ozbiljnu
zabrinutost zbog delatnosti Haskog Tribunala za
bivsu Jugoslaviju, posebno u slucaju Slobodana
Milosevica. Postoje dokazi o narusavanju
opsteprihvacenih normi medjunarodnog prava i
posebno ljudskih prava i prava g. Milosevica na
odbranu.

2. G. Milosevicu se stalno iskljucuje
mikrofon za vreme unakrsnog ispitivanja svedoka,
cime mu se uskracuje pravo da raskrinkava lazne
tvrdnje nekih svedoka. Takodje, uskracuje mu se
neophodni odmor, mogucnost da bude na svezem
vazduhu, kao i uslovi za pripremu odbrane. Ne
dozvoljava mu se da prima usluge lekara i
advokata po sopstvenom izboru.

3. Objedinjavajuci optuznice za
Kosovo, Bosnu i Hrvatsku, tuzioci dobijaju
nedopustivo mnogo vremena za zasnivanje optuzbi.
To vodi u situaciju u kojoj ce se optuzeni
nalaziti u zatvoru nekoliko godina, pre nego sto
dodje u priliku da zapocne svoju odbranu.

4. G. Milosevica tretiraju kao da je
vec osudjen. Drze ga u zatvorskoj celiji sa
neprestanim nadzorom, sva njegova posta se
pregleda, cak su i pristup i posete clanova
porodice ograniceni. Postoje i ogranicenja sta
sme da vidi i cuje na radiju i televiziji. Pravo
javnosti na objektivnu informaciju o tome sta se
desava u slucaju g. Milosevica, ogranicava se
precutkivanjem izvestaja o procesu u medijima.

5. Skupstina konstatuje da se Haski
Tribunal koristi kao sredstvo za mesanje u
unutrasnje poslove Savezne Republike Jugoslavije,
a ne kao instrument pravosudja. To doprinosi
politickoj destabilizaciji Jugoslavije upravo u
vreme kada je njoj stabilnost neophodna radi
resavanja ekonomske i socijalne krize koja se
produbljuje.

6. Skupstina predlaze da se u Hag
uputi misija Parlamentarne skupstine Saveta
Evrope radi procene o odvijanju pomenutog procesa
i podnosenja odgovarajuceg izvestaja PSSE.


===2===


ARTEL GEOPOLITIKA by www.artel.co.yu
office@...
Datum:12 juni 2002

RATNI ZLOCINAC KAO SVEDOK PROTIV MILOSEVICA

Dr Milan Tepavac
miltep@...

