OKRUZNI SUD U BEOGRADU
21.09.2.0. godine
BEOGRAD

SAOPSTENJE ZA JAVNOST

U krivicnom postupku protiv William Clintona, Madeleine Albright,
William Cohena, Antony Blaira, Robin Cooka George Robertsona, Jacques
Chiraca, Hubert Vedrina, Alain Richarda, Gerhardt Schroedera, Joseph
Fischera, Rudolf Scharpinga, Xavier Solane i Wesley Clarkea, Okruzni
sud u Beogradu posle odrzanog glavnog pretresa u periodu od l8. Do 20.
Septembra 2.000.godine, doneo je i 21. Septembra 2.000. godine i javno
objavio

U IME NARODA
sledecu
PRESUDU

Optuzeni :
l. William CINTON, rodjen l9.8.1946. godine u mestu Hope, drzava
Arkanzas, SAD.
2. Madeleine Albright, rodjena l5.5.l937. godine u Pragu, Cehoslovacka
3. William Cohen, rodjen augusta l940. U mestu Bangore, drzava Main,
SAD
4. AntonyBlair, rodjen 6.5.l953. godine u Edinbourgu, Velika Britanija
5. Robin Cook, rodjen 28.2.l946.
6. George Robertson, rodjen l946 u Port Elain, Skotska
7. Jacques Chirac, rodjen 29.11.l932. u Parizu
8. Uber Vedrin,rodjen 31.7.1947. u Saint Sivan Belegard, Francuska
9. Alain Richard, rodjen 29.8.1945. u Parizu
10. Gerhard Shroeder, rodjen 7.4.1944. u Mosenbergu, Njemacka
11. Josef Fisher, rodjen l2.4.1948. u Gebabronu, Njemacka
12. Rudolf Sharping, rodjen 2.12.1947. u Indelbergu, Njemacka
13. Xavier Solana, rodjen 14.7.1942. u Madridu
14. Wesley Clarck, rodjen 23.12.l944. u Little Rocku, Cansas,
SAD


KRIVI SU

Sto su :

W. Clinton kao predsednik Sjedinjenih Americkih Drzava, M. Allbright
kao drzavni sekretar SAD, W. Cohen kao sekretar za obranu SAD, A.
Blair, kao premijer Velike Britanije, Robin Cook kao ministar
inostranih poslova Velike Britanije, G.Robertson, kao ministar odbrane
Velike Britanije, J. Chirac kao predsednik Francuske, Uber Vedrin kao
ministar inostranih poslova R. Francuske, Gerhard Shroeder kao kancelar
Savezne Republike Nemacke, J. Fisher, kao ministar inostranih poslova
S.R. Nemacke, R. Sharping kao ministar odbrane S.R.Nemacke, X.Solana,
kao generalni sekretar Severno-atlantskog pakta i W.Clarck kao
komandant oruzanih snaga Severno-atlantskog pakta za Evropu, tokom l999
godine,

zbog ekonomskih, politickih i vojnih interesa tih drzava da povredom
suvereniteta Savezne Republike Jugoslavije rasporede svoje oruzane
snage na njenoj teritoriji, preuzmuupravljanje njenom privredom i
prilagode svojim potrebama njeno drustveno-ekonomsko uredjenje,
pruzili politicku, finansijsku, tehnicku i drugu pomoc albanskim
teroristima na Kosovu i Metohiji u pokusaju da upotrebom sile promene
ustavno uredjenje S.R. Jugoslavije i na tom delu njene teritorije
ustanove rezim koji bi im omogucio ostvarenje navedenih ciljeva, cime su
intervenisali u unutrasnje poslove S.R.Jugoslavije, sto je suprotno
Povelji Ujedinjenih Nacija (glava I, clan 2, tacka 4) i Deklaraciji o
nedopustivosti mesanja u unutrasnje poslove drzava i o zastiti
nezavisnosti i suvereniteta (clan l), koja je prihvacena Rezolucijom
Generalne skupstine UN 2131 XX od 21. Decembra l965. Godine, dok su

