This text in english:
http://www.icdsm.org/milosevic/kosovo.htm
Questo testo in italiano:
http://it.groups.yahoo.com/group/crj-mailinglist/message/2593
Cette texte en francais:
http://it.groups.yahoo.com/group/crj-mailinglist/files/milo1989fr.txt
Govor Slobodana Milosevica na Gazimestanu
Vidovdan 1989
Na ovom mestu u srcu Srbije, na Kosovu Polju, pre sest vekova, pre
punih 600-na godina dogodila se jedna od najvecih bitaka onoga doba.
Kao i sve velike dogadjaje i taj prate mnoga pitanja i tajne, on je
predmet neprekidnog naucnog istrazivanja i obicne narodne radoznalosti.
Sticajem drustvenih okolnosti ovaj veliki seststogodisnji
jubilej Kosovske bitke dogodio se u godini u kojoj je Srbija, posle
mnogo godina, posle mnogo decenija, povratila svoj drzavni, nacionalni
i duhovni integritet. Nije nam, prema tome danas, tesko da odgovorimo
na ono staro pitanje: - sa cim cemo pred Milosa. Igrom istorije i
zivota izgleda kao da je Srbija bas ove 1989. godine povratila svoju
drzavu i svoje dostojanstvo da bi tako proslavila istorijski dogadjaj
iz daleke proslosti koji je imao veliki istorijski i simbolicki znacaj
za njenu buducnost.
Danas je tesko reci sta je u Kosovskoj bitci istorijska
istina, a sta legenda. Danas to vise nije ni vazno. Narod je pamtio i
zaboravljao pritisnut bolom i ispunjen nadom. Kao uostalom i svaki
narod na svetu.
Stideo se izdajstva, velicao junastvo. Zato je danas tesko reci da li
je Kosovska bitka poraz ili pobeda Srpskog naroda, da li smo
zahvaljujuci njoj pali u ropstvo, ili smo zahvaljujuci njoj u tom
ropstvu preziveli.
Odgovore na ta pitanja trazice nauka i narod neprekidno. Ono
sto je izvesno, kroz sve ove vekove iza nas, je da nas je na Kosovu pre
600 godina zadesila nesloga. Ako smo izgubili butku, onda to nije bio
samo rezultat drustvene superiornosti i oruzane prednosti Osmanlijskog
carstva, vec i tragicne nesloge u vrhu sprske drzave. Tada, te daleke
1389.
Osmanlijsko carstvo nije samo bilo jace od Srpskog, ono je bilo i
srecnije od Srpskog carstva.
Nesloga i izdaja na Kosovu pratice dalje srpski narod kao zla
kob kroz citavu njegovu istoriju. I u poslednjem ratu ta nesloga i ta
izdaja uveli su srpski narod i Srbiju u agoniju cije su posledice u
istorijskom i moralnom smislu prevazilazile fastisticku agresiju.
Pa i kasnije kada je formirana Socijalisticka Jugoslavija,
srpski vrh je u toj novoj zemlji ostao podeljen, sklon kompromisima na
stetu sopstvenog naroda. Ustupke koje su mnogi srpski rukovodioci
pravili na racun svog naroda, ni istorijski, ni eticki, ne bi mogao da
prihvati ni jedan narod na svetu. Pogotovo sto Srbi kroz citavu svoju
istoriju nisu nikada
osvajali i eksploatisali druge. Njihovo nacionalno i istorijsko bice
kroz citavu istoriju i kroz dva svetska rata kao i danas je -
oslobodilacko.
Oslobadjali su vecito sebe i kad su bili u prilici, pomagali su drugima
da se oslobode. A to sto su u ovim prostorima veliki narod, nije
nikakav srpski greh, ni sramota. To je prednost, koju oni nisu
koristili protiv drugih. Ali moram da kazem ovde na ovom velikom,
legendarnom polju Kosovu, da Srbi tu prednost sto su veliki, nisu
nikada koristili ni za sebe.
