1. JUGOSLAVIJA - MESTO NA KOJEM POSRCU OSVAJACI SVETA (V. Krsljianin)
2. Sudija te tuzi - sudija ti sudi (Jan Dzonson)
===*===
JUGOSLAVIJA - MESTO NA KOJEM POSRCU OSVAJACI SVETA
Vladimir Krsljanin, bivsi ambasador
Clan Medjunarodnog i Jugoslovenskog
komiteta za odbranu Slobodana Milosevica,
clan Glavnog odbora i medjunarodni sekretar
Socijalisticke partije Srbije
Petog oktobra 2000. godine u
nasoj zemlji su ukinute sloboda i
demokratija. Na Vidovdan 2001. izdajnickim
cinom rezima, Predsednik Slobodan Milosevic
je kidnapovan i predat agresorskom NATO
tribunalu u Hagu. Time je otvoren put za
konacno razbijanje Jugoslavije i njenu
okupaciju. Danas strani kontrolori sede u
svim nasim drzavnim intitucijama i
znacajnim firmama, a marionetski rezim
rasprodaje bogatstva nase zemlje i
bespogovorno izvrsava naloge stranih
gospodara.
Agresori i njihova gestapovska
inkvizicija iz Haga uz svesrdnu pomoc
rezimskih ministarstava otvorili su novu
sezonu lova na ljude u Srbiji. Ovih dana u
Beogradu su boravili predstavnici hackog
"tuzilastva" i doneli desetine "tajnih
optuznica", kao sredstvo da se pojaca
pritisak na bivse funkcionere ako ne
pristanu da svedoce, odnosno lazu protiv
Predsednika Milosevica.
Uprkos rezimskoj propagandi koja to nevesto
pokusava da sakrije, iz Vasingtona stize
pretnja da ce sankcije i pritisci biti
nastavljeni sve dok se ne otcepi Kosovo i
dok se ne resi problem "sa pristalicama
Predsednika Milosevica". U "Odluci o
nastavljanju vanrednih mera prema Saveznoj
Republici Jugoslaviji (Srbija i Crna Gora),
koju je potpisao Dzordz Bus 27. maja 2002.
godine pise da se sankcije i zamrzavanje
jugoslovenskih fondova u americkim bankama
nastavljaju "Zbog toga sto kriza vezana za
situaciju na Kosovu i vezana za Slobodana
Milosevica, njegove bliske saradnike i
pristalice, kao i osobe protiv kojih su
podignute optuznice za ratne zlocine pred
MKTJ nije razresena".
Sve to pokazuje da su rezim DOS-a
koji se raspada i njegovi strani mentori u
panici zbog velicanstvene borbe za istinu,
slobodu i dostojanstvo naseg naroda koju
Predsednik Milosevic vodi pred laznim
agresorskim "sudom". Oni su u panici jer
vide da ogromna vecina naseg naroda
podrzava tu borbu. Posle perioda beznadja i
mraka koji je doneo DOS, Predsednik
Milosevic je ucinio da se mnogima otvore
oci i da im se vrate samopouzdanje i vera
da je bolja buducnost moguca.
Novi Vidovdan se blizi. Narod sa
pravom ocekuje da sve politicki odgovorne
patriotske snage nase zemlje koje su za taj
dan najavile svoje mitinge u Beogradu,
ujedine svoje napore da se okupacioni
marionetski rezim srusi i raspisu
prevremeni izbori na svim nivoima. Narod sa
pravom ocekuje da najodlucniju i
najaktivniju ulogu u tome ima
Socijalisticka partija Srbije.
11. septembar je globalni Tonkinski zaliv,
posle kojeg je objavljen rat citavom svetu.
Americke trupe se nalaze u 150 zemalja. U
Avganistanu je upotrebljeno nuklearno
oruzje. Pravi cilj nije kaspijska nafta.
Pravi cilj je Rusija. Na drugoj strani -
neuspesi: Belorusija, Moldavija, Venecuela,
Palestina, krah vazalnih socijaldemokrata u
Francuskoj, pa i sam Avganistan. Imperija
je u agoniji.
U svom pismu Cemberlenu 23. septembra 1938.
Hitler je rekao da su etnicki Nemci u
Cehoslovackoj izlozeni "torturi", da je
njih 120.000 "prisiljeno da pobegne iz
zemlje", da je "bezbednost vise od tri
miliona ljudskih bica ugrozena" i da su oni
"takodje spreceni da ostvare pravo naroda
na samoopredeljenje". Time je Hitler udario
temelje za "humanitarnu intervenciju", sa
kojom se, kao najvisim dostignucem svog
samita odrzanog u Vasingtonu mesec dana
posto su hiljade tona bombi vec zasipale
Jugoslaviju, ponosi NATO.
Finansijske veze porodice Bus sa
nacistickom Nemackom i sa porodicom Bin
Laden, pokazuju da ce se istorija XX veka
ponovo pisati.
U takvom svetu, borba Predsednika Slobodana
Milosevica za istinu, protiv surove
obavestajno-propagandne masinerije NATO
pakta nevesto zaogrnute u pravnicko ruho,
poprima dimenzije istorijske pravde.
Bezumni pokusaj da lazni sud NATO
pakta presudi da je srpski narod najveci
nosilac nacionalizma, sovinizma, etnicke
mrznje i genocida u XX veku, a da su za
tragediju Jugoslavije krivi oni koji su je
branili, rusi se pred intelektualnom
superiornoscu i politickom doslednoscu
Predsednika Milosevica, iza kojeg stoje
istina i narod.
Strah od poraza u
istorijsko-politickoj bici koja se ne moze
dobiti lazima, nagoni mentore "tribunala"
da se protiv Predsednika Milosevica bore
fizickim iznurivanjem, zatvorskom torturom,
uskracivanjem zdravstvene zastite i
bezocnim gazenjem njegovih osnovnih prava.
Takodje i skrivanjem toka, za medije
navodno otvorenog "sudjenja", od ociju
svetske javnosti.
O ogromnom moralnom posrnucu
govori cinjenica da su lica koja su
kupljena ili ucenjena da sprovode ova
anticivilizacijska gazenja prava, obucena u
odore sudija i tuzilaca. Izgleda da je
odsustvo morala bio najvazniji uslov za
dobijanje zaposlenja u haskom "tribunalu".
O moralnom i pravnickom liku tzv.
"glavnog tuzioca" Karle del Ponte vec je
sve poznato. Na pijedestalu bescasca
pridruzuju joj se tzv. "tuzilac" Dzefri
Najs i tzv. "sudija" Ricard Mej, obojica
Britanci, kao i jedan od "amicusa curiae"
Stiven Kej. Izvrsavajuci politicki zadatak
za koji primaju ogromne plate, oni se ne
obaziru na pravo.
Industrija lazi, laznih
dokumenata i laznih svedoka koju
predstavlja hasko "tuzilastvo", ne moze se
uporediti ni sa cim u celokupnoj istoriji
pravosudja. Posto posle cetiri meseca
svakodnevnog celodnevnog "sudjenja" i
osamdeset "svedoka", ovo takozvano
"tuzilastvo" nije dokazalo nista, svaki
pravi sudija bi prekinuo ovu farsu, odbacio
"optuznicu" i oslobodio Predsednika
Milosevica.
Umesto toga, takozvani "sudija"
Mej direktno pomaze laznim svedocima,
ogranicava unakrsno ispitivanje na
besmisleno kratko vreme, prekida
ispitivanje kad god pomisli da ce lazni
svedok biti potpuno kompromitovan, ili kada
se iznese neka cinjenica o zlocinima NATO
pakta, dozvoljava "tuzilastvu" da u
poslednjem trenutku menja redosled
"svedoka", da kao "svedoke" izvodi
sopstvene sluzbenike i saradnike, da
dostavlja hiljade stranica "materijala" bez
prevoda itd.
Povodom ovog moralnog sloma,
sramnog izrugivanja pravu a u prvom redu
zbog opasnog i kriminalnog ugrozavanja
prava Predsednika Milosevica koje
podrazumeva krivicnu odgovornost, Udruzenje
SLOBODA - Jugoslovenski komitet za odbranu
Slobodana Milosevica uputilo je pismo -
apel ambasadama svih zemalja clanica Saveta
Bezbednosti UN u Beogradu, smatrajuci ovaj
organ svetske organizacije formalno
najodgovornijim da sankcionise bespravlje
haskog "tribunala". Ambasadama SAD i Velike
Britanije u Beogradu, pismo je uruceno
posle demonstracija vise hiljada gradjana
28. maja 2002, na dan kada je u Rimu odrzan
samit Rusija-NATO. Time su se Beogradjani
pridruzili talasu evropskih protesta protiv
turneje glavnog administratora Imperije i
pokazali da je centar borbe za slobodu i
dostojanstvo Evrope jos uvek u Beogradu.