koristeci sva sredstva propagande, ucinili da se dezinformisanjem
javnosti o dogadjajima na Kosovu i Metohiji, legalna borba snage
bezbednosti S.R.Jugoslavije protiv labanskih terorista prikaze kao
teror nad albanskim stanovnistvom i stvori predstava o njegovoj
ugrozenosti, pa su

organizovali pregovore u Ramboulleu (Francuska) gde su, preteci
upotrebom sile zahtevali da predstavnici S.R.Jugoslavije potpisu
dokument sacinjen u formi sporazuma, kojim bi se S.R.Jugoslavija
obavezala da odmah povuce sa Kosova i Metohije sve svoje vojne i
policijske snage ; dozvole da se tu rasporede oruzane snage Severno-
atlantskog pakta ; omoguci nihovo neograniceno kretanje po citavoj
teritoriji S.R.Jugoslavije, nesmetano i besplatno koriscenje aerodroma,
puteva i luka : obezbedi potpuni imunitet njihovih pripadnika u svim
pravnim stvarima i dopusti mesanje u privredne tokove na Kosovu i
Metohiji, cime je

Saveznoj Republici Jugoslaviji postavljen neprihvatljiv ultimatum, koji
je kao takav odbijen, pa su

u nameri da isti cilj postignu upotrebom sile protiv suvereniteta,
teritorijalnog integriteta i politicke nezavisnosti S.R. Jugoslavije,
sto je suprotno Povelji UN (glava I clan 2 stav 4),
zajednicki odlucili da njihove drzave kao clanice Severno-atlantskog
pakta izvrse bombardovanje teritorije SRJ sto predstavlja akt agresije
prema Definiciji agresije (clan 3 tac.B), koja je prilozena Rezoluciji
Generalne skupstine UN 3314 XXIX od l974. godine i pri tome

isplanirali predmete, sredstva, nacine i faze napada koje su sracunali
tako da, uz svesno krsenje pravila medjunarodnog prava, dovedu do
razaranja prirodnih, ekonomskih i kuturnih dobara ; unistavanje
oruzanih snaga ; nanosenje patnji civilnom stanovnistvu ; lisavanje
zivota predsednika SRJ i ugrozavanje njenog ustavnog uredjenja i
bezbednosti dok su

radi prikrivanja stvarnih razloga vec osplanirane agresije, njenog
opravdaanja pred javnoscu i pridobijanja pristalica, iznosili u
sredstvima javnog informisanja i na javnim skupovima da je neophodno
preduzeti vazdusne napade na SRJ zbog sprecavanja humanitarne
katastrofe izazvane represijom njenih snaga nad albanskim stanovnistvom
na Kosovu i Metohiji i zbog odbijanja njenih organa da prihvatanjem
zahteva postavljenih u Rambouilleu obustave represiju, pa su

nalozili predstavnicima svojih drzava u Severno-atlantskom savetu, koji
su im zbog polozaja, ovlascenja i polticke moci okrivljenih bili
fakticki podredjeni, da na sednici tog organa glasaju zvanicnu odluku
da se izvrse napadi na Saveznu Republiku Jugoslaviju, a istovremeno

kao celnici vodecih i najmocnijih clanica Severno-atlantskog pakta,
svojim stavom sugestijama izvrsili uticaj na predstavnike ostalih
drzava u Severno-atlantskom savetu da glasaju na isti nacin, pa je