Zaslugom svojih vodja i politicara i njihovog vazalnog
mentaliteta cak su se zbog toga osecali krivim pred drugima, pa i pred
sobom. Tako je bilo decenijama, godinama. Evo nas danas na Kosovu Polju
da kazemo - da vise nije tako.
Nesloga srpskih politicara unazadjivala je Srbiju, a njihova
inferiornost ponizavala je Srbiju. Nema zato u Srbiji pogodnijeg mesta
od Kosova Polja da se to kaze. I nema zato u Srbiji pogodnijeg mesta,
od Kosova Polja, da se kaze da ce sloga u Srbiji omoguciti prosperitet
i srpskom narodu i Srbiji i svakom njenom gradjaninu, bez obzira na
nacionalnu ili versku pripadnost.
Srbija je danas jedinstvena, ravnopravna sa drugim
republikama i spremna da ucini sve da poboljsa materijalni i drustveni
zivot svih svojih gradjana. Ako bude sloge, saradnje i ozbiljnosti, ona
ce u tome i uspeti.
Zato je optimizam koji je danas u prilicnoj meri prisutan u Srbiji u
pogledu buducih dana, realan utoliko, sto se zasniva na slobodi koja
omougcava svim ljudima da izraze svoje pozitivne, stvaralacke, humane
sposobnosti za unapredjenje drustvenog i sopstvenog zivota.
U Srbiji nikada nisu ziveli samo Srbi. Danas u njoj vise nego
pre, zive gradjani drugih naroda i narodnosti. To nije hendikep za
Srbiju. Iskreno sam uveren da je to njena prednost. U tom smislu se
menja nacionalni sastav gotovo svih, a narocito razvijenih zemalja
savremenog sveta. Sve vise i sve uspesnije zajedno zive gradjani raznih
nacionalnosti, raznih vera i rasa.
Socijalizam kao progresivno i pravedno demokratsko drustvo,
pogotovo ne bi smelo da dopusti da se ljudi dele nacionalno i verski.
Jedine razlike koje se u socijalizmu mogu da dopuste i treba da dopuste
su izmedju radnih i neradnih, izmedju postenih i nepostenih. Zato su
svi koji u Srbiji zive od svog rada, posteno, postujuci druge ljude i
druge narode, - u svojoj Republici.
Uostalom, na tim osnovama treba da bude uredjena citava nasa
zemlja. Jugoslavija je visenacionalna zajednica i ona moze da opstane
samo u uslovima potpune ravnopravnosti svih nacija koje u njoj zive.
Kriza koja je pogodila Jugoslaviju dovela je do nacionalnih,
ali i do socijalnih, kulturnih, verskih i mnogih drugih manje vaznih
podela. Medju svim tim podelama, kao najdramaticnije su se pokazale
nacionalne podele.
Njihovo otklanjanje olaksace otklanjanje drugih podela i ublaziti
posledice koje su te druge podele izazvale.
Otkad postoje visenacionalne zajednice, njihova slaba tacka
su odnosi koji se izmedju razlicitih nacija uspostavljaju. Kao mac nad
njihovim glavama, prisutna je neprekidna pretnja da se jednog dana
pokrene pitanje ugrozenosti jedne nacije od drugih i time pokrene talas
sumnji, optuzbi i netrpeljivosti koji po pravilu raste i tesko se
zaustavlja. To unutrasnji i spoljni neprijatelji takvih zajednica znaju
i zato svoju aktivnost protiv
visenacionalnih drustava uglavnom organizuju na podsticanje nacionalnih
sukoba. U ovom trenutku, mi u Jugoslaviji se ponasamo kao da nam to
iskustvo uopste nije poznato. I kao da u sopstvenoj, i daljoj i blizoj
proslosti nismo iskusili svu tragicnost nacionalnih sukoba, koje jedno
drustvo moze da
dozivi, a da ipak opstane.
