ARTEL GEOPOLITIKA by www.artel.co.yu
office@...
Datum: 26. februar 2003. g.
BEOGRADSKI FORUM: Uvodno
izlaganje Vladislava Jovanovi?a o stanju
i perspektivama na Kosovu i Metohiji
BEOGRADSKI FORUM ZA SVET RAVNOPRAVNIH
OKRUGLI STO: KOSOVO I METOHIJA
12. januar 2002.
UVODNO IZLAGANJE: VLADISLAVA JOVANOVI?A
KOSOVO I METOHIJA:
STANJE I PERSPEKTIVE
Kosovo i Metohija nije samo nasa kolevka, nasa
duhovna vertikala i nasa istorijska obaveza, ve? i nasa
sadasnja bolna stvarnost.
Prethodnoj vlasti mo?e se ozbiljno zameriti sto se prema
separatizmu Albanaca na Kosovu odnosila predugo
pasivno, uste?u?i se od vlastitih dinami?kih inicijativa i
koraka, ali joj se ne mo?e prebaciti iskreni patriotizam i
odlu?nost u suprotstavljanju terorizmu i spoljnim
pritiscima i mesanjima.
Zamerke njenih kriti?ara u sadasnjoj vlasti da je, radi
izbegavanja bombardovanja, trebalo da prihvati tzv.
sporazum iz Rambujea, su argumenti agresora. Kriti?ari
time pokazuju da im okupacija SRJ i komadanje Srbije
nisu toliko zna?ajne stvari kao sto je namirivanje apetita
kandidovanih agresora. Da je prethodna vlast bila tako
postupila, danas bi cela Srbija i Crna Gora bile pod
okupacijom NATO, a Kosovo i Metohija bi ve? kroz
godinu dana postalo nezavisna dr?ava. Teritorijalno
rasturanje Srbije ne bi se na tome zavrsilo. Izlazak
Kosmeta iz Srbije sa njenim pristankom neminovno bi
ohrabrio druge nacionalne manjine (Madjari u Ba?koj,
Rumuniji u Banatu, Bugari u Dimitrovgradu i
Bosilegradu) da slede primer Albanaca i tra?e pripajanje
mati?nim dr?avama. Srbiji bi bilo veoma tesko da im
uskra?uje ono sto je Albancima prihvatila. Tzv.
domino-efekat bi bio klasi?an i nezaustavljiv.
Ako zbog toga zanemarimo kritike sadasnje vlasti kao
nepromisljene i neodgovorne, ostaje nesmanjen problem
odnosa vode?ih zapadnih faktora prema Kosmetu.
?injenica da su one prilikom pobune separatisti?kih
snaga Albanaca na Kosmetu, marta 1981. godine,
neskriveno podr?avale zahtev da Kosmet dobije status
Republike, re?ito govori o tome da su jos tada pravile
strategijske kalkulacije u vezi sa tom srpskom
pokrajinom, mnogo pre nego sto je S. Milosevi? stupio
na politi?ku scenu. U njihovim projektima rastvaranja
Jugoslavije posle smrti J. B. Tita, Kosovu je bila
dodeljena klju?na uloga. Kao strategijsko ?voriste i
raskrs?e puteva na Balkanu, trebalo ga je, izazivanjem i
usmeravanjem krize, postepeno izvu?i iz suvereniteta
Srbije, a kasnije i iz Jugoslavije. S. Milosevi? je brzim
akcijama krajem 90-tih godina proslog veka te projekte
onemogu?io, preciznije re?eno odlo?io na neodredjeno
vreme, ?ime je na sebe privukao prvu negativnu pa?nju
zapadnih sila.
To, medjutim, ne zna?i da su vode?e zapadne sile bile
odustale od svog kosovskog projekta. On je samo
privremeno bio u senci ratova u Hrvatskoj i BiH, ali
nikada nije bio arhiviran. Zapadni politi?ari su S.
Milosevi?a redovno, iako naoko rutinski, podse?ali na
svoj interes za Kosovo. Paralelno s tim, promovisali su
samozvanog predsednika "nezavisne Republike Kosovo",
doktora Ibrahima Rugovu, u kredibilnu politi?ku li?nost,
omogu?ili albanskim ekstremnim organizacijama
nesmetanu anti-jugoslovensku aktivnost u svojim
zemljama i tajno pomagali organizovawe albanskih
teroristi?kih grupa u inostranstvu i na Kosovu. Kada su,
uklanjanjem svih Karad?i?evih pristalica u Republici
Srpskoj u?vrstili Dejtonsku Bosnu, dali su zeleno svetlo
albanskim separatistima da na Kosmetu otpo?nu svirepi
teroristi?ki rat protiv Srbije.
Javna je tajna da su SAD i vode?e zemlje NATO, na
bazi simbioze interesa, obe?ale albanskim separatistima
punu podrsku za teritorijalno odvajanje Kosmeta od
Srbije.
Ameri?ko provokativno flertovanje sa albanskim
teroristima tokom anti-teroristi?ke kampanje policijskih
snaga na Kosovu 1998 i 1999. godine, predstavljalo je
samo vrh ledenog brega. Raznovrsna, iako nevidljiva,
podrska i pomo? bila je pru?ana teroristi?kim grupama i
njihovim ciljevima. Ambasador R. Holbruk je
ultimativnim politi?kim intervencijama kod S.