Severno-atlantski savet dana 30.l.1999. godine doneo takvu odluku i
ovlastio Xaviera Solanu da donese izvrsnu odluku o preduzimanju napada,
sto je on dana 23.3.l999. godine ucinio i ovlastio W. Clarcka da odedi
momenat otpocinjanja napada, koji je odmah potom naredio da se, prema
ranije utvrdjenom planu, izvrse vazdusni napadi na ciljeve u Saveznoj
Republici Jugoslaviji, na osnovu cega su, uz znanje okrivljenih,
njihovo pracenje i kontrolu vojnih operacija,
u vremenu od 24.3. do l0.7.l999. godine pripadnici SAP-a vrsenjem
25.119 naleta borbenih aviona i lansiranjem 600 krstarecih raketa,
prodrli na teritoriju SRJ i napali vojne i civilne ciljeve, koristeci
pri tome i nedozvoljena sredstva borbe sto je imalo za posledicu smrt i
telesnu povredu velikog broja lica, unistavanje prirodne ikoline i
veliku materijalnu stetu, te su

na taj nacin

I
Pozivali na agresivni rat, jer su se pre i tokom vazdusnih napada na
SRJ, zalagali u svojim javnim istupanjima za upotrebu sile, iznoseci
tvrdnje o neophodnosti humanitarne vojne intervencije, koje su bile
sracunate na dobijanju podrske javnosti za vodjenje rata.

II
Krseci pravila medjunarodnog prava - Povelje Ujedinjenih nacija,
naredili oruzanim snagama SAP-a da prodru na teeritoriju SRJ, sto su
one u periodu od 24.3. do 10.6.l999. i ucinile na taj nacin sto su
upotrebom krstarecih raketa i borbenih aviona, u vise navrata presle
granicu SRJ iz pravca susednih drzava i napali pored civilnih objekata,
objekte i i sredstva vojske Jugoslavije i Ministarstva unutrasnjih
poslova Republike Srbije, sto je imalo za posledicu pogibiju 546 i
ranjavanje 1457 pripadnika vojske Jugoslavije i pogibiju 138 i
ranjavanje 523 pripadnika Ministarstva unutrasnjih poslova R. Srbije,
kao i materijalnu stetu na velikom broju objekata i sredstava vojske
Jugoslavije i Ministarstva unutrasnjih poslova Republike Srbije, pa su
tako, pored ostalih, izvrseni napadi
a) na objekte vojske Jugoslavije i
b) na objekte Ministarstva unutrasnjih poslova R. Srbije, blize opisane
u tacki V dispozitiva optuznice, usled cega su poginuli i povredjeni
a) pripadnici vojske Jugoslavije po spiskovima poginulih i povredjenih
navedeni u aktu Okruznog javnog tuzillastva u Beogradu Kt.br.420/99 od
19.9.2000. godine i
b) pripadnici Ministarstva unutrasnjih poslova R. Srbije po
spiskovima poginulih i povredjenih navedeni u aktima Okruznog javnog
tuzilastva u Beogradu Kt.br.420/99 od l5.9.2000. godine.

III
U nameri ugrozavanja ustavnog uredjenja i bezbednosti SRJ naredili
oruzanimsnagama SAP-a da lise zivota predsednika SRJ Slobodana
Milosevica, sto su oni dana 22.4.l999. godine oko 3,10 casova i
pokusale da ucine, na taj nacin sto su lansirale tri krstarece rakete
tipa BGM-109 tomahawk koje su pogodile i razorile Rezidenciju
predsednika SRJ u Beogradu u ulici Uzicka br.ll5.

