(italiano / english / srpskohrvatski)

Putin: "Obamin pristup Rusiji je neprijateljski"

L'intervista integrale di Putin al giornale Politika, in cui si parla del pericolo neonazista in Europa e si condanna il tentativo degli Usa di accerchiare la Russia

1) Vladimir Putin ha accusato l'Ucraina e Lettonia dell'espansione del neonazismo (Vesti.ru)
2) Putin: Nazi virus ‘vaccine’ losing effect in Europe (RT / Politika)
3) ЕКСКЛУЗИВНИ ИНТЕРВЈУ: ВЛАДИМИР ПУТИН, председник Руске Федерације (Politika, 16/10/2014)


READ/ LISTEN/ SEE ALSO:

Interview with Sergei Glaziev - Advisor to President Putin (http://vineyardsaker.blogspot.com - 19/ago/2014 - Subtitles in english, french,german, and korean)
TRAD: la traduzione italiana per iscritto dell’intervista tratta dal sito «Informare per Resistere» 

Sergej Naryshkin, da 3 anni presidente della Duma, all’Italia: tra Europa e Russia gli interessi Usa (Marc Innaro, 17 settembre 2014)

La Russia non "punirà" l’Occidente con sanzioni di ritorsione (18/9/2014)

Putin: Russia’s isolation is ‘absurd & illusory goal’ (RT / Politika, October 15, 2014)

FLASHBACKS: 

Intervista a Putin rilasciata nel 2004 (Pandora TV)

Putin si scaglia contro i revisionisti della Seconda Guerra Mondiale

Putin Says Legal Initiative to Counter Nazism Timely (RIA Novosti, 3/7/2014)
http://en.ria.ru/russia/20140703/190798678/Putin-Says-Legal-Initiative-to-Counter-Nazism-Timely.html
or https://it.groups.yahoo.com/neo/groups/crj-mailinglist/conversations/messages/8034

Discorso di Vladimir Putin ai rappresentanti del corpo diplomatico / Putin spricht: USA wollen die Welt in eine Weltkaserne verwandeln
1 Juli 2014. Ansprache des russischen Präsidenten Wladimir Putin vor der Versammlung der Diplomaten und Botschafter des russischen Außenministeriums in Moskau. Ausschnitte. 
VIDEO: https://www.youtube.com/watch?v=WVQsoIcevLI

Putin vs. Obama
https://it.groups.yahoo.com/neo/groups/crj-mailinglist/conversations/messages/7938


=== 1 ===


Vladimir Putin ha accusato l'Ucraina e Lettonia dell'espansione del neonazismo



15/10/2014

Opporsi alla glorificazione del nazismo - è il nostro dovere comune, ha dichiarato il Presidente russo Vladimir Putin in un'intervista al quotidiano serbo "Politika", intervista data alla vigilia della sua visita a Belgrado per partecipare agli eventi dedicati al 70° anniversario della liberazione della capitale serba dagli invasori nazisti.
 
"Oggi il nostro dovere comune - opporsi alla glorificazione del nazismo" ha detto Putin. "Resistere saldamente ai tentativi di rivedere i risultati della seconda guerra mondiale. Combattere coerentemente tutte le forme e manifestazioni di razzismo, xenofobia, nazionalismo aggressivo e sciovinismo". Il leader russo ha espresso il convincimento che il contributo alla soluzione di questi problemi arriverà anche dalla celebrazione dell'anniversario a Belgrado ideato per essere un'ulteriore manifestazione della sincera amicizia dei due popoli basata su sentimenti di reciproca simpatia, rispetto e vicinanza spirituale, nonché la fratellenza dei due eserciti durante la seconda guerra mondiale. "Ci auguriamo che la conservazione della memoria storica continuerà e ci aiuterà, d'ora in avanti, a rafforzare la pace, la stabilità e la prosperità dello spazio comune europeo" ha detto il Presidente.
 