Svedocenje Knuta Volebeka, koji je 1999. godine bio
predsedavajuci Organizacije za evropsku bezbednost i
saradnju (OEBS), pred tzv. Haskim tribunalom protiv
Slobodana Milosevica 8. jula ove godine je interesantno i
zato mu treba posvetiti pa?nju. To svedocenje pokazuje
sta je sve ono sto nazivamo "Novi svetski poredak"
ucinilo od ljudi koji su pristali, svesno ili nesvesno,
da slu?e tom monstrumu prema kojem je i Orvelova "1984"
prava decija bajka. Tom coveku je potpuno ispran mozak;
ne verujem da se pretvara; vise sam sklon uverenju da on
licno veruje u ono sto prica pred tribunalom i da uopste
nije svestan cinjenice da su i on i ta organizacija
pocinile ratni zlocin saucesnistva u agresiji najjace
vojne sile u istoriji na jednu malu zemlju koja nikoga
nije ugro?avala i koja se samo branila od teroristickih
bandi.
Milosevic je u jednom momentu podsetio svedoka da je
Jugoslavija bila svojevremeno samovoljno i protivpravno
izbacena iz OEBS-a (tada se jos zvala Konferenscija o
evropskoj bezbednosti i sardnji - KEBS) da bi i ta
organizacija sa svoje strane doprinela krvavom razbijanju
Jugoslavije, koja je inace bila jedna od osnivaca te
organizacije. To je ?iva istina, i steta je sto je
Milosevic to rekao vise nekako usput i nije sire
elaborirao (verovatno zbog toga sto je morao stedeti dato
mu vreme od dva sata za unakrsno ispitivanje tog
svedoka). Volebek se u odgovoru samo ogranicio na to da
ka?e da u to vreme on nije bio na funkciji u toj
organizaciji.
A to koja je bila uloga te organizacije u razbijanju
umesto u ocuvanju SFRJ i kako je Jugoslavija bila
iskljucena iz nje zaista zaslu?uje da se podseti na to i
da se sacuva od zaborava.
Ja sam davno, baveci se ovom organizacijom, dosao do
zakljucka da nikada u istoriji nije postojala jedna
medunarodna organizacija ciji su clanovi dr?ave koja je
preko noci postala orgnizacija koja bi se komotno mogla
nazvati Organizacija bez?as?a bez presedana (OBBP).
Po prirodi stvari, prva od svih medunarodnih organizacija
koja je terebalo da pomogne Jugoslaviji kada je ona
zapala u krizu usled secsionistickih te?nji nekih njenih
republika usled podsticanja izvana - pre svih od SAD,
Vatikana, Evropske zajednice i njenih dr?ava clanica, pre
svega Nemacke - bila je Konferencija o evropskoj
bezbednosti i saradnji (KEBS). Kao sto samo ime govori,
stvorena je pocetkom sedamdesetih godina - u cemu je
Jugoslavija igrala veoma znacajnu ulogu - radi
bezbednosti i saradnje u Evropi. A sta je KEBS ucinio da
pomogne jednom od svojih clanova-osnivaca? Nista -
odnosno gore od nista, jer je postao slepo orude EZ i
SAD. Na sastanku 19.6.1991. u Berlinu, dakle u momentu
kada se jugoslovenska kriza bli?ila svome vrhuncu,
izra?ena je samo "zabrinutost" stanjem u Jugoslaviji, ali
ipak je verbalno data podrska "demokratskom razvoju,
jedinstvu i teritorijalnom integritetu", a na sastanku u
Pragu 3.7.1991. apelovano je na prekid vatre i data
podrska nastojanjima EZ, naravno bez osude oru?ane
secesije!
Pravu prekretnicu, neshvatljivu sa stanovista principa na
kojima pociva ta organizacija, predstavlja sastanak u
Pragu 31.1.1992. Na tom sastanku ministara inostranih
poslova nije vise bilo podrske "jugoslovenskom
demokratsskom razvoju, jedinstvu i teritorijalnom
inetegritetu", vec je priznala secesiju Slovenije i
Hrvatske od Jugoslavije, clanice KEBS-a, i dodelila im
posmatracki status! A "sveti" principi KEBS-a su:
postovanje teritorijalnog integriteta dr?ava,
nepovredivost granica dr?ava i nemesanje u unutrasnje
stvari (principi IV, III i VI Finalnog akta)! Koliko sam
mogao da utvrdim, u istoriji medunarodnih odnosa ne
postoji slican slucaj u kome se jedna medunarodna
organizacija tako necasno ponela prema svojim osnovnim
principima i jednom od svojih clanova osnivaca[i]. .
Da stvar bude jos apsurdnija, KEBS uskoro uklanja
Jugoslaviju iz svojih redova i pri tome odredjuje svoje
"posmatracke" misije na Kosmetu, Sand?aku i Vojvodini!
Nakon isteka mandata sredinom 1993.g. jugoslovenska vlada
se konacno setila da je to cisti apsurd da pod tim
uslovima KEBS ima svoje misije u Jugosalaviji, te
uskracuje produ?enje mandata. Sledi dreka i dernjava te
organizacije protiv Jugoslavije. Nikada se nije dogodilo
da jedna medunarodna organizacija iz svojih redova ukloni
svoga clana, potpuno neopreavdano i protivno pravilima te
organizacije, a onda zahteva od nje da na svoju
teritoriju primi misije te organizzacije, sastavljene od
predstavnika neprijateljskih drzava! Ta organizacija bez
imalo stida i srama na sastanku u Rimu 1.12. 1993. na
nivou ministara inostranih poslova u zavrsnom dokumentu
zala?e se za "teritorijalni integritet Hrvatske" -
naravno one avnojske, Brozove - i zahteva da se "odmah i
za duze vreme" dozvole misije KEBS-a na Kosovu, Sand?aku
i Vojvodini (ne govori se o SR Jugoslaviji)! Ovakav svoj
zahtev ponavlja i na svom sastanku u Pragu pocetkom marta
1994. Sredinom juna 1994. jugoslovenska vlada prima
delegaciju Parlamentarne skupstine KEBS-a koja je danima
gnjavila gotovo sve funkcionere Srbije i SRJ,
insistirajuci na apsurdu da se prime misije bez povratka
Jugosalavije na svoje mesto u toj organizaciji.
Unakrsnim ispitivanjem Volebeka Milosevic je, nadam se,
svakome jasno pokazao da je OEBS, odnosno Knut Volebek
kao njen predsednik tada, vise od saucesnika u agresiji
NATO pakta na Jugoslaviju. Naime, on je jasno pokazao da
je povlacenje Verifikacione misije OEBS omogucilo
agresiju. Da je ona ostala verna svome mandatu i ostala
na Kosmetu gde je upravo pocelo smirivanje verovatno se
NATO ne bi usudio da i nju bombarduje. Iako Milosevic to
nije spomenuo, treba podsetiti da je NATO koristio
Verifikacionu misiju kao svog obavestajnog agenta, i da
su mnogi clanovi Misije (a bilo ih je preko 1.500) radili
kao obavestajci NATO pakta. Smatram da se ta organizacija
toliko iskompromitovala da Jugoslavija nije ni u kom
slucaju trebalo da tra?i ponovni prijem, sto je
marionetska vlast uspostavljena pucem od 5. oktobra 2000,
ucinila.