Pozivamo pravnicke, advokatske i
sudijske asocijacije i udruzenja,
univerzitete i institute, organizacije za
zastitu ljudskih prava - da vrse stalni
pritisak na svoje vlade da povedu akciju u
Ujedinjenim Nacijama kako bi se okoncalo
politicko i pravno nasilje haskog
"tribunala" nad Predsednikom Milosevicem. S
obzirom da je ova institucija nelegalna, u
sistemu UN uopste ne postoji mehanizam za
kontrolu njenog rada, tako da ovaj toboze
"nezavisni medjunarodni sud" jedino podnosi
politicke racune svojim politickim
nalogodavcima i finansijerima - vladama
"demokratskih" zemalja poput SAD, Velike
Britanije i Saudijske Arabije, njihovim
tajnim sluzbama i privatnim i "nezavisnim"
egzekutorima njihove politike, kao sto su
Fondacija Dzordza Sorosa ili "Human Rights
Watch", iz kojih je regrutovana i vecina
sluzbenika "tribunala".
Pozivamo sve prijatelje da
pomognu u prikupljanju podataka, dokumenata
i svedoka koji bi pomogli raskrinkavanju
NATO i njegovim zlocinima protiv mira i
naroda Jugoslavije.
Pozivamo sve kojima je stalo do
istine i pravde da svakog dana pisu i
obavestavaju javnost o toku "procesa" u
kome globalni zandarm hoce da sudi narodu
koji se usudio da brani svoju slobodu i
coveku koji tu odbranu predvodi. "Procesa"
koji je politicka, moralna i intelektualna
hrabrost Predsednika Milosevica pretvorila
u sudjenje zlocinima Imperije.
Odbrana zivota, zdravlja i
osnovnih prava Predsednika Milosevica,
predstavlja odbranu slobode i prava svih.
Borba za slobodu, prava coveka i
naroda, i za istorijsku pravdu, koju
predvodi Predsednik Slobodan Milosevic
nastavice se do konacne pobede!
(Izlaganje na Medjunarodnoj konferenciji
"Slobodan Milosevic kao simbol
antiglobalizma", odrzanoj u Moskvi, 25.
juna 2002. g.)
===*===
Sudija te tuzi - sudija ti sudi
(Jan Dzonson /Ian Johnson/ iz grada Lej u Lankesiru, Engleska,
iznosi svoje utiske sa sudjenja Slobodanu Milosevicu u toku dva
dana juna meseca 2002, sa zvucnim snimkom. Ovaj tekst je dokaz
da se javno mnenje na Zapadu polako ali sigurno budi. I da, u
direktnoj srazmeri sa budjenjem svesti, otpor establsmentu
raste.
Prevod na srpski: M.Popadic)
U prepodnevnoj pauzi 7 juna 2002 susreo sam u
holu jednog mladog Holandjanina. On studira medicinu u
Becu, ali provodi letnje ferije kod dede u Holandiji.
Zivo ga zanima sudjenje Milosevicu. Ne moze, naravno,
da prati proces preko TV, pa je dosao u Hag da svojim
ocima vidi kako postupak tece. Video je da pravim
beleske pa je stupio u razgovor sa mnom. Hteo je da zna
da li delim njegovo misljenje. On govori engleski
besprekorno. ,,Ne znam mnogo o predmetu, ali svako moze
da vidi da ovo nije pravedno sudjenje, zar ne? Sudija
je sasvim protiv njega. Zar vam se ne cini da on
otvoreno ispoljava prezir prema Milosevicu? Sta se to
ovde desava?" Ja radim kao sudija-porotnik u Velkoj
Britaniji, pa me je perverzija pravde kojoj sam
prisostvovao - i u kojoj ulogu predsedavajuceg igra
sudija iz Velike Britanije! - jos vise razgnevila. Ali
preda mnom je stajao ovaj mladi Holandjanin, koji nema
veze sa pravosudjem, a jos manje sa odbranom g.
Milosevica, ali je i on, kao misleci covek, bio
uzasnut. On je zeleo da zna zbog cega njegova zemlja
podrzava ovu parodiju sudjenja. "Izgleda da su
prekinuli da prikazuju ovo sudjenje na TV jer znaju da
svet, narocito mladi ljudi, ne bi mogli to da svare.
Sta vi kazete?"
Ovo je izvestaj Jana Dzonsona.
Dovoljno je provesti samo jedan dan na
sudjenju u Haskom tribunalu da se potvrde i najcrnje
sumnje. To sto se dogadja u srcu "demokratske" Evrope
je tako ocigledno namesten i lisen ligitimiteta proces
da baca sramotu kako na sve one koji u njemu ucestvuju
tako i na one koji odbijaju da dovedu u pitanje njegovo
odrzavanje.
Istorijat osnivanja tribunala je dobro
dokumentovan. Na ideju koja je potekla iz Pentagona,
Tribunal je osnovao Savet bezbednosti UN rezolucijama
808 i 827 iz 1993. Taj cin je bio potpuno lisen pravne
valjanosti buduci da Savet bezbednosti UN nema pravnu
osnovu za osnivanje takvog tribunala. Njegovo
osnivanje, uostalom, nije u skladu ni sa Poveljom UN.
Kanadski pravnik Kristofer Blek (Christopher
Black) izmedju ostalog kaze: "...UN se zasnivaju na
principu jednakosti njenih clanica, a to je osnovni
princip prava naroda i najveca garantija prava na
samoopredeljenje naroda sveta. A ako neki narod nema
pravo na suverenitet, tada je pravo na samoopredeljenje
puki privid. To pravo se potpuno negira osnivanjem
ovoga tribunala. Povelja UN kaze da nista u ovoj
Povelji ne moze dati prvo UN da intervenisu u pitanjima
koja po svojoj prirodi spadaju u domen unutrasnje
jurisdikcije svake drzave-clanice. Osnivanjem Haskog
tribunala sudbinski je ugrozen ovaj osnovni princip,
koji je unet u Povelju UN kako Svetska organizacija ne
bi mogla da se zloupotrebi od nekih clanica da
zlostavljaju druge. Clanovi Saveta bezbednoti, tacnije
njegovi stalni clanovi, zauzimaju sada suprotne
stavove, i ja tvrdim da oni to cine zbog razloga koji
vise imaju veze sa imperijalizmom nego sa
humanizmom."(1)
Finansiranje Tribunala otkriva njegov
politicki karakter. Veliki deo sredstava dolazi od
administracije SAD, delom u gotovini, delom u opremi,
dok su drugi znacajni donatori porodica Rokfeler
(Rockefeller), Tajm-Vorner (Time-Warner), koji je
vlasnik CNN-a i ima ekskluzivno pravo da prenosi
sudjenje, te americki multimilioner i finansijer Djerdj
Soros. Veza sa Sorosom je znacajna. Koalicija za
medjunarodnu pravdu (CIJ), koju je osnovao i koju
finansira Soros, raspolaze velikim delom pravnog
personala zaposlenog u Tribunalu. Sorosova fondacija
Institut za otvoreno drustvo (Open Society Institute)
je jedan od sakupljaca dokaznog materijala za Tribunal,
i sto je najrecitije, taj Institut finansira
najpoznatiji dnevni list UCK u Pristini. Taj podatak
nikad niko nije pomenuo u sredstvima javnog
informisanja na Zapadu.
Politicka pristrasnost u postupku
Cak i kad covek ne bi poznavao istorijat
Tribunala, samo kratko prisutvo sudjenju Slobodanu
Milosevicu u Sali 1 Haskog tribunala bilo bi dovoljno
da pobudi sumnje.
Za razliku od prakse u redovnim sudovima,
Haski tribunal je i sam umesan u oblikovanje optuzbe;
stavise, neophodno je odobrenje jednog od sudija da bi
se optuzba podnela.
Ova izuzetna sprega tuzilaca i sudija podriva
pravo optuzenoga da se smatra nevinim. Ta sprega se
ispoljava i u svakodnevnom postupku sudjenja u Haskom
tribunalu.
Posetio sam Tribunal u prvoj sedmici juna
2002 i mogu da svedocim da su sudije i tuzioci u praksi
na vise nacina srasli kao nokat i meso.
Slusao sam iskaze nekih svedoka u toku
pretresa kome sam prisustvovao.
Svedoci su davali svoje ponekad veoma
razvucene iskaze, koje je zatim razvijao tuzilac,
ponekad su pokazivane i fotografije i geografske karte.
Glavni sudija Ricard Mej (Richard May) nije postavljao
vremensko ogranicenje za tuzilacku stranu. Ali kad
dodje red na Milosevica da unakrsno ispita svedoka,
sudija Mej ponekad daje do znanja da je vreme za
unakrsno ispitivanje ograniceno. Kad je jednom g.