Milosevi?a dva puta spasavao ameri?ke teroristi?ke
sti?enike od potpunog unistenja od strane nasih
anti-teroristi?kih snaga.
Rambuje je, prema glavnom scenaristi i inspiratoru
agresivnog rata protiv SRJ, Madlen Olbrajt, bio "tako
visoko postavljena lestvica da je S. Milosevi? ne mo?e
presko?iti", jer je unapred bilo odlu?eno, da "Srbiju treba
malo bombardovati". Ali pored toga sto je bio izgovor za
protiv-pravni oru?ani napad na SRJ, Rambuje je
predstavljao i pokusaj nametanja teritorijalnih ?rtvi
Srbije, preko odr?avanja referenduma po isteku
trogodisnjeg protektorata NATO nad Kosovom.
Iako nije odrazila sve zahteve i o?ekivawa NATO, koji je
posle skoro tromese?nog ratovanja "na divlje" protiv
SRJ, morao da prihvati formalni autoritet OUN.
Rezolucija SB 12 44 je, uba?enom referencom na
Sporazume iz Rambujea, osigurala kontinuitet
anti-srpske i anti-jugoslovenske politike SAD i NATO
u vezi sa Kosmetom.
Dolazak DOS-a na vlast nije nista izmenio u pogledu
kona?nih ciqeva SAD i NATO na Kosmetu. Rezolucija
12 44 se sprovodi samo u delovima koji odgovaraju
albanskoj ve?ini, dok oni koji odgovaraju Srbima i
drugim nealbanskim zajednicama ostaju
neimplementirani. Podse?anja i apeli vlasti DOS-a, bas
kao i zahtevi prethodne vlasti, da se Rezolucija 12 44
mora integralno primeniti, padaju na gluve usi.
Ameri?ka i NATO-vska proalbanska politika na Kosovu
ostvaruje se bez zastoja.
Iako svi albanski politi?ari i drugi prvaci insistiraju
isklju?ivo na nezavisnosti Kosmeta, nema sumnje da oni
to sinhronizovano ?ine samo da bi olaksali SAD i
NATO vrsenje efikasnijeg pritiska na Srbiju i SRJ da
izmedju dva podjednako velika zla - nezavisnog Kosova
ili Kosovo - Republika - izaberu ono koje je prividno
manje.
Pored toga sto sadr?i potencijalne opasnosti za dodatnu
destabilizaciju u regionu, sto nije u sadasnjem interesu
Zapada, nezavisnost Kosova je i nepotrebna za
ostvarenje ciljeva NATO-a i separatisti?kih ambicija
Albanaca. Nezavisno Kosovo ne bi moglo da se postigne
na bazi Rezolucije SB 12 44, koja predvidja samo najsiru
autonomiju, ve? bi u SB morala da se usvoji nova
Rezolucija za sta ne postoje nikakve realne sanse. S
druge strane, nezavisno Kosovo bi razbilo Dejtonsku
BiH, koju NATO upravo centralizuje i u?vrs?uje, dalo bi
novu snagu albanskim separatistima u Makedoniji i
uznemirilo bi brojne kompaktne manjine u drugim
balkanskim i evropskim zemljama.
Zbog toga je zajedni?ki cilj albanskih separatista i
NATO u ovoj etapi da Kosovo dobije status Republike,
koja bi usla u dr?avni savez sa Srbijom, Crnom Gorom i
Vojvodinom, ili bi se nasla u transformisanoj i
razlabavljenoj ?etvrtoj Jugoslaviji.
Vode?im faktorima na Zapadu najvise bi u ovom
trenutku odgovarao koncept labave jugoslovenske
federacije sastavljene od ?etiri ravnopravne federalne
jednice. Sa te platforme moglo bi se kasnije, ako to
situacija ili interesi budu zahtevali, i?i na slede?i stepen
dezintegracije Jugoslavije: njeno pretvaranje u formalnu
konfederaciju ili u kona?no rasturanje.
Zbog takve orjentacije SAD i NATO, Crna Gora ne
mo?e samostalno odlu?ivati o svom izlasku iz
Jugoslavije. Ona mora da sledi opstu politiku Zapada na
Balkanu i da sa?eka da se albanska ve?ina na Kosovu,
posle parlamentarnih izbora, legalno konstituise i preko
u?es?a kosmetskih Srba na tim izborima politi?ki
legitimise. Tek kada se taj proces dovrsi, Crna Gora ?e
mo?i da odr?i svoj referendum, ali i tada u okvirima
ciljeva Zapada, a ne protiv njih.
Problem je u tome sto takav dobro zamisljen projekat
zapadnih faktora ne mo?e da se valjano i stabilno ostvari
bez pune saradnje i saglasnosti Srbije.
Celokupna strategija SAD, NATO i EU od dolaska nove
vlasti u Srbiji i SRJ bila je usredsredjena na wnjhovo
uvla?enje u proces ostvarenja tog projekta.
Iako svi znaju da, zbog sistematskog izbegavanja KFOR
i UNMIK da u celosti primenjuju Rezoluciju SB 12 44,
nisu postojali ni najosnovniji uslovi za odr?avanje
slobodnih i fer parlamentarnih izbora, stvarni upravlja?i
na Kosmetu su izbore raspisali i uz primenu direktnih i
sinhronizovanih politi?kih pritisaka i finansijskih ucena,
primorali vlasti DOS da postanu ortaci u istom poslu.
