Subject: Ruska Duma povodom godisnjice agresije
Date: Mon, 8 Apr 2002 19:22:03 +0200
From: "Vladimir Krsljanin"
Usvojeno 3. aprila 2002. godine
I Z J A V A
Drzzavne Dume
Povodom trecce godissnjice agresije NATO na Saveznu
Republiku Jugoslaviju
24. marta 2002. godine navrssile su se tri
godine od dana poccetka agresije drzzava - cclanica
Organizacije Severnoatlantskog pakta (NATO) na Saveznu
Republiku Jugoslaviju.
Taj ccin medjunarodne samovolje je imao za
posledicu pogibiju i ranjavanje hiljada civila.
Materijalna ssteta naneta privredi Savezne Republike
Jugoslavije procenjuje se na desetine milijardi dolara
SAD. Jugoslaviji i Balkanu u celini naneta je ogromna
ekolosska ssteta ccije cce se posledice decenijama
oseccati.
Zapadne drzzave nisu uspele da podnesu
dokaze genocida nad kosovskim Albancima i njihovog
nasilnog proterivanja s Kosova, iako su upravo takve
tvrdnje posluzzile kao izgovor za agresiju. Obrnuto,
potvrdilo se da je egzodus albanskih izbeglica s Kosova
predstavljao rezultat masovnog raketiranja i
bombardovanja od strane NATO-a.
Posledice agresije bile su razorne ne samo
za Jugoslaviju, vecc i za privredu i politiccku
stabilnost Evrope u celini. Autonomna pokrajina Kosovo i
Metohija, izvedena iz kontrole jugoslovenskih vlasti,
pretvorila se u zzarisste medjunarodnog kriminala, pre
svega nelegalne trgovine narkoticima i oruzzjem.
Agresivna dejstva albanskih ekstremista protiv Makedonije
u 2001. godini predstavljaju neminovni nastavak agresije
NATO protiv Savezne Republike Jugoslavije.
Dostojno je osude to ssto zapadne drzzave
koje igraju centralnu ulogu u sastavu KFOR-a i UNMIK-a
nisu obezbedile izvrssavanje rezolucije Saveta
bezbednosti OUN br. 1244 (1999.). Broj izbeglica - Srba i
lica ostalih nealbanskih nacionalnosti - iznosi oko
350.000. Broj ubijenih, ranjenih i otetih od albanskih
ekstremista posle ulaska KFOR-a na teritoriju Kosova juna
1999.godine meri se hiljadama.
Uz tolerantnost KFOR-a u pokrajini je
srusseno preko sto crkava od kojih su mnoge dragoceni
spomenici kulture pod zasstitom UNESCO-a. Pod
pokroviteljstvom UNMIK-a sprovode se politiccke i
ekonomske mere koje vode izvodjenju Autonomne pokrajine
Kosovo i Metohija iz sastava Savezne Republike
Jugoslavije.
Naroccitu zabrinutost izazivaju saopsstenja
o vezama albanskih ekstremista sa medjunarodnim
teroristima, podrssci koju im pruzzaju Osama bin Laden i
njegova organizacija "Al Kaida". Deputati Drzzavne Dume
ne mogu ignorisati mnogobrojne tvrdnje zapadne i
jugoslovenske sstampe o tome da je takozvana
Oslobodilaccka vojska Kosova imala direktnu ili posrednu
podrssku specijalnih sluzzbi niza zapadnih drzzava.
Drzzavna Duma Federalne Skupsstine Ruske
Federacije skrecce paznju na to da zapadne drzzave -
cclanice NATO, koje su izvrssile agresiju na Saveznu
Republiku Jugoslaviju, i dalje izbegavaju da nadoknade
sstetu nanetu vissemeseccnim raketiranjem i
bombardovanjem teritorije Jugoslavije. Saveznoj Republici
Jugoslaviji takodje nije pruzzena u punom obimu ni
materijalna pomocc koju su zapadne drzzave obeccale u
okviru Pakta za stabilnost Jugoistoccne Evrope potpisanog
1999. godine.
Neregulisanost situacije na Balkanu i dalje
taj region ccini zzarisstem napetosti, predstavlja
pretnju miru i stabilnosti ne samo u Evropi, vecc i van
njenih granica.
Drzzavna Duma potvrdjuje svoju ocenu akcije
NATO-a kao ccina agresije kojom su grubo pogazzeni
Povelja Organizacije Ujedinjenih nacija,
opssteprihvacceni principi i norme medjunarodnog prava,
datu u izjavi od 27. marta 1999. godine, a takodje
insistira na tome da su drzave - cclanice NATO-a duzzne
da nadoknade sstetu nanetu agresijom Saveznoj Republici
Jugoslaviji.