Ravnopravni i slozeni odnosi medju jugoslovenskim narodima su
neophodan uslov za opstanak Jugoslavije, za njen izlazak iz krize, i
pogotovo neophodan uslov za njen ekonomski i drustveni prosperitet.
Time se Jugoslavija ne izdvaja iz socijalnog ambijenta savremenog, a
pogotovo
razvijenog sveta. Taj svet sve vise obelezava nacionalna trpeljivost,
nacionalna saradnja, pa cak i nacionalna ravnopravnost. Savremeni
ekonomski i tehnoloski, ali i politicki i kulturni razvoj upucuje razne
narode jedne na druge, cini ih medjusobno zavisnim i sve vise i
medjusobno ravnopravnim.
U civilizaciju ka kojoj se krece covecanstvo, mogu zakoraciti pre svega
ravnopravni i ujedinjeni ljudi. Ako ne mozemo da budemo na celu puta u
takvu civilizaciju, ne treba sigurno da budemo ni na njegovom zacelju.
U vreme kada se odigrala ova znamenita istorijska bitka na
Kosovu, ljudi su bili zagledani u zvezde cekajuci od njih pomoc. Danas,
sest vekova kasnije, ponovo su zagledani u zvezde, cekajuci da ih
osvoje. Prvi put su mogli da dopuste sebi razjedinjenost, mrznju,
izdaju, jer su ziveli u manjim, medjusobno slabo povezanim svetovima.
Danas kao stanovnici planete, razjedinjeni, ne mogu osvojiti ni svoju
planetu, a kamoli druge planete, ukoliko ne budu medjusobno slozni i
solidarni.
Zato mozda nigde na tlu nase domovine nemaju toliko smisla
reci posvecene slozi, solidarnosti i saradnji medju ljudima koliko
imaju ovde, na Kosovu Polju, koje je simbol nesloge i izdaje.
U pamcenju sprskog naroda ta nesloga je bila presudna za
gubitak bitke i za zlu sudbinu koju je Srbija podnela punih pet vekova.
Pa cak i ako sa istorijske tacke gledista ne bi bilo tako,
ostaje izvesnost da je narod svoju neslogu doziveo kao svoju najvecu
nesrecu. I obaveza naroda je zato da je sam otkloni da bi sebe ubuduce
zastitio od poraza, neuspeha i stagnacija.
Srpski narod je ove godine postao svestan nuznosti svoje
medjusobne sloge kao neophodnog uslova za svoj sadasnji zivot i dalji
razvoj.
Uveren sam da ce ta svest o slozi i jedinstvu omoguciti
Srbiji ne samo da funkcionise kao drzava, vec da funkcionise kao
uspesna drzava. Zato i mislim da to ima smisla reci bas ovde na Kosovu
gde je nesloga jednom tragicno i za vekove unazadila i ugrozila Srbiju
i gde obnovljena sloga moze da je unapredi i da joj vrati dostojanstvo.
A takva svest o medjusobnim odnosima predstavlja elementarnu nuznost i
za Jugoslaviju. - Jer se njena sudbina nalazi u zdruzenim rukama svih
njenih naroda.
Kosovska bitka sadrzi u sebi jos jedan veliki simbol. To je
simbol junastva. Njemu su posvecene pesme, igre, literatura i istorija.
Kosovsko junastvo vec sest vekova inspirise nase
stvaralastvo, hrani nas ponos, ne da nam da zaboravimo da smo jednom
bili vojska velika, hrabra i ponosita, jedna od retkih koja je u
gubitku ostala neporazena.
