Nella serie di manifestazioni, vanno annoverate tra le più importanti: la parata militare che si è svolta giovedì 16 ottobre con l'arrivo del Presidente della Federazione russa Vladimir Putin, la cerimonia solenne che si è svolta al Centro Sava domenica 19 ottobre e l'atto conclusivo della deposizione di corone e fiori da parte di tante delegazioni al cimitero-memoriale dei caduti della Liberazione, lunedì 20 ottobre.
Della parata militare e della visita di Putin si è detto e scritto molto sia all'interno che fuori. Perciò mi limiterò in questo scritto a considerare due altre importanti iniziative: la cerimonia solenne al Centro Sava, il modo in cui si è svolta, e la deposizione delle corone nel cimitero-memoriale.
Rivolgendosi al pubblico, né il Sindaco né il Ministro hanno mai, nemmeno una volta, usato termini come "partigiani", "guerra popolare di liberazione", "rivoluzione", "comunisti", e nemmeno "comandante supremo, generale di Jugoslavia Josip Broz Tito". Niente di tutto questo è stato ricordato, nemmeno nella parte scenico-cinematografica della cerimonia. I presenti hanno invece potuto sentir menzionare concetti come “ravnogorac” [detto di appartenente al movimento di Ravna Gora, ovvero sinonimo per "cetnico" (ndT)] e "rosso", ma quest'ultimo non con riferimento ai partigiani, bensì ai soldati dell’Armata Sovietica.
Secondo il ministro Stefanović "una parte importante nella Liberazione di Belgrado l’ha avuta il nostro esercito nazionale, insieme agli alleati sovietici, sicché la vittoria è stata ottenuta dai nostri eroi e da quelli sovietici".
Nel video-documentario si sono intraviste in un paio di occasioni bandiere jugoslave con la stella rossa, in forma statica, mentre in forma dinamica dominavano le bandiere sovietiche e quella serba senza stella. Lo spettacolo è terminato con l’apparizione sul palcoscenico delle bandiere sovietica e serba.
In complesso, si è trattato di una strana mutazione dell’unità storica originaria, con una componente sovietica ed una componente jugoslava castrata. Pertanto una parte dei presenti ha mostrato amarezza, e si sono sentite anche le proteste degli scontenti.
Questo è solo un indicatore che conferma come stia lavorando la controrivoluzione, iniziata con la secessione degli anni ’90, quando hanno vinto le forze che erano state sconfitte nella II Guerra Mondiale. E siccome la storia è scritta dai vincitori, allora è chiaro da dove vengano la falsificazione e la revisione della Storia.
Gli organizzatori si sono concessi inoltre qualcosa di assolutamente inaccettabile anche solo dal punto di vista delle buone maniere. In mezzo a più di 3000 presenti, vi erano anche alcune centinaia di partecipanti provenienti da tutto il territorio jugoslavo, e tutti con regolari inviti. Solo dalla Croazia e dalla Slovenia erano arrivati quattro autobus, oltre a numerosissime automobili private. Erano venuti per l’importanza della manifestazione, c’erano anche i famigliari di chi aveva partecipato alla battaglia per la liberazione della città, in qualche caso perdendo anche la vita. Né gli organizzatori, tantomeno i media mainstream li hanno ricordati, neppure con una parola, il che è contro ad ogni regola protocollare e del vivere civile. E questo silenzio sui tanti ospiti danneggia la ben nota ospitalità serba.
Lunedì 20 ottobre, al cimitero-memoriale, la cerimonia è stata dedicata ai combattenti dell'Esercito di liberazione nazionale jugoslavo e dell’Armata Rossa morti durante la Liberazione di Belgrado. L’atmosfera è cambiata rispetto a quella della cerimonia del giorno precedente. Oltre ai componenti ufficiali, da protocollo, ai rappresentanti delle istituzioni pubbliche, corone sono state portate anche dagli ambasciatori di Russia, Azerbajdjan , Bielorussia e Ucraina, oltre che da persone provenienti da svariate parti della Jugoslavia, tra i quali anche i rappresentanti dei tre partiti comunisti di Serbia, con i rispettivi stendardi e striscioni.
