--- In Questo indirizzo email è protetto dagli spambots. È necessario abilitare JavaScript per vederlo., "Miroslav Antic" wrote:
Za¹to radnici "Zastave automobila" strepe od novog gazde?
Briklin nema 150 miliona dolara
Sve dok taj gospodin ne doka¾e sa koliko para raspola¾e, nema ugovora,
prete sindikalci
Polemike oko predugovora koji je poslovodstvo Holdinga "Zastava
vozila" potpisalo sa amerièkom firmom "NUKARKO" u Kragujevcu jo¹ se ne
sti¹avaju. Radnici su uznemireni najavama da dolazi novi vlasnik i
zabrinuti za svoju buduænost.
Kako bi bar delimièno razjasnili "poplavu" upozorenja o solventnosti
potencijalnog amerièkog biznismena Malkolma Briklina, ovda¹nji
sindikalci su u pro¹li petak odr¾ali sastanak u Vladi Republike Srbije
s ministrom Aleksandrom Vlahoviæem, koji je prvi i obelodanio vest o
"uspe¹nom poslovnom aran¾manu" za "Zastavu".
- Insistirali smo na sastanku, pre svega, zbog vesti koja je
objavljena u gotovo svim medijima - da amerièki partner ne raspola¾e
sredstvima od 150 miliona dolara, koje bi "NUKARKO" ulo¾io u "Zastava
automobile". Ali, uznemirava nas i èinjenica da je potpisivanje
predugovora obelodanjeno uoèi izbora za predsednika Republike, rekao
je za "Glas" Zoran Mihajloviæ, predsednik Samostalnog sindikata
"Automobila".
- Ministar Vlahoviæ nam je rekao da, sve dok gospodin Briklin ne
podnese pismene dokaze da raspola¾e tim parama, nikakav ugovor neæe
biti ni potpisan.
Mihajloviæ je, na osnovu onog ¹to je reèeno u Vladi, ipak izrazio
uverenje da æe, uz odreðene rezerve, poèetkom marta biti potpisan
ugovor sa amerièkim partnerom, ili bolje reæi "pola veruje - pola ne
veruje".
- Treba prvo skoèiti, pa reæi hop, i u tom kontekstu zatra¾ili smo da
odmah budemo ukljuèeni u sve aktivnosti koje prethode potpisivanju
ugovora, a s tim se slo¾io i sam ministar Vlahoviæ - ka¾e na¹
sagovornik. - ®elim da verujem da je ono ¹to je predviðeno
predugovorom i ostvarljivo.
Zbog toga smo zahtevali maksimalnu za¹titu radnika i garancije da ne
sme doæi do njihovog otpu¹tanja - dodaje Mihajloviæ, osvræuæi se na
podatak da je u prvoj godini realizacije ugovora predviðeno
upo¹ljavanje oko 4.500 radnika, a za pet godina i svih 9.000.
Mihajloviæ takoðe ka¾e da je predugovorom predviðeno da amerièki
partner tehnolo¹ke standarde u "Zastavi" podigne na nivo "euro 3" i
"euro 4", i podstakne razvoj koji æe biti sinonim za vrednost,
kvalitet i pouzdanost.
Predugovorom je navodno i predviðen i "dupli kljuè", kako bi "Zastava"
za¹titila svoj ulog od 20 odsto, a na tome je insistirao i sindikat.
Imovina "Zastave" ni na koji naèin ne sme da se dovede u pitanje, i da
eventualno bude otuðena, iskljuèiv je Mihajloviæ.
Od sindikalaca u "Zastava automobilima", posle objavljivanja vesti o
potencijalnom poslovnom partneru, jo¹ niko nije poskoèio, pa ni rekao
"hop". Zahtevi su jasno predoèeni ministru i veæ "od sutra" njihovi
predstavnici, kako tvrde, biæe "aktivno" ukljuèeni u pripreme za
potpisivanje ugovora.
B. KULJANIN
http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/T02102101.shtml
--- End forwarded message ---
===
ARTEL GEOPOLITIKA by www.artel.co.yu
office@...