Milosevic protestovao, sudija Mej je arogantno izjavio:
"Mi smo sudije, gospodine Milosevicu, i odlucili smo da
imate 45 minuta za unakrsno ispitivanje toga svedoka."
(7 juna 2002).
U redovnoj sudskoj praksi unakrsno
ispitivanje moze da traje koliko je neophodno, bez
obzira da li je rec o deset minuta ili deset casova,
tim pre sto se optuzenom stavljaju na dusu najtezi
zlocini za koje se covek moze optuziti. Ali prema
pravilima i postupku ovog sudjenja sudije se brinu da
tako ne bude.
Osim toga, Tribunalu je dato apsolutno pravo
da sam utvrdjuje svoja sopstvena pravila i postupke,
sto je bez presedana u pravosudnoj istoriji.
Nacin na koji sudije pokusavaju "da brane"
tuzioceve svedoke od svih unakrsnih pitanja koja mogu
da bace sumnju u istinitost njihovih izjava, ili da ih
potpuno obesnaze, otkriva punu politicku pristrasnost
Suda. Iz izvestaja drugih ocevidaca saznao sam da je to
svakodnevna praksa ovog Suda, ali ja cu se ovde
ograniciti samo na ono sto sam licno cuo i video.
6-og juna je svedocio izvesni gosp. Bujo,
jedan od UCK staresina u podrucju Racak 1999. On je
govorio o navodnom masakru u selu Racak tvrdeci da su
srpske snage prve otvorile vatru. Kasnije u toku
iskaza, kad je objasnjavao ponasanje UCK, on je tvrdio
da je njegova jedinica ispalila samo upozoravajuce hice
u vazduh da svojim kolegama stavi na znanje da se
srpske snage priblizavaju.
Gosp. Milosevic je zapazio ovu protivrecnost
u iskazu i ostro postavio pitanje svedoku: "Ako je
istina da su srpske snage prve otvorile vatru, zasto je
bilo potrebno da ispaljujete upozoravajuce hice u
vazduh?" Jedno sasvim umesno pitanje, cini nam se. Ako
je vec otvorena vatra, nema razloga za upozoravajuce
hice u vazduh da se upozori na priblizavanje
neprijatelja.
G.Milosevic je pokusao da objasni smisao ove
protivrecnosti, ali je sudija Mej, kad je video da je
svedok zapao u skripac, intervenisao rekavsi, "To
pitanje ste dovoljno razradili. Idemo dalje, gosp.
Milosevicu. Predjite na sledece pitanje." Tako se gosp.
Bujo izvukao iz skripca.
Jedan drugi svedok, koji je priznao da je
njegov brat bio clan UCK, tvrdio je da je bio ocevidac
masakra nad civilima u njegovom selu u blizini Bele
Crkve.
On je tvrdio da su srpske snage upale u
njegovo mirno selo, odvojile zene i decu od ljudi a
onda pogubile sedamdeset ljudi, zena i dece.
U svom unakrsnom ispitivanju (sa ogranicenjem
vremena) pitao je g. Milosevic zasto bi odvajali ljude
od zena i dece ako su ih sve pogubili. Svedok je dugo
bio bez reci, pa je sudija Mej intervenisao rekavsi,
"Mislim da ne mozete ocekivati od svedoka da to zna."
Verodostojnost njegovog svedocenja je jos
vise bila dovedena u pitanje kad je izjavio da nista ne
zna o tome da je UCK kidnapovao kako Srbe tako i
Albance iz njegovog sela samo nekoliko sedmica ranije i
tvrdio da mora da je on bio odsutan iz sela u vreme kad
se to desilo i niko od seljana mu nije o tome pricao
kad se vratio. Sve do tog trena kidnapovanje gradjana
je bilo najveci dogadjaj u selu koji se desio
poslednjih godina. Pa ipak, iako od rodjenja stanovnik
toga sela, on nikad nije cuo da se o tome govori.
Pretres se odvija prema utvrdjenom scenariju.
Ne treba mnogo pameti da se shvate dve stvari: A)
Svedok uvek iznosi jednu dobro naucenu pricu. B) Ako
svedok zapadne u skripac, sudija ce da mu priskoci u
pomoc.
Ovu opservaciju je jos jace potvrdilo
svedocenje gosp. Jana Roberta Hendrija (Ian Robert
Hendrie), koji je kao clan Metropolitan policije iz
Londona poslat u OSCE i ulazio u jedinicu za
verifikaciju podataka o mestu Racak koju je predvodio
Viljem Voker (William Walker).
Gosp. Hendrie je pricao o svojim
opservacijama dok se kretao po prostoru na kome je
pocinjen tzv. masakr pri cemu je pokazao i nekoliko
fotosa koje je on licno napravio.
U toku unakrsnog ispitivanja, kad mu je
postavljeno pitanje da li je posetio mesto dogadjaja
sam ili ga je neko vodio, on je odgovorio da je imao
vodica. "Ko vam je pokazivao mesto gde je izvrsen
`masakr´?", pitao je gosp. Milosevic. "Ne znam", glasio
je odgovor svedoka.
Na Sudu je, dakle, davao svoj iskaz jedan od
clanova verifikacione misije koji nije mogao da potvrdi
ko mu je pricao o `masakru´ i pokazao navodne dokaze.
Ali, ocigledno, svedocenje gosp. Hendrija je za Haski
tribunal bilo prihvatljivo iako nije mogao da kaze ko
su bili svedok i tumac. Sudija Mej je zahtevao od g.
Milosevica da postavi novo pitanje.
Naredna pitanja su jos vise sterala g.
Hendrija u skripac. On nije mogao da objasni zasto se
na njegovim fotosima vide samo mrlje krvi a ne i lokve,
kako bi se moglo ocekivati. Nije mogao da objasni ni to
zbog cega krv neke osobe nije nadjena na nekom drugom
lesu, sto se moglo logicno pretpostaviti ako su svi ti
tesno zbijeni ljudi pogubljeni istovremeno na istom
mestu. Tada stupa sudija Mej na scenu. "Svedok nije
ekspert za obdukciju i od njega se ne moze ocekivati da
zna te stvari." Drugim recima, strucna kompetentnost g.
Hendrija je dvojaka: zadovoljavajuca je kad svedoci
protiv Milosevica, ali veoma manjkava kad je Milosevic
dovede u pitanje.
Komentari poput ovoga, a oni su svakodnevna
pojava, mogu da se ocekuju od tuzioca, ali da li mogu
da se ocekuju od od navodno neutralnog sudije?
Na pitanje optuzenog da li je nekad cuo da se
govori o tzv. ,,parafinskom testu" (test pomocu kojeg
moze da se zakljuci da li je neki covek nedavno rukovao
vatrenim oruzjem) nije odgovorio gosp. Hendrie vec je
prepustio sudiji Meju da izjavi da se "taj test smatra
nepouzdanim", na sta je g. Milosevic, malcice
sarkasticno, rekao: "Samo u SAD, ali ne i u
Jugoslaviji."
Gosp. Jemeni je bio poslednji svedok koga sam
cuo u toku moje posete u junu 2002. On je u svom iskazu
tvrdio da je bio ocevidac pogubljenja civila u svom
selu na Kosovu. Tvrdio je da se sakrio u potkrovlje
svoje kuce odakle je mogao da prati "ubijanje" i da je
cuo cak i to kako staresine jugoslovenskih jedinica
preko mobiltelefona uporedjuju broj mrtvih sa brojem
mrtvih u selu Racak. Gosp. Jemeni je u svojoj
dvadesetcetvrtoj godini predsednik opstine u svom selu.
U nastavku prenosim unakrsna pitanja g.
Milosevica i odgovore g. Jemenija.
G. Milosevic (u daljem tekstu M): "Jeste li
vi clan UCK?"
G. Jemeni (u daljem tekstu J): "Ne."
M.: Jeste li clan neke druge politicke
stranke?"
J.: "Da."
M.: "Koje ime nosi vasa stranka?"
J.: "Demokratska stranka."
M.: "Ko je predsednik vase stranke?"
J.: "G. Taci." [Taci je bio vodja UCK 1999]
M.: "Kad ste postali clan te stranke?"
J.: "Ne znam."
M.: "Ne znate kad ste postali clan vase
stranke? U redu. Otprilike, kad je to bilo?"
J.: "Ne znam."
Sudija Mej: "G. Milosevicu, idite dalje.
Irelevantno je kad je on postao clan svoje stranke."
M.: "Naprotiv. Veoma je relevantno. Kako to
da ste postali predsednik opstine u vasem selu u tim
godinama? To je veoma neobicno."
J.: "Ja sam izabran za predsednika zbog toga
sto predstavljam modernu civilizaciju, za razliku od
zaostalih Srba. Modernoj civilizaciji koju mi sad
gradimo na Kosovu potrebni su rukovodioci poput mene da
ih izvedemo iz zaostalosti u kojoj su ih drzali Srbi.