Sadasnje republi?ke i savezne vlasti raspolagale su
uverljivim argumentima da se odupru tim
neprincipijelnim pritiscima i ucenama, bez opasnosti da
zbog toga budu optu?ene za nesaradnju. Jugoslavija je
bila strana koja je ?ak pre vremena izvrsila sve obaveze
koje je imala na osnovu Kumanovskog sporazuma i
Rezolucije 12 44, dok UNMIK i KFOR nisu izvrsili svoj
deo obaveza iz spomenute Rezolucije koje se odnose na
Srbe. Zbog politi?ke i materijalne podrske koju je dobila
od Zapada tokom izborne kampanje 2000. godine, vlast
DOS-a je morala da se odazove pozivu na saradnju sa
upravlja?ima Kosova u ostvarivanju njihovog projekta
za tu Pokrajinu.
U odnosu na kosmetske Srbe i javnost Srbije re?im
DOS-a je to ?inio na neisrkren i nedostojan na?in. Prvo
je, u pravom litanijskom maniru, u?estalo pozivao Srbe
da se registruju u bira?ke spiskove, najodlu?nije ih
uveravaju?i da je to potrebno samo radi utvrdjivanja
ta?nog broja Srba na Kosmetu, a ne zbog obaveze
glasanja, za sta, kako je isticano, ne postoje ni
najosnovniji uslovi. Kad je taj cilj bio postignut, vlast
DOS-a je, okrenula ?urak i, u dnevnoj saradnji sa
NATO i EU, insistirala da Srbi sto masovnije izadju na
izbore, upozoravaju?i ih na dalje pogorsavanje njihovog
polo?aja ako ne glasaju, kao da im od dolaska KFOR-a i
UNMIK-a nije bilo dovoljno lose da bi nesto gore moglo
da se zamisli.
Politika sadasnje vlasti prema izborima na Kosmetu
predstavlja kardinalnu takti?ku i strategijsku gresku.
Takti?ku - jer je, pristaju?i na izbore u uslovima
obespravljenosti srpskog i drugog nealbanskog
stanovnistva, vlast izgubila moralnu i politi?ku te?inu da
s vise snage insistira na neodlo?noj sveobuhvatnoj
primeni Rezolucije 12 44. Strategijsku - jer je iako pod
pritiscima, naterala kosmetske Srbe da udju u
Hekerupov izborni proces koji je temeljni deo
nedobronamernih planova spomenutih Zapadnih faktora
u vezi sa Kosmetom.
Pristanak Srbije na lokalne izbore na Kosmetu u
uslovima krajnje selektivne primene Rezolucije 12 44 i
u?es?e kosmetskih Srba na njima predstavljaju ogroman
dobitak za albanske separatiste i njihove zapadne
zastitnike i garante. Pristajanjem na takve izbore vlasti
DOS-a su pravo Srbije i SRJ na Kosmet, koje niko ne
mo?e da ospori sem samih Srba, prepustili drugome, i to
u trenutku kada tamosnji Srbi ne u?ivaju ni jedno pravo
na slobodu koje im je garantovala Rezolucija SB 12 44.
Sporazum o saradnji SRJ i UNMIK-a nije ono sto jedan
sporazum treba da bude: srazmerno uzimanje i davanje,
ve? predstavlja preuzimanje i ispunjavanje novih
obaveza sa nase strane, dok je UNMIK samo obe?ao da
?e u budu?nosti ispunjavati obaveze iz Rezoluciej 12 44,
koje ve? dve i po godine uporno, uz ohrabrenje zapadnih
sila i NATO-a, odbija da izvrsi. S druge strane, izlazak
napustenih lokalnih Srba na izbore dao je toliko potrebni
legitimitet ve?inskoj albanskoj vlasti na Kosmetu i
osigurao joj "demokratski" autoritet da, odmah posle
izbora ili nesto kasnije, forsira svoju politi?ku volju za
nekim oblikom kona?nog odvajanja Kosmeta od Srbije.
Umesto da do kraja insistira na neprihvatanju lokalnih
izbora i nepriznavanju albanskih pokrajinskih institucija
koje bi iz njih proistekle, dok se prethodno ne ispune
najva?nije odredbe iz Rezolucije 12 44, republi?ke i
savezne vlasti su odstupale korak po korak, dok nisu
sasvim kapitulirale i time i same postale sredstvo u
politici drugih prema Kosmetu. Zapadne sile su kona?no
dobile ono sto nisu uspele da iznude u Rambujeu i
agresije NATO na SRJ: zvani?ni pristanak Srbije i SRJ
na proces realizovanja njihovih zlo?udnih projekata u
vezi sa Kosmetom. Polovi?ni izlazak Srba na izbore
umanjuje obim stete koju je kapitulanska politika
zvani?nih vlasti nanela dugoro?nim nacionalnim i
dr?avnim interesima Srbije na Kosmetu.
Srbija i SRJ su ishodom agresije SAD i NATO
privremeno izgubile fakti?ki suverenitet nad Kosmetom.