Inoltre ha espresso la sua gratitudine alla leadership serba per l'invito a visitare il paese e prendere parte alle celebrazioni. "Siamo sinceramente grati agli amici serbi per il rispetto della memoria dei soldati sovietici, che, insieme con i soldati dell'Esercito di Liberazione Popolare della Jugoslavia (AVNOJ), combatterono contro gli occupanti nazisti" ha detto il capo dello Stato. Ha ricordato come durante la seconda guerra mondiale sul territorio della ex Jugoslavia siano stati uccisi, feriti o dispersi più di 31 mila soldati e ufficiali dell'Armata Rossa. Circa 6.000 cittadini sovietici combatterono contro gli invasori nelle file dell'AVNOJ. Impresa ha portato alla nostra vittoria comune sul nazismo e rimarrà per sempre nella memoria collettiva come un esempio di coraggio e forza di volontà indomabile, di servizio disinteressato alla Patria" cita il capo dello Stato la TASS
 
"Purtroppo il "vaccino" dal virus nazista prodotto dal Processo di Norimberga in alcuni paesi europei ha perso forza. Ne sono testimonianza vivente le aperte manifestazioni di neonazismo che sono diventate abituali in Lettonia e negli altri paesi baltici" ha detto il Presidente russo. Putin ha proseguito dicendo che "di particolare preoccupazione a questo riguardo è la situazione in Ucraina, dove nel mese di febbraio si è avuto un colpo di stato anticostituzionale alla guida del quale si sono posti i nazionalisti e gli altri gruppi radicali".
 
Il Capo dello Stato ha detto che 70 anni fa, i popoli della Russia e della Serbia "insieme hanno schiacciato la criminale ideologia di odio che minacciava l'esistenza della civiltà".Anche oggi, a suo parere "è importante che la gente nei diversi paesi, nei diversi continenti ricordino quali conseguenze terribili possono provocare la fiducia nella propria eccezionalità, i tentativi con qualsiasi mezzo volti a raggiungere obiettivi geopolitici dubbi trascurando le elementari norme del diritto e della morale". "Tutto deve essere fatto per prevenire tali tragedie in futuro" ha concluso Putin.
 


=== 2 ===


Putin: Nazi virus ‘vaccine’ losing effect in Europe

Published time: October 15, 2014

The coup d’état in Ukraine is a worrying example of growing neo-Nazi tendencies in Eastern Europe, Russian President Vladimir Putin told a Serbian newspaper. He stressed that “open manifestations” of neo-Nazism are also commonplace in Baltic states.

READ MORE: Putin: Russia’s isolation is ‘absurd and illusory goal’

“Regrettably, in some European countries the Nazi virus 'vaccine' created at the Nuremberg Tribunal is losing its effect. This is clearly demonstrated by open manifestations of neo-Nazism that have already become commonplace in Latvia and other Baltic states,” Putin told Politika newspaper ahead of his visit to Serbia. “The situation in Ukraine, where nationalists and other radical groups provoked an anti-constitutional coup d’état in February, causes particular concern in this respect.”

Below is the full text of the interview.

Politika:You are coming to Belgrade to take part in the celebrations commemorating the 70th anniversary of the city’s liberation from occupation by Nazi Germany. Why, in your view, are such commemoration events important today?

Vladimir Putin: First of all, I would like to thank the Serbian leadership for the invitation to visit Serbia and take part in the celebrations commemorating the 70th anniversary of the liberation of Belgrade from occupation by Nazi Germany.

We are truly grateful to our Serbian friends for the way they treasure the memory of the Soviet soldiers who fought together with the National Liberation Army of Yugoslavia against Hitler’s occupation troops. During World War II, over 31,000 Red Army officers and soldiers were killed, wounded or went missing on the territory of former Yugoslavia. About 6,000 Soviet citizens fought against the invaders in the ranks of the National Liberation Army. Their courage brought our common victory over Nazism closer and will always be remembered by our peoples as an example of bravery, unyielding determination and selfless service to one’s homeland.

It is hard to overestimate the importance of the upcoming events. Seventy years ago, our nations joined forces to defeat the criminal ideology of hatred for humanity, which threatened the very existence of our civilization. And today it's also important that people in different countries and on different continents remember what terrible consequences may result from the belief in one’s exceptionality, attempts to achieve dubious geopolitical goals, no matter by what means, and disregard for basic norms of law and morality. We must do everything in our power to prevent such tragedies in the future.

Regrettably, in some European countries the Nazi virus “vaccine” created at the Nuremberg Tribunal is losing its effect. This is clearly demonstrated by open manifestations of neo-Nazism that have already become commonplace in Latvia and other Baltic states. The situation in Ukraine, where nationalists and other radical groups provoked an anti-constitutional coup d’état in February, causes particular concern in this respect.