Mi sad gradimo jednu civilizaciju koja je moderna i
potrebni su nam inteligentni ljudi poput mene."
Sudija Mej je pustio ovu rasisticku tiradu
bez komentara.
M.: "Nisam znao da imam posla sa
intelektualcem. Ali da vas pitam o onom razgovoru
jugoslovenskih staresina koji ste, kako kazete,
slusali. Gde ste se nalazili kad ste slusali njihov
razgovor?"
J.: "Bio sam skriven u potkrovlju moje kuce."
M.: "A gde su bile jugoslovenske staresine
koje su vodile telefonski razgovor?"
J.: "Na balkonu jedne kuce koja gleda prema
prozoru mog potkrovlja."
M.: "Koliko je udaljena ta kuca od vase?"
J.: "Petnaest metara."
G. Milosevic pokaze svedoku jednu fotografiju
na kojoj se vidi doticna kuca.
M.: "Kao sto vidite, nema nikakvog balkona
koji gleda prema potkrovlju vase kuce. I najbliza kuca
je nekih 50 metara udaljena od nje. Je li to tacno?"
J.: "Ne."
Sudija Mej: "Predjite na sledece pitanje, g.
Milosevicu. Svedok vam je rekao gde se nalazio."
M.: "Pa dobro. Posto nije bilo pripadnika UCK
u vasem selu, kao sto vi tvrdite, i seljani nisu
osecali neku potrebu da beze, kako ste rekli u svom
iskazu, zasto ste osecali potrebu da se sklonite u
potkrovlje?"
Usledila je duga pauza. Onda je svedok
pribegao svojoj antri-srpskoj retorici kako se on bori
za novu civilizaciju i protiv srpskog mraka. Sudija Mej
nijednom nije opomenuo svedoka da odgovori na pitanje,
niti je pokusao da zaustavi rasisticku tiradu g.
Jemenija.
M.: "U redu. Kakva je bila atmosfera u selu
kad su snage bezbednosti stigle tamo?"
J.: "Uzasna. Srbi su stalno pucali u vazduh
iz oruzja i galamili na civile. Ponasali su se kao
divljaci."
M.: "I kroz tu uzasnu buku i galamu i salve
pucnjeva u vazduh vi ste uspeli da, kako kazete, sa
udaljenosti od 15 metara, cujete telefonski razgovor?
J.: "Mi predstavljamo modernu civilizaciju,
to je ono za sto se intelektualci poput mene bore."
G. Milosevic je ponovio pitanje.
Sudija Mej: ,,Imate li jos pitanja za
svedoka, g. Milosevicu?"
M.: "Imam jos oko pedeset pitanja."
Sudija Mej: "Pa, dajem vam jos deset minuta
za ovoga svedoka."
M.: "To samo pokazuje koliko je ovaj sud
pristrasan, kao sto sam vec ranije konstatovao."
G. Milosevic se zatim obratio svedoku
pitanjem: "Iz kog ste polozaja posmatrali ubijanje
civila?"
J.: "Sa prozora moga potkrovlja."
M.: "Da li su svi civili ubijeni pred
prozorom vaseg potkrovlja?"
J.: "Ja mogu da vidim celo selo iz mog
potkrovlja. Mogu da se krecem uokolo."
M.: "I pored svih tih ubijanja osecali ste se
toliko bezbednim da se komotno krecete po potkrovlju,
iako ste bili svega 15 metara udaljeni od snaga
bezbednosti?"
J.: "U toj buci i galami niko nije mogao da
me cuje, pa sam bio bezbedan."
M.: "Buka je, dakle, bila tako jaka da snage
bezbednosti nisu mogle da cuju vase kretanje, ali vama
nije smetala da cujete telefonski razgovor na
udaljenosti od dobrih 15 metara. Je li to tacno ili
nije?"
J.: "Vase vreme je isteklo, g. Milosevicu.
Zahvljujem vam, g. Jemeni, sto ste dosli i dali vase
svedocenje pred Medjunarodnim tribunalom. Sad ste
slobodni. Mozete da idete."
Arsini pravde
Kad sam se osvrnuo po Sudnici broj 1 sa
njenim sudijama, advokatima, sekretarima i pravnim
zastupnicima, shvatio sam da su ovi ljudi, koji rade za
ovaj specijalni tribunal, prodali svoj ponos i ponos
svog zanata novom svetskom poretku.
Advokat Kristofer Blek je savrseno sumirao
sustinu ovoga tribunala. On kaze: "Nijedan gradjanin
bilo koje zemlje na svetu ne bi smatrao da mu se
pravedno sudi na sudu koji se finansira, snabdeva
osobljem i pomoci od privatnih gradjana ili
akcionarskih drustava, dakle od subjekata koji su
neposredno zainteresovani za ishod sudjenja i koji su
prakticno imuni na taj sud. Jedan od temeljnih pravnih
principa glasi da jedna strana u pravnim procesima,
kako gradjanskim tako i krivicnim, ima pravo da zahteva
izuzece sudije koji vodi postupak ako postoje opravdani
razlozi da se sumnja u njegovu pristrasnost. U ovom
konkretnom slucaju moze da se navede ubedljiv razlog ne
samo da se sumnja u pristrasnost vec i da je ona
realna, i da se to ne odnosi samo na sudiju vec i na
ceo sud, buduci da nije pravna instanca koja zasluzuje
medjunarodni ugled vec tzv. "kengurski" sud, blef-sud,
ciji je cilj da posluzi politickim mocnicima koji mogu
da se identifikuju. Da budem dosledan svojoj tezi, reci
cu da je stvaranje politickog instrumenta koji ima za
cilj da povredi i unisti integritet i suverenitet jedne
zemlje zlocin protiv mira prema nirnberskim principima.
Umesto da, kako se tvrdi, resi konflikt, ovaj sud se
koristi da se opravda rat, on je dakle, instrument
rata."
Na pretresu u petak 7. juna zalio se g.
Milosevic pred sudom da jos nije dobio kopiju izjave
Viljema Vokera (William Walker), koji je kao bivsi sef
Verifikacione misije OSCE-a, glavni svedok tuzioca.
Ocekuje se da ce g. Voker da se pojavi kao svedok na
sudu u ponedeljak. Sudija Mej je rekao da ce ispitati o
cemu se radi.
Tuzilac je pripremao svoju optuzbu godinama,
njegovi svedoci su dobro pripremljeni, glasine se
akceptiraju kao dokazi, kao i tajni svedoci, ali se
optuzenom ogranicava vreme za unakrsno ispitivanje. I
povrh svega, kao da to nije dosta, izjave svedoka daju
se optuzenome samo nekoliko casova pred raspravu, sto
mu ne dozvoljava da se pripremi za unakrsno
ispitivanje.
Dodajte tome fizicke i psihicke okolnosti
kojima su g. Milosevic i ostali jugoslovenski
zatvorenici izlozeni. S njima se postupa kao da su vec
osudjeni na robiju, drze se u celijama i pod stalnom
prismotrom. Njihova posta se cenzurise, ogranicene su
posete porodice, svaka komunikacija sa porodicama ide
na sopstveni trosak, a tacno je propisano i sta mogu da
vide i cuju na radiju i TV.
Uprkos svemu tome, g. Milosevic koristi ovaj
tribunal kao svoje bojno polje na kome brani svoj narod
i svoju zemlju ukazujuci istovremeno ko su pravi krivci
za rat i cepanja na Balkanu: NATO i Medjunarodni
monetarni fond. On je jasno izrazio svoj stav u svojoj
besedi u tribunalu 11. decembra 2001. pred sudjenje:
"Mogu vam reci da sam ponosan sto sam bio vrhovni
komandant jugoslovenskih oruzanih snaga. Doveden sam
ovde za kaznu sto sam ustao protiv opasnosti najvece
tiranije koja je ikad pretila covecanstvu."
Ocekuje se da ce sudjenje Milosevicu da traje
dve godine. Ali bez obzira koliko ce to sudjenje da
traje, bez obzira koliko ce dobro pripremljenih svedoka
tuzilac da izvede, ako je ishod sudjenja unapred
odlucen - to je samo predstava za publiku.
Otpor koji bivsi predsednik Savezne Republike
Jugoslavije pruza nesravnjivo mocnijem protivniku
predstavlja ohrabrenje svima koji se protive ratovima,
siromastvu, bedi i patnji koji su dosli kao posledica
zavodjenja novog svetskog poretka.
