Data: 08/07/2002 22:58
Da: Artel
Oggetto: Novi tekst na ARTEL GEOPOLITIKA_ Advokat Zak Verzes na
Beogradskom forumu na temu : Medjunarodni terorizam

ARTEL GEOPOLITIKA by www.artel.co.yu
office@...
Datum:08 Juli 2002
BEOGRADSKI FORUM ZA SVET RAVNOPRAVNIH- OKRUGLI STO: MEDJUNARODNI
TERORIZAM: IZLAGANJE: ŽAKA VERŽESA

22. januar 2002.
Izlaganje ŽAKA VERŽESA, renomiranog Francuskog advokata iz Pariza:

Dragi prijatelji, Smatram da u vezi sa stavom zemalja NATO, govoriti o
duplim standardima-nije dovoljno. U stvari, zemlje NATO-a u njihovoj
agresiji protiv Jugoslavije praktikovale su same terorizam. To je
državni terorizam i to je koncepcija rata u kojoj se terorizam i rat
isprepliću. Poznato je da je u Evropi, do Drugog svetskog rata, veliki
teoretičar rata bio Klauzevic. Ali Klauzevic je bio čovek svetlosti i
njegova misao je bila veoma složena. On je tvrdio da rat teži da svojim
prirodnim delovanjem ide do krajnosti. Medjutim, političari koji su
započeli rat treba da spreče taj razvoj do krajnosti, jer je cilj
rata-mir. U klasičnim ratovima bilo je ratnih zločina i zločina protiv
humanosti. Ali se oni nisu mešali sa ratom.
Medjutim, pojavom rata radja se jedna nova misao kod ratnih teoretičara.
Od momenta kada jedna zemlja ima osiguranu supremaciju u vazduhu ona
nastoji da ga koristi i to prvenstveno protiv civilnog stanovništva. To
je pojava državnog terorizma. Veliki teoretičar apsolutnog rata i mira
bio je general Duet, prijatelj Musolidija. I niko se neće iznenaditi da
je prva koja je primenila tu koncepciju apsolutnog rata bila fašistička
Nemačka. To se desilo za vreme španskog gradjanskog rata kada je
bombardovan Sveti grad-Gernika u Baskiji. Medjutim, Gernika, koja nije
imala nikakav vojni značaj, sa stanovišta identiteta Baskije bila je od
velikog značaja. Pikasoova slika o razaranju Gernike je poznata širom
sveta. Ali kada je Drugi svetski rat započeo, Hitler će tu teoriju
primeniti svuda. To je bombardovanje Roterdama, 14. maja 1940. godine.
Za dva sata 97 tona bombi je palo na Roterdam, 15 hiljada civila je
umrlo u plamenu. Sutradan, 15. maja, komandant holandskih snaga, bojeći
se da će istu sudbinu zadesiti grad Utreht, potpisao je kapitulaciju.
Tu vidimo pojavu jednog novog tipa rata-prisiliti neprijateljsku vladu
da kapitulira pod pretnjom uništenja civilnog stanovništva. Tako je rat
postao jedan teroristički poduhvat. Nije bilo nemačkih gubitaka u
bombardovanju Roterdama ("nula mrtvih"). Sećate se, godinu dana kasnije,
6. aprila, bilo je bombardovanje Beograda. Jugoslovenska avijacija je
slaba, njena protiv-avionska odbrana je zastarela, tako da agresori mogu
bez opasnosti da napadnu grad. 150 bombardera koji su došli iz Rumunije
i Austrije, bombardovali su Beograd. Uveče-17 hiljada mrtvih, a sa
strane Nemaca-nula mrtvih. Podsećam na te činjenice, jer one ne mogu, a
da vas ne podsete na poslednji rat NATO-a na Kosovu. Ali Hitler je bio
učitelj, profesor, a njegov engleski učenik će ga prevazići. U noći
izmedju 13. i 14. februara 1945. godine Drezden je bombardovan od strane
engleske avijacije. Drezden nije imao nikakav strateški značaj. Grad je
bio demilitarizovan. Nije bilo protiv-vazdušne odbrane. Engleska
avijacija je napala sa 529 bombardera i bacila na Drezden 2 978 tona
bombi. Sutradan, američke "leteće tvrdjave", koje poleću sa engleskih
aerodroma, ponovo bombarduju grad koji je već u plamenu, a "mustanzi",
leteći na niskoj visini, napadaju kolone civila koji beže iz grada. Grad
je pre rata imao 600 hiljada stanovnika. Kada je bombardovan, imao je
milion stanovnika, jer se doselilo 400 hiljada izbeglica. Sve to
pokazuje da cilj bombardovanja nije bio da se uništi vojska, jer je grad
bio demilitarizovan, već da se teroriše stanovništvo kako bi se vlada
naterala da kapitulira.
