Posledice ratnih razaranja na ekosisteme Fruske gore
Opustoseno 10.000 hektara sume
> http://www.danas.co.yu/images/null.gif
Novi Sad - Nacionalni park Fruska gora je podrucje koje je
najintenzivnije bombardovano u Srbiji za vreme NATO agresije, kaze
biolog Vida Stojsic, prezentujuci na nedavnoj tribini koju su
organizovali Zavod za zastitu prirode Srbije i Ekoloski pokret Novog
Sada, video materijal i rad strucnih ekipa, nastao nakon dvogodisnjeg
posmatranja ostecenog terena.
U periodu od 4.aprila do 8.juna 1999. godine na Frusku goru baceno
je 300 do 500 razornih bombi i dva kontejnera kasetnih bombi, a dosad
su
evidentirana i 103 kratera od bombi, iznosi Stojsic i dodaje da je od
25.000 hektara parka devastirano oko 10.000 hektara, pri cemu je na
podrucju od 13 hektara potpuno unisten zivi svet, stvaran hiljadama
godina.
Stradale stoletne bukove i hrastove sume, ali i retke botanicke
vrste, kao sto su orhideje, sase i jedrenka, a ugrozen je i pticji
svet.
Unistena su gnezdista orla krstasa, najredje vrste u Srbiji, koja je
na
Fruskoj gori imala tri gnezda.
Podrucja koja su najvise stradala u bombardovanju su Iriski venac,
Paragovo, Crveni cot, Duboca, Ravne i Kraljeve stolice. Najvise je
unisten prostor oko TV tornja i centra za rekreaciju Elektrovojvodine.
Tu je pronadjeno 10 kratera, a stradala je suma hrasta kitnjaka i
graba
stara 117 godina. U prolece 2000. godine strucne ekipe su pokusale
sadnjom da obnove sume, ali se zbog suse primilo samo 50 odsto
sadnica,
kaze Stojsiceva i dodaje da je u toku obnova turisticko-rekreativnog
centra na tom terenu.
Na Dubocasu su evidentirana 34 kratera, a bombe su unistile oko 4
hektara zbunja i drveca. Na Kraljevim stolicama je ogroman krater
velicine 15x15 metra, a unistena je retka suma hrasta kitnjaka stara
112
godina. Pokusana je obnova, ali to vrlo tesko ide. Strucne ekipe su
ocenile da je potrebno saditi pionirske vrste drveca, medju kojima je
breza najpogodnija. Na Iriskom vencu stabla su unakazena od kasetnih
bombi, a krosnje su unistene na visini od osam do 10 metara. Za vreme
sanacije su posecena sva ostecena stabla, a secina je ostavljena zbog
spontanog obnavljanja, sto je dalo rezultate - pojavili su se novi
izdanci srebrne lipe, graba i bagrema.
Krajem prosle zime zbog mnogo snega, padala su stabla na
podrucjima
koja su najvise bombardovana. Izvaljena su stabla bukve i lipe, a
steta
se procenjuje na oko 3.000 kubika. Kao posledica toga doslo je do
erozije zemljista, narocito u dubokim jarugama Strazilova, Kalinog
potoka, Skevine jame na Kraljevim stolicama, Rakovcu na Dubocasu i
Hajduckom bregu na Crvenom cotu.
Vida Stosic tvrdi da sumsko voce i bilje nije bilo zatrovano, i da
su radioaktivni stroncijum pronasli samo u gljivama.
Nakon utvrdjene stete, ekipe Zavoda za zastitu Srbije i
Nacionalnog
parka Fruske gore uradile su projekat sanacije i revitalizacije suma,
kojima rukovodi inz. Branko Kovacevic. Do sada su zatrpani svi
pronadjeni krateri. U toku je sanacija i priprema zemljista za
rekultivaciju. Zakljuceno je da je na nekim terenima moguce
samoobnavljanje suma graba, bukve i lipe, dok je za najugrozenije
terene, poput Kraljevih stolica, potrebna dugogodisnja intervencija,
odnosno sadnja drveca, od kojih je najpogodnija breza.
Nikola Aleksic, predsednik Ekoloskog pokreta grada Novog Sada,
dodao
je da veliku stetu parku nanose i neplanske sece, te je zbog toga
organizovano stanovnistvo fruskogorskih naselja da dezura i brani sume
od toga.