Le celebrazioni per la Liberazione di Belgrado, durate dunque svariati giorni, dimostrano come vi sia una scissione nella società serba, ma ciò non riguarda la sola Serbia: processi controrivoluzionari si svolgono in tutte le repubbliche della Jugoslavia, solo che sono più evidenti in Croazia e in Serbia.
La battaglia per la liberazione di Belgrado
La battaglia per la liberazione di Belgrado dura dal 14 al 20 ottobre 1944, e rappresenta una tappa fondamentale nel modo di condurre la Guerra di Liberazione. In quel momento si passa dalla guerriglia a una forma di combattimento da grande esercito. Le forze del NOVJ (Esercito di Liberazione Nazionale della Jugoslavia) si raccolgono in 8 divisioni con circa 40000 combattenti; da parte sovietica partecipa il quarto Corpus meccanizzato, con altrettanti soldati. La difesa tedesca consta di 55000 unità.
Nelle battaglie periscono 2953 combattenti del NOVJ e 976 uomini dell’Armata Rossa. Dalla parte del nemico il numero di morti ammonta a di 25000. A causa del coraggio dimostrato, 13 appartenenti all’Armata Rossa saranno insigniti del titolo di Eroi Nazionali della Jugoslavia.
Vladimir Kapuralin
[L'autore è presidente del SRP - Partito Socialista dei Lavoratori, Croazia.---
70-a godišnjica oslobođenja Beograda
Nakon dužeg perioda prešućivanja događaja, ovogodišnje obilježavanje jubilarne 70-e godišnjice oslobođenja beograda u II sv. ratu imalo je sadržajnu i vremensku širinu, trajalo je nekoliko dana, sastojalo se od više različitih manifestacija, a pojedini segmenti proslave odjeknuli su i daleko izvan granica Srbije.
Između niza manifestacija među najznačajnije spadaju: vojna parada održana u četvrtak 16. oktobra i dolazak predsjednika Ruske federacije Vladimira Putina, svečana akademija održana u Sava centru u nedelju 19. oktobra i završni čin polaganja vijenaca i cvijeća brojnih delegacija na spomen groblju poginulih u akciji oslobađanja u ponedeljak 20. oktobra.
O samoj vojnoj paradi i posjeti Vladimira Putina već je dosta toga rečeno i napisano u bližem i daljnjem okruženju. Stoga ću se u ovom osvrtu fokusirat na ostale dvije značajne manifestacije: svečanu akademiju u Sava centru, na način kako je predstavljena i polaganje vijenca na spomen groblju.
Svečana akademija posvećena oslobođenju Beograda održana je u prepunoj velikoj koncertnoj dvorani, pred više od 3000 prisutnih predstavnika političkog i javnog života zemlje domaćina, predstavnika diplomatskog kora zemalja saveznica iz II sv. rata i više stotina delegata iz svih nekadašnjih jugoslavenskih republika. Dvorana nije bila dekorirana nikakvim obilježjima, koji bi ukazivali o kakvoj se manifestaciji radi.
Udarni dio akademije bio je muzičko-scensko-filmski spektakl na tri monitora, koji su pratili priču glavnog junaka učesnika borbi za oslobođenje grada, trećeg u generaciji iste porodice o kojoj je bila riječ. Nakon toga slijedio je izlazak na scenu 41 živućeg učesnika borbenih operacija za oslobođenje Beograda, koje su pozdravili beogradski gradonačelnik Siniša Mali i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović. Obojica su se nakon toga obratili prisutnima. Spektakl je režirao poznati glumac Dragan Bjelogrlić.
Prilikom obraćanja prisutnima spomenuti dvojac nijednom nije spomenuo izraz „partizani“, „narodnooslobodilačka borba“, „revolucija“, „komunisti“, ili „“vrhovni komandant, maršal Jugoslavije Josip Broz Tito“. Ništa od navedenog nije spomenuto niti u scensko-filmskom dijelu akademije. Ali su prisutni imali priliku čuti pojam „ravnogorac“ i „crveni“, time da se ovo „crveni“ nije odnosilo na partizane, već na pripadnike sovjetske armije.