Potvrdjujucci svoje priznavanje suvereniteta
Savezne Republike Jugoslavije nad Autonomnom pokrajinom
Kosovo i Metohija u sastavu Republike Srbije, Drzzavna
Duma apeluje na medjunarodnu zajednicu da se uzdrzzi od
dejstava koja mogu za sobom povucci jaccanje
separatisticckih tendencija u Autonomnoj pokrajini Kosovo
i Metohija.
Deputati Drzzavne Dume insistiraju na
nuzznosti bezuslovne primene rezolucije Saveta
bezbednosti OUN 1244 (1999.), pa i njenih postavki o
povratku jugoslovenske armije i policije na Kosovo radi
ccuvanja srpskih svetinja, razminiranja minskih polja,
sluzzbe u graniccnim karaulama.
Moraju se stvoriti uslovi za povratak
izbeglica, bezbedan zzivot i kretanje ljudi po ccitavoj
teritoriji Kosova. Bez toga je tessko occekivati da cce
tamo ubuducce biti saccuvani mir i stabilnost.
Takodje je neophodno obustaviti rad
Medjunarodnog tribunala za sudsko gonjenje lica
odgovornih za ozbiljna krssenja medjunarodnog
humanitarnog prava izvrssena na teritoriji bivsse
Jugoslavije od 1991. godine, koji se pretvorio u
represivni organ NATO-a. Drzzavna Duma potvrdjuje svoj
apel za ukidanje mere pritvora u odnosu na bivsseg
Predsednika Savezne Republike Jugoslavije S.
Milossevicca, sadrzzan u odluci Drzzavne Dume Federalne
Skupsstine Ruske Federacije br. 2480-III GD od 15.
februara 2002. godine.
Deputati Drzzavne Dume se obraccaju
Predsedniku Ruske Federacije V.V. Putinu i Vladi Ruske
Federacije s molbom da se aktiviraju politiccke,
trgovinsko-ekonomske, kulturne, vojne i druge veze sa
Saveznom Republikom Jugoslavijom.
Drzzavna Duma ponovo izrazzava solidarnost
sa Saveznom Republikom Jugoslavijom koja je postala
zzrtva niccim izazvane agresije, nepromenljivu spremnost
za prijateljstvo i saradnju sa bratskim narodima te
zemlje.
To join or help this struggle, visit:
http://www.sps.org.yu/ (official SPS website)
http://www.belgrade-forum.org/ (forum for the world of equals)
http://www.icdsm.org/ (the international committee to defend
Slobodan Milosevic)
http://www.jutarnje.co.yu/ ('morning news' the only Serbian
newspaper advocating liberation)
Date: Mon, 8 Apr 2002 19:22:03 +0200
From: "Vladimir Krsljanin"
Usvojeno 3. aprila 2002. godine
I Z J A V A
Drzzavne Dume
Povodom trecce godissnjice agresije NATO na Saveznu
Republiku Jugoslaviju
24. marta 2002. godine navrssile su se tri
godine od dana poccetka agresije drzzava - cclanica
Organizacije Severnoatlantskog pakta (NATO) na Saveznu
Republiku Jugoslaviju.
Taj ccin medjunarodne samovolje je imao za
posledicu pogibiju i ranjavanje hiljada civila.
Materijalna ssteta naneta privredi Savezne Republike
Jugoslavije procenjuje se na desetine milijardi dolara
SAD. Jugoslaviji i Balkanu u celini naneta je ogromna
ekolosska ssteta ccije cce se posledice decenijama
oseccati.
Zapadne drzzave nisu uspele da podnesu
dokaze genocida nad kosovskim Albancima i njihovog
nasilnog proterivanja s Kosova, iako su upravo takve
tvrdnje posluzzile kao izgovor za agresiju. Obrnuto,
potvrdilo se da je egzodus albanskih izbeglica s Kosova
predstavljao rezultat masovnog raketiranja i
bombardovanja od strane NATO-a.
Posledice agresije bile su razorne ne samo
za Jugoslaviju, vecc i za privredu i politiccku
stabilnost Evrope u celini. Autonomna pokrajina Kosovo i
Metohija, izvedena iz kontrole jugoslovenskih vlasti,
pretvorila se u zzarisste medjunarodnog kriminala, pre
svega nelegalne trgovine narkoticima i oruzzjem.
Agresivna dejstva albanskih ekstremista protiv Makedonije
u 2001. godini predstavljaju neminovni nastavak agresije
NATO protiv Savezne Republike Jugoslavije.
Dostojno je osude to ssto zapadne drzzave
koje igraju centralnu ulogu u sastavu KFOR-a i UNMIK-a
nisu obezbedile izvrssavanje rezolucije Saveta
bezbednosti OUN br. 1244 (1999.). Broj izbeglica - Srba i
lica ostalih nealbanskih nacionalnosti - iznosi oko
350.000. Broj ubijenih, ranjenih i otetih od albanskih
ekstremista posle ulaska KFOR-a na teritoriju Kosova juna
1999.godine meri se hiljadama.