Datum: 21 oktobar 2002
Upozorenje:Ukoliko ste ovu poruku dobili greskom ili vise ne
?elite da dobijate nove informacije i tekstove sa ARTEL
GEOPOLITIKA pritisnite office@... i u rubrici "subject"
napisite "unsubscribe".
ISTINA O MILANOVICU
infograf@...
Ljiljana Milanovic-novinar
Beograd, 9.oktobar 2002.
NATO agresija se u Jugoslaviji nastavlja. Ono sto bombe nisu
mogle mo?e ocigledno marionetski re?im, koji je na vlasti u
Jugoslaviji od 5. oktobra 2000. godine.
Naime, 21. juna 2002. godine marionetski sud u Beogradu osudio
je bivseg generalnog direktora nacionalne televizije Dragoljuba
Milanovica na deset godina zatvora, zbog pogibije 16 radnika
ove medijske kuce stradalih u NATO bombardovanju.
Osudena je ?rtva a ne ubica. Ne onaj koji je naredio
bombardovanje dr?avne televizije, koja je civilna ustanova
zasticena medunarodnom konvencijom.
Isto tu?ilastvo, kakve li ironije, odustalo je od krivicnog
postupka protiv celnika NATO alijanse.
Da li je uopste bilo agresije na nasu zenlju, jer onaj ko
bombarduje po ovom tu?ilastvu samo je povredio teritorijalni
suverenitet, dok je onaj koji brani zemlju izvrsio tesko delo
protiv opste sigurnosti. A mo?e li se u ratu uopste govoriti o
bilo kakvoj a kamoli o opstoj sigurnosti?!
I nedavno smo culi da je jedan od uslova za prijem Jugoslavije
u Partnerstvo za mir, da se povuce tu?ba protiv NATO lidera za
nadoknadu stete.
Da bi se amnestirao NATO osuduje se direktir nacionalne kuce,
koja je u vreme NATO agresije na Jugoslaviju bila oci i usi
naroda, koja je javljala o stradanju civila. Upravo zbog toga
tu?ilac odustaje od utvrdivanja materijalne stete. Ona se
upravo zbog NATO-a ne sme ni utvrditi.
I tako se bivsi generalni direktor RTS-a Dragoljub Milanovic
optu?uje za krivicno delo protiv opste sigunosti iz cl. 194
stav 2 i 3 krivicnog zakona Republike Srbije. A ovi clanovi
govore o nesprovodenju protiv-po?arnih mera. Nema stete i nema
bombardovanja.
Ponasanje suda je zlocin nad istinom, zakonom i patriotizmom.
Zasto nad patriotizmom? Odgovor daje sudija koja obrazla?uci
ovu sramnu, neobjasnjivu presudu, ka?e: " Vi ste gospodine
Milanovocu morali spreciti tu neprimerenu hrabrost vasih
radnika."
Ova presuda bi trebalo da bude i opomena svima koji se drznu da
budu patriote i brane svoju otad?binu.
Citav proces baziran je na nizu falsifikovanih dokumenata i
fingiranom dokumentu. Mo?e li se neko osuditi na osnovu
nepostojecih i dokumenta koji nije validan. A to je upravo
uradeno u slucaju Dragoljuba Milanovica. Jer, misteriozna
naredba 37 nije pronadena. Ona je, prema svedoku Slobodanu
Perisicu, izgorela 5. oktobra 2000. godine. Inace, Dragoljub
Milanovic je jos 1998. preneo sva svoja ovlascena iz domena
odbrane i zastite RTS-a na svog pomocnika Slobodana Perisica.
Ipak, sud donosi odluku na osnovu papira koji je verovatno
izvucen iz kompjutera, koji je nepotpisan, neoveren i koji nije
arhiviran. I takav kakav je nije bio sa planovima pripravnosti
nego u nezasticenom kompjuteru. Taj papir mo?e biti jedino
mo?da nacrt, skica ili predlog naredbe 37. A i u tom papiru,
neoverenom, nearhiviranom, i nepotpisanom, tacka 6 daje pravo
generalnom direktoru da uradi sta je najcelishodnije. Medutim,
sudija ka?e: "Nije bilo na vama da procenjujete. Da ste
postupili po naredbi Savezne vlade i zaposlene izmestili na
Kosutnjak, ne biste krivicno odgovarali, cak da je poginulo i
300 ljudi. Da li vam je to jasno, Milanovicu." Kome ovo mo?e
biti jasno?!