SAD i NATO znaju da fakti?ki suverenitet bez pravnog
suvereniteta nije stabilno resenje. Zbog toga i vrse
neprekidan pritisak na Srbiju i SRJ da svoj
medjunarodno priznati suverenitet nad Kosmetom
postepeno prenesu na legalno izabranu vlast albanske
ve?ine na Kosmetu, posto je nerealno o?ekivati da to
u?ine odjednom i u celini. U tome le?i glavna opasnost
sto su Srbija i SRJ preuranjeno pristale na odr?avanje
izbora na Kosmetu. Albanski separatisti bi mogli, uz
blagoslov sadasnjih upravlja?a na Kosmetu, da proglase
jednostrano odvajanje Kosmeta od Srbije, ali bi to, bez
njene izri?ite saglasnosti predstavljalo otima?inu i
krsenje medjunarodnog prava i medjunarodnih mirovnih
ugovora., zbog ?ega se oni na to ne?e usuditi. Najja?e
oru?je Srbije odnosno SRJ u sadasnjoj vrlo teskoj
situaciji je sto ona ima tapiju na Kosmet. Sustina
politike SAD i NATO prema nama u ovom trenutku i u
narednom periodu je da se Srbija odnosno SRJ navedu
na odricanje od te tapije ili na njeno ustupanje.
Kompenzacija za takvu veliku nacionalnu ?rtvu bili bi
mogu?nost prijema u EU i NATO po skra?enom
postupku i pru?anje masovnije finansijske pomo?i.
Problem vlasti DOS-a je u tome sto ona vise indosira i
sprovodi politi?ke ciljeve spomenutih zapadnih faktora,
nego sto vodi i sprovodi vlastitu politiku. Postoji realna
opasnost da vlast DOS-a, pod okriljem evropeizma i
proatlantizma, podlegne pritiscima i, uz razna
uspavljuju?a i olaksavaju?a obrazlo?enja, pristane na
pravni gubitak Kosmeta.
To bi bilo pogresno i stetno iz mnogo o?iglednih razloga.
Prvo, ni jedna zemlja se dragovoljno ne odri?e dela svoje
suverene teritorije. Ako bi to u?inila sa jednim svojim
delom, imala bi mnogo vise tesko?a da o?uva ostale
delove teritorije. Drugo, odricanjem od dela svoje
suverene teritorije, jedna zemlja ne bi nikada mogla da
ga u budu?nosti revandicira, kao sto bi imala pravo u
slu?aju da joj taj deo bude nasilno oduzet. Tre?e, nijedna
okupacija dela suverene teritorije jedne dr?ave ne traje
ve?no, u nase vreme sigurno mnogo kra?e nego sto je
bilo u proslosti. ?etvrto, posle 11. septembra 2001. godine
ubrzano se prilagodjavaju strategijske karte sveta i
koriguje ili pravi nova lista prioritetnih ciljeva vode?ih
politi?kih faktora. Sada je verovatnije nego sto je bilo pre
11. septembra 2001. godine, da Zapad ne?e zadr?ati
ranije simpatije za separatisti?ki terorizam i da ?e svoje
ipak ograni?ene vojne resurse usredsredjivati na
klju?nim strategijskim pravcima, u koje ju?ni i centralni
Balkan, po svoj prilici, vise ne spadaju. Peto, zbog novih
preokupacija posle 11. septembra 2001. godine, Zapad ?e
?eleti da sto pre postigne stabilnost na Balkanu. Ako se
favorizovani koncept multinacionalnih, multikulturnih i
multikonfesionalnih dr?ava na Balkanu ne bude u praksi
potvrdjivao, za sta ve? sada ima dosta indicija, nije
sasvim isklju?eno da taj koncept bude zamenjen
konceptom nacinalnih dr?ava, u kom slu?aju bismo se
nasli pred prekompozicijom balkanskih granica, pre
svega na prostorima bivse SFRJ.
Srbija i SRJ ne mogu da uti?u na takav eventualan
razvoj. O njemu ?e glavnu re? imati velike sile koje
imaju interese za balkanski prostor. Ali nasa zemlja
mora biti pripravna i za takav eventualni razvoj i
sa?uvati sto vise jakih aduta i karata u svojim rukama.
Tapija na Kosovo je sigurno jedna od najja?ih karti, bez
obzira na dalje ponasanje ve?inskih Albanaca i zapadnih
sila.
Jedan od ?elnika sadasnje vlasti rekao je proteklih dana
da je vlast otvorena za kritiku svoje politike prema
Kosmetu, ali da o?ekuje da ona uka?e i na alternativno
resenje.
Ovo izlaganje je upravo zalaganje za alternativno
resenje. Ono glasi: Neka vlast DOS-a uvidi da je
pogresila sto je Srbe naterala da uzmu u?es?a na
neslobodnim i nefer izborima na Kosmetu i neka se sto
pre koriguje i isklju?i iz Hekerupovog izbornog procesa.
Neka se ?vrsto dr?i tapije na Kosmet i ne prihvati
nikakav razgovor koji bi to mogao da dovede u pitanje.
Nije ta?no da vreme radi protiv nas. Resenje kona?nog
statusa Kosmeta mora?e kad-tad da se potra?i na bazi
nase tapije. Budimo miroljubivi i kompromisni u svemu
drugom, sem u vezi sa tapijom. Vetar najnovijih
promena u svetu duva u nasa jedra. Mo?emo od toga
imati koristi ako ?vrsto ostanemo na tlu nasih legitimnih
nacionalnih i dr?avnih interesa na Kosmetu i insistiramo
kod medjunarodne zajednice da izvrsi sve obaveze koje je
preuzela na osnovu Rezolucije 12 44. Tada ?e saradnja
sa medjunarodnom zajednicom biti pod ravnopravnijim
uslovima i odvija?e se na terenu prava, a ne diktata, sto
?e za nas biti mnogo povoljnije.
office@...