Uz tolerantnost KFOR-a u pokrajini je
srusseno preko sto crkava od kojih su mnoge dragoceni
spomenici kulture pod zasstitom UNESCO-a. Pod
pokroviteljstvom UNMIK-a sprovode se politiccke i
ekonomske mere koje vode izvodjenju Autonomne pokrajine
Kosovo i Metohija iz sastava Savezne Republike
Jugoslavije.
Naroccitu zabrinutost izazivaju saopsstenja
o vezama albanskih ekstremista sa medjunarodnim
teroristima, podrssci koju im pruzzaju Osama bin Laden i
njegova organizacija "Al Kaida". Deputati Drzzavne Dume
ne mogu ignorisati mnogobrojne tvrdnje zapadne i
jugoslovenske sstampe o tome da je takozvana
Oslobodilaccka vojska Kosova imala direktnu ili posrednu
podrssku specijalnih sluzzbi niza zapadnih drzzava.
Drzzavna Duma Federalne Skupsstine Ruske
Federacije skrecce paznju na to da zapadne drzzave -
cclanice NATO, koje su izvrssile agresiju na Saveznu
Republiku Jugoslaviju, i dalje izbegavaju da nadoknade
sstetu nanetu vissemeseccnim raketiranjem i
bombardovanjem teritorije Jugoslavije. Saveznoj Republici
Jugoslaviji takodje nije pruzzena u punom obimu ni
materijalna pomocc koju su zapadne drzzave obeccale u
okviru Pakta za stabilnost Jugoistoccne Evrope potpisanog
1999. godine.
Neregulisanost situacije na Balkanu i dalje
taj region ccini zzarisstem napetosti, predstavlja
pretnju miru i stabilnosti ne samo u Evropi, vecc i van
njenih granica.
Drzzavna Duma potvrdjuje svoju ocenu akcije
NATO-a kao ccina agresije kojom su grubo pogazzeni
Povelja Organizacije Ujedinjenih nacija,
opssteprihvacceni principi i norme medjunarodnog prava,
datu u izjavi od 27. marta 1999. godine, a takodje
insistira na tome da su drzave - cclanice NATO-a duzzne
da nadoknade sstetu nanetu agresijom Saveznoj Republici
Jugoslaviji.
Potvrdjujucci svoje priznavanje suvereniteta
Savezne Republike Jugoslavije nad Autonomnom pokrajinom
Kosovo i Metohija u sastavu Republike Srbije, Drzzavna
Duma apeluje na medjunarodnu zajednicu da se uzdrzzi od
dejstava koja mogu za sobom povucci jaccanje
separatisticckih tendencija u Autonomnoj pokrajini Kosovo
i Metohija.
Deputati Drzzavne Dume insistiraju na
nuzznosti bezuslovne primene rezolucije Saveta
bezbednosti OUN 1244 (1999.), pa i njenih postavki o
povratku jugoslovenske armije i policije na Kosovo radi
ccuvanja srpskih svetinja, razminiranja minskih polja,
sluzzbe u graniccnim karaulama.
Moraju se stvoriti uslovi za povratak
izbeglica, bezbedan zzivot i kretanje ljudi po ccitavoj
teritoriji Kosova. Bez toga je tessko occekivati da cce
tamo ubuducce biti saccuvani mir i stabilnost.
Takodje je neophodno obustaviti rad
Medjunarodnog tribunala za sudsko gonjenje lica
odgovornih za ozbiljna krssenja medjunarodnog
humanitarnog prava izvrssena na teritoriji bivsse
Jugoslavije od 1991. godine, koji se pretvorio u
represivni organ NATO-a. Drzzavna Duma potvrdjuje svoj
apel za ukidanje mere pritvora u odnosu na bivsseg
Predsednika Savezne Republike Jugoslavije S.
Milossevicca, sadrzzan u odluci Drzzavne Dume Federalne
Skupsstine Ruske Federacije br. 2480-III GD od 15.
februara 2002. godine.
Deputati Drzzavne Dume se obraccaju
Predsedniku Ruske Federacije V.V. Putinu i Vladi Ruske
Federacije s molbom da se aktiviraju politiccke,
trgovinsko-ekonomske, kulturne, vojne i druge veze sa
Saveznom Republikom Jugoslavijom.
Drzzavna Duma ponovo izrazzava solidarnost
sa Saveznom Republikom Jugoslavijom koja je postala
zzrtva niccim izazvane agresije, nepromenljivu spremnost
za prijateljstvo i saradnju sa bratskim narodima te
zemlje.
To join or help this struggle, visit:
http://www.sps.org.yu/ (official SPS website)
http://www.belgrade-forum.org/ (forum for the world of equals)
http://www.icdsm.org/ (the international committee to defend
Slobodan Milosevic)
http://www.jutarnje.co.yu/ ('morning news' the only Serbian
newspaper advocating liberation)