Today, it is our shared duty to combat the glorification of Nazism. We must firmly oppose the attempts to revise the results of WWII and consistently combat any forms and manifestations of racism, xenophobia, aggressive nationalism and chauvinism.

I am sure that the anniversary celebrations in Belgrade, which are to become another manifestation of the sincere friendship between our nations based on the feelings of mutual affinity and respect, on spiritual kinship, on brotherhood in arms in the years of WWII, will also contribute to addressing these challenges. We hope that the preservation of historical memory will continue to help us strengthen peace, stability and welfare of the common European space together.

Politika:How do you see the Russian-Serbian relations today? What has been achieved during the past 20 years and what future trends in the interaction between the two countries do you foresee?

Vladimir Putin: Serbia has always been and still is one of Russia’s key partners in southeastern Europe. Our nations are united by centuries-long traditions of friendship and fruitful cooperation. Their development is fostered by common interests in such spheres as politics, the economy, culture and many others.

Today, Russian-Serbian relations are on the rise. In 2013, President of Serbia Tomislav Nikolic and I signed the Interstate Declaration on Strategic Partnership, reaffirming our shared intention to promote large-scale collaboration in all key areas.

We have maintained active political contacts to discuss relevant bilateral and international issues in the spirit of confidence and agree on joint practical steps. Our governments cooperate closely within the United Nations, OSCE, the Council of Europe and many other organizations.

We are satisfied with the consistent progress in our economic relations bolstered by the existing free trade regime between our countries. In 2013, our mutual trade grew by 15 percent amounting to $1.97 billion, and, in the first six months of 2014, it increased by another 16.5 percent to $1.2 billion. We expect it to reach $2 billion by the end of this year.

A positive trend continues in the field of investment as well. The total amount of Russian investments in Serbia has exceeded $3 billion. Most of these funds have been invested in the strategically-important energy industry. One example of successful cooperation is the energy giant Petroleum Industry of Serbia, which has turned from a loss-making enterprise into a major contributor to the Serbian state budget. The South Stream project will provide Serbia with more than 2 billion euro in new investments and significantly strengthen the country’s energy security.

Serbia’s rail infrastructure is being rebuilt and upgraded with the participation of the Russian Railways and our support in the form of loans.

I am pleased to see Serbian businesses play an active part in the promising Russian market. For example, they supply high-quality agricultural and industrial products.

I would like to note another important area of our bilateral cooperation. In recent years, the Russian-Serbian Humanitarian Centre in Nis has taken part in disaster response operations in the Balkans on several occasions. Last May, Russian rescuers helped to evacuate people during a severe flood. Russian Emergencies Ministry aircraft made several flights to deliver more than 140 tonnes in humanitarian aid to Serbia.

The growing mutual interest of Russian and Serbian people in our countries’ history and culture is also evidence of deepening humanitarian relations. This autumn, Serbia is hosting Days of Russian Spiritual Culture with great success. The central event is the exhibition titled Russia and Serbia. History of Spiritual Connections, 14th-19th Century. We plan to expand cultural, educational, scientific and youth exchanges, and to promote tourism and sports events.

I am confident that my upcoming visit to Belgrade will give a new boost to the traditionally friendly Russian-Serbian relations, which will continue to grow and strengthen from year to year.

Politika:There is currently a great deal of speculation regarding the possible reduction in the supplies of Russian gas to Europe because of Ukraine's debt. Should European consumers get ready for a cold winter? What about the future of the South Stream project, which is of great interest to Serbia?

Vladimir Putin: First of all, I would like to stress that Russia is meeting its obligations in full with regard to gas supplies to European consumers. We intend to further deepen our cooperation with the EU in the energy sector, where we are natural partners, on a transparent and predictable basis.

Since the beginning of the 21st century, we have successfully implemented a number of major projects together with our European partners. This includes the Nord Stream pipeline, which is an important factor in minimizing transit risks and ensuring uninterrupted gas supplies to Europe. Over recent months, Gazprom has been actively increasing gas reserves in European underground gas storage facilities. These measures are aimed to prevent transit disruptions and meet peak demand in winter.