Prema ministru Stefanoviću, važnu ulogu u oslobađanju Beograda imala je „naša narodna vojska“, zajedno sa sovjetskim suborcima, a pobjedu su tada izvojevali „naši i sovjetski junaci“.
U video zapisu moglo se u par navrata uočiti nekoliko jugoslavenskih zastava sa crvenom zvijezdom, u statičkoj formi, dok su u dinamičkoj formi dominirale sovjetska i srpska bez zvijezde. Spektakl završava dovođenjem na pozornicu sovjetske i srpske zastave.
Ukupno uzevši, bila je to čudna mutacija originala sovjetske komponente i kastrirane jugoslavenske komponente, jedne povijesne cjeline. Zbog čega jedan dio prisutnih nije mogao obuzdat ogorčenost, pa su se čuli i povici nezadovoljnih.
To je samo jedan od pokazatelja u nizu koji potvrđuje da je na djelu kontrarevolucija, koja je pokrenuta sa secesijom 90-ih, kada su pobijedile one snage koje su u II sv. ratu poražene, a kako povijest pišu pobjednici, onda nam mora biti razumljivo otkuda falsificiranje i revizija povijesti.
Organizator si je dozvolio još jedan propust, koji spada u domenu najblaže rečeno opće pristojnosti. Među više od tri hiljade uzvanika na akademiji, bilo je i nekoliko stotina iz svih republika sa jugoslavenskog prostora i svi smo bili sa urednim pozivnicama. Samo iz Hrvatske i Slovenije došla su po dva autobusa iz svake, uz neutvrđeni broj osobnih automobila. Neki su došli zbog značaja manifestacije. Bilo je i onih čija je rodbina učestvovala u borbama za oslobođenje grada, od kojih su neki položili i svoje živote. Organizator, a ni mainstream mediji nisu ni riječju spomenuli njihovo prisustvo, što je u suprotnosti sa opće prihvaćenim uzancama protokolarnog i civilizacijskog ponašanja. Ali prešućivanje prisustva tolikog broja gostiju, kompromitira dobro poznatu poslovičnu srpsku gostoljubivost.
U ponedeljak 20. oktobra na memorijalnom groblju odana je pošta borcima Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije i Crvene armije poginulima u borbama za oslobođenje Beograda. Atmosfera se razlikovala od one na akademiji prethodnog dana. Osim protokolarnog sastava, predstavnika državnih institucija, vijence su položili i ambasadori Rusije, Azerbejđana, Belorusije i Ukraine, kao i neutvrđen broj pojedinaca i grupa sa šireg jugoslavenskog prostora, među kojima i pripadnici tri komunističke partije iz Srbije, sa prigodnim zastavama i transparentima.
Događaji tokom višednevnog obilježavanja godišnjice oslobođenja Beograda, upućuju na rascjep koji vlada u srpskom društvu, ali Srbija u tome nije izuzetak. Kontrarevolucionarni se procesi sprovode u svim republikama nekadašnje Jugoslavije, samo što je to u Hrvatskoj i Srbiji puno izraženije.
BITKA ZA OSLOBOĐENJE BEOGRADA
Bitka za oslobađanje samog Beograda trajala je od 14. Do 20. X 1944. godine i predstavljala je prekretnicu u dotadašnjem načinu ratovanja. Bila je to prekretnica kada je Narodno oslobodilačka vojska Jugoslavije iz gerilske vojske prešla u snažnu armiju.
Snage NOVJ prikupljene su u osam divizija sa oko 40.000 boraca, sa sovjetske strane učestvovao je 4. Gardijski mehanizirani korpus, također sa 40.000 boraca. Njemačka obrana raspolagala je sa 55.000 vojnika.
U borbama je poginulo približno 2.953 boraca NOVJ i 976 boraca Crvene armije. Na strani neprijatelja bilo je oko 25.000 poginulih. Zbog iskazane hrabrosti 13 pripadnika Crvene armije proglašeno je narodnim herojima Jugoslavije.