===*===
To join or help this struggle, visit:
http://www.sps.org.yu/ (official SPS website)
http://www.belgrade-forum.org/ (forum for the world of equals)
http://www.icdsm.org/ (the international committee to defend
Slobodan Milosevic)
http://www.jutarnje.co.yu/ ('morning news' the only Serbian
newspaper advocating liberation)
2. Sudija te tuzi - sudija ti sudi (Jan Dzonson)
===*===
JUGOSLAVIJA - MESTO NA KOJEM POSRCU OSVAJACI SVETA
Vladimir Krsljanin, bivsi ambasador
Clan Medjunarodnog i Jugoslovenskog
komiteta za odbranu Slobodana Milosevica,
clan Glavnog odbora i medjunarodni sekretar
Socijalisticke partije Srbije
Petog oktobra 2000. godine u
nasoj zemlji su ukinute sloboda i
demokratija. Na Vidovdan 2001. izdajnickim
cinom rezima, Predsednik Slobodan Milosevic
je kidnapovan i predat agresorskom NATO
tribunalu u Hagu. Time je otvoren put za
konacno razbijanje Jugoslavije i njenu
okupaciju. Danas strani kontrolori sede u
svim nasim drzavnim intitucijama i
znacajnim firmama, a marionetski rezim
rasprodaje bogatstva nase zemlje i
bespogovorno izvrsava naloge stranih
gospodara.
Agresori i njihova gestapovska
inkvizicija iz Haga uz svesrdnu pomoc
rezimskih ministarstava otvorili su novu
sezonu lova na ljude u Srbiji. Ovih dana u
Beogradu su boravili predstavnici hackog
"tuzilastva" i doneli desetine "tajnih
optuznica", kao sredstvo da se pojaca
pritisak na bivse funkcionere ako ne
pristanu da svedoce, odnosno lazu protiv
Predsednika Milosevica.
Uprkos rezimskoj propagandi koja to nevesto
pokusava da sakrije, iz Vasingtona stize
pretnja da ce sankcije i pritisci biti
nastavljeni sve dok se ne otcepi Kosovo i
dok se ne resi problem "sa pristalicama
Predsednika Milosevica". U "Odluci o
nastavljanju vanrednih mera prema Saveznoj
Republici Jugoslaviji (Srbija i Crna Gora),
koju je potpisao Dzordz Bus 27. maja 2002.
godine pise da se sankcije i zamrzavanje
jugoslovenskih fondova u americkim bankama
nastavljaju "Zbog toga sto kriza vezana za
situaciju na Kosovu i vezana za Slobodana
Milosevica, njegove bliske saradnike i
pristalice, kao i osobe protiv kojih su
podignute optuznice za ratne zlocine pred
MKTJ nije razresena".
Sve to pokazuje da su rezim DOS-a
koji se raspada i njegovi strani mentori u
panici zbog velicanstvene borbe za istinu,
slobodu i dostojanstvo naseg naroda koju
Predsednik Milosevic vodi pred laznim
agresorskim "sudom". Oni su u panici jer
vide da ogromna vecina naseg naroda
podrzava tu borbu. Posle perioda beznadja i
mraka koji je doneo DOS, Predsednik
Milosevic je ucinio da se mnogima otvore
oci i da im se vrate samopouzdanje i vera
da je bolja buducnost moguca.
Novi Vidovdan se blizi. Narod sa
pravom ocekuje da sve politicki odgovorne
patriotske snage nase zemlje koje su za taj
dan najavile svoje mitinge u Beogradu,
ujedine svoje napore da se okupacioni
marionetski rezim srusi i raspisu
prevremeni izbori na svim nivoima. Narod sa
pravom ocekuje da najodlucniju i
najaktivniju ulogu u tome ima
Socijalisticka partija Srbije.
11. septembar je globalni Tonkinski zaliv,
posle kojeg je objavljen rat citavom svetu.
Americke trupe se nalaze u 150 zemalja. U
Avganistanu je upotrebljeno nuklearno
oruzje. Pravi cilj nije kaspijska nafta.
Pravi cilj je Rusija. Na drugoj strani -
neuspesi: Belorusija, Moldavija, Venecuela,
Palestina, krah vazalnih socijaldemokrata u
Francuskoj, pa i sam Avganistan. Imperija
je u agoniji.
U svom pismu Cemberlenu 23. septembra 1938.
Hitler je rekao da su etnicki Nemci u
Cehoslovackoj izlozeni "torturi", da je
njih 120.000 "prisiljeno da pobegne iz
zemlje", da je "bezbednost vise od tri
miliona ljudskih bica ugrozena" i da su oni
"takodje spreceni da ostvare pravo naroda
na samoopredeljenje". Time je Hitler udario
temelje za "humanitarnu intervenciju", sa
kojom se, kao najvisim dostignucem svog
samita odrzanog u Vasingtonu mesec dana
posto su hiljade tona bombi vec zasipale
Jugoslaviju, ponosi NATO.
Finansijske veze porodice Bus sa
nacistickom Nemackom i sa porodicom Bin
Laden, pokazuju da ce se istorija XX veka
ponovo pisati.
U takvom svetu, borba Predsednika Slobodana
Milosevica za istinu, protiv surove
obavestajno-propagandne masinerije NATO
pakta nevesto zaogrnute u pravnicko ruho,
poprima dimenzije istorijske pravde.
Bezumni pokusaj da lazni sud NATO
pakta presudi da je srpski narod najveci
nosilac nacionalizma, sovinizma, etnicke
mrznje i genocida u XX veku, a da su za
tragediju Jugoslavije krivi oni koji su je
branili, rusi se pred intelektualnom
superiornoscu i politickom doslednoscu
Predsednika Milosevica, iza kojeg stoje
istina i narod.
Strah od poraza u
istorijsko-politickoj bici koja se ne moze
dobiti lazima, nagoni mentore "tribunala"
da se protiv Predsednika Milosevica bore
fizickim iznurivanjem, zatvorskom torturom,
uskracivanjem zdravstvene zastite i
bezocnim gazenjem njegovih osnovnih prava.
Takodje i skrivanjem toka, za medije
navodno otvorenog "sudjenja", od ociju
svetske javnosti.
O ogromnom moralnom posrnucu
govori cinjenica da su lica koja su
kupljena ili ucenjena da sprovode ova
anticivilizacijska gazenja prava, obucena u
odore sudija i tuzilaca. Izgleda da je
odsustvo morala bio najvazniji uslov za
dobijanje zaposlenja u haskom "tribunalu".
O moralnom i pravnickom liku tzv.
"glavnog tuzioca" Karle del Ponte vec je
sve poznato. Na pijedestalu bescasca
pridruzuju joj se tzv. "tuzilac" Dzefri
Najs i tzv. "sudija" Ricard Mej, obojica
Britanci, kao i jedan od "amicusa curiae"
Stiven Kej. Izvrsavajuci politicki zadatak
za koji primaju ogromne plate, oni se ne
obaziru na pravo.
Industrija lazi, laznih
dokumenata i laznih svedoka koju
predstavlja hasko "tuzilastvo", ne moze se
uporediti ni sa cim u celokupnoj istoriji
pravosudja. Posto posle cetiri meseca
svakodnevnog celodnevnog "sudjenja" i
osamdeset "svedoka", ovo takozvano
"tuzilastvo" nije dokazalo nista, svaki
pravi sudija bi prekinuo ovu farsu, odbacio
"optuznicu" i oslobodio Predsednika
Milosevica.
Umesto toga, takozvani "sudija"
Mej direktno pomaze laznim svedocima,
ogranicava unakrsno ispitivanje na
besmisleno kratko vreme, prekida
ispitivanje kad god pomisli da ce lazni
svedok biti potpuno kompromitovan, ili kada
se iznese neka cinjenica o zlocinima NATO
pakta, dozvoljava "tuzilastvu" da u
poslednjem trenutku menja redosled
"svedoka", da kao "svedoke" izvodi
sopstvene sluzbenike i saradnike, da
dostavlja hiljade stranica "materijala" bez
prevoda itd.
Povodom ovog moralnog sloma,
sramnog izrugivanja pravu a u prvom redu
zbog opasnog i kriminalnog ugrozavanja
prava Predsednika Milosevica koje
podrazumeva krivicnu odgovornost, Udruzenje
SLOBODA - Jugoslovenski komitet za odbranu
Slobodana Milosevica uputilo je pismo -
apel ambasadama svih zemalja clanica Saveta
Bezbednosti UN u Beogradu, smatrajuci ovaj
organ svetske organizacije formalno
najodgovornijim da sankcionise bespravlje
haskog "tribunala". Ambasadama SAD i Velike
Britanije u Beogradu, pismo je uruceno
posle demonstracija vise hiljada gradjana
28. maja 2002, na dan kada je u Rimu odrzan
samit Rusija-NATO. Time su se Beogradjani
pridruzili talasu evropskih protesta protiv
turneje glavnog administratora Imperije i
pokazali da je centar borbe za slobodu i
dostojanstvo Evrope jos uvek u Beogradu.