Naturally, we are aware of the risks generated by the Ukrainian crisis. We were forced to interrupt gas supplies to Ukraine last June because the Kiev authorities refused to pay for gas supplies they had already received. In late summer and early autumn, we held a series of consultations in a three-party format with the participation of Russia, the EU and Ukraine, where we discussed possible mutually-acceptable solutions to the problem of the Ukrainian gas debt settlement, resumption of gas supplies to Ukraine - which had been stopped by the Ukrainian side itself - and continuous hydrocarbon transit to Europe. We are ready to continue constructive talks on these issues.

As for the future of Russian gas exports to Europe, the problem of transit across the Ukrainian territory remains. One of the more obvious solutions might be to diversify the delivery routes. In this regard, we hope that the European Commission will finally make a decision in the nearest future about the use of the OPAL gas pipeline at full capacity.

In addition, we need to resolve the deadlock concerning the South Stream. We are convinced that this project will significantly contribute to integrated energy security in Europe. It will benefit everybody, Russia as well as European consumers, including Serbia.

Politika:In your opinion, what is the ultimate objective of the sanctions against Russia, imposed by the EU and the United States? How long will they last, in your view, and how much harm can they do to Russia?

Vladimir Putin: This question should be addressed to the EU and the United States, whose reasoning is hard to understand. Any unbiased person knows that it was not Russia who staged the coup d’état in Ukraine, which led to the grave internal political crisis and a split in society. An unconstitutional seizure of power was the starting point for the subsequent events, including the ones in Crimea. The people of Crimea, seeing the complexity and unpredictability of the situation and in order to protect their rights to their native language, culture and history, decided to hold a referendum in full compliance with the UN Charter, as a result of which the peninsula re-joined Russia.

Our partners should be well aware that attempts to put pressure on Russia with unilateral and illegitimate restrictive measures will not bring about a settlement, but rather impede the dialogue. How can we talk about de-escalation in Ukraine while the decisions on new sanctions are introduced almost simultaneously with the agreements on the peace process? If the main goal is to isolate our country, it’s an absurd and illusory goal. It is obviously impossible to achieve it, but the economic health of Europe and the world can be seriously undermined.

With regard to the duration of the restriction measures, it also depends on the United States and the European Union. For our part, we will adopt a balanced approach to assessing the risks and impact of the sanctions and respond to them proceeding from our national interests. It is obvious that the decline in mutual confidence is bound to have a negative impact on both the international business climate in general and on the operation of European and American companies in Russia, bearing in mind that such companies will find it difficult to recover from reputational damage. In addition, it will make other countries think carefully whether it is wise to invest their funds in the American banking system and increase their dependence on economic cooperation with the United States.

Politika:What do you think the future holds for Russian-Ukrainian relations? Will the United States and Russia re-establish a strategic partnership after all that has happened, or will they build their relations in a different way?

Vladimir Putin: As for Russia, its relations with Ukraine have always played and will continue to play a very important role. Our nations are inextricably linked by common spiritual, cultural and civilizational roots. We were part of a single state for centuries, and that huge historical experience and millions of intertwined fates cannot be dismissed or forgotten.

Despite the current difficult stage in Russian-Ukrainian relations, we are interested in progressive, equitable and mutually-beneficial cooperation with our Ukrainian partners. In practice, this will become possible after sustainable peace and stability are achieved in Ukraine. Therefore, we hope to see an end to the protracted deep political and economic crisis.

Today, there is a real opportunity to end the armed confrontation, which actually amounts to a civil war. The first steps in this direction have already been made. It is vital to start a real intra-Ukrainian dialogue as soon as possible involving representatives from all the regions and political forces. This approach was documented in the Geneva Statement of April 17. Such a nationwide dialogue must focus on Ukraine’s constitutional structure and the future of the country, where all the citizens with no exception will live comfortably and in safety.

As for Russian-US ties, our aim has always been to build open partnership relations with the United States. In return, however, we have seen various reservations and attempts to interfere in our domestic affairs.

Everything that has happened since the beginning of this year is even more disturbing. Washington actively supported the Maidan protests, and when its Kiev henchmen antagonized a large part of Ukraine through rabid nationalism and plunged the country into a civil war, it blamed Russia for provoking the crisis.

Now President Barack Obama in his speech at the UN General Assembly named the “Russian aggression in Europe” as one of the three major threats facing humanity today alongside with the deadly Ebola virus and the Islamic State. Together with the sanctions against entire sectors of our economy, this approach can be called nothing but hostile.