[i] Jugoslovenski predstavnik na toj konferenciji,
zamenik saveznog sekretara za inostrane poslove M. Maksic
nije se suprotstavio naznacenom toku te konferencije, a
mogao je i imao pravo na to jer se u KEBS-u odlucuje
konsensusom, cime je izvrsio izdaju zemlje.


===3===


ARTEL GEOPOLITIKA by www.artel.co.yu
office@...
Datum:16 juli 2002

Borislav Milossevicc: Hasski ccorsokak

Moskva, 20 juna 2002 godine
CClanak je objavljen u br. 2/2002 moskovskog
ccasopisa "Nacionaljnye interesy".
S ruskog prevela Sava Rosicc (B. Milossevicc je
autorizovao prevod)

Prosslo je visse od tri godine od poccetka agresije
NATO na Jugoslaviju. Ona je izazvala tesske patnje
nasseg naroda, velike ljudske zzrtve, kolosalna
razaranja (ekonomska, kulturna, ekolosska) suverene
zemlje, jedne od osnivacca OUN. Tom agresijom su
pogazzeni u Povelji OUN zapisani principi
medjunarodnog pravnog poretka, koji je rezultat
Drugog svetskog rata. NATO je izvrssila teske
zloccine, velikih razmera. O tome jarko svedocci
optuzzujucci govor Slobodana Milossevicca, u celini
objavljen u ovom broju "Nacionalnih interesa".
Milosseviccev govor ubedljivo i argumentovano
raskrinkava balkansku politiku velikih sila, posebno
SAD, Nemaccke i Velike Britanije.
Mislim da je uputno podsetiti na pojedine pouke
jugoslovenske krize, jer se to direktno ticce
medjunarodne stabilnosti i bezbednosti.
Posebno treba istacci da agresija NATO na SR
Jugoslaviju znacci izradu novih principa
medjunarodnih odnosa, normi medjunarodnog prava, u
ccijoj je osnovi ne samo odricanje de facto od OUN,
nego i priznanje prava regionalnoj organizaciji
(NATO) da uzurpra suverena prava drugih drzzava izvan
zone sopstvene odgovornosti i nadlezznosti
(uspostavljene osnivacckim dokumentima same NATO), i
da prossirenje svoje vojne vlasti i geopoliticcke
kontrole predstavi kao mirotvoraccku meru i sankciju
medjunarodnog prava. Ono, medjunarodno pravo, istupa
kao ideologija i legitimizacija geopoliticcke
ekspanzije. Pred nama je occigledno pretendovanje na
svetsku dominaciju.
Na jugoslovensku krizu, ispoljenu u poslednjoj
deceniji prosslog veka, treba gledati kao na
kvalitativno novu etapu u procesu "preraspodele
sveta", revizije medjunarodnih odnosa i medjunarodnog
prava, novu etapu ostvarivanja geopoliticcke
ekspanzije SAD. Razvoj dogadjaja posle 11. septembra
2001. godine predstavlja najnoviju etapu te
ekspanzije, premda niko ne poricce neophodnost ni
korisnost borbe s terorizmom. Sada je formulisana i
nova doktrina: borba protiv "globalnog terorizma",
neprijatelja koji se nalazi svugde i nigde, zasad u
62 zemlje, borba svuda prisutna i dugotrajna, to jest
do pobede, kao i protiv "komunisticckog
totalitarizma" - postala je nova ideologija spoljne
politike SAD. Model sveta identiccan globalnoj
konfrontaciji dveju velesila, kao i u periodu
"hladnog rata". Neutralnih ne mozze biti - ko nije s
nama, taj je protiv nas. Sva su sredstva dozvoljena u
borbi protiv neprijatelja. Nema zabranjenih udaraca.
Vojni budzzet SAD za ovu godinu poveccan je za 40%.
Sada je globalna hegemonija, globalna dominacija
proglassena za cilj americcke spoljne politike.
Svedoci smo imperijalnog programa "novog svetskog
poretka", brzog i silovitog nastupanja SAD na jug
Evrazije, k sirovinskim resursima Kaspijskog bazena,
Bliskog i Srednjeg Istoka, sa svim posledicama koje
iz toga proisticcu za svetsko trzzisste energenata i
svetsku privredu u celini. Kao neposredan cilj
isticce se russenje vlasti u Iraku, to jest, Sadama
Husejina (kada i kako - to je vecc tehniccko
pitanje), ssto ce im dozvoliti da se pozabave Iranom,
itd.
Politika svetske dominacije se ponekad ideolosski
prikriva i mistifikuje pojmovima "novog svetskog
poretka" i "globalizacije", to jest, prikazuje kao
zakonitost medjunarodnih odnosa i globalnog
drusstvenog razvoja, kao uspostavljanje jedinstvenog
sveta.
Naravno da zakoni ekonomskog razvoja, procesi