Pozivamo pravnicke, advokatske i
sudijske asocijacije i udruzenja,
univerzitete i institute, organizacije za
zastitu ljudskih prava - da vrse stalni
pritisak na svoje vlade da povedu akciju u
Ujedinjenim Nacijama kako bi se okoncalo
politicko i pravno nasilje haskog
"tribunala" nad Predsednikom Milosevicem. S
obzirom da je ova institucija nelegalna, u
sistemu UN uopste ne postoji mehanizam za
kontrolu njenog rada, tako da ovaj toboze
"nezavisni medjunarodni sud" jedino podnosi
politicke racune svojim politickim
nalogodavcima i finansijerima - vladama
"demokratskih" zemalja poput SAD, Velike
Britanije i Saudijske Arabije, njihovim
tajnim sluzbama i privatnim i "nezavisnim"
egzekutorima njihove politike, kao sto su
Fondacija Dzordza Sorosa ili "Human Rights
Watch", iz kojih je regrutovana i vecina
sluzbenika "tribunala".
Pozivamo sve prijatelje da
pomognu u prikupljanju podataka, dokumenata
i svedoka koji bi pomogli raskrinkavanju
NATO i njegovim zlocinima protiv mira i
naroda Jugoslavije.
Pozivamo sve kojima je stalo do
istine i pravde da svakog dana pisu i
obavestavaju javnost o toku "procesa" u
kome globalni zandarm hoce da sudi narodu
koji se usudio da brani svoju slobodu i
coveku koji tu odbranu predvodi. "Procesa"
koji je politicka, moralna i intelektualna
hrabrost Predsednika Milosevica pretvorila
u sudjenje zlocinima Imperije.
Odbrana zivota, zdravlja i
osnovnih prava Predsednika Milosevica,
predstavlja odbranu slobode i prava svih.
Borba za slobodu, prava coveka i
naroda, i za istorijsku pravdu, koju
predvodi Predsednik Slobodan Milosevic
nastavice se do konacne pobede!
(Izlaganje na Medjunarodnoj konferenciji
"Slobodan Milosevic kao simbol
antiglobalizma", odrzanoj u Moskvi, 25.
juna 2002. g.)
===*===
Sudija te tuzi - sudija ti sudi
(Jan Dzonson /Ian Johnson/ iz grada Lej u Lankesiru, Engleska,
iznosi svoje utiske sa sudjenja Slobodanu Milosevicu u toku dva
dana juna meseca 2002, sa zvucnim snimkom. Ovaj tekst je dokaz
da se javno mnenje na Zapadu polako ali sigurno budi. I da, u
direktnoj srazmeri sa budjenjem svesti, otpor establsmentu
raste.
Prevod na srpski: M.Popadic)
U prepodnevnoj pauzi 7 juna 2002 susreo sam u
holu jednog mladog Holandjanina. On studira medicinu u
Becu, ali provodi letnje ferije kod dede u Holandiji.
Zivo ga zanima sudjenje Milosevicu. Ne moze, naravno,
da prati proces preko TV, pa je dosao u Hag da svojim
ocima vidi kako postupak tece. Video je da pravim
beleske pa je stupio u razgovor sa mnom. Hteo je da zna
da li delim njegovo misljenje. On govori engleski
besprekorno. ,,Ne znam mnogo o predmetu, ali svako moze
da vidi da ovo nije pravedno sudjenje, zar ne? Sudija
je sasvim protiv njega. Zar vam se ne cini da on
otvoreno ispoljava prezir prema Milosevicu? Sta se to
ovde desava?" Ja radim kao sudija-porotnik u Velkoj
Britaniji, pa me je perverzija pravde kojoj sam
prisostvovao - i u kojoj ulogu predsedavajuceg igra
sudija iz Velike Britanije! - jos vise razgnevila. Ali
preda mnom je stajao ovaj mladi Holandjanin, koji nema
veze sa pravosudjem, a jos manje sa odbranom g.
Milosevica, ali je i on, kao misleci covek, bio
uzasnut. On je zeleo da zna zbog cega njegova zemlja
podrzava ovu parodiju sudjenja. "Izgleda da su
prekinuli da prikazuju ovo sudjenje na TV jer znaju da
svet, narocito mladi ljudi, ne bi mogli to da svare.
Sta vi kazete?"
Ovo je izvestaj Jana Dzonsona.
Dovoljno je provesti samo jedan dan na
sudjenju u Haskom tribunalu da se potvrde i najcrnje
sumnje. To sto se dogadja u srcu "demokratske" Evrope
je tako ocigledno namesten i lisen ligitimiteta proces
da baca sramotu kako na sve one koji u njemu ucestvuju
tako i na one koji odbijaju da dovedu u pitanje njegovo
odrzavanje.
Istorijat osnivanja tribunala je dobro
dokumentovan. Na ideju koja je potekla iz Pentagona,
Tribunal je osnovao Savet bezbednosti UN rezolucijama
808 i 827 iz 1993. Taj cin je bio potpuno lisen pravne
valjanosti buduci da Savet bezbednosti UN nema pravnu
osnovu za osnivanje takvog tribunala. Njegovo
osnivanje, uostalom, nije u skladu ni sa Poveljom UN.
Kanadski pravnik Kristofer Blek (Christopher
Black) izmedju ostalog kaze: "...UN se zasnivaju na
principu jednakosti njenih clanica, a to je osnovni
princip prava naroda i najveca garantija prava na
samoopredeljenje naroda sveta. A ako neki narod nema
pravo na suverenitet, tada je pravo na samoopredeljenje
puki privid. To pravo se potpuno negira osnivanjem
ovoga tribunala. Povelja UN kaze da nista u ovoj
Povelji ne moze dati prvo UN da intervenisu u pitanjima
koja po svojoj prirodi spadaju u domen unutrasnje
jurisdikcije svake drzave-clanice. Osnivanjem Haskog
tribunala sudbinski je ugrozen ovaj osnovni princip,
koji je unet u Povelju UN kako Svetska organizacija ne
bi mogla da se zloupotrebi od nekih clanica da
zlostavljaju druge. Clanovi Saveta bezbednoti, tacnije
njegovi stalni clanovi, zauzimaju sada suprotne
stavove, i ja tvrdim da oni to cine zbog razloga koji
vise imaju veze sa imperijalizmom nego sa
humanizmom."(1)
Finansiranje Tribunala otkriva njegov
politicki karakter. Veliki deo sredstava dolazi od
administracije SAD, delom u gotovini, delom u opremi,
dok su drugi znacajni donatori porodica Rokfeler
(Rockefeller), Tajm-Vorner (Time-Warner), koji je
vlasnik CNN-a i ima ekskluzivno pravo da prenosi
sudjenje, te americki multimilioner i finansijer Djerdj
Soros. Veza sa Sorosom je znacajna. Koalicija za
medjunarodnu pravdu (CIJ), koju je osnovao i koju
finansira Soros, raspolaze velikim delom pravnog
personala zaposlenog u Tribunalu. Sorosova fondacija
Institut za otvoreno drustvo (Open Society Institute)
je jedan od sakupljaca dokaznog materijala za Tribunal,
i sto je najrecitije, taj Institut finansira
najpoznatiji dnevni list UCK u Pristini. Taj podatak
nikad niko nije pomenuo u sredstvima javnog
informisanja na Zapadu.
Politicka pristrasnost u postupku
Cak i kad covek ne bi poznavao istorijat
Tribunala, samo kratko prisutvo sudjenju Slobodanu
Milosevicu u Sali 1 Haskog tribunala bilo bi dovoljno
da pobudi sumnje.
Za razliku od prakse u redovnim sudovima,
Haski tribunal je i sam umesan u oblikovanje optuzbe;
stavise, neophodno je odobrenje jednog od sudija da bi
se optuzba podnela.
Ova izuzetna sprega tuzilaca i sudija podriva
pravo optuzenoga da se smatra nevinim. Ta sprega se
ispoljava i u svakodnevnom postupku sudjenja u Haskom
tribunalu.
Posetio sam Tribunal u prvoj sedmici juna
2002 i mogu da svedocim da su sudije i tuzioci u praksi
na vise nacina srasli kao nokat i meso.
Slusao sam iskaze nekih svedoka u toku
pretresa kome sam prisustvovao.
Svedoci su davali svoje ponekad veoma
razvucene iskaze, koje je zatim razvijao tuzilac,
ponekad su pokazivane i fotografije i geografske karte.
Glavni sudija Ricard Mej (Richard May) nije postavljao
vremensko ogranicenje za tuzilacku stranu. Ali kad
dodje red na Milosevica da unakrsno ispita svedoka,
sudija Mej ponekad daje do znanja da je vreme za
unakrsno ispitivanje ograniceno. Kad je jednom g.