IV
Krseci pravila Medjunarodnog prava - Zenevske konferencije o zastiti
gradjanskih lica za vreme rata od 12.8.l949., dopunskog protokola uz
Zenevske konvencije o zastiti gradjanskih lica za vreme rata od
12.8.l949. godine (protokoll) i obicaja rata, naredili da se izvrse
a) Napadi na civilno stanovnistvo i naselja koji su imali za posledicu
smrt i teske telesne povrede ljudi blize navedeni u tacki II A
dispozitiva optuznice, jer su premet napada bile i kolone izbeglica,
gusto naseljena mesta i pojedini objekti u kojima se nalazio velik broj
civila.
b) Napadek kojima se pogadja civilno stanovnistvo, koji su imali za
posledicu gubitke civilnih zivota,povrede civila, stete na civilnim
objektima ukljucujuci i objekte posebno zasticene medjunarodnim pravom,
sve blize opisano u tacki II B dispozitiva optuznice.
c) Protivzakonito i samovoljno unistavanje u velikim razmerama imovine
sa ciljem da se time nanese sto veca steta, pri cemu su napadnuti i
unisteni ili znatno osteceni gradjevinski, privredni komunalni i drugi
objekti kapitalne vrednosti, a veci broj gradjana usmrcen i zadobio
telesne povrede, sve blize opisano u tacki II C dispozitiva optuznice.
d) Napadi na objekte posebno zasticene medjunarodnim pravom,jer su
predmet napada bile civilne bolnice i objekti neophodni da civilno
stanovnistvo prezivi - postrojenja za masovno snabdevanje vodom,
elektricnom i toplotnom energijom, cijim unistavanjem i
onesposobljavanjem je veliki broj civila lisen egzistencijalnih uslova,
kojom prilikom su izgubili zivote i pretrpeli povrede veci broj lica,
sve blize opisano u tacki II D dispozitiva optuznice.
e) Dugotrajno i velikih razmera ostecenje prirodne okoline koje moze
da steti zdravlju i opstanku stanovnistva buduci da je doslo do obimne
kontaminacije zivotne sredine i styvaranja uslova za nastanak i razvoj
malignih i drugih oboljenja, jer su predmet napada bila industrijska
postrojenja, skladista opasnih i stetnih materija, kao i drugi objekti
cije plansko razaranje je dovelo do oslobadjanja velike kolicine
toksickiih supstanci kojom prilkom je veci broj civila izgubilo zivote
i pretrpelo povrede, sve blize opisano u tacki II E dispozitiva
optuzncie.

V


Naredili da se upotrebe borbena sredstva koja su zabranjena pravilima
medjunaropdnog prava usled cega je nastupila materijalna steta, a veci
broj gradjana je izgubio zivote i zadobio povrede sve blize opisano u
tacki III pod A i B dispozitiva optuznice.
Cime su se kao saizvrsioci izvrsili krivicna dela :
I
podsticanje na agresivni rat iz cl.l52 u vezi cl. 22 krivicnog zakona
SRJ.
II
Povreda teritorijalnog suvereniteta iz cl.135 u vezi cl.22 krivicn.
zakona SRJ.
III
Ubistvo predstavnika najvisih drzavnih organa, u pokusaju, iz cl.122 a
u vezi cl.l9 i 22 krivic. zakona SRJ.
IV
Ratni zlocin protiv civilnog stanovnistva iz cl.l42 st.1 i 2 a u vezi
cl.22 krivicnog zakona SRJ.
V

Upotreba nedozvoljenih sredstava borbe iz cl. 148 st. 2 u vezi cl.22
krivic. zakona SRJ.
Pa ih sud primenom navedenih zakonskih propisa i odredbi cl. 5, 33, 38,
41 i 48 KZ SRJ, a posto im prethodno za svako od izvrsenih krivicnih
dela utvrdio pojedinacne kazne
OSUDJUJE
NA JEDINSTVENE KAZNE ZATVORA I TO :
Williama Clintona na kaznu zatvora u trajanju od 20 (dvadeset) godina,
Madeleine Albright na kaznu zatvora u trajanju od 20 godina
Williama Cohena na kaznu zatvora u trajanju od 20 godina,
Antony Blaira na kaznu u trajanju od 20 godina,
Robina Cooka na kaznu zatvora u trajanju od 20 godina,
Georgea Robertsona na kaznu zatvora u trajanju od 20 godina
Jacquesa Chiraca na kaznu zatvora u trajanju od 20 godina,
Huberta Vedrina na kaznu zatvora u trajanju od 20 godina,
Alaina Richarda na kaznu zatvora u trajanju od 20 godina,
Gerharda Schroedera na kaznu zatvora u trajanju od 20 godina,
Josefa Fischera na kaznu zatvora u trajanju od 20 godina,
Rudolfa Scharpinga na kaznu zatvora od 20 godina,
Xaviera Solanu na kaznu zatvora od 20 godina,
Wesleya Clarka na kaznu zatvora od 20 godina,
koja ce se kazna okrivljenima racunati od dana i casa lisenja slobode.
Osteceni se za ostvarovanje imovinsko pravnog zahteva upucuju na
parnicu.
Obavezuju se okrivljeni da sudu plate troskove krivicnog postupka i
pausala sve u roku od 15 dana od dana pravosnaznosti presude pod
pretnjom prinudnog izvrsenja.