Sest vekova kasnije, danas, opet smo u bitkama, i pred
bitkama. One nisu oruzane, mada i takve jos nisu iskljucene. Ali bez
obzira kakve da su, ove bitke se ne mogu dobiti bez odlucnosti,
hrabrosti i pozrtvovanosti. Bez tih dobrih osobina koje su onda davno
bile prisutne na Kosovu Polju. Nasa glavna bitka danas odnosi se na
ostvarenje ekonomskog, politickog, kulturnog i uopste drustvenog
prosperiteta. Za brze i uspesnije priblizavanje civilizaciji u kojoj ce
ziveti ljudi u XXI veku. Za tu nam je bitku pogotovo potrebno
junastvo. Razume se nesto dlrugacije. Ali ona srcanost bez koje nista
na svetu, ozbiljno i veliko, ne moze da se postigne, ostaje
nepromenjena. Ostaje vecno potrebna.
Pre sest vekova Srbija je ovde, na Kosovu Polju, junacki
branila sebe. Ali je branila i Evropu. Ona se tada nalazila na njenom
bedemu koji je stitio evropsku kulturu, religiju, evropsko drustvo u
celini. Zato danas izgleda ne samo nepravedno vec i neistorijski i
sasvim apsurdno razgovarati o pripadnosti Srbije Evropi. Ona je u njoj
neprekidno, danas kao i pre. Razume se, na svoj nacin. Ali takav koji
je u istorijskom smislu nije nikad lisio dostojanstva. U tom duhu mi
danas nastojimo da gradimo drustvo - bogato i demokratsko. I da tako
doprinesemo prosperitetu svoje lepe, i u ovom trenutku nepravedno
napacene zemlje. Ali i da tako doprinesemo
naporima svih progresivnih ljudi naseg doba, koje oni cine za jedan
novi, lepsi svet.
Neka vecno zivi uspomena na kosovsko junastvo!
Neka zivi Srbija!
Neka zivi Jugoslavija!
Neka zivi mir i bratstvo medju narodima!
---
MEDJUNARODNE DEMONSTRACIJE
u Hagu, 8. novembra 2003.
14:00-15:00 Protestni miting u centru Haga («Plein»)
15:00-16:00 Mars do zatvora u Scheveningenu
16:00-17:00 Protestni miting ispred zatvora
Tokom demonstracija, nase delegacije ce uruciti protestna pisma
tribunalu, MIP-u Holandije i ambasadama stalnih clanica Saveta
bezbednosti UN: SAD, Velike Britanije, Francuske, Rusije i Kine. Bice
uruceno i pismo podrske Slobodanu Milosevicu.
RADI BUDUCNOSTI NASE DECE,
RADI OPSTANKA SRPSKOG NARODA,
RADI SLOBODE, ISTINE I PRAVDE!
Na demonstracijama za slobodu i dostojanstvo srpskog naroda, protiv
okupacije i kolonizacije Balkana, protiv agresije i porobljavanja
naroda sveta, protiv pokusaja agresora da sude borcima za slobodu i
svojimzrtvama, zasad su potvrdile ucesce grupe Srba, Jugoslovena, Grka
i drugih casnih ljudi iz Nemacke, Francuske,Svajcarske, Austrije,
Britanije, Holandije, Srbije i mnoge ugledne licnosti, medju kojima
Klaus Hartman (Nemacka), Fulvio Grimaldi (Italija), Luj Delma
(Francuska), Dzon Katalinoto (SAD), Misel Kolon (Belgija), Ian Dzonson
(Britanija), Dzon Dzefris (Irska), Prof. dr Aldo Bernardini (Italija),
Vil van der Klift (Holandija), Misa Gavrilovic (Britanija), dr Sima
Mraovic (Francuska), dr Ljiljana Verner (Nemacka), Vladimir Krsljanin
(Jugoslavija) i mnogi drugi.
SPASIMO ZIVOT PREDSEDNIKA MILOSEVICA!
Z A U S T A V I M O HASKU INKVIZICIJU!
Demonstracijama i borbi za ove ciljeve potrebna je finansijska pomoc.