Truman je 16. jula 1944. u Pozdanu, na Konferenciji sa Staljinom i
Čerčilom. Tada dobija prvi izveštaj o prvoj nuklearnoj eksploziji u
pustinji Nevada. Poruka glasi: "Rezultati prevazilaze sve naše nade".
Tada je Truman shvatio da se može uništiti više ljudi nego što se pre
toga mislilo i amerikanci odlučuju da prvu bombu upotrebe protiv Japana.
Medjutim, Japan je već na kolenima i Japanci su u Moskvi, tražeći od
Sovjeta da intervenišu kao posrednici. Ali, 6. avgusta 1945. godine,
četiri aviona koji su poleteli sa baze Timjan bacaju atomsku bombu na
grad Hirošimu. U prečniku od 500 metara hiljade qudi su praktično
raskomadani. Temperatura u epi centu je 6 000 stepeni. Vazdušni udari
ubijaju na udaljenosi od više kilometara. 90% grada je sravnjeno sa
zemljom, 70 hiljada mrtvih, 14 hiljada nestalih. Na američkoj
strani-"nula mrtvih". Tri dana kasnije došao je red na Nagasaki.
Na tome vidimo da rat prelazi u drugu fazu, tj. u fazu terorizma. Šta je
to terorizam? To je vršiti teror nad civilnim stanovništvom, putem
bezumnih atentata, podmetanjem bombi u vozu, u kafeu ili pak putem
rušenja svih kafana i svih gradskih vozova. Ta forma rata biće
praktikovana od strane Amerikanaca u Vijetnamu i Iraku. Medjutim, u vezi
sa Irakom, jedna veoma interesantna debata je organizovana medju samim
Amerikancima. General Dugan, koji je šef američke avijacije, želi da rat
bude isključivo vazdušni. Za vas Srbe to svakako evocira neke uspomene.
To je apsolutni rat, onakav kakav su osmislili fašistički teoretičari. I
ono što je interesantno jeste da general Kolin Pauel i Buš stariji nisu
prihvatili tu tezu apsolutnog rata. Dovoljno je da avijacija stvara
teror iz vazduha, ali je potrebna i borba na tlu. Ta koncepcija
apsolutnog rata, tj. čisti terorizam, pri čemu se zločin protiv
čovečnosti i rat isprepliću, doživela je primenu protiv Republike
Jugoslavije u vezi sa Kosovom. Amerikanci i njihovi NATO saveznici u tom
ratu su angažovali samo avijaciju. Nije bilo upotrebe kopnenih trupa. I
rat u takvim uslovima je rat protiv civila. tj. upravo ono što
predstavlja terorizam. Uostalom, glasnogovornici NATO-a su to znali sa
jednim savršenim cinizmom. Gospodin Džejmi Šej izjavljuje: "Vratićemo
Jugoslaviju u stadijum Kameno doba". To je priznanje zločina protiv
čovečnosti, to je priznanje genocida. General Vesli Klark izjavljuje:
"Porušićemo sve do čega je stalo gospodinu Miloševiću". Gospodin Mihail
Šort, koji je šef avijacije NATO, šalje predsedniku Miloševiću
poserdstvom Finaca, sledeću poruku: "Ako je neophodno, sravnićemo
Beograd". Gospodja Olbrajt, na jednom sastanku CIA-e izjavljuje: "Od
sada do idućeg proleća, Srbi će jesti iz moje ruke".