Datum: 26. februar 2003. g.
BEOGRADSKI FORUM: Uvodno
izlaganje Vladislava Jovanovi?a o stanju
i perspektivama na Kosovu i Metohiji
BEOGRADSKI FORUM ZA SVET RAVNOPRAVNIH
OKRUGLI STO: KOSOVO I METOHIJA
12. januar 2002.
UVODNO IZLAGANJE: VLADISLAVA JOVANOVI?A
KOSOVO I METOHIJA:
STANJE I PERSPEKTIVE
Kosovo i Metohija nije samo nasa kolevka, nasa
duhovna vertikala i nasa istorijska obaveza, ve? i nasa
sadasnja bolna stvarnost.
Prethodnoj vlasti mo?e se ozbiljno zameriti sto se prema
separatizmu Albanaca na Kosovu odnosila predugo
pasivno, uste?u?i se od vlastitih dinami?kih inicijativa i
koraka, ali joj se ne mo?e prebaciti iskreni patriotizam i
odlu?nost u suprotstavljanju terorizmu i spoljnim
pritiscima i mesanjima.
Zamerke njenih kriti?ara u sadasnjoj vlasti da je, radi
izbegavanja bombardovanja, trebalo da prihvati tzv.
sporazum iz Rambujea, su argumenti agresora. Kriti?ari
time pokazuju da im okupacija SRJ i komadanje Srbije
nisu toliko zna?ajne stvari kao sto je namirivanje apetita
kandidovanih agresora. Da je prethodna vlast bila tako
postupila, danas bi cela Srbija i Crna Gora bile pod
okupacijom NATO, a Kosovo i Metohija bi ve? kroz
godinu dana postalo nezavisna dr?ava. Teritorijalno
rasturanje Srbije ne bi se na tome zavrsilo. Izlazak
Kosmeta iz Srbije sa njenim pristankom neminovno bi
ohrabrio druge nacionalne manjine (Madjari u Ba?koj,
Rumuniji u Banatu, Bugari u Dimitrovgradu i
Bosilegradu) da slede primer Albanaca i tra?e pripajanje
mati?nim dr?avama. Srbiji bi bilo veoma tesko da im
uskra?uje ono sto je Albancima prihvatila. Tzv.
domino-efekat bi bio klasi?an i nezaustavljiv.
Ako zbog toga zanemarimo kritike sadasnje vlasti kao
nepromisljene i neodgovorne, ostaje nesmanjen problem
odnosa vode?ih zapadnih faktora prema Kosmetu.
?injenica da su one prilikom pobune separatisti?kih
snaga Albanaca na Kosmetu, marta 1981. godine,
neskriveno podr?avale zahtev da Kosmet dobije status
Republike, re?ito govori o tome da su jos tada pravile
strategijske kalkulacije u vezi sa tom srpskom
pokrajinom, mnogo pre nego sto je S. Milosevi? stupio
na politi?ku scenu. U njihovim projektima rastvaranja
Jugoslavije posle smrti J. B. Tita, Kosovu je bila
dodeljena klju?na uloga. Kao strategijsko ?voriste i
raskrs?e puteva na Balkanu, trebalo ga je, izazivanjem i
usmeravanjem krize, postepeno izvu?i iz suvereniteta
Srbije, a kasnije i iz Jugoslavije. S. Milosevi? je brzim
akcijama krajem 90-tih godina proslog veka te projekte
onemogu?io, preciznije re?eno odlo?io na neodredjeno
vreme, ?ime je na sebe privukao prvu negativnu pa?nju
zapadnih sila.
To, medjutim, ne zna?i da su vode?e zapadne sile bile
odustale od svog kosovskog projekta. On je samo
privremeno bio u senci ratova u Hrvatskoj i BiH, ali
nikada nije bio arhiviran. Zapadni politi?ari su S.
Milosevi?a redovno, iako naoko rutinski, podse?ali na
svoj interes za Kosovo. Paralelno s tim, promovisali su
samozvanog predsednika "nezavisne Republike Kosovo",
doktora Ibrahima Rugovu, u kredibilnu politi?ku li?nost,
omogu?ili albanskim ekstremnim organizacijama
nesmetanu anti-jugoslovensku aktivnost u svojim
zemljama i tajno pomagali organizovawe albanskih
teroristi?kih grupa u inostranstvu i na Kosovu. Kada su,
uklanjanjem svih Karad?i?evih pristalica u Republici
Srpskoj u?vrstili Dejtonsku Bosnu, dali su zeleno svetlo
albanskim separatistima da na Kosmetu otpo?nu svirepi
teroristi?ki rat protiv Srbije.
Javna je tajna da su SAD i vode?e zemlje NATO, na
bazi simbioze interesa, obe?ale albanskim separatistima
punu podrsku za teritorijalno odvajanje Kosmeta od
Srbije.
Ameri?ko provokativno flertovanje sa albanskim
teroristima tokom anti-teroristi?ke kampanje policijskih
snaga na Kosovu 1998 i 1999. godine, predstavljalo je
samo vrh ledenog brega. Raznovrsna, iako nevidljiva,
podrska i pomo? bila je pru?ana teroristi?kim grupama i
njihovim ciljevima. Ambasador R. Holbruk je
ultimativnim politi?kim intervencijama kod S.
Milosevi?a dva puta spasavao ameri?ke teroristi?ke
sti?enike od potpunog unistenja od strane nasih
anti-teroristi?kih snaga.