Za ovim u smislu odredbi cl. 353 st. 1 ZKP-a, Vece donosi sledece :
RESENJE
Prema okrivljenima : W. Clintonu, sa l.p. kao prethodno.
M. Albright, sa l.p. kao prethodno. W. Cohenu, sa l.p. kao prethodno.
A. Blairu, sa l.p. kao prethodno. R. Cooku, sa l.p. kao prethodno. G.
Robertsonu, sa l.p. kao prethodno.J. Chiracu, sa l.p. kao prethodno. H.
Vedrinu, sa l.p. kao prethodno. A. Richardu, sa l.p. kao prethodno. G.
Schroederu sa l.p. kao prethodno, J. Fischeru, sa l.p. kao prethodno.
R. Scharpingu, sa l.p. kao prethodno. X. Solani, sa l.p. kao prethodno.
W. Clarku, sa l.p. kao prethodno.

ODREDJUJE SE PRITVOR
Koji ce se okrivljenima racunati od dana i casa lisenja slobode. Zalba
na ovo resenje ne zadrzava izrsenje istog.
U smislu odredbi cl. 551 st. 1 i 2 ZKP-a
NAREDJUJE SE IZDAVANJE POTERNICE PREMA OKRIVLJENIMA.


OBRAZLOZENJE

Povelja Ujedinjenih nacija, kao najvisi pravni akt ujedinjenih naroda u
cl. 2 st. 4 izricito propisuje da ce se "svi clanovi uzdrzavati u
svojim medjunarodnim odnosima od pretnje ili upotrebe sile protiv
teritorijalnog integriteta ili politicke nezavisnosti bilo koje drzave
ili ponasanja nesaglasno ciljevima Ujedinjenih nacija".
Ista Povelja u cl. 53 utvrdjuje da se "nikakva akcija na osnovu
regionalnih aranzmana ili od strane regionalnih organizacija ne moze
preduzimati bez dozvole Saveta bezbednosti".
Opste je poznata stvar da dozvolu ili saglasnost za primenu sile prema
Jugoslaviji clanice Severno-atlantskog pakta ne samo da nije bilo nego
ona nikada nije ni trazena, sto svedoci o nameri da se ilegalna primena
sile protiv jedne suverene drzave izvrsi zaobilazenjem jedino nadleznog
organa atlantskog pakta, uz prethodne opsezne pripreme i raznovrsne
pritiske na nasu zemlju, postavljanjem neprihvatljivih uslova,
zapocinju bez najave i objavljivanja rata zlocinacku agresiju
24.3.l999. godine koja traje neprekidno do l0.6.l999. Takvom akcijom
clanice severno-atlantskog pakta predvodjene SAD pogazile su osnovne
odredbe Povelje Ujedinjenih nacija na kojima pociva citav savremeni
medjunarodni pravni i politicki poredak.
"Legalna oruzana humanitarna intervencija", kako je akteri iste
nazivaju, ne moze se drukcije kvalifikovati do nedozvoljenom,
nelegalnom, oruzanom agresijom na jednu suverenu i nezavisnu zemlju.
Upotrebom najsavremenijh sredstava borbe, koristeci najveca umna
dostignuca covecanstva u razvoju nauke i tehnologije, oni su ih
zloupotrebili u ratne svrhe. Koristeci ta sredstva izvrsili su preko
25.000 naleta sa najsavremenijim borbenim avionima opremljenim
najubojitijim i najsavremenijim borbenim avionima opremljenim
najubojitijim i najsavremenijim naoruzanjem uz lansiranje oko 600
krstarecih raketa usmeravajuci ih na unistavanje vojnih i civilnih
ciljeva, na unistavanje sredstava rada i opstanka stanovnistva, na
unistavanje svih vojnih i privrednih potencijala, vojnih efektiva i
civlnog stanovnistva, ne birajuci ni sredstva ni nacine da ostvare svoj