Vladimir Kapuralin
http://www.komunistisrbije.rs/седамдесетогодишњица-ослобођења-бео/
СЕДАМДЕСЕТОГОДИШЊИЦА ОСЛОБОЂЕЊА БЕОГРАДА
Нека је вечна слава палим борцима Народноослободилачке војске Југославије и славне Црвене армије, ослободиоца Београда !
Комунисти Србије честитају седамдесетогодишњицу ослобођења грађанима Београда и свима онима са југословенског простора, који цене НОБ и социјалистичку револуцију и позитивна достичнућа четрдесетпетогодишње сцијалистичке изградње Југославије !
Ослобођење Београда 20 Октобра 1944 године, представља једну од најзначајнијих победа НОВ и партизанских одреда Југославије у Другом светском рату. У борби за ослобођење Београда- главног града СФРЈ, своје животе су дали борци НОР из свих крајева Југославије, збратимљени са борцима славне Црвене армије. Ослобођење Београда има општејугословенски карактер и значај и по томе што је најавило коначну победу НОП и социјалистичке револуције у Југославији.
Резултат четворогодишње АНОБ и социјалистичке револуције, под руководством славне КПЈ са другом Титом на челу, био је стварање Социјалистичке фереративне републике Југославије, као заједнице слободних и равноправних народа и народности, као једне од најцењенијих и најпросперитетнијих земаља света. За такву оцену још увек имамо милионе живих сведока, не само на југословенском простору, него и широм света.
Обележавање овог значајног историјског датума, спроведено је по сценарију чији садржај су дефинисали и спровели званични органи Републике Србије на који сваки човек, коме је стало до историјске истине, може ставити низ приговора, нарочито на сценарио војне параде и приредбу у Сава центру.
Свака част и поштовање херојима Првог светског рата, балканских и свих других ослободилачких ратова, које је наш народ у својој мукотрпној историји водио против свих завојевача. Комунисти Србије сматрају да је требало у први план обележавања овог значајног датума ставити елементе који речју и визуелно истичу успомене на славне дане везане за ослобођење Београда 1944 године, као једног од најзначајнијих догађаја у саставу четворогодишње НОБ и социјалистичке револуције. Ако је званична власт Србије одлучила да свечано обележи ослобођење Београда од фашистичких окупарора и домаћих издајника, онда је тај догађај у свим деловима прославе требало да има приоритет, а не да се свесно потискује на маргине, са циљем да се минимизира и омаловажи улога НОВ Југославије. Најбољи доказ за то је политички говор који је на почетку војне параде одржао Председник Републике Србије господин Томислав Николић, у коме су више од 4/5 излагања биле посвећене питањима која нису везана за ослобођење Београда 1944 године, за разлику од Председника Руске федерације господина Владимира Путина, који је готово читаво своје излагање посветио ослобођењу Београда и заједничкој победи бораца НОВ Југославије и Црвене армије. У време борбе за ослобођење Београда Народно ослободилачка војска Југославије је већ била израсла у четврту војну силу антихитлеровске коалиције, после СССР, САД и Велике Британије. Прећуткивање те историјске истине може значити само кривотворење историјских чињеница. Зар неби било коректније да су испред свечане трибине били поређани војници у униформама српске војске из Првог светског рата, борци НОВ Југославије са капама на којима би биле петрокраке и војници у униформи Црвене армије ?