Rambuje je, prema glavnom scenaristi i inspiratoru
agresivnog rata protiv SRJ, Madlen Olbrajt, bio "tako
visoko postavljena lestvica da je S. Milosevi? ne mo?e
presko?iti", jer je unapred bilo odlu?eno, da "Srbiju treba
malo bombardovati". Ali pored toga sto je bio izgovor za
protiv-pravni oru?ani napad na SRJ, Rambuje je
predstavljao i pokusaj nametanja teritorijalnih ?rtvi
Srbije, preko odr?avanja referenduma po isteku
trogodisnjeg protektorata NATO nad Kosovom.
Iako nije odrazila sve zahteve i o?ekivawa NATO, koji je
posle skoro tromese?nog ratovanja "na divlje" protiv
SRJ, morao da prihvati formalni autoritet OUN.
Rezolucija SB 12 44 je, uba?enom referencom na
Sporazume iz Rambujea, osigurala kontinuitet
anti-srpske i anti-jugoslovenske politike SAD i NATO
u vezi sa Kosmetom.
Dolazak DOS-a na vlast nije nista izmenio u pogledu
kona?nih ciqeva SAD i NATO na Kosmetu. Rezolucija
12 44 se sprovodi samo u delovima koji odgovaraju
albanskoj ve?ini, dok oni koji odgovaraju Srbima i
drugim nealbanskim zajednicama ostaju
neimplementirani. Podse?anja i apeli vlasti DOS-a, bas
kao i zahtevi prethodne vlasti, da se Rezolucija 12 44
mora integralno primeniti, padaju na gluve usi.
Ameri?ka i NATO-vska proalbanska politika na Kosovu
ostvaruje se bez zastoja.
Iako svi albanski politi?ari i drugi prvaci insistiraju
isklju?ivo na nezavisnosti Kosmeta, nema sumnje da oni
to sinhronizovano ?ine samo da bi olaksali SAD i
NATO vrsenje efikasnijeg pritiska na Srbiju i SRJ da
izmedju dva podjednako velika zla - nezavisnog Kosova
ili Kosovo - Republika - izaberu ono koje je prividno
manje.
Pored toga sto sadr?i potencijalne opasnosti za dodatnu
destabilizaciju u regionu, sto nije u sadasnjem interesu
Zapada, nezavisnost Kosova je i nepotrebna za
ostvarenje ciljeva NATO-a i separatisti?kih ambicija
Albanaca. Nezavisno Kosovo ne bi moglo da se postigne
na bazi Rezolucije SB 12 44, koja predvidja samo najsiru
autonomiju, ve? bi u SB morala da se usvoji nova
Rezolucija za sta ne postoje nikakve realne sanse. S
druge strane, nezavisno Kosovo bi razbilo Dejtonsku
BiH, koju NATO upravo centralizuje i u?vrs?uje, dalo bi
novu snagu albanskim separatistima u Makedoniji i
uznemirilo bi brojne kompaktne manjine u drugim
balkanskim i evropskim zemljama.
Zbog toga je zajedni?ki cilj albanskih separatista i
NATO u ovoj etapi da Kosovo dobije status Republike,
koja bi usla u dr?avni savez sa Srbijom, Crnom Gorom i
Vojvodinom, ili bi se nasla u transformisanoj i
razlabavljenoj ?etvrtoj Jugoslaviji.
Vode?im faktorima na Zapadu najvise bi u ovom
trenutku odgovarao koncept labave jugoslovenske
federacije sastavljene od ?etiri ravnopravne federalne
jednice. Sa te platforme moglo bi se kasnije, ako to
situacija ili interesi budu zahtevali, i?i na slede?i stepen
dezintegracije Jugoslavije: njeno pretvaranje u formalnu
konfederaciju ili u kona?no rasturanje.
Zbog takve orjentacije SAD i NATO, Crna Gora ne
mo?e samostalno odlu?ivati o svom izlasku iz
Jugoslavije. Ona mora da sledi opstu politiku Zapada na
Balkanu i da sa?eka da se albanska ve?ina na Kosovu,
posle parlamentarnih izbora, legalno konstituise i preko
u?es?a kosmetskih Srba na tim izborima politi?ki
legitimise. Tek kada se taj proces dovrsi, Crna Gora ?e
mo?i da odr?i svoj referendum, ali i tada u okvirima
ciljeva Zapada, a ne protiv njih.
Problem je u tome sto takav dobro zamisljen projekat
zapadnih faktora ne mo?e da se valjano i stabilno ostvari
bez pune saradnje i saglasnosti Srbije.
Celokupna strategija SAD, NATO i EU od dolaska nove
vlasti u Srbiji i SRJ bila je usredsredjena na wnjhovo
uvla?enje u proces ostvarenja tog projekta.
Iako svi znaju da, zbog sistematskog izbegavanja KFOR
i UNMIK da u celosti primenjuju Rezoluciju SB 12 44,
nisu postojali ni najosnovniji uslovi za odr?avanje
slobodnih i fer parlamentarnih izbora, stvarni upravlja?i
na Kosmetu su izbore raspisali i uz primenu direktnih i
sinhronizovanih politi?kih pritisaka i finansijskih ucena,
primorali vlasti DOS da postanu ortaci u istom poslu.