Milosevic protestovao, sudija Mej je arogantno izjavio:
"Mi smo sudije, gospodine Milosevicu, i odlucili smo da
imate 45 minuta za unakrsno ispitivanje toga svedoka."
(7 juna 2002).
U redovnoj sudskoj praksi unakrsno
ispitivanje moze da traje koliko je neophodno, bez
obzira da li je rec o deset minuta ili deset casova,
tim pre sto se optuzenom stavljaju na dusu najtezi
zlocini za koje se covek moze optuziti. Ali prema
pravilima i postupku ovog sudjenja sudije se brinu da
tako ne bude.
Osim toga, Tribunalu je dato apsolutno pravo
da sam utvrdjuje svoja sopstvena pravila i postupke,
sto je bez presedana u pravosudnoj istoriji.
Nacin na koji sudije pokusavaju "da brane"
tuzioceve svedoke od svih unakrsnih pitanja koja mogu
da bace sumnju u istinitost njihovih izjava, ili da ih
potpuno obesnaze, otkriva punu politicku pristrasnost
Suda. Iz izvestaja drugih ocevidaca saznao sam da je to
svakodnevna praksa ovog Suda, ali ja cu se ovde
ograniciti samo na ono sto sam licno cuo i video.
6-og juna je svedocio izvesni gosp. Bujo,
jedan od UCK staresina u podrucju Racak 1999. On je
govorio o navodnom masakru u selu Racak tvrdeci da su
srpske snage prve otvorile vatru. Kasnije u toku
iskaza, kad je objasnjavao ponasanje UCK, on je tvrdio
da je njegova jedinica ispalila samo upozoravajuce hice
u vazduh da svojim kolegama stavi na znanje da se
srpske snage priblizavaju.
Gosp. Milosevic je zapazio ovu protivrecnost
u iskazu i ostro postavio pitanje svedoku: "Ako je
istina da su srpske snage prve otvorile vatru, zasto je
bilo potrebno da ispaljujete upozoravajuce hice u
vazduh?" Jedno sasvim umesno pitanje, cini nam se. Ako
je vec otvorena vatra, nema razloga za upozoravajuce
hice u vazduh da se upozori na priblizavanje
neprijatelja.
G.Milosevic je pokusao da objasni smisao ove
protivrecnosti, ali je sudija Mej, kad je video da je
svedok zapao u skripac, intervenisao rekavsi, "To
pitanje ste dovoljno razradili. Idemo dalje, gosp.
Milosevicu. Predjite na sledece pitanje." Tako se gosp.
Bujo izvukao iz skripca.
Jedan drugi svedok, koji je priznao da je
njegov brat bio clan UCK, tvrdio je da je bio ocevidac
masakra nad civilima u njegovom selu u blizini Bele
Crkve.
On je tvrdio da su srpske snage upale u
njegovo mirno selo, odvojile zene i decu od ljudi a
onda pogubile sedamdeset ljudi, zena i dece.
U svom unakrsnom ispitivanju (sa ogranicenjem
vremena) pitao je g. Milosevic zasto bi odvajali ljude
od zena i dece ako su ih sve pogubili. Svedok je dugo
bio bez reci, pa je sudija Mej intervenisao rekavsi,
"Mislim da ne mozete ocekivati od svedoka da to zna."
Verodostojnost njegovog svedocenja je jos
vise bila dovedena u pitanje kad je izjavio da nista ne
zna o tome da je UCK kidnapovao kako Srbe tako i
Albance iz njegovog sela samo nekoliko sedmica ranije i
tvrdio da mora da je on bio odsutan iz sela u vreme kad
se to desilo i niko od seljana mu nije o tome pricao
kad se vratio. Sve do tog trena kidnapovanje gradjana
je bilo najveci dogadjaj u selu koji se desio
poslednjih godina. Pa ipak, iako od rodjenja stanovnik
toga sela, on nikad nije cuo da se o tome govori.
Pretres se odvija prema utvrdjenom scenariju.
Ne treba mnogo pameti da se shvate dve stvari: A)
Svedok uvek iznosi jednu dobro naucenu pricu. B) Ako
svedok zapadne u skripac, sudija ce da mu priskoci u
pomoc.
Ovu opservaciju je jos jace potvrdilo
svedocenje gosp. Jana Roberta Hendrija (Ian Robert
Hendrie), koji je kao clan Metropolitan policije iz
Londona poslat u OSCE i ulazio u jedinicu za
verifikaciju podataka o mestu Racak koju je predvodio
Viljem Voker (William Walker).
Gosp. Hendrie je pricao o svojim
opservacijama dok se kretao po prostoru na kome je
pocinjen tzv. masakr pri cemu je pokazao i nekoliko
fotosa koje je on licno napravio.
U toku unakrsnog ispitivanja, kad mu je
postavljeno pitanje da li je posetio mesto dogadjaja
sam ili ga je neko vodio, on je odgovorio da je imao
vodica. "Ko vam je pokazivao mesto gde je izvrsen
`masakr´?", pitao je gosp. Milosevic. "Ne znam", glasio
je odgovor svedoka.
Na Sudu je, dakle, davao svoj iskaz jedan od
clanova verifikacione misije koji nije mogao da potvrdi
ko mu je pricao o `masakru´ i pokazao navodne dokaze.
Ali, ocigledno, svedocenje gosp. Hendrija je za Haski
tribunal bilo prihvatljivo iako nije mogao da kaze ko
su bili svedok i tumac. Sudija Mej je zahtevao od g.
Milosevica da postavi novo pitanje.
Naredna pitanja su jos vise sterala g.
Hendrija u skripac. On nije mogao da objasni zasto se
na njegovim fotosima vide samo mrlje krvi a ne i lokve,
kako bi se moglo ocekivati. Nije mogao da objasni ni to
zbog cega krv neke osobe nije nadjena na nekom drugom
lesu, sto se moglo logicno pretpostaviti ako su svi ti
tesno zbijeni ljudi pogubljeni istovremeno na istom
mestu. Tada stupa sudija Mej na scenu. "Svedok nije
ekspert za obdukciju i od njega se ne moze ocekivati da
zna te stvari." Drugim recima, strucna kompetentnost g.
Hendrija je dvojaka: zadovoljavajuca je kad svedoci
protiv Milosevica, ali veoma manjkava kad je Milosevic
dovede u pitanje.
Komentari poput ovoga, a oni su svakodnevna
pojava, mogu da se ocekuju od tuzioca, ali da li mogu
da se ocekuju od od navodno neutralnog sudije?
Na pitanje optuzenog da li je nekad cuo da se
govori o tzv. ,,parafinskom testu" (test pomocu kojeg
moze da se zakljuci da li je neki covek nedavno rukovao
vatrenim oruzjem) nije odgovorio gosp. Hendrie vec je
prepustio sudiji Meju da izjavi da se "taj test smatra
nepouzdanim", na sta je g. Milosevic, malcice
sarkasticno, rekao: "Samo u SAD, ali ne i u
Jugoslaviji."
Gosp. Jemeni je bio poslednji svedok koga sam
cuo u toku moje posete u junu 2002. On je u svom iskazu
tvrdio da je bio ocevidac pogubljenja civila u svom
selu na Kosovu. Tvrdio je da se sakrio u potkrovlje
svoje kuce odakle je mogao da prati "ubijanje" i da je
cuo cak i to kako staresine jugoslovenskih jedinica
preko mobiltelefona uporedjuju broj mrtvih sa brojem
mrtvih u selu Racak. Gosp. Jemeni je u svojoj
dvadesetcetvrtoj godini predsednik opstine u svom selu.
U nastavku prenosim unakrsna pitanja g.
Milosevica i odgovore g. Jemenija.
G. Milosevic (u daljem tekstu M): "Jeste li
vi clan UCK?"
G. Jemeni (u daljem tekstu J): "Ne."
M.: Jeste li clan neke druge politicke
stranke?"
J.: "Da."
M.: "Koje ime nosi vasa stranka?"
J.: "Demokratska stranka."
M.: "Ko je predsednik vase stranke?"
J.: "G. Taci." [Taci je bio vodja UCK 1999]
M.: "Kad ste postali clan te stranke?"
J.: "Ne znam."
M.: "Ne znate kad ste postali clan vase
stranke? U redu. Otprilike, kad je to bilo?"
J.: "Ne znam."
Sudija Mej: "G. Milosevicu, idite dalje.
Irelevantno je kad je on postao clan svoje stranke."
M.: "Naprotiv. Veoma je relevantno. Kako to
da ste postali predsednik opstine u vasem selu u tim
godinama? To je veoma neobicno."
J.: "Ja sam izabran za predsednika zbog toga
sto predstavljam modernu civilizaciju, za razliku od
zaostalih Srba. Modernoj civilizaciji koju mi sad
gradimo na Kosovu potrebni su rukovodioci poput mene da
ih izvedemo iz zaostalosti u kojoj su ih drzali Srbi.