The United States went so far as to declare the suspension of our cooperation in space exploration and nuclear energy. They also suspended the activity of the Russia-US Bilateral Presidential Commission established in 2009, which comprised 21 working groups dedicated, among other things, to combating terrorism and drug trafficking.

At the same time, this is not the first downturn in relations between our countries. We hope that our partners will realize the futility of attempts to blackmail Russia and remember what consequences discord between major nuclear powers could bring for strategic stability. For our part, we are ready to develop constructive cooperation based on the principles of equality and genuine respect for each others' interests.



=== 3 ===


СВЕТ

ЕКСКЛУЗИВНИ ИНТЕРВЈУ: ВЛАДИМИР ПУТИН, председник Руске Федерације


Обамин приступ Русији је непријатељски


Руско-српски односи су у успону. – Западне санкције натераће многе земље да преиспитају колико је паметно поверавати своја средства америчком банкарском систему


У првом интервјуу неком медију на постјугословенском простору, председник Руске Федерације Владимир Владимирович Путин истакао је значај достојног обележавања великих антифашистичких јубилеја попут 70. годишњице ослобођења Београда. Правећи отворену алузију на савремени политички контекст и односе са Сједињеним Америчким Државама, Путин је истакао да „убеђеност у властиту изузетност“ може да доведе до стравичних последица. 

То није први пут да руски председник у неком страном медију критикује америчко уверење у сопствену изузетност – учинио је то пре годину дана у „Њујорк тајмсу” – али никада пре „убеђеност у властиту изузетност“ није ставио у исту раван са злочиначком идеологијом која је срушена пре седамдесет година.

Због велике заузетости, Владимир Путин је на питања „Политике” одговорио електронским путем, што му је последњих година обичај кад даје интервјуе писаним медијима. 

                                             +    +    +    +

Како гледате на руско-српске односе данас? Шта се на том плану постигло у последњих 20 година и каква су ваша очекивања за будућност?

Србија је увек била и остаје један од кључних партнера Русије на југоистоку Европе. Наше земље и народе уједињује вишевековна традиција пријатељства и плодне сарадње. Развоју таквих односа доприносе заједнички интереси у политици, привреди, култури, као и у другим сферама живота. Данас су руско-српски односи у успону. То ми је омогућило да са председником Томиславом Николићем 2013. потпишем међудржавну Декларацију о стратешком партнерству, која је потврдила заједничко усмерење према развоју свеобухватне сарадње у свим кључним областима. Подржавамо активне политичке контакте током којих са поверењем разматрамо актуелна билатерална питања и међународне проблеме, договарамо се о заједничким практичким корацима. Наше државе тесно сарађују у УН, ОЕБС-у, Савету Европе и у више других организација.

Да ли сте задовољни садашњим степеном сарадње Србије и Русије?

Задовољни смо доследним развојем економских веза, чему доприносии постојећи режим слободне трговине између наше две земље. У 2013. години узајамна робна размена се повећала за 15 одсто и износила је 1,97 милијарди долара, а само после прве половине 2014. године робна размена је повећаназа још 16,5 одсто, односно само за тај период она већ износи 1,2 милијарде долара. Процењујемо да ће вредност робне размене, према резултатима из прве половине ове године, износити две милијарде долара.

Позитивна динамика се огледа и у сфери инвестиција. Свеукупни опсег руских улагања у Србију надмашио је износ од три милијарде долара. Темељни део ових средстава је усмерен у стратешки важну енергетску привредну грану. Најбољи пример наше успешне сарадње јесте компанија „Нафтна индустрија Србије“, која се из предузећа губиташа претворила у главног платишу –пуниоца српског државног буџета. Реализација пројекта „Јужни ток“ мора да донесе Србији више од две милијарде евра нових улагања, али и да суштински појача енергетску сигурност земље.Уз учешће отвореног деоничког друштва „Руске железнице“ и нашу кредитну подршку остварују се и пројекти реновирања и модернизације железничке инфраструктуре Србије.Говори се о могућем смањивању испорука руског гаса за Европу због дуговања Украјине. Да ли европске потрошаче очекује хладна зима?