Posaljite cek na nasu adresu: «SLOBODA», Rajiceva 16, 11000 Beograd
www.sloboda.org.yu
www.icdsm.org
http://www.icdsm.org/milosevic/kosovo.htm
Questo testo in italiano:
http://it.groups.yahoo.com/group/crj-mailinglist/message/2593
Cette texte en francais:
http://it.groups.yahoo.com/group/crj-mailinglist/files/milo1989fr.txt
Govor Slobodana Milosevica na Gazimestanu
Vidovdan 1989
Na ovom mestu u srcu Srbije, na Kosovu Polju, pre sest vekova, pre
punih 600-na godina dogodila se jedna od najvecih bitaka onoga doba.
Kao i sve velike dogadjaje i taj prate mnoga pitanja i tajne, on je
predmet neprekidnog naucnog istrazivanja i obicne narodne radoznalosti.
Sticajem drustvenih okolnosti ovaj veliki seststogodisnji
jubilej Kosovske bitke dogodio se u godini u kojoj je Srbija, posle
mnogo godina, posle mnogo decenija, povratila svoj drzavni, nacionalni
i duhovni integritet. Nije nam, prema tome danas, tesko da odgovorimo
na ono staro pitanje: - sa cim cemo pred Milosa. Igrom istorije i
zivota izgleda kao da je Srbija bas ove 1989. godine povratila svoju
drzavu i svoje dostojanstvo da bi tako proslavila istorijski dogadjaj
iz daleke proslosti koji je imao veliki istorijski i simbolicki znacaj
za njenu buducnost.
Danas je tesko reci sta je u Kosovskoj bitci istorijska
istina, a sta legenda. Danas to vise nije ni vazno. Narod je pamtio i
zaboravljao pritisnut bolom i ispunjen nadom. Kao uostalom i svaki
narod na svetu.
Stideo se izdajstva, velicao junastvo. Zato je danas tesko reci da li
je Kosovska bitka poraz ili pobeda Srpskog naroda, da li smo
zahvaljujuci njoj pali u ropstvo, ili smo zahvaljujuci njoj u tom
ropstvu preziveli.
Odgovore na ta pitanja trazice nauka i narod neprekidno. Ono
sto je izvesno, kroz sve ove vekove iza nas, je da nas je na Kosovu pre
600 godina zadesila nesloga. Ako smo izgubili butku, onda to nije bio
samo rezultat drustvene superiornosti i oruzane prednosti Osmanlijskog
carstva, vec i tragicne nesloge u vrhu sprske drzave. Tada, te daleke
1389.
Osmanlijsko carstvo nije samo bilo jace od Srpskog, ono je bilo i
srecnije od Srpskog carstva.
Nesloga i izdaja na Kosovu pratice dalje srpski narod kao zla
kob kroz citavu njegovu istoriju. I u poslednjem ratu ta nesloga i ta
izdaja uveli su srpski narod i Srbiju u agoniju cije su posledice u
istorijskom i moralnom smislu prevazilazile fastisticku agresiju.
Pa i kasnije kada je formirana Socijalisticka Jugoslavija,
srpski vrh je u toj novoj zemlji ostao podeljen, sklon kompromisima na
stetu sopstvenog naroda. Ustupke koje su mnogi srpski rukovodioci
pravili na racun svog naroda, ni istorijski, ni eticki, ne bi mogao da
prihvati ni jedan narod na svetu. Pogotovo sto Srbi kroz citavu svoju
istoriju nisu nikada
osvajali i eksploatisali druge. Njihovo nacionalno i istorijsko bice
kroz citavu istoriju i kroz dva svetska rata kao i danas je -
oslobodilacko.
Oslobadjali su vecito sebe i kad su bili u prilici, pomagali su drugima
da se oslobode. A to sto su u ovim prostorima veliki narod, nije
nikakav srpski greh, ni sramota. To je prednost, koju oni nisu
koristili protiv drugih. Ali moram da kazem ovde na ovom velikom,
legendarnom polju Kosovu, da Srbi tu prednost sto su veliki, nisu
nikada koristili ni za sebe.