cilj.
Pokusali su ubistvo predsednika drzave, upotrebljavali su sredstva
borbe koja je medjunarodnim aktima zabranjena, a koja ostavljaju
dalekosezne i nesagledive teske posledice na prirodu, sadasnje i buduce
generacije.
U svojoj "humanitarnoj intervenciji" ubili su 546 vojnika, l38
policajaca i 504 civila medju kojima 88 dece koja nisu docekala da
dozive blagodeti zivota. Nanete su povrede teske i lake prirode mnogim
gradjanima, vojncima i policajcima. Takvih je oko 3.000.
Mnogi od njih su trajni invalidi.
Ostavili su iza sebe pustos tamo gde su nekada bile savremene fabrike,
skole, bolnice, obdanista, izvori toplotne energije, mostovi koji su
spajali obale reka. Unesrecene su i u crno zavijene porodice, a veliki
broj gradjana ostao bez krova nad glavom i radnog mesta. Posledice
agresije trpe svi gradjani Srbije i Jugoslavije optuzene smo pozvali da
licno ili preko svojih odabranih branilaca prisustvuju glavnom pretresu
i iznesu svoju odbranu. Postavljeni su im i branioci po sluzbenoj
duznosti da u duhu naseg krivicnog zakonodavstva i zakona o krivicnom
postupku izloze odbranu sto su oni i ucinili. Medjutim optuzeni su
ignorisali da dodju pred sud ili su se mozda plasili da se suoce sa
stvarnoscu i svojom savescu.
U ovoj krivicno-pravnoj stvari na glavnom pretresu izvedeni su dokazi u
odnosu na svako pojedinacno krivicno delo koje se optuzenima stavlja na
teret.
Brizljivom ocenom svakog dokaza pojedinacno, a u edostaku odbrana
optuzenih, ovaj sud je utvrdio da su optuzeni izvrsili napred navedena
krivicna dela. Pojedinacna ocena svakog dokaza i svih zajedno u odnosu
na svako krivicno delo bit ce izvrsena u naknadno uradjenom pisanom
obrazlozenju presude, a sada ukazujem samo na sledece.
Bombardovanje nase zemlje izvsile su snage Severno-atlantskog pakta, a
svi optuzeni su po svojim funkcijama bili najodgovorniji ljudi zemalja
koje su clanice NATO pakta, odnosno najodgovorniji ljudi u organima tog
pakta.
Oni su zajednicki ucestvovali u donosenju svih odluka u pripremama
vojne intervencije, vrsenjem propagande i raznovrsnih pritisaka vojne
intervencije na SRJ, odredjivanjem nacina te vojne akcije, odabiru
ciljeva i sredstava koja su upotrebljena, a ciji su rezultati dobro
poznate posledice ogromnog broja usmrcenih i unistenih materijalnih
dobara.
Nema dokaza da se bilo ko od optuzenih usprotivio takvim odlukama iz
cega proizlazi zkljucak da su te odluke donosene zajednicki i
jednoglasno, pa otuda proizlazi i njihova pojedinacna odgovornost za
svaku pojedinacnu radnju iz koje proizlazi obelezje krivicnih dela za
oglaseni krivim.
Zakljucak je ovog suda da su svi optuzeni bili svesni onoga sto cine,
da su se za takvu akciju pripremali i planirali je u jednom duzem
vremenskom intervalu, da su odabirali ciljeve i dejstva, pa imajuci u
vidu upotrebljena sredstva oni su hteli posledice koje su u konkretnom
slucaju nastupile.
Izvodeci dokaze bili smo ocevici brutalnih posledica agresije,