Пре свега желим да истакнем да Русија потпуно испуњава своје обавезе у вези са испоруком гаса европским потрошачима. Усмерени смо према даљем продубљивању сарадње са ЕУ у сфери енергетике, где смо и природни партнери на транспарентној и предвидљивој основи. Почев од 2000. године заједно са европским партнерима успели смо да остваримо низ значајних пројеката, укључујући „Северни ток“, који омогућавају да се минимизирају транзитни ризици и да се обезбеди непрекидно снабдевање гасом европских земаља. Током последњих месеци „Гаспром“ убрзано повећава залихе гаса у европским подземним складиштима. Ове мере су предузете да би се спречили прекиди у транзиту гаса и да се обезбеде комфорнији услови за превазилажење врхунца потрошње у зимском периоду. Наравно, несумњиво узимамо у обзир и ризик који је у вези са кризним појавама у Украјини. Били смо приморани да прекинемо испоруке гаса Украјини у јуну ове године јер су кијевске власти одбиле да плаћају већ испоручени гас. Крајем лета и почетком јесени ове године одржан је низ интензивних консултација у трилатералном формату Русија–ЕУ–Украјина, током којих су  разматрани могући узајамно прихватљиви расплети о питањима регулисања украјинског дуговања за гас, поновног покретања испорука горива за Украјину, што је суспендовала сама украјинска страна, и стабилног транзита угљоводоника – енергената за Европу. Спремни смо за наставак конструктивних преговора по овим темама. Но, ако говоримо о даљим перспективама извоза гаса из Русије за Европу онда је очигледно да проблем транзита преко украјинске територије још увек постоји. Једна од очигледних одлука јесте диверзификација маршрута испорука –транзита. У вези с тим рачунамо да ће Европска комисија у скорије време регулисати коначно питање о коришћењу у пуном капацитету гасовода ОПАЛ.

Каква је будућност пројекта „Јужни ток“, за чију је реализацију Србија врло заинтересована?

Неопходно је деблокирање ситуације са „Јужним током“. Убеђени смо да ће овај пројекат дати битан допринос свеобухватној енергетској безбедности Европе. Од тога ће добити сви, и Русија и европски потрошачи, укључујући и Србију.

Шта је по вашем мишљењу крајњи циљ економских санкција ЕУ и САД против Русије?

Ово питање било би исправније да поставите САД и ЕУ, чију је логику тешко схватити. За било ког човека који нема предубеђења јасно је да није Русија потпомагала државни удар у Украјини, државни удар који је довео до тренутне и озбиљне унутрашњополитичке кризе и до цивилног раскола. Управо антиуставно преузимање власти на јуриш постало је полазна тачка за наредне догађаје, укључујући и догађаје на Криму. Разумевши компликован и непредвидљив развој ситуације становници Крима, бранећи своје право на матерњи језик, културу и историју, одлучили су, у пуном складу са Повељом УН,да одрже референдум, а према резултатима тог референдума полуострво Крим се ујединило са Русијом. Зато наши партнери морају прецизно да разумеју да сви покушаји притиска на Русију, преко једностраних нелегитимних и рестриктивних корака, не приближавају уређење наших односа већ само отежавају дијалог.

О каквој тежњи према деескалацији сукоба у Украјини може да се говори, ако се одлуке о новим пакетима санкција доносе и санкције уводе скоро истовремено са постизањем договора о покретању мировног процеса? Ако је главни циљ изоловање наше земље, онда је то сасвим апсурдан и илузорни циљ. Јасно је да је тај циљ немогуће остварити, иако, наравно, привредном здрављу Европе, па и читавог света при свему томе може да буде нанесена велика штета.

До када те санкције против Русије могу да трају и колико могу да нашкоде Русији?

Што се тиче рокова трајања рестриктивних мера, то такође зависи од САД и ЕУ. Са наше стране, ми ћемо избалансирано приступати процењивању ризика и последица примене санкција, па ћемо на њих реаговати полазећи од националних интереса. Очигледно је да снижење узајамног поверења не може а да не изврши негативан утицај како генерално на међународну пословну климу, тако и на делатност европских и америчких компанија у Русији, за које неће бити лако да ликвидирају штету свом угледу. Истовремено ће се и друге земље замислити колико је паметно поверавати своја средства америчком банкарском систему и јачати зависност од економске кооперације са САД.

Како видите будућност руско-украјинских односа?