Zaslugom svojih vodja i politicara i njihovog vazalnog
mentaliteta cak su se zbog toga osecali krivim pred drugima, pa i pred
sobom. Tako je bilo decenijama, godinama. Evo nas danas na Kosovu Polju
da kazemo - da vise nije tako.
Nesloga srpskih politicara unazadjivala je Srbiju, a njihova
inferiornost ponizavala je Srbiju. Nema zato u Srbiji pogodnijeg mesta
od Kosova Polja da se to kaze. I nema zato u Srbiji pogodnijeg mesta,
od Kosova Polja, da se kaze da ce sloga u Srbiji omoguciti prosperitet
i srpskom narodu i Srbiji i svakom njenom gradjaninu, bez obzira na
nacionalnu ili versku pripadnost.
Srbija je danas jedinstvena, ravnopravna sa drugim
republikama i spremna da ucini sve da poboljsa materijalni i drustveni
zivot svih svojih gradjana. Ako bude sloge, saradnje i ozbiljnosti, ona
ce u tome i uspeti.
Zato je optimizam koji je danas u prilicnoj meri prisutan u Srbiji u
pogledu buducih dana, realan utoliko, sto se zasniva na slobodi koja
omougcava svim ljudima da izraze svoje pozitivne, stvaralacke, humane
sposobnosti za unapredjenje drustvenog i sopstvenog zivota.
U Srbiji nikada nisu ziveli samo Srbi. Danas u njoj vise nego
pre, zive gradjani drugih naroda i narodnosti. To nije hendikep za
Srbiju. Iskreno sam uveren da je to njena prednost. U tom smislu se
menja nacionalni sastav gotovo svih, a narocito razvijenih zemalja
savremenog sveta. Sve vise i sve uspesnije zajedno zive gradjani raznih
nacionalnosti, raznih vera i rasa.
Socijalizam kao progresivno i pravedno demokratsko drustvo,
pogotovo ne bi smelo da dopusti da se ljudi dele nacionalno i verski.
Jedine razlike koje se u socijalizmu mogu da dopuste i treba da dopuste
su izmedju radnih i neradnih, izmedju postenih i nepostenih. Zato su
svi koji u Srbiji zive od svog rada, posteno, postujuci druge ljude i
druge narode, - u svojoj Republici.
Uostalom, na tim osnovama treba da bude uredjena citava nasa
zemlja. Jugoslavija je visenacionalna zajednica i ona moze da opstane
samo u uslovima potpune ravnopravnosti svih nacija koje u njoj zive.
Kriza koja je pogodila Jugoslaviju dovela je do nacionalnih,
ali i do socijalnih, kulturnih, verskih i mnogih drugih manje vaznih
podela. Medju svim tim podelama, kao najdramaticnije su se pokazale
nacionalne podele.
Njihovo otklanjanje olaksace otklanjanje drugih podela i ublaziti
posledice koje su te druge podele izazvale.
Otkad postoje visenacionalne zajednice, njihova slaba tacka
su odnosi koji se izmedju razlicitih nacija uspostavljaju. Kao mac nad
njihovim glavama, prisutna je neprekidna pretnja da se jednog dana
pokrene pitanje ugrozenosti jedne nacije od drugih i time pokrene talas
sumnji, optuzbi i netrpeljivosti koji po pravilu raste i tesko se
zaustavlja. To unutrasnji i spoljni neprijatelji takvih zajednica znaju
i zato svoju aktivnost protiv
visenacionalnih drustava uglavnom organizuju na podsticanje nacionalnih
sukoba. U ovom trenutku, mi u Jugoslaviji se ponasamo kao da nam to
iskustvo uopste nije poznato. I kao da u sopstvenoj, i daljoj i blizoj
proslosti nismo iskusili svu tragicnost nacionalnih sukoba, koje jedno
drustvo moze da
dozivi, a da ipak opstane.