Sadasnje republi?ke i savezne vlasti raspolagale su
uverljivim argumentima da se odupru tim
neprincipijelnim pritiscima i ucenama, bez opasnosti da
zbog toga budu optu?ene za nesaradnju. Jugoslavija je
bila strana koja je ?ak pre vremena izvrsila sve obaveze
koje je imala na osnovu Kumanovskog sporazuma i
Rezolucije 12 44, dok UNMIK i KFOR nisu izvrsili svoj
deo obaveza iz spomenute Rezolucije koje se odnose na
Srbe. Zbog politi?ke i materijalne podrske koju je dobila
od Zapada tokom izborne kampanje 2000. godine, vlast
DOS-a je morala da se odazove pozivu na saradnju sa
upravlja?ima Kosova u ostvarivanju njihovog projekta
za tu Pokrajinu.
U odnosu na kosmetske Srbe i javnost Srbije re?im
DOS-a je to ?inio na neisrkren i nedostojan na?in. Prvo
je, u pravom litanijskom maniru, u?estalo pozivao Srbe
da se registruju u bira?ke spiskove, najodlu?nije ih
uveravaju?i da je to potrebno samo radi utvrdjivanja
ta?nog broja Srba na Kosmetu, a ne zbog obaveze
glasanja, za sta, kako je isticano, ne postoje ni
najosnovniji uslovi. Kad je taj cilj bio postignut, vlast
DOS-a je, okrenula ?urak i, u dnevnoj saradnji sa
NATO i EU, insistirala da Srbi sto masovnije izadju na
izbore, upozoravaju?i ih na dalje pogorsavanje njihovog
polo?aja ako ne glasaju, kao da im od dolaska KFOR-a i
UNMIK-a nije bilo dovoljno lose da bi nesto gore moglo
da se zamisli.
Politika sadasnje vlasti prema izborima na Kosmetu
predstavlja kardinalnu takti?ku i strategijsku gresku.
Takti?ku - jer je, pristaju?i na izbore u uslovima
obespravljenosti srpskog i drugog nealbanskog
stanovnistva, vlast izgubila moralnu i politi?ku te?inu da
s vise snage insistira na neodlo?noj sveobuhvatnoj
primeni Rezolucije 12 44. Strategijsku - jer je iako pod
pritiscima, naterala kosmetske Srbe da udju u
Hekerupov izborni proces koji je temeljni deo
nedobronamernih planova spomenutih Zapadnih faktora
u vezi sa Kosmetom.
Pristanak Srbije na lokalne izbore na Kosmetu u
uslovima krajnje selektivne primene Rezolucije 12 44 i
u?es?e kosmetskih Srba na njima predstavljaju ogroman
dobitak za albanske separatiste i njihove zapadne
zastitnike i garante. Pristajanjem na takve izbore vlasti
DOS-a su pravo Srbije i SRJ na Kosmet, koje niko ne
mo?e da ospori sem samih Srba, prepustili drugome, i to
u trenutku kada tamosnji Srbi ne u?ivaju ni jedno pravo
na slobodu koje im je garantovala Rezolucija SB 12 44.
Sporazum o saradnji SRJ i UNMIK-a nije ono sto jedan
sporazum treba da bude: srazmerno uzimanje i davanje,
ve? predstavlja preuzimanje i ispunjavanje novih
obaveza sa nase strane, dok je UNMIK samo obe?ao da
?e u budu?nosti ispunjavati obaveze iz Rezoluciej 12 44,
koje ve? dve i po godine uporno, uz ohrabrenje zapadnih
sila i NATO-a, odbija da izvrsi. S druge strane, izlazak
napustenih lokalnih Srba na izbore dao je toliko potrebni
legitimitet ve?inskoj albanskoj vlasti na Kosmetu i
osigurao joj "demokratski" autoritet da, odmah posle
izbora ili nesto kasnije, forsira svoju politi?ku volju za
nekim oblikom kona?nog odvajanja Kosmeta od Srbije.
Umesto da do kraja insistira na neprihvatanju lokalnih
izbora i nepriznavanju albanskih pokrajinskih institucija
koje bi iz njih proistekle, dok se prethodno ne ispune
najva?nije odredbe iz Rezolucije 12 44, republi?ke i
savezne vlasti su odstupale korak po korak, dok nisu
sasvim kapitulirale i time i same postale sredstvo u
politici drugih prema Kosmetu. Zapadne sile su kona?no
dobile ono sto nisu uspele da iznude u Rambujeu i
agresije NATO na SRJ: zvani?ni pristanak Srbije i SRJ
na proces realizovanja njihovih zlo?udnih projekata u
vezi sa Kosmetom. Polovi?ni izlazak Srba na izbore
umanjuje obim stete koju je kapitulanska politika
zvani?nih vlasti nanela dugoro?nim nacionalnim i
dr?avnim interesima Srbije na Kosmetu.
Srbija i SRJ su ishodom agresije SAD i NATO
privremeno izgubile fakti?ki suverenitet nad Kosmetom.