Свечана приредба у Сава центру остварила је високе домете, како по садржају тако и по уметничком доживљају. Снажан утисак је оставила сцена у којој се скандирало:“Боље рат него пакт“ и „Боље гроб него роб“. Зар нису борци НОВ и партизанских одреда Југославије, под руководством славне КПЈ са другом Титом н челу, најдоследније применили слогане истакнуте на демонстрацијама 27.Марта 1941 године ? Снажан утисак је оставила и прича о судбини једне београдске породице у којој је упечатљиво приказан слободарски дух српског народа, али и у том делу имамо један озбиљан приговор због одступања од историјске истине. Наиме, потомак славних предака из балканског и Првог светског рата, припадник југославенске војске у Другом светском рату, који се пред немцима декларише као припадник Равнгорског покрета и као „црвени“ јер воли црвену Русију, представљен је као главни репрезентантстрадалника у Бањичком логору. Истина је да су главни страдалници били комунисти, Јевреју, Роми и многи други симпатизери народноослободилачког покрета. Овој свечаности су присуствовали и борци НОР са читавог простора Југословије, од којих су многи учествовали у борбама за ослобођење Београда, али их нико од званичних говорника није поздравио ?! То је срамота, пре свега, за оне који су их позвали али и за званичну власт Републике Србије.
Полагање венаца на гробове ослободилаца Београда 20 Октобра Овај део свечаности је, уз учешће значајног броја бораца НОР из свих крајева Југославије, комуниста, патриотских организација које поштују НОБ и социјалистичку револуцију и грађана Београда, са много југословенских, српских, хрватских, словеначких застава са петокракама и црвених комунистичих застава, протекао најкоректније. Прикладан говор су одржали Градоначелник Београда господин Синиша Мали и Министар за рад и социјалну политику господин Александар Вулин који је смогао храбрости, за разлику од свих других представника власти, да изјави: „Једноставна је истина да су Београд ослободили припадници НОВ и партизанскох одреда Југославије у садејству са Црвеном армијом“. Додао је да о свему шта је после било можемо да се споримо али око тога ко је ослободио Београд 1944 године не. Комунисти и борци су певали химну „Хеј словени“ и партизанске песме, међу којима је била запажена песма: Нема нама изласка из мрака док не засја звезда петокрака, По шумама и горама и друге. Извикиване су и неке пароле као што су: Братство-јединство, Живела слободарска југословенска идеја итд.
Ако желимо кратко оценити садашње стање у нашој земљи онда би могли рећи следеће:
Након разбијања СКЈ на 14 Конгресу, а затим и СФРЈ у крвавом грађанском рату, са великим људским жртавма, материјалним губитцима и двадесетпетогодишњим назадовањем у свим областима живота, данас имамо стање у Србији, а слично је и у другим бившим републикама, које карактеришу:(1) Привредни колапс, велика незапосленост, презадуженост и социјална беда; (2)Контролисани политички хаос уз доминантан утицај САД и водећих земаља ЕУ; (3)Угроженост суверенитета и територијалног интегритета, као и многи други негативни процеси у готово свим областима живота. То је логична последица и саставни део негативних процеса у светским размерама, максимално заоштрених економских, социјалних, безбедносних, еколошких и многих других проблема са којима је савремени свет данас суочен.
Без обзира на наведене огромне тешкоће, са којима смо већ деценијама суочени, ми комунисти верујемо у снагу Народа, у супериорност и трајну вредност комунистичких идеја.
Кључно питање, пред којим се данас налазе комунисти и друге прогресивне снаге на југословенском простору, гласи:
Како ујединити наше напоре, да се незадовољство убедљиве већине грађана постојећим стањем каналише у организовану политичку снагу у свакој појединачној држави и на читавом југословенском простору ? Како грађанима вратии самопоуздање, ентузијазам и достојанство и мотивисати их, а пре свега младе људе, да се укључе у класну борбу на страни комуниста, где је њихово природно место као бораца за истински друштвени прогрес ?
Београд, 20.Октобра. 2014 године. Комунисти Србије
Поводом јубиларне 70.годишњице ослобођења Београда, Србије, у Другом светском рату, Председништво СУБНОР-а Србије организовало је одржавање Округлог стола, о теми Ослобођење Србије 1944-1945. године.
На скупу је поднесено 21 саопштење и вођена расправа, уз уважавање става да је историјска наука стални дијалог садашњости са прошлошћу, да су садашњост и будућност сврха историје, јер историјска наука снажно утиче на формирање историјске свести народа, друштвене свести у целини, самосвести о садашњости и будућности.
За скуп су припремљена, поднешена следећа саопштења, програм рада Скупа: