(Sulla privatizzazione in Kosovo e Metohija si veda anche:
http://it.groups.yahoo.com/group/crj-mailinglist/message/1788 )
ARTEL GEOPOLITIKA by www.artel.co.yu
office@...
Datum:09 juli 2002
Analiticki tim APIS-a:Plan privatizacije
preduzeca na Kosovu i Metohiji - zla namera
ili plod pogresne informisanosti eksperata
koji su radili na njegovom donosenju?
Beograd, 09 juni 2002
Plan privatizacije preduzeca na Kosovu i Metohiji -
zla namera ili plod pogresne informisanosti eksperata
koji su radili na njegovom donosenju?
Sporost i neadekvatne reakcije nasih politickih
zvanicnika prema problemima od nacionalne vaznosti se
nastavljaju u kontinuitetu
U prilog svom planu privatizacije preduzeca na Kosovu
i Metohiji UNMIK kao organ UN-a navodi sledece
cinjenice:
- Privatne investicije su presudne za ozivljavanje
industrijskih preduzeca i predstojeca privatizacija
ce "upaliti nov motor ekonomskog rasta" u uslovima
opadanja podrske donatora.
- Kosovo i Metohija je jedno od najsiromasnijih
podrucja u Evropi u kome stopa nezaposlenosti dostize
50%, ne moze se priustiti cekanje da se vlasnicka
prava i kreditna potrazivanja sudski poravnaju da bi
privatizacija pocela.
- "Eksperti" UN-a su mesecima raspravljali pre odluke
o nacinu prodaje preduzeca jer se u mnogim
slucajevima javljaju cetri sukobljena buduca vlasnika
i kreditora: sada zaposleni Albanci, bivsi zaposleni
Srbi, sedista preduzeca u Beogradu i strani
kreditori. Na osnovu toga i potrebe za ozivljavanjem
privrede na Kosovu i Metohiji doneta je odluka da
vlasnicka pitanja budu resena kasnije. Naime agencija
za privatizaciju moze da privatizuje drustvenu firmu
prebacivanjem njene imovine na novo preduzece koje ce
biti ponudjeno na prodaju privatnim investitorima,
dugovi ce ostati starom preduzecu a sredstva
prikupljena prodajom cuvace ce agencija dok se ne
razrese vlasnicka prava i potrazivanja.
Sasvim je ocigledno da su "eksperti" prenebregli
cinjnice iznete u tekstu. Ali i da jeste tako da se u
mnogim slucajevima javljaju cetri sukobljene strane
oko vlasnickih i kreditorskih prava, postavlja se
pitanje sta sa onim preduzecima kod kojih je sve
cisto i gde se tacno zna ko je vlasnik (primer PKB)?
Zasto su te cinjenice prenebregnute? U ovom slucaju
radi se ili o zloj nameri, pokusaju pljacke drzave
Srbije ili o nedovoljnoj informisanosti eksperata o
tome ko je titular preduzeca na KiM i da su oni na
osnovu pogresnih informacija doneli odluku koja ce
predstavljati dosad nevidjenu pljacku jedne drzave a
sve pod formama, legaliteta, legitimiteta, humanosti,
ozivljavanja privrede, dobrobiti i sl... Sasvim je
izvesno da ce ovakav proces poravnanja kakav su
zamislili "eksperti" UN-a trajati godinama dok ce
rate na ranije uzete inostrane zajmove stizati Srbiji
mesecno i ona ce kao garant morati da ih otplacuje
sto ce dodatno opteretiti gradjane, budzet i uopste
citav finansijski sistem.
Postoje ozbiljne indicije koje ukazuju da se radi o
zloj nameri odnosno pokusaju pljacke drzave Srbije.
Navescemo samo neke:
- Odgovor UNMIK-a na zahtev da predstavnik
Ministarstva za privatizaciju ucestvuje u radu
novoformirane agencije za privatizaciju preduzeca na
KiM ni do dana danasnjeg nije stigao.
- Dopisivanje ministra Vlahovica sa Rorijem O`
Salivenom sefom kancelarije Svetske banke u Beogradu
a u vezi sa inostranim kreditima koji su dati
preduzecima sa KiM a koje Srbija kao garant treba da
vraca nije dalo nikakve rezultate.
- Pregovori sa Mihaelom Stajnerom takodje nisu dali
nikakvog rezultata.
Osim toga brojne cinjenice ukazuju na to su nasi
politicki zvanicnici sporo reagovali, da su se
pobunili tek kad je sve vec bilo okncano i da
floskula "Mi ne prihvatamo plan" ne znaci nista bez
konkretne akcije koja treba da bude visedimenzionalna
(politicka, diplomatska, ekonomska, obavestajna,
propagandna...). Poslato je samo stidljivo upozorenje
inostranim konsultanskim kucama i advokatskim
kancelarijama da ce im u slucaju angazovanja u
privatizaciji srpskih preduzeca na KiM, biti za sva
vremena zatvorena vrata za bilo koji angazman na
podrucju centralne Srbije. Strane konsultanske kuce
ne haju za ovo upozorenje svesne toga da Srbija u
ovom trenutku tranzicije i privatizacije kad su joj
usluge stranih konsultantskih kuca, advokatskih
kancelarija, agencija za PR i sl., neophodne, tesko
da moze da ispuni svoju pretnju. U prilog navedenoj
tvrdnji o zakasneloj rekciji nasih politickih
zvanicnika govori i intervju Endi Bearparka,
Britanaca koji rukovodi odeljenjem za ekonomski
razvoj i obnovu pri administraciji UN-a. On u izjavi
za agenciju Rojters 05.07.2002. kaze:" Plan
privatizacije svi kritikuju, i Albanci i Srbi ali
niko nije ponudio alternativu ili bolji
model....Privatizacija ce se nastaviti uprkos
protivljenju Beograda...!
Prva prodaja preduzeca na KiM ocekuje se pocetkom
2003., i ono sto jos uvek predstavlja sansu jeste to
sto je pomenuti Bearpark u istoj izjavi datoj
Rojtersu napomenuo da ce agencija uzeti u obzir sva
misljenja koja budu pristizala. To konkretno znaci da
jos uvek nije kasno da nasa drzava izadje sa
alternativnim planom, modifikacijama vec postojeceg i
sl....Da se izmedju ostalog svetskoj javnosti,
svetskom javnom mnjenju, kroz javni dijalog sa
predstavnicima UN-a i UNMIK-a prezentuje cinjenice i
da se ono iskoristi kao sredstvo pritiska na UN,
UNMIK i vlade sopstvenih zemalja kako bi ove
institucije izlozene pritisku sopstvenog javnog
mnjenja bile prinudjene da pomenuti plan koji
predstavlja najbestidniju pljacku jedne drzave u
modernoj istoriji proglase nistavnim.
Javni dijalog podrazumeva prezentovanje cinjenica,
postavljanje pitanja i trazenja odgovora od
predstavnika UN-a, Svetske banke, UNMIK-a i svih onih
koju su ucestvovali u pravljenju plana privatizacije,
kroz najuticajnije svetske medije cime se postizu dva
efekta ili ce njihova namera da opljackaju Srbiju
biti do kraja ogoljena ili ce pod pritiskom cinjenica
i sopstvenog javnog mnjenja morati da odustanu od
najavljenog modela privatizacije i da u obzir uzmu
cinjenice. Takodje je uz ovo potrebno angazovati
najbolje domace i svetske strucnjake koji se bave
poslovnim pravom, medjunarodnim poslovnim pravom,
pitanjima svojine i sl.,kako bi se interesi Srbije
zastili.
Javni dijalog kroz uticajne svetske medije je
neophodan jer javno mnjenje zapadnih zemalja presudno
utice na formiranje stavova njihovih politicara. Pimo
upuceno Roriju O` Salivenu, zatvoreni sastanci sa
Mihaleom Stajnerom sto ni jedna svetski mediji nije
zabelezio kao nesto znacajno nemaju nikakvog efekta.
Navedena gospoda pri takvom pristupu uvek ce ostati
na pozicijama gde jesu i njihovi stavovi se nece
izmeniti jer je sama drzava Srbija nema sredstva da
na njih izvrsi pritisak niti predstvalja ozbiljnog
protivnika njihovom planu privatiacije.
Kao primer efikasnog delovanja mogu nam posluziti
sami Siptari. Naime shvatajuci da se jos dosta toga
moze uciniti u smislu ostvarenja sopstvenog interesa,
siptari konkretnim politickim akcijama kroz kosovsku
skupstinu nastoje da se dodatno obezbede (primedbe na
Predlog uredbe o formiranju agencije za
privatizaciju) te traze: - da drzava Srbije nadoknadi
stetu nanetu kosovskoj privredi (time bi Srbija
trebalo da nastavi da placa dug Kosova i Metohije kao
nadoknadu za navodnu ratnu stetu),
- da se na snagu vracaju zakoni koji su vazili na na
Kosovu i Metohiji pre 1989., (pokusaj de se "ugovori
o prenosu vlasnistva i kapitala" proglase nistavnim),
- da kompletan prihod od prodaje preduzeca pripadne
kosovskom budzetu.
Nazalost, na sve ovo se reaguje neadekvatno, sporo i
bez jasne koncepcije.
http://it.groups.yahoo.com/group/crj-mailinglist/message/1788 )
ARTEL GEOPOLITIKA by www.artel.co.yu
office@...
Datum:09 juli 2002
Analiticki tim APIS-a:Plan privatizacije
preduzeca na Kosovu i Metohiji - zla namera
ili plod pogresne informisanosti eksperata
koji su radili na njegovom donosenju?
Beograd, 09 juni 2002
Plan privatizacije preduzeca na Kosovu i Metohiji -
zla namera ili plod pogresne informisanosti eksperata
koji su radili na njegovom donosenju?
Sporost i neadekvatne reakcije nasih politickih
zvanicnika prema problemima od nacionalne vaznosti se
nastavljaju u kontinuitetu
U prilog svom planu privatizacije preduzeca na Kosovu
i Metohiji UNMIK kao organ UN-a navodi sledece
cinjenice:
- Privatne investicije su presudne za ozivljavanje
industrijskih preduzeca i predstojeca privatizacija
ce "upaliti nov motor ekonomskog rasta" u uslovima
opadanja podrske donatora.
- Kosovo i Metohija je jedno od najsiromasnijih
podrucja u Evropi u kome stopa nezaposlenosti dostize
50%, ne moze se priustiti cekanje da se vlasnicka
prava i kreditna potrazivanja sudski poravnaju da bi
privatizacija pocela.
- "Eksperti" UN-a su mesecima raspravljali pre odluke
o nacinu prodaje preduzeca jer se u mnogim
slucajevima javljaju cetri sukobljena buduca vlasnika
i kreditora: sada zaposleni Albanci, bivsi zaposleni
Srbi, sedista preduzeca u Beogradu i strani
kreditori. Na osnovu toga i potrebe za ozivljavanjem
privrede na Kosovu i Metohiji doneta je odluka da
vlasnicka pitanja budu resena kasnije. Naime agencija
za privatizaciju moze da privatizuje drustvenu firmu
prebacivanjem njene imovine na novo preduzece koje ce
biti ponudjeno na prodaju privatnim investitorima,
dugovi ce ostati starom preduzecu a sredstva
prikupljena prodajom cuvace ce agencija dok se ne
razrese vlasnicka prava i potrazivanja.
Sasvim je ocigledno da su "eksperti" prenebregli
cinjnice iznete u tekstu. Ali i da jeste tako da se u
mnogim slucajevima javljaju cetri sukobljene strane
oko vlasnickih i kreditorskih prava, postavlja se
pitanje sta sa onim preduzecima kod kojih je sve
cisto i gde se tacno zna ko je vlasnik (primer PKB)?
Zasto su te cinjenice prenebregnute? U ovom slucaju
radi se ili o zloj nameri, pokusaju pljacke drzave
Srbije ili o nedovoljnoj informisanosti eksperata o
tome ko je titular preduzeca na KiM i da su oni na
osnovu pogresnih informacija doneli odluku koja ce
predstavljati dosad nevidjenu pljacku jedne drzave a
sve pod formama, legaliteta, legitimiteta, humanosti,
ozivljavanja privrede, dobrobiti i sl... Sasvim je
izvesno da ce ovakav proces poravnanja kakav su
zamislili "eksperti" UN-a trajati godinama dok ce
rate na ranije uzete inostrane zajmove stizati Srbiji
mesecno i ona ce kao garant morati da ih otplacuje
sto ce dodatno opteretiti gradjane, budzet i uopste
citav finansijski sistem.
Postoje ozbiljne indicije koje ukazuju da se radi o
zloj nameri odnosno pokusaju pljacke drzave Srbije.
Navescemo samo neke:
- Odgovor UNMIK-a na zahtev da predstavnik
Ministarstva za privatizaciju ucestvuje u radu
novoformirane agencije za privatizaciju preduzeca na
KiM ni do dana danasnjeg nije stigao.
- Dopisivanje ministra Vlahovica sa Rorijem O`
Salivenom sefom kancelarije Svetske banke u Beogradu
a u vezi sa inostranim kreditima koji su dati
preduzecima sa KiM a koje Srbija kao garant treba da
vraca nije dalo nikakve rezultate.
- Pregovori sa Mihaelom Stajnerom takodje nisu dali
nikakvog rezultata.
Osim toga brojne cinjenice ukazuju na to su nasi
politicki zvanicnici sporo reagovali, da su se
pobunili tek kad je sve vec bilo okncano i da
floskula "Mi ne prihvatamo plan" ne znaci nista bez
konkretne akcije koja treba da bude visedimenzionalna
(politicka, diplomatska, ekonomska, obavestajna,
propagandna...). Poslato je samo stidljivo upozorenje
inostranim konsultanskim kucama i advokatskim
kancelarijama da ce im u slucaju angazovanja u
privatizaciji srpskih preduzeca na KiM, biti za sva
vremena zatvorena vrata za bilo koji angazman na
podrucju centralne Srbije. Strane konsultanske kuce
ne haju za ovo upozorenje svesne toga da Srbija u
ovom trenutku tranzicije i privatizacije kad su joj
usluge stranih konsultantskih kuca, advokatskih
kancelarija, agencija za PR i sl., neophodne, tesko
da moze da ispuni svoju pretnju. U prilog navedenoj
tvrdnji o zakasneloj rekciji nasih politickih
zvanicnika govori i intervju Endi Bearparka,
Britanaca koji rukovodi odeljenjem za ekonomski
razvoj i obnovu pri administraciji UN-a. On u izjavi
za agenciju Rojters 05.07.2002. kaze:" Plan
privatizacije svi kritikuju, i Albanci i Srbi ali
niko nije ponudio alternativu ili bolji
model....Privatizacija ce se nastaviti uprkos
protivljenju Beograda...!
Prva prodaja preduzeca na KiM ocekuje se pocetkom
2003., i ono sto jos uvek predstavlja sansu jeste to
sto je pomenuti Bearpark u istoj izjavi datoj
Rojtersu napomenuo da ce agencija uzeti u obzir sva
misljenja koja budu pristizala. To konkretno znaci da
jos uvek nije kasno da nasa drzava izadje sa
alternativnim planom, modifikacijama vec postojeceg i
sl....Da se izmedju ostalog svetskoj javnosti,
svetskom javnom mnjenju, kroz javni dijalog sa
predstavnicima UN-a i UNMIK-a prezentuje cinjenice i
da se ono iskoristi kao sredstvo pritiska na UN,
UNMIK i vlade sopstvenih zemalja kako bi ove
institucije izlozene pritisku sopstvenog javnog
mnjenja bile prinudjene da pomenuti plan koji
predstavlja najbestidniju pljacku jedne drzave u
modernoj istoriji proglase nistavnim.
Javni dijalog podrazumeva prezentovanje cinjenica,
postavljanje pitanja i trazenja odgovora od
predstavnika UN-a, Svetske banke, UNMIK-a i svih onih
koju su ucestvovali u pravljenju plana privatizacije,
kroz najuticajnije svetske medije cime se postizu dva
efekta ili ce njihova namera da opljackaju Srbiju
biti do kraja ogoljena ili ce pod pritiskom cinjenica
i sopstvenog javnog mnjenja morati da odustanu od
najavljenog modela privatizacije i da u obzir uzmu
cinjenice. Takodje je uz ovo potrebno angazovati
najbolje domace i svetske strucnjake koji se bave
poslovnim pravom, medjunarodnim poslovnim pravom,
pitanjima svojine i sl.,kako bi se interesi Srbije
zastili.
Javni dijalog kroz uticajne svetske medije je
neophodan jer javno mnjenje zapadnih zemalja presudno
utice na formiranje stavova njihovih politicara. Pimo
upuceno Roriju O` Salivenu, zatvoreni sastanci sa
Mihaleom Stajnerom sto ni jedna svetski mediji nije
zabelezio kao nesto znacajno nemaju nikakvog efekta.
Navedena gospoda pri takvom pristupu uvek ce ostati
na pozicijama gde jesu i njihovi stavovi se nece
izmeniti jer je sama drzava Srbija nema sredstva da
na njih izvrsi pritisak niti predstvalja ozbiljnog
protivnika njihovom planu privatiacije.
Kao primer efikasnog delovanja mogu nam posluziti
sami Siptari. Naime shvatajuci da se jos dosta toga
moze uciniti u smislu ostvarenja sopstvenog interesa,
siptari konkretnim politickim akcijama kroz kosovsku
skupstinu nastoje da se dodatno obezbede (primedbe na
Predlog uredbe o formiranju agencije za
privatizaciju) te traze: - da drzava Srbije nadoknadi
stetu nanetu kosovskoj privredi (time bi Srbija
trebalo da nastavi da placa dug Kosova i Metohije kao
nadoknadu za navodnu ratnu stetu),
- da se na snagu vracaju zakoni koji su vazili na na
Kosovu i Metohiji pre 1989., (pokusaj de se "ugovori
o prenosu vlasnistva i kapitala" proglase nistavnim),
- da kompletan prihod od prodaje preduzeca pripadne
kosovskom budzetu.
Nazalost, na sve ovo se reaguje neadekvatno, sporo i
bez jasne koncepcije.