globalizacije i planetarnog objedinjavanja realno
postoje. U savremenoj fazi nauccnotehniccke
revolucije prakticcno je nemogucce izdvojiti se, dok
sa stanovissta ciljeva i zadataka nacionalnog razvoja
to i nema perspektivu. Rastucci nivo integracije,
medjusobne zavisnosti drzzava stvara istorijske
pretpostavke za demokratizaciju medjunarodnih odnosa.
CCinilo se da su u periodu objedinjavanja Nemaccke i
prestanka konfrontacije dva vojnopoliticcka bloka
znatno porasle moguccnosti da se u medjunarodnom
zzivotu ostvare principi zapisani u Povelji OUN,
helsinsskom Zavrssnom aktu itd. Medjutim, imperijalni
Zapad to nije hteo. Proces "prekrajanja"
medjunarodnih odnosa sticao je novu snagu usled
russenja "bipolarnosti". NATO je, umesto OUN, preuzeo
na sebe mirovne i sliccne misije. Tako su SAD i
Velika Britanija same sebe odredile za arbitra u
Persijskom zalivu. Vecc poccetkom 1996.g. SAD su
bespogovorno izjavile da je "ssirenje NATO na istok
neminovno, i to cce se desiti" (V. Peri, bivssi
ministar odbrane SAD). Ono se desilo i dalje se
dessava, pa i na prostoru bivsse SFRJ, premda to tamo
joss u pravnom smislu nije zavrsseno. Russenje SFRJ
krajem 1991-poccetkom 1992. godine, kao i agresija
NATO na SRJ 1999.g. izvedeni su s ciljem da pojedine
drzzave postignu odredjene stratesske zadatke. Iako
su unutrassnji uzroci (istorijski, politiccki,
nacionalni, religiozni) bili prisutni, pa ccak i
predstavljali zamajac u mehanizmu russenja
Jugoslavije, presudan i odluccujucci faktor bila je
politika velikih sila. Sile koje su podsticale
nacionalizam i separatizam jugoslovenskih republika i
pokrajina, munjevito su podrzzale odvajanje Hrvatske
i Slovenije, a zatim i ostalih bivssih jugoslovenskih
republika. Posebnu ulogu u tome odigrali su Nemaccka
i vatikan. Nisu bila razmatrana pitanja uslova
secesije, kontinuiteta mnogonacionalne drzzave koja
se raspada, administrativne granice medju federalnim
republikama automatski su priznate kao neprikosnovene
medjunarodne granice, o nacionalnim manjinama se nije
ni razmissljalo a ne nessto preduzimalo, isto tako
kao i o uslovima priznanja novih drzzava, o sudbini
armije, itd. Posebno je Bosna i Hercegovina bila
medjunarodno priznata bez predhodne saglasnosti i
dogovora izmedju tri nacionalne zajednice - srpske,
muslimanske i hrvatske. Mnogi su upozoravali da cce,
u protivnom, gradjanski rat u BiH biti neizbezzan.
Ali, referendum u BiH je bio ipak odrzzan bez
uccesscca srba. I gradjanski rat je buknuo. Sile su
koristile i podsticale nacionalne razdore, konflikte
izmedju slovenskih i muslimanskih naroda, direktno se
messale u odnose izmedju bivssih jugoslovenskih
republika da bi se razorila Jugoslavija. Ona je bila
poligon i zzrtva te strategije. Agresija NATO na SRJ
1999. nije imala nikakve veze sa zasstitom ljudskih
prava; obrnuto - ona je predstavljala najgrublje
krssenje ljudskih prava. Velike sile iz NATO
podrzzale su oruzzani separatizam na Kosovu,
teroristiccku organizaciju (OVK) finansiranu
trgovinom narkoticima, drugim reccima, te su velike
sile stupile u savez sa teroristima. To je poprimilo
posebnu vazznost za medjunarodne odnose posle
dogadjaja 11. septembra 2001. g. Jer se ispostavilo
da je OVK povezana s "Al Kaidom". Medjutim,
"dvostruki standardi" - koje vidimo i u tome kako
Zapad ocenjuje dogadjaje u CCecceniji - uobiccajena
su stvar za politiku SAD. Jugoslavija je bila poligon
vazdussnih vojnih operacija, isto kao i nedavno
Avganistan. Rat je u Jugoslaviji vodjen prakticcno
nekazznjeno, kopnenih akcija nije bilo. Agresiji je
takodje bila obezbedjena efikasna podrsska sredstava
javnog informisanja kako u drzzavama NATO, tako i, uz
malobrojne izuzetke, u ccitavom svetu. Vrssena je
desetogodissnja satanizacija Srbije i njenog
rukovodstva, Slobodana Milossevicca liccno, pravo na
istinito informisanje bilo je ukinuto. U