За Русију су односи с Украјином одувек били и даље ће бити од великог значаја. Наши народи су нераскидиво везани заједничким духовним, културним и цивилизацијским коренима. У току више столећа смо живели у јединственој држави па ово огромно историјско искуство, узајамну повезаност милиона судбина није могуће прецртати, нити заборавити. И поред тога што је сада настала компликована етапа у руско-украјинским односима, заинтересовани смо за прогресивну, равноправну и узајамно корисну сарадњу с украјинским партнерима. У пракси ће то бити могуће након постизања стабилног мира и стабилизације ситуације у Украјини. Зато се и надамо превазилажењу продужене дубоке политичке и економске кризе. Јер, данас се појавила стварна могућност за престанак оружаног сукоба, а фактички грађанског рата. Први кораци у овом правцу су већ направљени. Неопходно је што пре почети реални дијалог унутар Украјине уз учешће представника свих регија, свих политичких снага. Такав приступ је забележен у Женевској изјави од 17. априла ове године. У оквирима таквог општенационалног дијалога потребно је предметно расправити питања о уставном поретку и будућности земље,у којој ће сви држављани Украјине без изузетка моћи да комфорно и безбедно живе.

Хоће ли између Русије и САД после свега што се догодило опет бити стратешког партнерства, или ће односи бити постављени на неке друге основе?

Што се тиче перспектива руско-америчких веза, увек смо тежили отвореним, партнерским односима са САД. Међутим, заузврат смо од стране САД добијали различите примедбе и покушаје мешања у наше унутрашње послове, а оно што се дешава од почетка ове године депримира још више. Вашингтон је активно подржао „Мајдан“ у Кијеву, те је, након што су његови штићеници у Кијеву својим разузданим национализмом изазвали нерасположење значајног дела Украјине и бацили земљу у грађански рат, почео да криви Русију да је она испровоцирала кризу. Затим је и председник Барак Обама са трибине Генералне скупштине УН укључио „руску агресију у Европи“ у списак три главне претње за човечанство данас, заједно са смртоносном грозницом еболом и терористичком групом „Исламска држава“.

Заједно са ограничењима усмереним против целих сектора наше привреде, такав приступ је тешко назвати другачије него непријатељским.

--------------------------------------------------------------------------

Важан центар у Нишу

Драго ми је да и српски предузетници енергично освајају перспективно руско тржиште, испоручују квалитетне пољопривредне и индустријске производе. Но, желео бих да истакнем још једну важну сферу билатералне сарадње. Стручњаци руско-српског хуманитарног центра у Нишу током последњих година више пута су учествовали у санацији последица ванредних ситуација на Балкану. У мају ове године, у време великих поплава, руски спасиоци су помагали у евакуацији становника поплављених подручја. Путем неколико летова авиона Министарства Русије за ванредне ситуације у Србију је допремљено више од 140 тона руске хуманитарне помоћи. Дакле, доказ растућих узајамних интереса држављана Русије и Србије, нису само хуманитарни контакти, ту је и област културе. Током јесени ове године у Србији се успешно одвијају Дани руске духовне културе, централни догађај је изложба „Русија и Србија. Историја духовних веза XIV–XIX век“. Желимо да проширимо праксу културних, образовних, научних и омладинских размена, да подстичемо туристичка путовања и спортске догађаје.Сигуран сам да ће посета Београду дати нови озбиљан подстицај традиционално пријатељским руско-српским односима. Који ће из године у годину расти и јачати.

--------------------------------------------------------------------------

Неразумно уцењивање Русије

У САД је дошлои до јавних изјава о суспендовању сарадње са нама у освајању свемира и у нуклеарној енергетици. Американци су замрзли делатност руско-америчке Председничке комисије која је била формирана 2009. године и у чији је састав улазила 21 радна група, укључујући и оне које су се бавиле питањима борбе против тероризма и нелегалног промета дроге.

Али садашње захлађење у односима између наших земаља није прво. Надамо се да ће партнери схватити неразумност покушаја да уцењују Русију, те да ће се сетити чиме је бременита неслога између две велике нуклеарне државе кад је стратешка стабилност света у питању. Са наше стране, спремни смо за развој конструктивне сарадње на принципима равноправности и стварног поштовања интереса једних и других...

Мирослав Лазански
објављено: 16.10.2014.