usmrcenih ljudi, zena, a posebno dece, unistenih materijalnih dobara.
Stradali su neduzni ljudi, zene i deca na svojim radnim mestima, u
svojim stanovima i kucama, na spavanju, na ulici, na mostovima, a sve
to nicim nisu izazvali.
Po oceni vog suda ni u jednom krivicnom zakonu u svetu, a ni u nasem
krivicnom zakonu nema i nemoze biti propisa po osnovu koga bi se
iskljucila krivicna odgovornost optuzenih koji su ucestvovali u
donosenju odluka za preduzimanje ovakvih radnji i za posledice koje su
nastupile. Zakljucak je ovog suda da svako ko nelegalno preduzima takve
radnje i donosi odluke preuzima na sebe i odgovornost da bude oglasen
krivim i kaznjen po zakonu.Sa tog razloga je i ovaj sud utvrdio da su
optuzeni odgovorni za sve radnje za koje su oglaseni krivim.
Krivicna dela za koja su optuzeni oglaseni krivim izvrsena su u
sticaju. Po tom osnovu ovaj sud im je prilikom odluke o kazni a u
smislu cl. 48 KZJ prethodno utvrdio pojedinacne kazne za svako krivicno
delo, a potom izrekao napred navedene jedinstvene kazne. Prilikom
donosenja odluke o kaznama u odnosu na svakog optuzenog ovaj sud je
imao u vidu opsta pravila o odmeravanju kazne predvidjena u cl. 41 KZJ.
Optuzeni su oglaseni krivim da su izvrsili po pet pojedinacnih dela.
Radi se o krivicnim delima protiv ustavnog uredenja i bezbednost SRJ i
protiv covecnosti i medjunarodnog prava. To su drustveno najopasnija
krivicna dela. Za ta dela predvidjene su kazne zatvora u dva slucaja,
do deset, a za preostal 3 krivicna dela do dvadeset godina zatvora.
Nase humano krivicno zakonodavstvo nije prdvidjalo vece kazne jer se
nioje moglo predvideti da ce se dogoditi ovako tezak zlocin da bi se za
ta krivinca dela predvidele zakonske kazne u duzem vremenskom trajanju.
Zbog toga je ovaj sud pri utvrdjivanju jedinstvenih kazni za svakog
optuzenog utvrdio zakonske kazne u vremenskom trajanju od po 20 godina
nalazeci da se jedino takvom kaznom moze ostvariti svrha kaznjavanja.


---

Questo e' il bollettino di controinformazione del
Coordinamento Nazionale "La Jugoslavia Vivra'".
I documenti distribuiti non rispecchiano necessariamente le
opinioni delle realta' che compongono il Coordinamento, ma
vengono fatti circolare per il loro contenuto informativo al
solo scopo di segnalazione e commento ("for fair use only").

Per iscriversi al bollettino: <jugoinfo-subscribe@...>
Per cancellarsi: <jugoinfo-unsubscribe@...>
Per contributi e segnalazioni: <jugocoord@...>
Archivio di JUGOINFO:
> http://www.ecircle.it/an_ecircle/articles?ecircleid%ef%bf%bd979 oppure
> http://www.egroups.com/group/crj-mailinglist/
Sito WEB del Coordinamento:
> http://digilander.iol.it/lajugoslaviavivra

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
eCircle ti offre una nuova opportunita:
la tua agenda sul web - per te e per i tuoi amici
Organizza on line i tuoi appuntamenti .
E' facile, veloce e gratuito!
Da oggi su
http://www.ecircle.de/ad620325/www.ecircle.it