Naredba 37 u celosti izgleda ovako:
1. Izvrsiti sve pripreme i poceti sa emitovanjem radio i TV
programa RTS ( RTV Beograda) iz emisionih i studijskih
kapaciteta na Kosutnjaku.
2. Po potrebi izmestiti deo neophodne opreme iz Radio Beograda
(Hilandarska 2) i TV Beograd (Takovska 10) na Kosutnjak radi
poboljsanja slike i tona sa rezervnog mesta rada(Kosutnjaka).
3. Obezbediti sve potrebne uslove za kvalitetno funkcionisanje
RTS(RTV Beograda) sa rezervnog mesta rada.
4. Po izvr?enom izmestanju kapaciteta RTS( Beograda) na
rezervno mestu rada, obavestiti ministarstvo za informacije
Republike Srbije kao i nadle?ne organe.
5. U cilju sprovodjenja ove mere preduzeti i druge radnje, mere
i postupke po mom naredenju.
6. Postupanje protivno ovoj Naredbi moguce je samo uz moje
posebno odobrenje.
Za televiziju nije bilo zastite. Podsecam, gadano je srce
televizije, emisiona tehnika - master. Pitam sve one koji ?ele
da cuju i kojima je do istine: Gde se to televizija mogla
sakriti?! Mi smo, znaci, kao nacionalna televizija morali da u
vreme NATO agresije zacutimo. Da slike o stradanju civila ne
vidi niko. Pa zar oni koji su nas gadali nemaju jacu medijsku
mre?u? Ali odgovor na to zasto su nas gadali dali su upravo
sami celnici NATO alijanse.
General Vesli Klark ka?e: "Znali smo kada smo gadali da ima i
drugih nacina da se unisti srpska TV. Ali, mislili smo da je
dobar potez to sto smo je gadali i politicko rukovodstvo se
slo?ilo." Drugim recima, komentarise ovu Klarkovu izjavu
Amnesty International, NATO je namerno gadao civilni objekat i
usmrtio 16 civila da bi prekinuo emitovanje srpske TV na tri
sata i to usred noci.
Vilijem Sulc, izvrsni direktor Amnesty International-a SAD
ka?e- bombardovanje RTS-a je ratni zlocin.
I Human Rights Watch sla?e se sa cinjenicom da su civili meta i
da su tokom rata agresori na sve moguce nacine to pokusavali da
sakriju, pravdajuci to kolateralnom stetom.
Britanski premijer Toni Bler u emisiji " Moral borbe-NATO u
ratu" , 12. maja 2000. godine ka?e: " Jedan od razloga napada
bio je taj sto su snimci jugoslovenske TV koji su pokazivali
ljudsku cenu gresaka NATO kao sto je bombardovanje civilnog
konvoja na putu ?akovica-Prizren, preuzimali i emitovali
zapadni mediji, cime su podrivali podrsku ratu u javnosti, pa
cak i kod vojnika Alijanse."
Neposredno posle bombardovanja RTS-a, Bil Klinton se susreo sa
novinarima. Tom prilikom Volf Blicer, izvestac CNN-a, zapitao
je americkog predsednika, zasto je autorizovao bombardovanje
RTS-a, odnosno sta mu je prolazilo kroz glavu, kada je u
sustini autorizovao ubijanje tamo zaposlenih ljudi. Klinton je
odgovorio: "Nasi vojni lideri u NATO-u veruju, na osnovu onoga
sto su videli i sto su i drugi rekli, da je srpska TV kljucni
instrument komandovanja i kontrole jugoslovenskog rukovodstva.
Preko te TV Srbi sire mr?nju i dezinformacije."
Sve je to ocigledno javno priznanje zlocina.
Uprkos svemu, za marionetski re?im u Jugoslaviji i marionetski
sud, ne postoje cinjenice, ne postoji zakon. Postoji samo
zadatak-amnestija za NATO.
I na kraju, pitam se da li je u NATO bombardovanju stradalo
samo 16 radnika RTS-a? Sta je sa ostalim ?rtvama u NATO
agresiji?