SAD i NATO znaju da fakti?ki suverenitet bez pravnog
suvereniteta nije stabilno resenje. Zbog toga i vrse
neprekidan pritisak na Srbiju i SRJ da svoj
medjunarodno priznati suverenitet nad Kosmetom
postepeno prenesu na legalno izabranu vlast albanske
ve?ine na Kosmetu, posto je nerealno o?ekivati da to
u?ine odjednom i u celini. U tome le?i glavna opasnost
sto su Srbija i SRJ preuranjeno pristale na odr?avanje
izbora na Kosmetu. Albanski separatisti bi mogli, uz
blagoslov sadasnjih upravlja?a na Kosmetu, da proglase
jednostrano odvajanje Kosmeta od Srbije, ali bi to, bez
njene izri?ite saglasnosti predstavljalo otima?inu i
krsenje medjunarodnog prava i medjunarodnih mirovnih
ugovora., zbog ?ega se oni na to ne?e usuditi. Najja?e
oru?je Srbije odnosno SRJ u sadasnjoj vrlo teskoj
situaciji je sto ona ima tapiju na Kosmet. Sustina
politike SAD i NATO prema nama u ovom trenutku i u
narednom periodu je da se Srbija odnosno SRJ navedu
na odricanje od te tapije ili na njeno ustupanje.
Kompenzacija za takvu veliku nacionalnu ?rtvu bili bi
mogu?nost prijema u EU i NATO po skra?enom
postupku i pru?anje masovnije finansijske pomo?i.
Problem vlasti DOS-a je u tome sto ona vise indosira i
sprovodi politi?ke ciljeve spomenutih zapadnih faktora,
nego sto vodi i sprovodi vlastitu politiku. Postoji realna
opasnost da vlast DOS-a, pod okriljem evropeizma i
proatlantizma, podlegne pritiscima i, uz razna
uspavljuju?a i olaksavaju?a obrazlo?enja, pristane na
pravni gubitak Kosmeta.
To bi bilo pogresno i stetno iz mnogo o?iglednih razloga.
Prvo, ni jedna zemlja se dragovoljno ne odri?e dela svoje
suverene teritorije. Ako bi to u?inila sa jednim svojim
delom, imala bi mnogo vise tesko?a da o?uva ostale
delove teritorije. Drugo, odricanjem od dela svoje
suverene teritorije, jedna zemlja ne bi nikada mogla da
ga u budu?nosti revandicira, kao sto bi imala pravo u
slu?aju da joj taj deo bude nasilno oduzet. Tre?e, nijedna
okupacija dela suverene teritorije jedne dr?ave ne traje
ve?no, u nase vreme sigurno mnogo kra?e nego sto je
bilo u proslosti. ?etvrto, posle 11. septembra 2001. godine
ubrzano se prilagodjavaju strategijske karte sveta i
koriguje ili pravi nova lista prioritetnih ciljeva vode?ih
politi?kih faktora. Sada je verovatnije nego sto je bilo pre
11. septembra 2001. godine, da Zapad ne?e zadr?ati
ranije simpatije za separatisti?ki terorizam i da ?e svoje
ipak ograni?ene vojne resurse usredsredjivati na
klju?nim strategijskim pravcima, u koje ju?ni i centralni
Balkan, po svoj prilici, vise ne spadaju. Peto, zbog novih
preokupacija posle 11. septembra 2001. godine, Zapad ?e
?eleti da sto pre postigne stabilnost na Balkanu. Ako se
favorizovani koncept multinacionalnih, multikulturnih i
multikonfesionalnih dr?ava na Balkanu ne bude u praksi
potvrdjivao, za sta ve? sada ima dosta indicija, nije
sasvim isklju?eno da taj koncept bude zamenjen
konceptom nacinalnih dr?ava, u kom slu?aju bismo se
nasli pred prekompozicijom balkanskih granica, pre
svega na prostorima bivse SFRJ.
Srbija i SRJ ne mogu da uti?u na takav eventualan
razvoj. O njemu ?e glavnu re? imati velike sile koje
imaju interese za balkanski prostor. Ali nasa zemlja
mora biti pripravna i za takav eventualni razvoj i
sa?uvati sto vise jakih aduta i karata u svojim rukama.
Tapija na Kosovo je sigurno jedna od najja?ih karti, bez
obzira na dalje ponasanje ve?inskih Albanaca i zapadnih
sila.
Jedan od ?elnika sadasnje vlasti rekao je proteklih dana
da je vlast otvorena za kritiku svoje politike prema
Kosmetu, ali da o?ekuje da ona uka?e i na alternativno
resenje.
Ovo izlaganje je upravo zalaganje za alternativno
resenje. Ono glasi: Neka vlast DOS-a uvidi da je
pogresila sto je Srbe naterala da uzmu u?es?a na
neslobodnim i nefer izborima na Kosmetu i neka se sto
pre koriguje i isklju?i iz Hekerupovog izbornog procesa.
Neka se ?vrsto dr?i tapije na Kosmet i ne prihvati
nikakav razgovor koji bi to mogao da dovede u pitanje.
Nije ta?no da vreme radi protiv nas. Resenje kona?nog
statusa Kosmeta mora?e kad-tad da se potra?i na bazi
nase tapije. Budimo miroljubivi i kompromisni u svemu
drugom, sem u vezi sa tapijom. Vetar najnovijih
promena u svetu duva u nasa jedra. Mo?emo od toga
imati koristi ako ?vrsto ostanemo na tlu nasih legitimnih
nacionalnih i dr?avnih interesa na Kosmetu i insistiramo
kod medjunarodne zajednice da izvrsi sve obaveze koje je
preuzela na osnovu Rezolucije 12 44. Tada ?e saradnja
sa medjunarodnom zajednicom biti pod ravnopravnijim
uslovima i odvija?e se na terenu prava, a ne diktata, sto
?e za nas biti mnogo povoljnije.