Mi sad gradimo jednu civilizaciju koja je moderna i
potrebni su nam inteligentni ljudi poput mene."
Sudija Mej je pustio ovu rasisticku tiradu
bez komentara.
M.: "Nisam znao da imam posla sa
intelektualcem. Ali da vas pitam o onom razgovoru
jugoslovenskih staresina koji ste, kako kazete,
slusali. Gde ste se nalazili kad ste slusali njihov
razgovor?"
J.: "Bio sam skriven u potkrovlju moje kuce."
M.: "A gde su bile jugoslovenske staresine
koje su vodile telefonski razgovor?"
J.: "Na balkonu jedne kuce koja gleda prema
prozoru mog potkrovlja."
M.: "Koliko je udaljena ta kuca od vase?"
J.: "Petnaest metara."
G. Milosevic pokaze svedoku jednu fotografiju
na kojoj se vidi doticna kuca.
M.: "Kao sto vidite, nema nikakvog balkona
koji gleda prema potkrovlju vase kuce. I najbliza kuca
je nekih 50 metara udaljena od nje. Je li to tacno?"
J.: "Ne."
Sudija Mej: "Predjite na sledece pitanje, g.
Milosevicu. Svedok vam je rekao gde se nalazio."
M.: "Pa dobro. Posto nije bilo pripadnika UCK
u vasem selu, kao sto vi tvrdite, i seljani nisu
osecali neku potrebu da beze, kako ste rekli u svom
iskazu, zasto ste osecali potrebu da se sklonite u
potkrovlje?"
Usledila je duga pauza. Onda je svedok
pribegao svojoj antri-srpskoj retorici kako se on bori
za novu civilizaciju i protiv srpskog mraka. Sudija Mej
nijednom nije opomenuo svedoka da odgovori na pitanje,
niti je pokusao da zaustavi rasisticku tiradu g.
Jemenija.
M.: "U redu. Kakva je bila atmosfera u selu
kad su snage bezbednosti stigle tamo?"
J.: "Uzasna. Srbi su stalno pucali u vazduh
iz oruzja i galamili na civile. Ponasali su se kao
divljaci."
M.: "I kroz tu uzasnu buku i galamu i salve
pucnjeva u vazduh vi ste uspeli da, kako kazete, sa
udaljenosti od 15 metara, cujete telefonski razgovor?
J.: "Mi predstavljamo modernu civilizaciju,
to je ono za sto se intelektualci poput mene bore."
G. Milosevic je ponovio pitanje.
Sudija Mej: ,,Imate li jos pitanja za
svedoka, g. Milosevicu?"
M.: "Imam jos oko pedeset pitanja."
Sudija Mej: "Pa, dajem vam jos deset minuta
za ovoga svedoka."
M.: "To samo pokazuje koliko je ovaj sud
pristrasan, kao sto sam vec ranije konstatovao."
G. Milosevic se zatim obratio svedoku
pitanjem: "Iz kog ste polozaja posmatrali ubijanje
civila?"
J.: "Sa prozora moga potkrovlja."
M.: "Da li su svi civili ubijeni pred
prozorom vaseg potkrovlja?"
J.: "Ja mogu da vidim celo selo iz mog
potkrovlja. Mogu da se krecem uokolo."
M.: "I pored svih tih ubijanja osecali ste se
toliko bezbednim da se komotno krecete po potkrovlju,
iako ste bili svega 15 metara udaljeni od snaga
bezbednosti?"
J.: "U toj buci i galami niko nije mogao da
me cuje, pa sam bio bezbedan."
M.: "Buka je, dakle, bila tako jaka da snage
bezbednosti nisu mogle da cuju vase kretanje, ali vama
nije smetala da cujete telefonski razgovor na
udaljenosti od dobrih 15 metara. Je li to tacno ili
nije?"
J.: "Vase vreme je isteklo, g. Milosevicu.
Zahvljujem vam, g. Jemeni, sto ste dosli i dali vase
svedocenje pred Medjunarodnim tribunalom. Sad ste
slobodni. Mozete da idete."
Arsini pravde
Kad sam se osvrnuo po Sudnici broj 1 sa
njenim sudijama, advokatima, sekretarima i pravnim
zastupnicima, shvatio sam da su ovi ljudi, koji rade za
ovaj specijalni tribunal, prodali svoj ponos i ponos
svog zanata novom svetskom poretku.
Advokat Kristofer Blek je savrseno sumirao
sustinu ovoga tribunala. On kaze: "Nijedan gradjanin
bilo koje zemlje na svetu ne bi smatrao da mu se
pravedno sudi na sudu koji se finansira, snabdeva
osobljem i pomoci od privatnih gradjana ili
akcionarskih drustava, dakle od subjekata koji su
neposredno zainteresovani za ishod sudjenja i koji su
prakticno imuni na taj sud. Jedan od temeljnih pravnih
principa glasi da jedna strana u pravnim procesima,
kako gradjanskim tako i krivicnim, ima pravo da zahteva
izuzece sudije koji vodi postupak ako postoje opravdani
razlozi da se sumnja u njegovu pristrasnost. U ovom
konkretnom slucaju moze da se navede ubedljiv razlog ne
samo da se sumnja u pristrasnost vec i da je ona
realna, i da se to ne odnosi samo na sudiju vec i na
ceo sud, buduci da nije pravna instanca koja zasluzuje
medjunarodni ugled vec tzv. "kengurski" sud, blef-sud,
ciji je cilj da posluzi politickim mocnicima koji mogu
da se identifikuju. Da budem dosledan svojoj tezi, reci
cu da je stvaranje politickog instrumenta koji ima za
cilj da povredi i unisti integritet i suverenitet jedne
zemlje zlocin protiv mira prema nirnberskim principima.
Umesto da, kako se tvrdi, resi konflikt, ovaj sud se
koristi da se opravda rat, on je dakle, instrument
rata."
Na pretresu u petak 7. juna zalio se g.
Milosevic pred sudom da jos nije dobio kopiju izjave
Viljema Vokera (William Walker), koji je kao bivsi sef
Verifikacione misije OSCE-a, glavni svedok tuzioca.
Ocekuje se da ce g. Voker da se pojavi kao svedok na
sudu u ponedeljak. Sudija Mej je rekao da ce ispitati o
cemu se radi.
Tuzilac je pripremao svoju optuzbu godinama,
njegovi svedoci su dobro pripremljeni, glasine se
akceptiraju kao dokazi, kao i tajni svedoci, ali se
optuzenom ogranicava vreme za unakrsno ispitivanje. I
povrh svega, kao da to nije dosta, izjave svedoka daju
se optuzenome samo nekoliko casova pred raspravu, sto
mu ne dozvoljava da se pripremi za unakrsno
ispitivanje.
Dodajte tome fizicke i psihicke okolnosti
kojima su g. Milosevic i ostali jugoslovenski
zatvorenici izlozeni. S njima se postupa kao da su vec
osudjeni na robiju, drze se u celijama i pod stalnom
prismotrom. Njihova posta se cenzurise, ogranicene su
posete porodice, svaka komunikacija sa porodicama ide
na sopstveni trosak, a tacno je propisano i sta mogu da
vide i cuju na radiju i TV.
Uprkos svemu tome, g. Milosevic koristi ovaj
tribunal kao svoje bojno polje na kome brani svoj narod
i svoju zemlju ukazujuci istovremeno ko su pravi krivci
za rat i cepanja na Balkanu: NATO i Medjunarodni
monetarni fond. On je jasno izrazio svoj stav u svojoj
besedi u tribunalu 11. decembra 2001. pred sudjenje:
"Mogu vam reci da sam ponosan sto sam bio vrhovni
komandant jugoslovenskih oruzanih snaga. Doveden sam
ovde za kaznu sto sam ustao protiv opasnosti najvece
tiranije koja je ikad pretila covecanstvu."
Ocekuje se da ce sudjenje Milosevicu da traje
dve godine. Ali bez obzira koliko ce to sudjenje da
traje, bez obzira koliko ce dobro pripremljenih svedoka
tuzilac da izvede, ako je ishod sudjenja unapred
odlucen - to je samo predstava za publiku.
Otpor koji bivsi predsednik Savezne Republike
Jugoslavije pruza nesravnjivo mocnijem protivniku
predstavlja ohrabrenje svima koji se protive ratovima,
siromastvu, bedi i patnji koji su dosli kao posledica
zavodjenja novog svetskog poretka.
===*===
To join or help this struggle, visit:
http://www.sps.org.yu/ (official SPS website)
http://www.belgrade-forum.org/ (forum for the world of equals)
http://www.icdsm.org/ (the international committee to defend
Slobodan Milosevic)
http://www.jutarnje.co.yu/ ('morning news' the only Serbian
newspaper advocating liberation)