Dakle, verujem da je upozorenje celom svetu u činjenici da je priroda
rata sada potpuno promenjena-rat je postao terorizam. Ratni zločin nije
kolateralan ratu, to je suština samog rata. Jugoslavija je imala tu
tužnu sudbinu da bude prvi primer tog novog tipa apsolutnog rata. I
svakako ste svesni da ta forma rata ne interesuje samo Jugoslaviju. Ta
forma rata interesuje danas celo čovečanstvo. Koja zemlja može biti
sutra zaštićena od jedne tzv. "policijske operacije", bez objave rata,
kojoj se kaže: ako vaši rukovodioci ne prihvate naš protektorat,
sravnićemo sa zemljom ceo grad. Dakle, u takvim okolnostima vi sasvim
shvatate kakva je uloga Medjunarodnog krivičnog suda, koji se zove
Haški.To je jedna dimna zavesa da bi se sakrio apsolutni zločin koji je
bio učinjen. I ono što sam rekao na početku-ljudi iz NATO-a ne
primenjuju dvostruke standarde, oni jednostavno praktikuju politiku
apsolutnog zločina. Trebalo je, naravno, sve to sakriti. Organizovati
taj proces u Hagu, osuditi vaše bivše rukovodioce da bi se reklo: "Oni
su ti koji su odgovorni". I sada imamo taj paradoks da apsolutni
zločinci organizuju proces ljudima koje su pobedili, u ime ljudskih
prava. To nije ništa novo. Svaki put kad neka zemlja agresor napadne
neku drugu zemlju, ona to čini u ime nekih izmišljenih viših ciljeva.
Anglosaksonci i Španci su razorili severno-američke i indijanske
civilizacije u ime Hrista i ljubavi prema religiji. Francuska je
započela rat za osvajanje Alžira u ime slobodne plovidbe sredozemljem. U
ime slobode trgovine, Engleska je, pre 250 godina, vodila protiv Kine
tri rata, poznata kao "opijumski ratovi". Medjutim, Haški krivični
Tribunal za Jugoslaviju je improvizovan. Bilo je nemoguće postupiti na
jedan regularan način, tj. organizovati Medjunarodnu konferenciju, jer
bi neki učesnici mogli da postave nezgodna pitanja. Zbog toga se radije
pristupilo jednom hitnom organizovanju takvog Tribunala, s tim da se
odgovornost za osnivanje takvog Tribunala pripiše Savetu bezbednosti.
Medjutim, jedina prepreka je u tome što Savet bezbednosti nema
zakonodavnu vlast. Zbog toga nije jasno kako Savet bezbednosti može da
prenese ovlašćenja koja nema. Uostalom, Kofi Anan je sam izjavio, 3.
maja 1993. godine, da normalan postupak za osnivanje Medjunarodnog
Tribunala podrazumeva zaključivanje jednog Ugovora, kojim bi države
učesnice osnovale jedan takav Tribunal i usvojile njegov Statut. Zbog
toga osnivanje Haškog Tribunala predstavlja povredu same Povelje UN. U
stvari, Povelja UN propisuje da nijedna odredba Povelje ne ovlašćuje UN
da se mešaju u stvari koje su u isključivoj nacionalnoj nadležnosti
jedne države. Medjunarodni sud pravde, koji ne treba mešati sa tim
ilegalnim medjunarodnim Tribunalom, izjavio je 1949. godine da navodno
pravo intervencije može biti praktikovano samo kao manifestacija
politike sile, koja je u prošlosti bila uzrok najgrubljih zloupotreba.
Ali u tom domenu najjasniji stav je onaj koji je izneo gospodin Alen
Perfit koji je bio ministar u Degolovoj vladi, i koji je, u stvari,
izrazio Degolovu misao. On je rekao da ni jedan medjunarodni poredak ne
može postojati ako države, u ime njihovog shvatanja prava čoveka, daju
sebi pravo da se mešaju u unutrašnje stvari drugih zemalja.
Prema tome, Haški Tribunal je ilegalan i smatram da najvažniji optuženik
pred tim Tribunalom ima sasvim pravo da kaže: "Odbijam da vam odgovaram,
jer vi ne postojite. Ući u dijalog sa vama, vi to ne zaslužujete".
Medjutim, shvatićete da kada ljudi počine jedan zločin i nastoje da
stvore alibi to čine uvek na brzinu i gube svoju masku u toku te
operacije. Sa kojim sredstvima, sa kojim finansijama funkcioniše taj
sud? Sa donacijama zemalja koje su povele rat protiv Jugoslavije. Sa
fondovima datim od strane pojedinih zemalja koje su podržavale Albance.
