ARTEL GEOPOLITIKA by www.artel.co.yu
office@...
Datum: 27 novembar 2002
Dusan Milovanovic: Izlaganje na promociji knjige "Terorizam
albanskih ekstremista"
Centralni dom Vojske Jugoslavije
Beograd, 27. novembar 2002. godine
Promocija knjige "Terorizam albanskih ekstremista"
Autori: Milan Mijalkovski i Petar Damjanov
Izdava?: "Novinsko - izdava?ki centar Vojska"
O knjizi su govorili:
- Todor Petkovi?, general - major, recenzent
- Dusan Milovanovi?, glavni i odgovorni urednik nedeljnika
"Revija 92",
- pukovnik Stanoje Jovanovi?, direktor Novinsko - izdava?kog
centra Vojska
- autori
Dusan Milovanovi?:
Imamo pred sobom jednu izuzetnu knjigu. Sveobuhvatnu po
sadr?aju kojim se bavi, analiti?nu po pristupu i veoma metodi?nu
po na?inu izlaganja. Poseban joj je kvalitet jasno?a i jednostavnost
autorskog izraza. Mo?e se re?i da je ova knjiga i svojevrsna
enciklopedija svega onoga sto se mo?e svrstati pod pojam
terorizma, od pojavnih oblika, preko teorije i prakse, do
medjunarodne politike i pravnih normi u toj oblasti.
General Petkovi? je u predgovoru istakao i jednu ?injenicu koja
ukazuje na posebno vredan autorski iskorak u ovoj bransi - medju
pripadnicima vojske i policije veoma redak, kada je u pitanju kritika
prakse i ponasanja vlasti. I, svakako sopstvene prakse. Re? je, kako
on ka?e, "o nedopustivoj nesnala?ljivosti subjekata i snaga sistema
odbrane u celini, naro?ito njegovog podsistema - protiv teroristi?ke
odbrane". I jos jedna konstatacija, da je u odgovoru dr?ave na
albanski terorizam zanemarena njegova ideoloska, propagandna,
finansijska i jata?ka komponenta. Slobodnije re?eno, terorizam je
udaran po prstima, umesto po glavi.
U tom smislu ova knjiga nudi veoma siroku osnovu i bezbroj
?injenica za jos smelije, ?ak i preko potrebno izricanje ocena o
doraslosti institucija dr?ave da se suo?e sa problemom terorizma.
Usudjujem se re?i da i sva pamet sabrana u ovoj knjizi, nudi obilje
saznanja i znanja, koja bi u jednoj druga?ije uspostavljenoj vertikali
odlu?ivanja, komandovanja i rukovodjenja, u borbi protiv
terorizma, dala bolje rezultate od onih sa kakvima se danas ne
mo?emo pomiriti, a sto je jos gore ne mo?emo ih ni bitnije menjati.
Da ne idemo tako daleko, ali podsetio bih da se taj isti terorizam u
nedavnoj drustvenoj, i posebno politi?koj praksi, krstio potpuno
pogresnim terminima - iredentizam, a potom - kontrarevolucija.
^?ak se i jedno vreme tvrdilo da je u pitanju nekakav poseban
siptarski agresivni konzervativizam. Neka civilizacijska razlika u
odnosu sa okru?enje, siptarsko zaostajanje u drustvenom razvoju,
optere?eno i bremenito nacionalnim romantizmom. Frapantan je
raskorak, ravan ?ak i politi?kom slepilu, kad se iz takvog poimanja
suo?imo sa medjunarodnim karakterom terorizma. Koga prozivati,
kome sada ispostaviti ra?une za nespremnost ili nesposobnost u
suo?avanju sa ?injenicom da se u terorizam, sa kakvim smo bili i
jesmo suo?eni, unose elememnti inostranosti. Upli?u se brojne
dr?ave i medjunarodne institucije, pogotovu kad se proglasi da je
ugro?ena neka vrednost i nesto sto stiti medjunarodno pravo. Tesko
da je do ju?e bilo upitanosti sta ?initi pri takvom stanju, mo?e li se
i
mora li se jedino na na?in koji je unarped bio do?ekan na no? i sa
totalnim nerazumevanjem.
Sude?i po veoma respektivnim pokazateljima kojima autori operisu,
neizbe?no se otvara jedan ceo niz pitanja: zasto se tek u poslednjoj
fazi, u direktnom ratu spoznalo i priznalo da imamo posla sa
vrhunskom kategorijom terorista, da su sa njima i medju njima ne
samo belosvetski pla?enici, ve? i ispostave teroristi?ke elite kakva
je
Al kaida, zatim da uplitanjem stranog faktora ne vise posredno
nego sasvim otvoreno i direktno, nije ugro?en samo jug Srbije "ono
dole", ve? i celokupna dr?ava, sve njene institucije i organi, njena
sustinska suverenost, pa i celokupno stanovnistvo, sto ?e do kraja
potvrditi NATO intervencija.
Dok se - sto i autori diskretno ukazuju - na nivou politike govorilo
o "prikrivenim stranim akcijama", u praksi smo imali ogoljenu
podrsku i simpatije za stvar terorista, i to ne od bilo koga, ve? od
vode?ih zemalja sveta: SAD, Nema?ke, Engleske...o neskladu
politi?ke realnosti, sa takvim stanjem sasvim je izlisno govoriti.
Otuda je i pitanje borbe protiv terorizma sa kakvim smo bili
suo?eni, tra?ilo znatno kompleksnije odgovore. Ne toliko
predominantno one u kojima su jedino policija i vojska su?eljene sa
celokupnom lepezom teroristi?kih akcija i ambicija.
Autori su ponudili dovoljno inspirativne gradje i za nesto u sta se
nisu upustali, a to je da li se u nasoj politi?koj praksi, svesno
izbegavalo razlikovanje ogoljenog terorizma od postojanja
sveukupnog problema zvanog albansko, kosovsko, ili siptarsko
pitanje, kako god ho?ete da ga zovemo. Ono postoji skoro jedan
vek, od 1912. od Prvog balkanskog rata, pa preko svih onih
krvarenja i mrcvarenja do 1941. zatim i u prvim godinama posle
oslobodjenja 1945, pa na specifi?an na?in primireno za Titova
vremena, do poslednjeg i po svemu sude?i definitivnog otvaranja sa
sasvim prepoznatljivim i po mnogo ?emu pesimisti?kim
zavrsetkom. Na "neiskorenjivost" ili neprekidnost albanskog
terorizma, kako ga je definisala nasa doju?erasnja politi?ka praksa,
presudno su uticali mnogi nealbanski ?inioci, sto autori sasvim
jasno preciziraju, i naravno, uvek iz svojih interesa. Ovog puta, pri
najnovijoj eskalaciji tog pitanja, kao da je nasa politi?ka
pragmatika u potpunosti potcenila ambicije i resenost inostranog
faktora da upotrebi i ogoljenu silu, direktnim uplitanjem, koje je
zavrseno vojnom intervencijom i pretvaranjem Kosmeta u
medjunarodni protektorat.
Pred zapanjuju?om inostranom podrskom i razumevanjem za
ciljeve terorista, kao da se verovalo da ?e biti delotvorni navodnici,
ono neizbe?no takozvana OVK, samozvana U?K... Navodnici i
odrednice takozvano nisu mogle spre?iti ono sa ?ime se nije htelo
suo?iti - da je ve? uveliko na delu internacionalizacija problema
Kosova i Metohije. Pritom se terorizam, kao nesporno i sasvim
ogoljeno sredstvo, za ostvarenje tih ciljeva, uopste ne dovodi u
pitanje. U tom smislu ova knjiga je i svojevrsna, ako ne kritika, a
ono hronologija te i takve politi?ke, diplomatske, obavestajne i
vojne supremacije nad jednim visestruko ranjivim dr?avnim
improvizarijem, koji se nasao pred tako delikatnim, mo?da i
neresivim problemom koji se zove Kosovo i Metohija. Terorizam je
u tom kompleksnom problemu pokazao sva svoja lica i neshvatljivo
siroku lepezu sveopste upotrebe i zloupotrebe.
office@...
Datum: 27 novembar 2002
Dusan Milovanovic: Izlaganje na promociji knjige "Terorizam
albanskih ekstremista"
Centralni dom Vojske Jugoslavije
Beograd, 27. novembar 2002. godine
Promocija knjige "Terorizam albanskih ekstremista"
Autori: Milan Mijalkovski i Petar Damjanov
Izdava?: "Novinsko - izdava?ki centar Vojska"
O knjizi su govorili:
- Todor Petkovi?, general - major, recenzent
- Dusan Milovanovi?, glavni i odgovorni urednik nedeljnika
"Revija 92",
- pukovnik Stanoje Jovanovi?, direktor Novinsko - izdava?kog
centra Vojska
- autori
Dusan Milovanovi?:
Imamo pred sobom jednu izuzetnu knjigu. Sveobuhvatnu po
sadr?aju kojim se bavi, analiti?nu po pristupu i veoma metodi?nu
po na?inu izlaganja. Poseban joj je kvalitet jasno?a i jednostavnost
autorskog izraza. Mo?e se re?i da je ova knjiga i svojevrsna
enciklopedija svega onoga sto se mo?e svrstati pod pojam
terorizma, od pojavnih oblika, preko teorije i prakse, do
medjunarodne politike i pravnih normi u toj oblasti.
General Petkovi? je u predgovoru istakao i jednu ?injenicu koja
ukazuje na posebno vredan autorski iskorak u ovoj bransi - medju
pripadnicima vojske i policije veoma redak, kada je u pitanju kritika
prakse i ponasanja vlasti. I, svakako sopstvene prakse. Re? je, kako
on ka?e, "o nedopustivoj nesnala?ljivosti subjekata i snaga sistema
odbrane u celini, naro?ito njegovog podsistema - protiv teroristi?ke
odbrane". I jos jedna konstatacija, da je u odgovoru dr?ave na
albanski terorizam zanemarena njegova ideoloska, propagandna,
finansijska i jata?ka komponenta. Slobodnije re?eno, terorizam je
udaran po prstima, umesto po glavi.
U tom smislu ova knjiga nudi veoma siroku osnovu i bezbroj
?injenica za jos smelije, ?ak i preko potrebno izricanje ocena o
doraslosti institucija dr?ave da se suo?e sa problemom terorizma.
Usudjujem se re?i da i sva pamet sabrana u ovoj knjizi, nudi obilje
saznanja i znanja, koja bi u jednoj druga?ije uspostavljenoj vertikali
odlu?ivanja, komandovanja i rukovodjenja, u borbi protiv
terorizma, dala bolje rezultate od onih sa kakvima se danas ne
mo?emo pomiriti, a sto je jos gore ne mo?emo ih ni bitnije menjati.
Da ne idemo tako daleko, ali podsetio bih da se taj isti terorizam u
nedavnoj drustvenoj, i posebno politi?koj praksi, krstio potpuno
pogresnim terminima - iredentizam, a potom - kontrarevolucija.
^?ak se i jedno vreme tvrdilo da je u pitanju nekakav poseban
siptarski agresivni konzervativizam. Neka civilizacijska razlika u
odnosu sa okru?enje, siptarsko zaostajanje u drustvenom razvoju,
optere?eno i bremenito nacionalnim romantizmom. Frapantan je
raskorak, ravan ?ak i politi?kom slepilu, kad se iz takvog poimanja
suo?imo sa medjunarodnim karakterom terorizma. Koga prozivati,
kome sada ispostaviti ra?une za nespremnost ili nesposobnost u
suo?avanju sa ?injenicom da se u terorizam, sa kakvim smo bili i
jesmo suo?eni, unose elememnti inostranosti. Upli?u se brojne
dr?ave i medjunarodne institucije, pogotovu kad se proglasi da je
ugro?ena neka vrednost i nesto sto stiti medjunarodno pravo. Tesko
da je do ju?e bilo upitanosti sta ?initi pri takvom stanju, mo?e li se
i
mora li se jedino na na?in koji je unarped bio do?ekan na no? i sa
totalnim nerazumevanjem.
Sude?i po veoma respektivnim pokazateljima kojima autori operisu,
neizbe?no se otvara jedan ceo niz pitanja: zasto se tek u poslednjoj
fazi, u direktnom ratu spoznalo i priznalo da imamo posla sa
vrhunskom kategorijom terorista, da su sa njima i medju njima ne
samo belosvetski pla?enici, ve? i ispostave teroristi?ke elite kakva
je
Al kaida, zatim da uplitanjem stranog faktora ne vise posredno
nego sasvim otvoreno i direktno, nije ugro?en samo jug Srbije "ono
dole", ve? i celokupna dr?ava, sve njene institucije i organi, njena
sustinska suverenost, pa i celokupno stanovnistvo, sto ?e do kraja
potvrditi NATO intervencija.
Dok se - sto i autori diskretno ukazuju - na nivou politike govorilo
o "prikrivenim stranim akcijama", u praksi smo imali ogoljenu
podrsku i simpatije za stvar terorista, i to ne od bilo koga, ve? od
vode?ih zemalja sveta: SAD, Nema?ke, Engleske...o neskladu
politi?ke realnosti, sa takvim stanjem sasvim je izlisno govoriti.
Otuda je i pitanje borbe protiv terorizma sa kakvim smo bili
suo?eni, tra?ilo znatno kompleksnije odgovore. Ne toliko
predominantno one u kojima su jedino policija i vojska su?eljene sa
celokupnom lepezom teroristi?kih akcija i ambicija.
Autori su ponudili dovoljno inspirativne gradje i za nesto u sta se
nisu upustali, a to je da li se u nasoj politi?koj praksi, svesno
izbegavalo razlikovanje ogoljenog terorizma od postojanja
sveukupnog problema zvanog albansko, kosovsko, ili siptarsko
pitanje, kako god ho?ete da ga zovemo. Ono postoji skoro jedan
vek, od 1912. od Prvog balkanskog rata, pa preko svih onih
krvarenja i mrcvarenja do 1941. zatim i u prvim godinama posle
oslobodjenja 1945, pa na specifi?an na?in primireno za Titova
vremena, do poslednjeg i po svemu sude?i definitivnog otvaranja sa
sasvim prepoznatljivim i po mnogo ?emu pesimisti?kim
zavrsetkom. Na "neiskorenjivost" ili neprekidnost albanskog
terorizma, kako ga je definisala nasa doju?erasnja politi?ka praksa,
presudno su uticali mnogi nealbanski ?inioci, sto autori sasvim
jasno preciziraju, i naravno, uvek iz svojih interesa. Ovog puta, pri
najnovijoj eskalaciji tog pitanja, kao da je nasa politi?ka
pragmatika u potpunosti potcenila ambicije i resenost inostranog
faktora da upotrebi i ogoljenu silu, direktnim uplitanjem, koje je
zavrseno vojnom intervencijom i pretvaranjem Kosmeta u
medjunarodni protektorat.
Pred zapanjuju?om inostranom podrskom i razumevanjem za
ciljeve terorista, kao da se verovalo da ?e biti delotvorni navodnici,
ono neizbe?no takozvana OVK, samozvana U?K... Navodnici i
odrednice takozvano nisu mogle spre?iti ono sa ?ime se nije htelo
suo?iti - da je ve? uveliko na delu internacionalizacija problema
Kosova i Metohije. Pritom se terorizam, kao nesporno i sasvim
ogoljeno sredstvo, za ostvarenje tih ciljeva, uopste ne dovodi u
pitanje. U tom smislu ova knjiga je i svojevrsna, ako ne kritika, a
ono hronologija te i takve politi?ke, diplomatske, obavestajne i
vojne supremacije nad jednim visestruko ranjivim dr?avnim
improvizarijem, koji se nasao pred tako delikatnim, mo?da i
neresivim problemom koji se zove Kosovo i Metohija. Terorizam je
u tom kompleksnom problemu pokazao sva svoja lica i neshvatljivo
siroku lepezu sveopste upotrebe i zloupotrebe.