Ravnopravni i slozeni odnosi medju jugoslovenskim narodima su
neophodan uslov za opstanak Jugoslavije, za njen izlazak iz krize, i
pogotovo neophodan uslov za njen ekonomski i drustveni prosperitet.
Time se Jugoslavija ne izdvaja iz socijalnog ambijenta savremenog, a
pogotovo
razvijenog sveta. Taj svet sve vise obelezava nacionalna trpeljivost,
nacionalna saradnja, pa cak i nacionalna ravnopravnost. Savremeni
ekonomski i tehnoloski, ali i politicki i kulturni razvoj upucuje razne
narode jedne na druge, cini ih medjusobno zavisnim i sve vise i
medjusobno ravnopravnim.
U civilizaciju ka kojoj se krece covecanstvo, mogu zakoraciti pre svega
ravnopravni i ujedinjeni ljudi. Ako ne mozemo da budemo na celu puta u
takvu civilizaciju, ne treba sigurno da budemo ni na njegovom zacelju.
U vreme kada se odigrala ova znamenita istorijska bitka na
Kosovu, ljudi su bili zagledani u zvezde cekajuci od njih pomoc. Danas,
sest vekova kasnije, ponovo su zagledani u zvezde, cekajuci da ih
osvoje. Prvi put su mogli da dopuste sebi razjedinjenost, mrznju,
izdaju, jer su ziveli u manjim, medjusobno slabo povezanim svetovima.
Danas kao stanovnici planete, razjedinjeni, ne mogu osvojiti ni svoju
planetu, a kamoli druge planete, ukoliko ne budu medjusobno slozni i
solidarni.
Zato mozda nigde na tlu nase domovine nemaju toliko smisla
reci posvecene slozi, solidarnosti i saradnji medju ljudima koliko
imaju ovde, na Kosovu Polju, koje je simbol nesloge i izdaje.
U pamcenju sprskog naroda ta nesloga je bila presudna za
gubitak bitke i za zlu sudbinu koju je Srbija podnela punih pet vekova.
Pa cak i ako sa istorijske tacke gledista ne bi bilo tako,
ostaje izvesnost da je narod svoju neslogu doziveo kao svoju najvecu
nesrecu. I obaveza naroda je zato da je sam otkloni da bi sebe ubuduce
zastitio od poraza, neuspeha i stagnacija.
Srpski narod je ove godine postao svestan nuznosti svoje
medjusobne sloge kao neophodnog uslova za svoj sadasnji zivot i dalji
razvoj.
Uveren sam da ce ta svest o slozi i jedinstvu omoguciti
Srbiji ne samo da funkcionise kao drzava, vec da funkcionise kao
uspesna drzava. Zato i mislim da to ima smisla reci bas ovde na Kosovu
gde je nesloga jednom tragicno i za vekove unazadila i ugrozila Srbiju
i gde obnovljena sloga moze da je unapredi i da joj vrati dostojanstvo.
A takva svest o medjusobnim odnosima predstavlja elementarnu nuznost i
za Jugoslaviju. - Jer se njena sudbina nalazi u zdruzenim rukama svih
njenih naroda.
Kosovska bitka sadrzi u sebi jos jedan veliki simbol. To je
simbol junastva. Njemu su posvecene pesme, igre, literatura i istorija.
Kosovsko junastvo vec sest vekova inspirise nase
stvaralastvo, hrani nas ponos, ne da nam da zaboravimo da smo jednom
bili vojska velika, hrabra i ponosita, jedna od retkih koja je u
gubitku ostala neporazena.