I najzad, što je najzanimljivije, sa sredstvima dobijenim od
medjunarodnog mešetara-Soroša.
Rekao sam za taj Tribunal da je to sud koji je sprovodio jednu
"izdržavanu pravdu", kao što se na francuskom kaže o ženi koja je
izdržavana kada ona živi, ne od sredstava svoga muža, već od priloga
njenih ljubavnika. Samo jedna izdržavana žena postaje brzo jedna
podredjena žena. Potsetite se, postoji rat koji je započeo, javno
mnjenje na Zapadu postavlja sebi pitanja, a gospodja Arbur pokreće
optužnicu protiv Slobodana Miloševića. I nekoliko sati pre nego što je
optužnica objavljena, gospodja Olbrajt izjavljuje da ta optužnica
opravdava rat. Eto, taj Tribunal i njegovo nastajanje je nelegitimno,
izvori njegovog finansiranja su sumnjivi, a njegova potčiwenost ljudima
iz NATO-a je očigledna. Ali to nije sve. Samo funkcionisanje tog
Tribunala pretstavlja izazov univerzalnoj Deklaraciji o pravima čoveka.
Imamo jedan sud koji je osnovan 1993. godine i koji pretenduje da sudi o
stvarima koje su se desile 1991. i 1992. godine. To je ono što se zove
retroaktivnost krivičnog zakona, koja je već vekovima osudjivana od
strane svih pravnika i demokrata sveta.
Ja sam advokat u Advokatskoj komori Pariza i postojao je jedan skandal u
Francuskoj u vezi sa primenom retroaktivnosti Krivičnog zakona. Posle
jednog atentata izvršenog protiv jednog nemačkog oficira za vreme rata,
Nemci su zahtevali likvidaciju francuskih taoca. Francuske
kolaboracionističke vlasti su stupile u kontakt sa Nemcima i rekle im:
nemojte to raditi, jer će se Francusko javno mnjenje dići protiv vas.
Ostavite nama da taoce ubijemo mi sami. Ali u isto vreme, oni neće da ih
ubiju kao taoce, jer bi javno mnjenje bilo skandalizovano, već će biti
osudjeni na smrt od strane specijalnog suda, da bi kasnije bili
giljotinirani. Nemački komandant, major Bemelburg, koji je pregovarao u
ime Nemačke vojske sa vlastima Višija, postavlja ministru francuske
vlade iz Višija sledeće pitanje: "Da li ćete primeniti retroaktivno
krivični Zakon"? Vi ste sasvim pravilno razumeli, odgovorio je ministar
iz Višija. Tada major Bemelburg daje jedan moralni šamar predstavniku
vlade Višija, rekavši mu: "Čestitam Vam, Vi ste nas prevazišli". Smatram
da ako bi major Bemelburg bio danas živ, on bi morao da čestita sudijama
Haškog krivičnog suda, sa rečima: "Vi ste nas prevazišli u odnosu na ono
što smo mi nekada bili".
Medjutim, kad se utone u nedostojanstvo, onda se ide do kraja. Vi
svakako znate da u Medjunarodnom Haškom Tribunalu, svedoci optužnice
mogu da svedoče maskirani. Sa mikrofonom koji deformiše njihov glas.
Kako optuženi može da se brani od svedočenja kad ne zna od koga dolazi?
Pred tim sudom tužilac može da se suprotstavi dostavljanju dokaza
odbrani. To me podseća na jedan veliki pravni skandal u Francuskoj na
kraju 19. i početkom 20. veka, skandal koji je trajao 12 godina i koji
se zove Afera Drajfus. Taj skandal je otpočeo osudom Drajfusa na bazi
dokaza koji nisu bili dostaljeni na uvid odbrani. Samo u to doba to je
ostala tajna koja je otkrivena kasnije. Danas oni koji krše principe, to
rade otvoreno. Mi smo najjači, radimo ono što hoćemo.
Eto, pokušao sam da budem što kraći. To su razlozi zbog kojih sam medju
vama danas i zbog kojih se borim protiv Haškog tribunala, od kojeg može
samo proizaći jedna unapred odredjena osuda od strane današnjih
gospodara sveta. Medjutim, biti gospodar sveta, to ne traje večno.
Hitler je to znao, Napoleon, takodje. Hvala.