N. Lalic - Jankov
http://www.danas.co.yu/
Opustoseno 10.000 hektara sume
> http://www.danas.co.yu/images/null.gif
Novi Sad - Nacionalni park Fruska gora je podrucje koje je
najintenzivnije bombardovano u Srbiji za vreme NATO agresije, kaze
biolog Vida Stojsic, prezentujuci na nedavnoj tribini koju su
organizovali Zavod za zastitu prirode Srbije i Ekoloski pokret Novog
Sada, video materijal i rad strucnih ekipa, nastao nakon dvogodisnjeg
posmatranja ostecenog terena.
U periodu od 4.aprila do 8.juna 1999. godine na Frusku goru baceno
je 300 do 500 razornih bombi i dva kontejnera kasetnih bombi, a dosad
su
evidentirana i 103 kratera od bombi, iznosi Stojsic i dodaje da je od
25.000 hektara parka devastirano oko 10.000 hektara, pri cemu je na
podrucju od 13 hektara potpuno unisten zivi svet, stvaran hiljadama
godina.
Stradale stoletne bukove i hrastove sume, ali i retke botanicke
vrste, kao sto su orhideje, sase i jedrenka, a ugrozen je i pticji
svet.
Unistena su gnezdista orla krstasa, najredje vrste u Srbiji, koja je
na
Fruskoj gori imala tri gnezda.
Podrucja koja su najvise stradala u bombardovanju su Iriski venac,
Paragovo, Crveni cot, Duboca, Ravne i Kraljeve stolice. Najvise je
unisten prostor oko TV tornja i centra za rekreaciju Elektrovojvodine.
Tu je pronadjeno 10 kratera, a stradala je suma hrasta kitnjaka i
graba
stara 117 godina. U prolece 2000. godine strucne ekipe su pokusale
sadnjom da obnove sume, ali se zbog suse primilo samo 50 odsto
sadnica,
kaze Stojsiceva i dodaje da je u toku obnova turisticko-rekreativnog
centra na tom terenu.
Na Dubocasu su evidentirana 34 kratera, a bombe su unistile oko 4
hektara zbunja i drveca. Na Kraljevim stolicama je ogroman krater
velicine 15x15 metra, a unistena je retka suma hrasta kitnjaka stara
112
godina. Pokusana je obnova, ali to vrlo tesko ide. Strucne ekipe su
ocenile da je potrebno saditi pionirske vrste drveca, medju kojima je
breza najpogodnija. Na Iriskom vencu stabla su unakazena od kasetnih
bombi, a krosnje su unistene na visini od osam do 10 metara. Za vreme
sanacije su posecena sva ostecena stabla, a secina je ostavljena zbog
spontanog obnavljanja, sto je dalo rezultate - pojavili su se novi
izdanci srebrne lipe, graba i bagrema.
Krajem prosle zime zbog mnogo snega, padala su stabla na
podrucjima
koja su najvise bombardovana. Izvaljena su stabla bukve i lipe, a
steta
se procenjuje na oko 3.000 kubika. Kao posledica toga doslo je do
erozije zemljista, narocito u dubokim jarugama Strazilova, Kalinog
potoka, Skevine jame na Kraljevim stolicama, Rakovcu na Dubocasu i
Hajduckom bregu na Crvenom cotu.
Vida Stosic tvrdi da sumsko voce i bilje nije bilo zatrovano, i da
su radioaktivni stroncijum pronasli samo u gljivama.
Nakon utvrdjene stete, ekipe Zavoda za zastitu Srbije i
Nacionalnog
parka Fruske gore uradile su projekat sanacije i revitalizacije suma,
kojima rukovodi inz. Branko Kovacevic. Do sada su zatrpani svi
pronadjeni krateri. U toku je sanacija i priprema zemljista za
rekultivaciju. Zakljuceno je da je na nekim terenima moguce
samoobnavljanje suma graba, bukve i lipe, dok je za najugrozenije
terene, poput Kraljevih stolica, potrebna dugogodisnja intervencija,
odnosno sadnja drveca, od kojih je najpogodnija breza.
Nikola Aleksic, predsednik Ekoloskog pokreta grada Novog Sada,
dodao
je da veliku stetu parku nanose i neplanske sece, te je zbog toga
organizovano stanovnistvo fruskogorskih naselja da dezura i brani sume
od toga.
N. Lalic - Jankov
http://www.danas.co.yu/