Za¹to radnici "Zastave automobila" strepe od novog gazde?
Briklin nema 150 miliona dolara
Sve dok taj gospodin ne doka¾e sa koliko para raspola¾e, nema ugovora,
prete sindikalci
Polemike oko predugovora koji je poslovodstvo Holdinga "Zastava
vozila" potpisalo sa amerièkom firmom "NUKARKO" u Kragujevcu jo¹ se ne
sti¹avaju. Radnici su uznemireni najavama da dolazi novi vlasnik i
zabrinuti za svoju buduænost.
Kako bi bar delimièno razjasnili "poplavu" upozorenja o solventnosti
potencijalnog amerièkog biznismena Malkolma Briklina, ovda¹nji
sindikalci su u pro¹li petak odr¾ali sastanak u Vladi Republike Srbije
s ministrom Aleksandrom Vlahoviæem, koji je prvi i obelodanio vest o
"uspe¹nom poslovnom aran¾manu" za "Zastavu".
- Insistirali smo na sastanku, pre svega, zbog vesti koja je
objavljena u gotovo svim medijima - da amerièki partner ne raspola¾e
sredstvima od 150 miliona dolara, koje bi "NUKARKO" ulo¾io u "Zastava
automobile". Ali, uznemirava nas i èinjenica da je potpisivanje
predugovora obelodanjeno uoèi izbora za predsednika Republike, rekao
je za "Glas" Zoran Mihajloviæ, predsednik Samostalnog sindikata
"Automobila".
- Ministar Vlahoviæ nam je rekao da, sve dok gospodin Briklin ne
podnese pismene dokaze da raspola¾e tim parama, nikakav ugovor neæe
biti ni potpisan.
Mihajloviæ je, na osnovu onog ¹to je reèeno u Vladi, ipak izrazio
uverenje da æe, uz odreðene rezerve, poèetkom marta biti potpisan
ugovor sa amerièkim partnerom, ili bolje reæi "pola veruje - pola ne
veruje".
- Treba prvo skoèiti, pa reæi hop, i u tom kontekstu zatra¾ili smo da
odmah budemo ukljuèeni u sve aktivnosti koje prethode potpisivanju
ugovora, a s tim se slo¾io i sam ministar Vlahoviæ - ka¾e na¹
sagovornik. - ®elim da verujem da je ono ¹to je predviðeno
predugovorom i ostvarljivo.
Zbog toga smo zahtevali maksimalnu za¹titu radnika i garancije da ne
sme doæi do njihovog otpu¹tanja - dodaje Mihajloviæ, osvræuæi se na
podatak da je u prvoj godini realizacije ugovora predviðeno
upo¹ljavanje oko 4.500 radnika, a za pet godina i svih 9.000.
Mihajloviæ takoðe ka¾e da je predugovorom predviðeno da amerièki
partner tehnolo¹ke standarde u "Zastavi" podigne na nivo "euro 3" i
"euro 4", i podstakne razvoj koji æe biti sinonim za vrednost,
kvalitet i pouzdanost.
Predugovorom je navodno i predviðen i "dupli kljuè", kako bi "Zastava"
za¹titila svoj ulog od 20 odsto, a na tome je insistirao i sindikat.
Imovina "Zastave" ni na koji naèin ne sme da se dovede u pitanje, i da
eventualno bude otuðena, iskljuèiv je Mihajloviæ.
Od sindikalaca u "Zastava automobilima", posle objavljivanja vesti o
potencijalnom poslovnom partneru, jo¹ niko nije poskoèio, pa ni rekao
"hop". Zahtevi su jasno predoèeni ministru i veæ "od sutra" njihovi
predstavnici, kako tvrde, biæe "aktivno" ukljuèeni u pripreme za
potpisivanje ugovora.
B. KULJANIN
http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/T02102101.shtml
--- End forwarded message ---
===
ARTEL GEOPOLITIKA by www.artel.co.yu
office@...
Datum: 21 oktobar 2002
Upozorenje:Ukoliko ste ovu poruku dobili greskom ili vise ne
?elite da dobijate nove informacije i tekstove sa ARTEL
GEOPOLITIKA pritisnite office@... i u rubrici "subject"
napisite "unsubscribe".
ISTINA O MILANOVICU
infograf@...
Ljiljana Milanovic-novinar
Beograd, 9.oktobar 2002.
NATO agresija se u Jugoslaviji nastavlja. Ono sto bombe nisu
mogle mo?e ocigledno marionetski re?im, koji je na vlasti u
Jugoslaviji od 5. oktobra 2000. godine.
Naime, 21. juna 2002. godine marionetski sud u Beogradu osudio
je bivseg generalnog direktora nacionalne televizije Dragoljuba
Milanovica na deset godina zatvora, zbog pogibije 16 radnika
ove medijske kuce stradalih u NATO bombardovanju.
Osudena je ?rtva a ne ubica. Ne onaj koji je naredio
bombardovanje dr?avne televizije, koja je civilna ustanova
zasticena medunarodnom konvencijom.
Isto tu?ilastvo, kakve li ironije, odustalo je od krivicnog
postupka protiv celnika NATO alijanse.
Da li je uopste bilo agresije na nasu zenlju, jer onaj ko
bombarduje po ovom tu?ilastvu samo je povredio teritorijalni
suverenitet, dok je onaj koji brani zemlju izvrsio tesko delo
protiv opste sigurnosti. A mo?e li se u ratu uopste govoriti o
bilo kakvoj a kamoli o opstoj sigurnosti?!
I nedavno smo culi da je jedan od uslova za prijem Jugoslavije
u Partnerstvo za mir, da se povuce tu?ba protiv NATO lidera za
nadoknadu stete.
Da bi se amnestirao NATO osuduje se direktir nacionalne kuce,
koja je u vreme NATO agresije na Jugoslaviju bila oci i usi
naroda, koja je javljala o stradanju civila. Upravo zbog toga
tu?ilac odustaje od utvrdivanja materijalne stete. Ona se
upravo zbog NATO-a ne sme ni utvrditi.
I tako se bivsi generalni direktor RTS-a Dragoljub Milanovic
optu?uje za krivicno delo protiv opste sigunosti iz cl. 194
stav 2 i 3 krivicnog zakona Republike Srbije. A ovi clanovi
govore o nesprovodenju protiv-po?arnih mera. Nema stete i nema
bombardovanja.
Ponasanje suda je zlocin nad istinom, zakonom i patriotizmom.
Zasto nad patriotizmom? Odgovor daje sudija koja obrazla?uci
ovu sramnu, neobjasnjivu presudu, ka?e: " Vi ste gospodine
Milanovocu morali spreciti tu neprimerenu hrabrost vasih
radnika."
Ova presuda bi trebalo da bude i opomena svima koji se drznu da
budu patriote i brane svoju otad?binu.
Citav proces baziran je na nizu falsifikovanih dokumenata i
fingiranom dokumentu. Mo?e li se neko osuditi na osnovu
nepostojecih i dokumenta koji nije validan. A to je upravo
uradeno u slucaju Dragoljuba Milanovica. Jer, misteriozna
naredba 37 nije pronadena. Ona je, prema svedoku Slobodanu
Perisicu, izgorela 5. oktobra 2000. godine. Inace, Dragoljub
Milanovic je jos 1998. preneo sva svoja ovlascena iz domena
odbrane i zastite RTS-a na svog pomocnika Slobodana Perisica.
Ipak, sud donosi odluku na osnovu papira koji je verovatno
izvucen iz kompjutera, koji je nepotpisan, neoveren i koji nije
arhiviran. I takav kakav je nije bio sa planovima pripravnosti
nego u nezasticenom kompjuteru. Taj papir mo?e biti jedino
mo?da nacrt, skica ili predlog naredbe 37. A i u tom papiru,
neoverenom, nearhiviranom, i nepotpisanom, tacka 6 daje pravo
generalnom direktoru da uradi sta je najcelishodnije. Medutim,
sudija ka?e: "Nije bilo na vama da procenjujete. Da ste
postupili po naredbi Savezne vlade i zaposlene izmestili na
Kosutnjak, ne biste krivicno odgovarali, cak da je poginulo i
300 ljudi. Da li vam je to jasno, Milanovicu." Kome ovo mo?e
biti jasno?!
Naredba 37 u celosti izgleda ovako:
1. Izvrsiti sve pripreme i poceti sa emitovanjem radio i TV
programa RTS ( RTV Beograda) iz emisionih i studijskih
kapaciteta na Kosutnjaku.
2. Po potrebi izmestiti deo neophodne opreme iz Radio Beograda
(Hilandarska 2) i TV Beograd (Takovska 10) na Kosutnjak radi
poboljsanja slike i tona sa rezervnog mesta rada(Kosutnjaka).
3. Obezbediti sve potrebne uslove za kvalitetno funkcionisanje
RTS(RTV Beograda) sa rezervnog mesta rada.
4. Po izvr?enom izmestanju kapaciteta RTS( Beograda) na
rezervno mestu rada, obavestiti ministarstvo za informacije
Republike Srbije kao i nadle?ne organe.
5. U cilju sprovodjenja ove mere preduzeti i druge radnje, mere
i postupke po mom naredenju.
6. Postupanje protivno ovoj Naredbi moguce je samo uz moje
posebno odobrenje.
Za televiziju nije bilo zastite. Podsecam, gadano je srce
televizije, emisiona tehnika - master. Pitam sve one koji ?ele
da cuju i kojima je do istine: Gde se to televizija mogla
sakriti?! Mi smo, znaci, kao nacionalna televizija morali da u
vreme NATO agresije zacutimo. Da slike o stradanju civila ne
vidi niko. Pa zar oni koji su nas gadali nemaju jacu medijsku
mre?u? Ali odgovor na to zasto su nas gadali dali su upravo
sami celnici NATO alijanse.
General Vesli Klark ka?e: "Znali smo kada smo gadali da ima i
drugih nacina da se unisti srpska TV. Ali, mislili smo da je
dobar potez to sto smo je gadali i politicko rukovodstvo se
slo?ilo." Drugim recima, komentarise ovu Klarkovu izjavu
Amnesty International, NATO je namerno gadao civilni objekat i
usmrtio 16 civila da bi prekinuo emitovanje srpske TV na tri
sata i to usred noci.
Vilijem Sulc, izvrsni direktor Amnesty International-a SAD
ka?e- bombardovanje RTS-a je ratni zlocin.
I Human Rights Watch sla?e se sa cinjenicom da su civili meta i
da su tokom rata agresori na sve moguce nacine to pokusavali da
sakriju, pravdajuci to kolateralnom stetom.
Britanski premijer Toni Bler u emisiji " Moral borbe-NATO u
ratu" , 12. maja 2000. godine ka?e: " Jedan od razloga napada
bio je taj sto su snimci jugoslovenske TV koji su pokazivali
ljudsku cenu gresaka NATO kao sto je bombardovanje civilnog
konvoja na putu ?akovica-Prizren, preuzimali i emitovali
zapadni mediji, cime su podrivali podrsku ratu u javnosti, pa
cak i kod vojnika Alijanse."
Neposredno posle bombardovanja RTS-a, Bil Klinton se susreo sa
novinarima. Tom prilikom Volf Blicer, izvestac CNN-a, zapitao
je americkog predsednika, zasto je autorizovao bombardovanje
RTS-a, odnosno sta mu je prolazilo kroz glavu, kada je u
sustini autorizovao ubijanje tamo zaposlenih ljudi. Klinton je
odgovorio: "Nasi vojni lideri u NATO-u veruju, na osnovu onoga
sto su videli i sto su i drugi rekli, da je srpska TV kljucni
instrument komandovanja i kontrole jugoslovenskog rukovodstva.
Preko te TV Srbi sire mr?nju i dezinformacije."
Sve je to ocigledno javno priznanje zlocina.
Uprkos svemu, za marionetski re?im u Jugoslaviji i marionetski
sud, ne postoje cinjenice, ne postoji zakon. Postoji samo
zadatak-amnestija za NATO.
I na kraju, pitam se da li je u NATO bombardovanju stradalo
samo 16 radnika RTS-a? Sta je sa ostalim ?rtvama u NATO
agresiji?