Sest vekova kasnije, danas, opet smo u bitkama, i pred
bitkama. One nisu oruzane, mada i takve jos nisu iskljucene. Ali bez
obzira kakve da su, ove bitke se ne mogu dobiti bez odlucnosti,
hrabrosti i pozrtvovanosti. Bez tih dobrih osobina koje su onda davno
bile prisutne na Kosovu Polju. Nasa glavna bitka danas odnosi se na
ostvarenje ekonomskog, politickog, kulturnog i uopste drustvenog
prosperiteta. Za brze i uspesnije priblizavanje civilizaciji u kojoj ce
ziveti ljudi u XXI veku. Za tu nam je bitku pogotovo potrebno
junastvo. Razume se nesto dlrugacije. Ali ona srcanost bez koje nista
na svetu, ozbiljno i veliko, ne moze da se postigne, ostaje
nepromenjena. Ostaje vecno potrebna.
Pre sest vekova Srbija je ovde, na Kosovu Polju, junacki
branila sebe. Ali je branila i Evropu. Ona se tada nalazila na njenom
bedemu koji je stitio evropsku kulturu, religiju, evropsko drustvo u
celini. Zato danas izgleda ne samo nepravedno vec i neistorijski i
sasvim apsurdno razgovarati o pripadnosti Srbije Evropi. Ona je u njoj
neprekidno, danas kao i pre. Razume se, na svoj nacin. Ali takav koji
je u istorijskom smislu nije nikad lisio dostojanstva. U tom duhu mi
danas nastojimo da gradimo drustvo - bogato i demokratsko. I da tako
doprinesemo prosperitetu svoje lepe, i u ovom trenutku nepravedno
napacene zemlje. Ali i da tako doprinesemo
naporima svih progresivnih ljudi naseg doba, koje oni cine za jedan
novi, lepsi svet.
Neka vecno zivi uspomena na kosovsko junastvo!
Neka zivi Srbija!
Neka zivi Jugoslavija!
Neka zivi mir i bratstvo medju narodima!
---
MEDJUNARODNE DEMONSTRACIJE
u Hagu, 8. novembra 2003.
14:00-15:00 Protestni miting u centru Haga («Plein»)
15:00-16:00 Mars do zatvora u Scheveningenu
16:00-17:00 Protestni miting ispred zatvora
Tokom demonstracija, nase delegacije ce uruciti protestna pisma
tribunalu, MIP-u Holandije i ambasadama stalnih clanica Saveta
bezbednosti UN: SAD, Velike Britanije, Francuske, Rusije i Kine. Bice
uruceno i pismo podrske Slobodanu Milosevicu.
RADI BUDUCNOSTI NASE DECE,
RADI OPSTANKA SRPSKOG NARODA,
RADI SLOBODE, ISTINE I PRAVDE!
Na demonstracijama za slobodu i dostojanstvo srpskog naroda, protiv
okupacije i kolonizacije Balkana, protiv agresije i porobljavanja
naroda sveta, protiv pokusaja agresora da sude borcima za slobodu i
svojimzrtvama, zasad su potvrdile ucesce grupe Srba, Jugoslovena, Grka
i drugih casnih ljudi iz Nemacke, Francuske,Svajcarske, Austrije,
Britanije, Holandije, Srbije i mnoge ugledne licnosti, medju kojima
Klaus Hartman (Nemacka), Fulvio Grimaldi (Italija), Luj Delma
(Francuska), Dzon Katalinoto (SAD), Misel Kolon (Belgija), Ian Dzonson
(Britanija), Dzon Dzefris (Irska), Prof. dr Aldo Bernardini (Italija),
Vil van der Klift (Holandija), Misa Gavrilovic (Britanija), dr Sima
Mraovic (Francuska), dr Ljiljana Verner (Nemacka), Vladimir Krsljanin
(Jugoslavija) i mnogi drugi.
SPASIMO ZIVOT PREDSEDNIKA MILOSEVICA!
Z A U S T A V I M O HASKU INKVIZICIJU!
Demonstracijama i borbi za ove ciljeve potrebna je finansijska pomoc.
Posaljite cek na nasu adresu: «SLOBODA», Rajiceva 16, 11000 Beograd
www.sloboda.org.yu
www.icdsm.org