informacionom ratu su korissccene globalne, svetske
mrezze. Posle prestanka bombardovanja Jugoslavije,
Rusija nije na Kosovu dobila svoju zonu i pored
impresivnog marsa ruskih vojnika koji su, naissavssi
na odussevljenu podrssku srpskog stanovnisstva, prvi
zauzeli pozicije na Kosovu i Metohiji. Odluke o
moguccnosti preletanja ruskih aviona u Jugoslavije
kroz vazdussni prostor Madjarske i Rumunije, kao i
tranzita humanitarnog konvoja Ministarstva RF za
vanredne situacije kroz Madjarsku, nisu donosile
vlade tih zemalja vecc rukovodstvo NATO. Na Savetu
bezbednosti agresiju NATO su jednoznaccno osudile
Rusija, Kina, Indija i Belorusija; drugi su ccinili
visse ili manje jasne aluzije. SAD su uticale na
islamske zemlje cclanice OUN; uspele su da unesu
rascep u Pokret nesvrstanosti u pitanju odnosa prema
kosovskom problemu i prema agresiji SAD, NATO, protiv
SRJ. Posle donossenja rezolucije (1244) Saveta
bezbednosti OUN o Kosovu nastavljena je - sada vecc
pod pokroviteljstvom OUN - saradnja drzzava NATO s
OVK, ssto je imalo za rezultat ccistku ne samo
srpskog, nego i drugog nealbanskog stanovnisstva s
Kosova i Metohije. Sliccno se desilo i sredinom 90-ih
godina prosslog veka u Hrvatskoj, gde je hrvatskom
vojnom akcijom, uz pomocc SAD, izvrssena ccistka
srpskog stanovnisstva.
Farsa koja se sada odigrava u Hagu u vidu sudjenja
Slobodanu Milosseviccu potrebna je da bi se
legalizovala i opravdala ta zloccinaccka politika
velikih sila Zapada. Takozvani Medjunarodni kriviccni
sud za bivssu Jugoslaviju osnovan je 1993.g. odlukom
Saveta bezbednosti OUN. Na osnovu Povelje OUN
Generalna skupsstina je jedini organ OUN koji ima
prerogativu osnivanja sudskih organa (tako je
formiran Medjunarodni sud pravde OUN u Hagu, cciji je
Statut neotudjivi sastavni deo Povelje OUN), te je
zato tessko priznati legitimnost "tribunala".
Predsednik Medjunarodnog suda OUN Mohamed Bedzzaui je
joss 1994.g. ukazao na sporan karakter rezolucije 827
Saveta bezbednosti OUN, u skladu sa kojom je pomenuti
tribunal osnovan. Medjutim, "tribunal" uzziva svu
moguccnu podrssku SAD i bloka NATO. Nedavno je preko
60 drzzava ratifikovalo ugovor o osnivanju
Medjunarodnog kriviccnog suda, ccime je on postao
realnost. Taj sud, koji se naziva i Rimskim (ugovor
je potpisan 1998. u Rimu) treba da poccne s radom 1.
jula o.g. u Hagu. On treba da sudi za tesske
zloccine, na primer, genocid, ratne zloccine, ma gde
izvrssene. Americcka administracija je, medjutim,
opozvala svoj potpis pod ugovorom, ona taj sud nije
priznala, sstavisse, saopsstila je o svojoj
spremnosti da "svim sredstvima", pa i primenom sile,
sprecci da se gradjanin SAD ikad pojavi pred njim.
Istovremeno, ta administracija preti sankcijama onim
drzzavama koje cce saradjivati s Medjunarodnim
kriviccnim sudom. SAD su zapretile i da cce opozvati
svoje osoblje iz svih mirotvoracckih misija OUN, ako
njihovi gradjani ne budu izuzeti iz nadlezznosti tog
suda. Dakle, SAD su "tribunalu" za bivssu Jugoslaviju
dale punu politiccku i finansijsku podrssku i svojim
uticajem na Beograd direktno obezbedile izruccenje
Slobodana Milossevicca u Hag u roku koji su same
odredile, a kada je recc o Medjunarodnom kriviccnom
sudu trazze imunitet za svoj personal u svim
misijama...Demokratija, nema ssta.
"Tribunal" za bivssu Jugoslaviju, premda i osnovan od
strane Saveta bezbednosti OUN, zapravo je ccisto
NATO-vski sud. Postao je orudje politike medjunarodne
dominacije s ciljem da se dovrssi prekrajanje
Balkana, legalizuje agresija, unissti simbol otpora
NATO-u, Slobodan Milossevicc, pripreti i zastrasse
svi oni drzzavni lideri koji se odupiru pritisku
spolja, koji sstite nacionalne interese i nezavisnost
svojih zemalja.
U praksi "tribunal" sudi samo Srbima. On ignorisse
zloccine politicckih lidera kosovskih separatista i
njima potccinjene OVK, kao i terorizam - osnovni vid
borbe albanskih separatista. Rukovodioci Hrvatske i
muslimansko-hrvatske federacije u okviru Bosne i
Hercegovine prakticcno su izuzeti iz sudjenja, sudi
se samo politicckom i vojnom rukovodstvu Srbije i
Jugoslavije, kao i rukovodstvu Republike Srpske i
Republike Srpske Krajine, iako je na prostorima i
Bosne i Hrvatske besneo gradjanski rat, a u
gradjanskim ratovima nevinih strana nema. Apsolutno
su izuzeti iz sudjenja, na primer, rukovodioci
zemalja NATO kao i NATO-vski organizatori i
izvrssioci stvarnih zloccina protiv SRJ i naroda
Jugoslavije. "Tribunal" je objavio da on nije
ovlassccen da im sudi. Reccju, "tribunal" za bivssu
Jugoslaviju nije pravna institucija, to je
najobiccnije orudje sprovodjenja politike svetske
dominacije, politiccki tobozznji sud koji se oblacci
u togu pravne nauke i profesije radi legalizacije
politike i dejstava NATO protiv Jugoslavije,
opravdanja terorista i agresora.
Budzzet "tribunala" je od 1993.g. poveccan sa 276.000
na skoro 250 miliona US$ za 2002-2003.g. (Vredi
istacci da je za potrebe Komisije OUN za ljudska
prava izdvojeno 20 miliona US$). "Tribunal" se
takodje finansira i iz privatnih sredstava, na
primer, iz fonda poznatog DZZ. Sorossa. Mnogi autori
koji ulivaju poverenje pissu o tome da "tribunal"
prima novccane poklone od vlada pojedinih islamskih
zemalja kao ssto je Saudijska Arabija, ssto
protivrecci rezoluciji SB o njegovom osnivanju. Na
platnom spisku "tribunala" figurira 1.188 osoba iz 77
zemalja. U spisku hasskih advokata koji specijalizuju
oblast kriviccnog prava nalazi se oko 2.000 imena,
neposredno angazzovani advokati primaju meseccnu
platu od 15.000 evra. Dnevnice se izraccunavaju na
osnovu fiksnog iznosa odredjenog tarifom OUN. Fiksni
suma za jedan sat rada iznosi bruto 80-100 dolara,
zavisno od iskustva advokata. Lako je razumeti da u
svemu tome, osim politicckih interesa, vazznu ulogu
igraju korporativni interesi i lobiji vezani za
"tribunal".
Optuzznica protiv Slobodana Milossevicca i ccetvorice
drzzavnih i vojnih rukovodilaca Srbije i Jugoslavije
podignuta je u drugoj polovini maja 1999.g. u jeku
NATO-vskog bombardovanja. Sama ta ccinjenica
karakterisse i optuzznicu i sam "tribunal" kao
sredstvo agresije. Protiv Slobodana Milossevicca su
podignute ukupno tri optuzznice: za Kosovo, za
Hrvatsku i za Bosnu. U toku je proces o Kosovu.
Slobodan Milossevicc je optuzzen za zloccine protiv
ccoveccnosti i za krssenje ratnih zakona i obiccaja.
Medjutim, optuzznica u stvari nema pravnog
obrazlozzenja possto je zasnovana na pretpostavkama.
Istaknuti jugoslovenski pravnici smatraju da bi
"svaki sud u SR Jugoslaviji bez premissljanja odbacio
optuzznicu zasnovanu na pretpostavkama,
verovatnostima, a pogotovo na sumnjama". Ta
optuzznica je zasnovana na sumnjama kao i na
politicckim ocenama, pri ccemu osrednji pravnici
pristrasno i s predrasudama pokussavaju da
interpretiraju politiccku istoriju Jugoslavije i
regiona. Njihovi argumenti, po pravilu, ne mogu
izdrzzati ccak ni povrssnu kritiku.
Slobodan Milossevicc je 28. juna 2001.g. bio
fakticcki kidnapovan iz beogradskog zatvora i, uz
uccesscce stranih specijalnih sluzzbi, u lisicama
dopremljen u Hag. I predsednik Jugoslavije priznao je
da je taj ccin neustavan, iako nije preduzeo nikakve
mere za njegovo spreccavanje, a upravo je zasstita
ustava osnovna prerogativa ssefa drzzave. Srpska
vlada se ressila na taj sramotan ccin i to u roku
koji su odredile SAD, obeccavssi pritom odobravanje
jugoslovenskoj strani znaccajnih kredita. Ustavni sud
Jugoslavije je odluke na osnovu kojih je Slobodan
Milossevicc predat Hagu proglasio neustavnim.
Sjajan, ubedljiv govor Slobodana Milossevicca u Hagu
ostavio je snazzan utisak na svetsku javnost. U
Jugoslaviji je, prema podacima zvaniccne sstampe,
preko 60% stanovnisstva svakodnevno na televiziji
pratilo tok sudjenja, ssto je, uostalom, priliccno
brzo bilo prekinuto: u Hagu su objasnili da direktno
prenossenje sudjenja navodno nije celishodno, possto
"Milossevicc uticce na omladinu Evrope". U
Jugoslaviji se sudjenje prenosi samo na jednom kanalu
koji pokriva manji deo teritorije zemlje (Beograd i
okolina), dok se u Evropi uopsste ne prenosi.
Snaga nastupa Slobodana Milossevicca je izmedju
ostalog i u tome ssto on ne brani sebe liccno, vecc
svoj narod, armiju, zemlju. Sudjenje preccutkuje
varvarsko bombardovanje NATO, niko sem Slobodana
Milossevicca ne pominje da je visse od dve hiljade
jugoslovenskih gradjana poginulo, da je visse hiljada
ljudi ranjeno tokom bombardovanja koja su trajala 78
dana i nocci. Niko se ne usudjuje da progovori o
teroristiccko-separatisticckoj organizaciji (OVK), o
njenim zloccinacckim delima. Samo od dolaska KFOR-a
na Kosovo I Metohiju juna 1999.g. ubijeno je hiljadu
petsto kosovskih Srba, isto toliko je nestalo, iz
pokrajine je proterano trista hiljada Srba,
Crnogoraca, Roma i ostalih nealbanaca. Nass narod
vrlo dobro shvata da u licu bivsseg predsednika SRJ,
NATO pretpostavlja da sudi celom srpskom narodu.
Posle russenja SFRJ i dogadjaja koji su potom
usledili, etniccki prostor srpskog naroda se znatno
suzio, Srbi su podvrgnuti etnicckom ccissccenju u
Hrvatskoj, na Kosovu i Metohiji. U Jugoslaviji je
preko milion izbeglica, tj. visse nego u bilo kojoj
drugoj evropskoj zemlji. Naglo je zaosstreno srpsko
nacionalno pitanje, bez ccijeg ressavanja tessko da
je moguccna stabilnost u regionu.
Kao rezultat russenja SFRJ formiran je mozze se
recci, parafrazirajucci Engelsa, niz "neistorijskih"
drzzava, kada se ima u vidu njihova istorijska
perspektiva. Tako je Bosna de facto protektorat u
kome vlada evropski gubernator; ozbiljni su problemi
Makedonije gde vidimo novi krug spirale jugoslovenske
krize usled ccega je podvrgnuto preispitivanju
ustavno uredjenje zemlje; po svemu sudecci, ni
izbliza nije iscrpljen potencijal dalje
dezintegracije sadassnje Jugoslavije.
Istovremeno, occigledna je ekspanzija albanskog
nacionalizma. Tako, postoji projekat stvaranja
"Velike Albanije", cciji je vid, za razliku od
imaginarne "Velike Srbije" inkriminisane Slobodanu
Milosseviccu, formiran tokom Drugog svetskog rata uz
Musolinijevu podrssku. Stratezi "novog svetskog
poretka" ekspanziju albanskog nacionalizma i
albansko-islamski faktor koriste kao orudje
prekrajanja Balkana. Njihovi interesi se podudaraju s
interesima ideologa "Velike Albanije" i njenog
drzzavnog projekta. Niz autora, medju kojima ima i
ruskih, ukazuje na tzv. islamski pojas Evrope: od
Bosne i s juga od Ulcilja, tj. od crnogorske obale,
preko Sandzzaka, Albanije, Kosova u Metohije,
Makedonije i Bugarske u kojoj zzive stotine hiljada
etnicckih Turaka, i dalje pravo ka Turskoj,
stratesskom savezniku SAD. Druga polovina tog luka
upire u Kavkaz. Prema mnogim ocenama, stvaranje
takvog "pojasa" je u interesu SAD, koje vide Evropu -
cciji geopoliticcki prostor skuplja snagu - kao
pretnju svojoj hegemoniji.
CCetiri meseca hasskog procesa jasno pokazuju da taj
"tribunal", ma ssta tvrdili angazzovani publicisti i
eksperti, koje placcaju "nevladine organizacije",
zapravo predstavlja farsu ili, kako pissu pojedini
jugoslovenski listovi, tragikomediju: sudsku komediju
sa tragiccnim posledicama za srpski narod. Zasad je
optuzzba ispitala oko 80 svedoka (po tri optuzzbe
tuzzilac planira da dovede ukupno oko 600 svedoka).
Pred hasskim sudom defiluju specificcni albanski
svedoci od kojih veccina, zamislite, nikad ni ccula
nije za OVK. Ti ljudi ponavljaju napamet nauccene
lekcije, ali ccim Slobodan Milossevicc poccne da im
postavlja pitanja, svedoci se zbunjuju, zaboravljaju
svoje ranije u pismenom vidu podnete iskaze. Sve
dosad nijedno svedoccenje, ni predsednika Kosova
Rugove, naccelnika sstaba misije OEBS-a britanskog
generala Drevenkovica, ssefa verifikacione misije
OEBS-a na Kosovu Amerikanca Vokera, nema skoro
nikakvu pravnu dokaznu vrednost za tzv. komandnu
odgovornost Slobodana Milossevicca. CCak i zapadne
novine isticcu da su pojedini svedoci "fijasko" za
optuzzbu. Tako je uticajni francuski list "Mond"
objavio veliki cclanak pod naslovom "Optuzzba se
spoticce, a sudjenje Slobodanu Milosseviccu
zaglibljuje". (Le MOnde. 14.06.02. Ch. Chatelot, A.
Franco. L`accusation trebuche et le process de
Slobodan Milosevic s`enlise). Tuzzilasstvo ne mozze
da pronadje dokaze, possto je Slobodan Milossevicc
delovao u skladu s ustavom i zakonima svoje zemlje,
branecci teritoriju svoje zemlje od separatizma i
svoj narod od terorizma, i zato mu je nemogucce
pripisati i inkriminisati bilo kakvu posebnu vrstu
odgovornosti. Sve se objassnjava prosto: lazzna
optuzzba se ne mozze oslanjati na posstene svedoke.
To je logiccka aksioma. Zapanjuje to ssto sudsko
vecce, na ccelu s britanskim sudijom Riccardom Mejom,
sve visse odustaje ccak i od privida nepristrasnosti,
postaje svojevrstan tuzzilac, istovremeno occigledno
blagonaklon prema lazznim svedoccenjima (koja su
dozvoljavala da se iza ressetke possalje skoro
polovina svedoka). "Svedocima" se dopusstaju
politiccke izjave, dok se Slobodu Milosseviccu
bezobzirno oduzimaju prava garantovana medjunarodnim
konvencijama, medjunarodnim pravom (na primer,
Medjunarodnim paktom o gradjanskim i politicckim
pravima), krssi se Statut i pravila samog "tribunala"
za vodjenje postupka. Tako sudija ccesto prekida
Slobodana Milossevicca, ne dozvoljava mu da postavi
odredjena pitanja, uz izgovor da to navodno ne spada
u temu, dok je svedocima dozvoljeno da se opssirno
izjassnjavaju o temama o kojima nemaju direktne
podatke, vecc znaju samo po ccuvenju. I visse od
toga: "ekspert" Patrik Bol je "statisticckim
metodama" dokazivao da je do migracija stanovnisstva
Kosova dolazilo zbog terora i ubistava vrssenih od
strane armije i policije; medjutim, ta "ubistva" ni
na kakvom sudjenju nisu dokazana, "mesta" njihovog
"izvrssenja" se samo pretpostavljaju polazecci od
statisticckih metoda! Eto, takvi su "zloccini" koji
se, u skladu sa sistemom "komandne odgovornosti",
inkriminissu Slobodanu Milosseviccu. Jak "tribunal",
nema ssta!
Ograniccavaju se prava i elementarne potrebe
optuzzenog. Sudske sednice su produzzene za jedan
sat, ssto znacci da se Milosseviccu oduzima vreme
potrebno da se pripremi za zasedanje. Milossevicca
takodje zadrzzavaju u sudu, navodno zbog nedostatka
vozila, ponekad i po dva sata, ne obezbedjuju mu
redovnu i blagovremenu ishranu, lissavaju ga
potrebnog odmora, pa ccak i ssetnje na svezzem
vazduhu, ssto predstavlja jedno od najvazznijih prava
svakog zatvorenika. "Tribunal" u poslednje vreme
Milosseviccu daje vrlo obimna i slozzena dokumenta od
velikog znaccaja za sudski postupak i odbranu
Slobodana Milossevicca samo na engleskom jeziku i bez
prevoda, ccime se krssi ne samo Medjunarodni pakt o
gradjanskim i politicckim pravima, vecc i Statut i
procesna pravila samog "tribunala". Jugoslovenski
komitet za odbranu Slobodana Milossevicca "Sloboda"
obratio se ambasadama zemalja-cclanica SB OUN pismom
u kome je izneo te ccinjenice, nazvavssi ih
muccenjem, ssto je zabranjeno nizom medjunarodnih
dokumenata. Ali, to je, izgleda, dozvoljeno u hasskom
tribunalu.
Aleksandar Zinovjev smatra da je Slobodan Milossevicc
postao simbol otpora globalizaciji na americcki
naccin i da je za SAD i NATO pobeda nad njim u
nastaloj situaciji vazznija od svega onog ssto su
postigli na Balkanu tokom celog perioda rata.
Ponassanje "tribunala" i karakter sudskog postupka
taj stav potvrdjuju. Medjutim, occigledno da hasski
"tribunal" ne proticce onako kako su njegovi
organizatori zamislili i da se nikako ne sme
iskljucciti moguccnost kraha sudskog procesa.
Presudnu ulogu u tome mogu odigrati svetska javnost i
drugi medjunarodni faktori. ZZelim da ovaj pogovor
zavrssim pozivom na akciju i zahtevom: "Slobodu
Slobodanu Milosseviccu!".